Ivica Dačić je funkciju narodnog poslanika obavljao šest puta do sada. Prvi put je izabran za narodnog poslanika u prvom sazivu, od 1991. do 1993, zatim u četvrtom sazivu, od 1997. do 2001, kao i u šestom sazivu, od 2004. do 2007. godine. Ponovo je izabran u 11. sazivu, od 2016. do 2020. godine, 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine, te u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.
U 12. sazivu bio je predsednik Narodne skupštine, i predsednik Odbora za prava deteta. Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima prisustvovao je 206 sati, dva puta se obraćao u plenumu u svojstvu poslanika, i nije učestvovao u javljanju za postavljanje poslaničkih pitanja, kao ni u javljanju za obaveštenja i objašnjenja. Prisustvovao je izglasavanju 340 akata, od čega je za jedan glasao “protiv”, a za 340 se izjasnio “za”.
U 13. sazivu izabran je za poslanika kao prvi na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS). Podneo je ostavku na početku saziva, mandat mu je završen 25.10.2022.
U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao prvi na listi Ivica Dačić – Premijer Srbije, mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.
U 14. sazivu deo je poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS)
BIOGRAFIJA
Rođen je 01. januara 1966. godine u Prizrenu. Završio je gimnaziju "Stevan Sremac" u Nišu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, sa prosečnom ocenom 10.
Od 1992. do 2004. godine bio je savezni poslanik u Veću građana Savezne skupštine SRJ i SCG. Bio je predsednik Odbora za javno informisanje 1996, a od juna 1997. i član Odbora za spoljnopolitičke odnose. Od 2000. godine je bio član Odbora za bezbednost i spoljnu politiku oba veća savezne skupštine.
U Prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. godine do januara 2001. godine bio je ko-ministar za informisanje.
Bio je predsednički kandidat 2004. i 2012. godine. 2004. godine osvojio je 4,04 odsto glasova, a 2012. godine 14,23 odsto glasova.
Od jula 2008. do jula 2012. godine obavljao je funkciju prvog potpredsednika Vlade Srbije – zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova. Od jula 2012. do aprila 2014. godine obavljao je funkciju predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova. Tokom 2015. godine bio je Predsedavajući OEBS-a.
Nakon parlamentarnih izbora 2012, postao je premijer Republike Srbije i ostao je na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova. Izabran je 2012.godine za glavnog pregovarača Srbije u pregovorima sa predstavnicima Vlade Kosova. Nakon izbora 2014. godine obavljao je funkciju ministra spoljnih poslova u Vladi Srbije, a na to mesto je ostao i nakon izbora nove Vlade 11. avgusta 2016. godine, sve do 2020. godine.
Na funkciji Prvog potpredsednika Vlade zaduženog za spoljnu politiku i bezbednost i ministra spoljnih poslova je od 26. oktobra 2022. godine.
Bio je predsednik Košarkaškog kluba „Partizan“ i predsednik Rukometnog kluba „Partizan“, potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta i predsednik Sportskog saveza Srbije. Bio je i predsednik FK „Palilulac“.
Dobitnik je priznanja "Najevropljanin" za 2009. godinu, Ordena prijateljstva Ruske Federacije 2018. godine i priznanja Statueta "Kapetan Miša Anastasijević" 2018. godine.
Bio je u fakultetskoj organizaciji Saveza komunista, a 1990. postao prvi predsednik mladih socijalista Beograda. Osam godina, od 1992. do 2000. godine je bio portparol Socijalističke partije Srbije. Za člana Izvršnog odbora Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije izabran je na Drugom kongresu 1992. godine.
Za predsednika beogradskog odbora Socijalističke partije Srbije biran je 2000. i 2002. godine. U januaru 2003. godine izabran je za predsednika Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije. Decembra 2006. godine izabran je za predsednika Socijalističke partije Srbije, i na toj poziciji je i danas.