Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, organizovao je javno slušanje na temu: PREDSTAVLjANjE BUDžETA ZA 2022. GODINU I ZAVRŠNOG RAČUNA BUDžETA ZA 2020. GODINU.
U uvodnom obraćanju, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić izrazio je zadovoljstvo što taj po mnogo čemu najvažniji zakon za svaku Vladu i svaki parlament, još jednom dolazi na vreme i da je po svom sadržaju sveobuhvatan, jasan i da detaljno predstavlja našu, ne samo finansijsku i razvojnu, već i ukupnu politiku u sledećoj godini.

„Otkako je Vlada utvrdila predlog Budžeta za narednu godinu ja nisam čuo nijednu krupnu zamerku na njegovu strukturu i sadržaj, pa čak ni od onih koji će baš u svemu da pronađu manu i ovoj vladi i ovom parlamentu. Ovaj budžet je najbolje ogledalo naše stabilne ekonomske slike, a pre svega naših velikih razvojnih ambicija u godini pred nama. Složiću se sa onima koji kažu da je ovaj budžet okrenut i podizanju standarda naših građana, što se vidi kroz čitav niz planiranih podsticaja, pre svega podizanja plata i penzija. Takođe, izuzetno je važno što se planira rast javnih investicija i u narednoj godini, što dovoljno govori o brizi države za razvoj naših kapitalnih sistema“, rekao je Dačić.

On je naglasio da je budžet realni odraz naše ekonomske moći, projektovan je na rast od 4,5 odsto, što nakon očekivanih sedam odsto u ovoj godini jasno govori da je naša ekonomija zdrava i da postoje svi razlozi da bude poboljšan materijalni položaj građana i ostvarena ulaganja u najveće projekte.

Predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dr Aleksandra Tomić, pozdravila je niz relevantnih gostiju koji su uzeli učešće u javnom slušanju i dala reč državnom sekretaru u Ministarstvu finansija Saši Stevanoviću, koji je predstavio Budžet za 2022. godinu.

Stevanović je istakao da je Predlog budžeta za 2022. godinu pre svega razvojni, sa predviđenim rastom bruto domaćeg proizvoda od 4,5 odsto, a da je vrlo izvesno da će on biti i preko 7 odsto. Naveo je da je javni dug na nivou centralne države projektovan na 55,5 procenata, dok ćemo ovu godinu završiti sa najviše 58,2 procenta na nivou opšte države, odnosno 57,3 na centralnom nivou.

„Ono što je jako dobro je to da smo promenili pravac kretanja, preusmerili krivu koju smo imali prošle godine usled pandemije i pada privredne aktivnosti. Učešće javnog duga pada u odnosnu na BDP i taj trend će se nastaviti i u narednim godinama“, rekao je Stevanović. Prema njegovim rečima projektovani budžet i planirani deficit u budžetu za 2022. godinu je 3 odsto BDP, odnosno 200,2 milijarde dinara, a ukupni planirani prihodi su 1.516,8 milijardi dinara.

Predsednik Saveta Državne revizorske institucije dr Duško Pejović predstavio je Završni račun budžeta za 2020. godinu. On je naglasio da su ostvareni prihodi i primanja budžeta Republike Srbije za 2020. godinu iznosili 1.301,9 milijardi dinara, što predstavlja 100,8 procenata u odnosu na plan. „To je još jedna potvrda da Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija realno i u značajnoj meri konzervativno planiraju budžet, te su sve pozicije u Budžetu na prihodnoj strani realizovane u većem iznosu u odnosu na plan“, rekao je Pejović.

Usledila je diskusije zainteresovanih učesnika javnog slušanja, nakon koje je predsednica Odbora u završnoj reči istakla da je rasprava koja se vodi u parlamentu u kritičkom, ali konstruktivnom dijalogu, i da doprinosi tome da su institucije naviknute da poštuju u sve većem obimu preporuke Državne revizorske institucije, što dovodi do smanjenje samih prekršaja. „Time smo dobili, na neki način, i priznanje Evropske komisije koja je u svojim izveštajima apostrofirali da je eksterna revizija od strane i poslanika i DRI pojačana i da daje rezultate“, rekla je Tomić. Ona je podsetila da je i Svetska banka u svojim ocenama o transparentnosti budžeta dala dobre ocene.

Tomić je naglasila da će Odbor nastaviti svoj aktivan rad, kao i praksu održavanja sednica van sedišta Narodne skupštine, koje su se pokazale kao izuzetan način za jačanje saradnje sa lokalnim samoupravama.

U Domu Narodne skupštine danas je održano javno slušanje o Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju u organizaciji Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Sastanak je otvorio predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić koji se zahvalio prisutnima i Odboru na inicijativi za održavanje javnog slušanja, što je, kako je rekao, postao dobar običaj u Narodnoj skupštini kad god je reč o nekom novom zakonskom predlogu. Dodao je da se u ovoj formi ne samo detaljnije i stručnije mogu razmotriti bitni zakonski predlozi, već mogu pomoći narodnim poslanicima da još kompetentnije odlučuju o propisima koji su pred njima. „Pred nama je jedan važan zakonski predlog, koji će pre svega građanima, a posebno privredi olakšati svakodnevni rad, uštedeti vreme i smanjiti troškove poslovanja. Ovo je jedan od propisa kojim pravimo važan korak napred u procesu digitalizacije i samim tim idemo u korak sa najnovijim poslovnim trendovima u svetu“, istakao je predsednik Narodne skupštine.

Uvodnim obraćanjem narodnim poslanicima, predstavnicima Ministarstva finansija, predstavnicima Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije i predstavnicima organizacija civilnog društva obratila se predsednica Odbora za finansije republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dr Aleksandra Tomić. Navela je da je pomenuti predlog zakona novina za sve, a da ovakvi zakoni podižu svest kod građana i uče sve nas novom načinu funkcionisanja privrede, jer ceo svet ide u pravcu inovacija i digitalizacije. Istakla je da Predlog zakona o elektronskom fakturisanju usklađen sa propisima Evropske unije, što je bitno za budućnost funkcionisanja i sa firmama koje se nalaze na teritoriji zemalja članica EU. „To je ono što pokazuje da Srbija postaje moderna država, uvođenjem ovakvih zakonskih rešenja. Na nama je kao narodnim poslanicima da zaista saslušamo predstavnike ministarstva, da postavimo pitanja, ukoliko imamo nedoumica i da na osnovu tih odgovora, u razgovoru sa građanima, ovaj zakon približimo svim ciljnim grupama.“ Dodala je i da će elektronsko fakturisanje rešiti mnoge probleme u privrednom sektoru, ali da će morati da prođe izvesno vreme kako bi se obavila edukacija svih učesnika na tržištu.

Predlog zakona prisutnima je obrazložila državni sekretar u Ministarstvu finansija Slavica Savičić. Ona je istakla da su razlozi za donošenje Predloga zakona uspostavljanje vidljivosti u pogledu širokog kruga transakcija između subjekata javnog sektora, subjekata privatnog i javnog sektora, kao i subjekata privatnog sektora u sistemu elektronskih faktura, kao i unapređenje pravne sigurnosti i konzistentnosti nacionalnog pravnog okvira. Uspostavljanje vidljivosti biće postignuto faznim uvođenjem obaveznog, a u pojedinim slučajevima fakultativnog režima izdavanja elektronskih faktura, kao i uvođenjem obaveznog režima elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja.

Kroz propisivanje obaveze elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura postaće vidljiva svaka obaveza obračunavanja poreza na dodatu vrednost, što omogućava kontrolu i uvid u one transakcije u pogledu kojih ne postoji obaveza elektronskog fakturisanja. Na taj način, značajno će se doprineti umanjenju jaza kod poreza na dodatu vrednost i umanjenju rizika od poreske evazije, kao i povećanju uspešnosti naplate poreza.

Uvođenje elektronskih faktura u zakonodavni okvir, kao izabrana opcija, neophodno je radi harmonizacije propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, što predstavlja obavezu Republike Srbije prema SSP. Takođe, uvođenjem elektronskih faktura doprinosi se borbi protiv sive ekonomije, smanjenju poreskog jaza, olakšava se rad Poreske uprave, unapređuje se zaštita životne sredine kroz smanjenje korišćenja papirnih faktura, doprinosi se ubrzanju poslovnih procesa, kao i većoj transparentnosti i operativnosti korisnika.

Predmetnom promenom postići će se veća ušteda troškova i vremena tokom obrade elektronskih faktura, pravna sigurnost kroz borbu protiv sive ekonomije, ali i veća zaštita životne sredine kroz manje korišćenje papirnih faktura.

O Predlogu zakona i tehničkim rešenjima njegove primene bliže su govorili i pomoćnik ministra finansija u Sektoru za fiskalni sistem Dragan Demirović i pomoćnik ministra finansija u Sektoru za digitalizaciju u oblasti finansija Sonja Talijan.

Nakon obrazloženja Predloga zakona i objašnjenja ciljeva njegovog donošenja prisutni su poveli diskusiju. Pitanja su se odnosila na primenu zakona u ruralnim sredinama i pristupa internetu u ovim područjima. Takođe, razgovaralo se i o arbitriranju informacija koje će biti raspoložive u sistemu elektronskog fakturisanja.

Dr Aleksandra Tomić za kraj javnog slušanja je dodala da ovakav vid obrazlaganja Predloga zakona koristi svim zainteresovanim stranama u privrednom sektoru, pogotovo na nivou razjašnjavanja nedoumica u vezi sa tehničkim delom njegove primene.

Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava organizovao je javno slušanje na kojem su predstavljeni predlozi zakona o fiskalizaciji i digitalnoj imovini.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić pozdravio je sve prisutne na prvom javnom slušanju koje se održava u novom sazivu Narodne skupštine istakavši da su ovakve javne rasprave primer dobre prakse koje će naići na pozitivno mišljenje u Izveštaju o radu Narodne skupštine Republike Srbije, kako kod nas u zemlji, tako i od strane EP i EK.

Dačić je u svom uvodom obraćanju rekao da institut javnih slušanja predstavlja značajan instrument u radu parlamenata, kao i da on predstavlja značajan napredak u vršenju nadzora nad radom ministara i drugih državnih službenika, u odnosu na tradicionalni vid nadzora koji se ostvarivao uglavnom putem parlamentarnih pitanja.

„Želim da pozdravim sve prisutne u ime Narodne skupštine, jer je ovo prvo javno slušanje koje se organizuje u vreme novog mandata ovog parlamenta, kao i da vam se zahvalim što ste došli i što ste uvažili naš savet i predlog da bude što više ovakvih događaja u narednom periodu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Organizacija ovakvih javnih rasprava je primer dobre prakse i ona će u mnogome doprineti i u pozitivnim izveštajima o radu Narodne skupštine Republike Srbije, kod nas u zemlji, ali i od strane Evropskog parlamenta i Evropske komisije. Na dnevnom redu su dva zakona koja su značajna - Predlog zakona o digitalnoj imovini i Predlog zakona o fiskalizaciji, tako da vam želim uspešan rad“, istakao je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić.

U uvodnom obraćanju, predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić izrazila je zadovoljstvo što se otvaraju tako važne teme kao što su fiskalizacija i digitalizacija i da su poslanici u obavezi da građanima predoče sva poboljšanja koja zakonske izmene donose, te da će organizovanje javnih slušanja za što više novih zakona biti prioritet Narodne skupštine.

Predstavljajući Predlog zakona o fiskalizaciji državni sekretar u Ministarstvu finansija Slavica Savičić naglasila je da je strateški cilj Vlade Republike Srbije suzbijanje sive ekonomije i brz i efikasan rad Poreske uprave. Ona je istakla, da je nakon sveobuhvatne analize postojećeg sistema fiskalizacije utvrđeno da je fiskalna oprema uvedena pre više od 15 godina, što je u poređenju sa značajnim tehnološkim napretkom, u toj oblasti, čini zastarelom, da je proces sertifikacije fiskalnih kasa i štampača komplikovan, dugotrajan i veoma skup, te niz nedostataka u procesu koji rezultiraju da naposletku Poreska uprava ne može efikasno da analizira primljene podatke.

Dragan Demirović, pomoćnik ministra u Ministarstvu finansija izdvojio je određene segmente Predloga zakona o fiskalizaciji, te je istakao da je njime predviđeno da se u momentu prometa na malo svaki račun fiskalizuje i da se Poreskoj upravi vrši prenos podataka o izdatim fiskalnim računima putem stalne internet veze u realnom vremenu. Pored toga, Predlogom zakona o fiskalizaciji predloženo je da obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izda fiskalni račun korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja čija je upotreba prethodno odobrena od strane Poreske uprave, pri čemu će Poreska uprava uspostaviti registar elemenata elektronskih fiskalnih uređaja čija je upotreba odobrena, dok je obvezniku fiskalizacije ostavljena i mogućnost da samostalno razvija i implementira uređaj za potrebe svog poslovanja, koji Poreska uprava odobrava pre početka korišćenja.

Predlog zakona o digitalnoj imovini predstavio je državni sekretar u Ministarstvu finansija Saša Stevanović. On je rekao da je regulativa u ovoj oblasti u svetskim okvirima tek u razvoju, kao i na nivou Evropske unije. Istakao je da je Republika Srbija prepoznala globalne trendove i sledeći primere pojedinih jurisdikcija, kao npr. Francuske i Malte, odlučila da na sistemski način pristupi regulativi u toj oblasti kroz donošenje zakona. Stevanović je rekao da dokumenti javnih politika, iz pomenutih razloga, u Srbiji nisu još uvek dali temelje za dalju razradu ove oblasti, ali da je u ekspozeu predsednice Vlade 2020. godine najavljeno donošenje ovog propisa. Jedan od primera je usvajanje podsticajnog, razvojnog i globalno konkurentnog Zakona o digitalnoj imovini, čije usvajanje očekujemo do kraja 2020. godine. Njegovim usvajanjem očekujemo još brži rast domaćih startapa u oblasti „blockchain“ tehnologije, kao i lakše finansiranje inovativnih ideja . Državni sekretar je istakao da je u ovom trenutku digitalna imovina uređena izričito samo Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i to isključivo radi sprečavanja da kriminalci i njihove grupe zloupotrebljavaju virtuelne valute u svojim protivpravnim aktivnostima.

Na javnom slušanju govorili su i Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, Dragana Stanić, viceguverner Narodne banke Srbije i Dejan Dević, generalni direktor Direkcije za zakonodavno pravne poslove u Narodnoj banci Srbije.

U nastavku rada usledila je diskusija, nakon koje je predsednica Odbora izrazila zahvalnost svim učesnicim na kvalitetnoj raspravi i stručnim pojašnjenjima predloženih zakona.