Javno slušanje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima, održano je u Domu Narodne skupštine. Predloge zakona podnela su 103 narodna poslanika, članova Poslaničke grupe Srpska napredna stranka.

Zamenik predsednika PG Srpska napredna stranka dr Vladimir Orlić predstavio je predloge zakona, istakavši da je najznačajnija promena smanjenje izbornog cenzusa sa 5 na 3 odsto.

„Predložene izmene Zakona o izboru narodnih poslanika imaju prvenstveno za cilj smanjenje izbornog praga, cenzusa, što će obezbediti da se izborna volja građana adekvatnije preslika na saziv Narodne skupštine i da izborna volja građana, koja nije preovlađujuća, bude politički artikulisana i na određeni način zastupljena u Narodnoj skupštini“, rekao je Orlić, naglašavajući da se time povećava stepen demokratičnosti samog izbornog procesa, ali i rada Narodne skupštine.

Predlogom zakona definiše se i politička stranka nacionalnih manjina, ali isključivo u smislu ostvarivanja prava na učešće u raspodeli poslaničkih mandata bez primene izbornog cenzusa. Drugim rečima, nezavisno od toga da li je određena politička stranka registrovana kao politička strana nacionalnih manjina, ona u izbornom procesu, a konkretno prilikom odlučivanja da li može dobiti mandate iako nije prešla cenzus, ima status političke stranke nacionalnih manjina samo ako Republička izborna komisija utvrdi da joj je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalnih manjina i zaštita i poboljšanje prava njenih pripadnika.

Navedene izmene odnose se i na i podelu odborničkih mandata u jedinicama lokalne samouprave, a Predlogom zakona o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima definiše se krajnji rok za raspisivanje izbora.

„Spremni smo da saslušamo sve predloge potkrepljene dobrom argumentacijom, kako bismo došli do rešenja kojim će biti zadovoljan najširi politički krug“, rekao je Orlić.

Orlić je naglasio da motive za smanjenje cenzusa ne treba dovoditi u pitanje.

„Potencijalna šteta je isključivo na strani onoga ko ima dominantni izborni rezultat. Toga smo svesni, ali želimo dodatni razvoj pluralizma i ostvarivanje mogućnosti da se mišljenje građana predstavi na najadekvatniji način“, poručio je Orlić. On je demantovao navode da se o smanjenju cenzusa nije dovoljno govorilo u javnosti, istakavši da je ta tema već dugo prisutna i podsetio da je svojevremeno i Parlamentarna skupština Saveta Evrope preporučivala izborni cenzus od 3 odsto kao generalno izborno pravilo. Takođe, podsetio je da je vladajuća koalicija, promenama izbornih uslova kroz međustranački dijalog, jasno pokazala rešenost za unapređenje izbornog procesa.

Predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Đorđe Komlenski, istakao je, po završetku rasprave, da će biti sačinjena informacija koja će biti dostavljena na razmatranje Narodnoj skupštine.

Javnom slušanju prisustvovali su predstavnici zaštitnika građana, Evropske unije, Ambasade Velike Britanije, OEBS-a, CRTE, Evropskog pokreta u Srbiji, AP Vojvodine i Skupštine AP Vojvodine i CESID-a, kao i predstavnici parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka.