Nenad Bogdanović (Beška, 12. maj 1954. —Beograd, 27. septembar 2007) je bio gradonačelnik Beograda od 2004. do smrti 2007.

Posle završetka Matematičke gimnazije upisao se na Elektrotehnički fakultet (smer telekomunikacije) i diplomirao 1978. godine, da bi tri godine kasnije na istom smeru i magistrirao.

Dve decenije se bavio telekomunikacijama, na istraživačkim i razvojnim, a potom i menadžerskim poslovima, najpre u Institutu „Mihajlo Pupin“, a zatim i u drugim firmama iz ove oblasti.

Gradonačelnik Bogdanović prima nagradu Grad budućnosti južne Evrope
Od 1992. bio je član Demokratske stranke, koja ga je 1993. izabrala za predsednika zemunskog odbora, potom potpredsednika Gradskog odbora i poverenika za Beograd. Bio je i potpredsednik tzv. ekspertske „Vlade za Beograd“ opozicionih DS i GSS u periodu nakon smenjivanja Zorana Đinđića sa položaja predsednika Skupštine grada do septembra 2000, kao i predsednik Gradskog odbora Beograd Demokratske stranke od 2001. do aprila 2004. U februaru 2004, na Skupštini DS je izabran za potpredsednika Demokratske stranke, a na taj položaj je ponovo izabran u martu 2006.
Na izborima 2000. godine bio je šef izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije u Beogradu, a zatim od 2000. do 2004. bio je predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda. Za gradonačelnika je izabran u drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji u oktobru 2004. sa 50,19% glasova ispred Aleksandra Vučića. Za vreme Bogdanovićevog mandata, 2006. godine, Beograd je proglašen Gradom budućnosti južne Evrope u izboru časopisa Fajnenšal tajms (Financial Times).
Bio je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde je bio predsednik Odbora za finansije, i ponovo izabran za poslanika na izborima u januaru 2007.