Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, amandman kolege Radiše Ilića kojim predlaže da se briše član 10. Predloga zakona o izmenama Zakona o osiguranju ne treba prihvatiti.
Članom 10. Vlada kao predlagač želi da precizira koja to lica mogu dobiti ovlašćenje za posredovanje u osiguranju. Naime, predlaže da umesto reči "lica", kako stoji u osnovnom tekstu zakona, treba da stoji "zaposleni u licu koje je ovlašćeno za posredovanje u osiguranju".
Na ovaj način Vlada želi da preciznije uredi ugovorne odnose u oblasti prodaje osiguranja. Ovim putem sprečiće se organizovanje raznih modela multilevel osiguranja koji ugrožavaju jedan normalan i po građane siguran sistem osiguranja. Dakle, tu stoji ono da je sistem osiguranja ustanovljen zbog građana koji se osiguravaju, a ne onih koji sprovode osiguranje.
Takođe, članom 10. Vlada predlaže brisanje ranijeg rešenja da strana pravna lica poslove posredovanja u osiguranju mogu obavljati na principu reciprociteta.
Jedan od uslova za ulazak naše zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju, što je od velikog značaja za sve naše građane, jeste ukidanje ograničenja u vidu reciprociteta.
Da vas podsetim da je Vlada donela Akcioni plan kako bi rešenja o pozitivnim propisima bila usklađena sa ovim rešenjima. Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, takođe se javljam po članu 103. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i želim da dobijem pravo da govorim o amandmanu broj 8 na član 10. Predloga izmena Zakona o osiguranju, koji je podneo kolega Radiša Ilić.
Dakle, amandmanom je predviđeno da se član 10. briše. Da bi stvari bile jasnije, želeo da pročitam član 82. osnovnog Zakona o osiguranju, koji glasi: "Poslove posredovanja u osiguranju u društvu za posredovanje u osiguranju mogu obavljati samo lica koja imaju ovlašćenje Narodne banke Srbije. Narodna banka izdaje ovlašćenje za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju licu koje ispunjava sledeće uslove...'' A u stavu 4, da ne bih sve čitao, se kaže: ''Strano fizičko lice koje, po pravu države čiji je državljanin, ispunjava uslove za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju, može obavljati te poslove, pod uslovima uzajamnosti.''
Članom 10. izmena ovog zakona Vlada Srbije je predložila da se u članu 82. stav 1. reči "lica koja" zamenjuju se rečima "zaposleni u tom licu koji". U stavu 4. zapeta i reči "pod uslovima uzajamnosti" brišu se.
Dakle, ovde je sasvim jasno da je ovaj amandman neprihvatljiv iz razloga što je Vlada Srbije želela da precizira član 82. stav 1, tako što umesto "lica koja imaju ovlašćenje" u stvari treba da stoji "zaposleni koji imaju ovlašćenja", a to iz razloga da bi se na precizniji način odredilo na koji način se mogu ugovoriti usluge prodaje osiguranja i sprečiti multilevel osiguranja, jer je poznato da se na taj način zloupotrebljava institucija osiguranja.
Takođe, kada je reč o ovoj drugoj izmeni, gde se predlaže da se briše "pod uslovima uzajamnosti", mi smatramo da je neophodno da se ova odredba izbriše, jer da bi Srbija pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji potrebno je da bude usaglašeno domaće zakonodavstvo, a jedan od uslova jeste da ne postoji princip uzajamnosti u ugovaranju osiguravajućih usluga.
Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, poštovani ministre, predlažem da Narodna skupština ne prihvati amandman narodnog poslanika Radovana Radovanovića na član 3. Predloga zakona o državnoj upravi, jer je besmislen.
Pre svega želim da kažem da je Ustavom Republike Srbije, članom 186, dato pravo Vladi da može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke autonomne pokrajine pre nego što odluka stupi na snagu.
Članom 3. Predloga zakona predlaže se da se naslov iznad člana 71. i član 71. menjaju tako što će glasiti - Staranje o zakonitosti odluka koje donose autonomne pokrajine u svom delokrugu.
Član 71. u stavu 1. govori o tome da ministarstva prate ustavnost i zakonitost odluka koje donose autonomne pokrajine u svom delokrugu, a u stavu 2. kaže da je organ autonomne pokrajine dužan da odluku koju donese dostavi u roku od 24 sata nadležnom ministarstvu, koje je dužno da u roku od 48 sati predloži Vladi da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke ako smatra da ona nije u skladu sa Ustavom ili zakonom. Naravno, stav 3. kaže: "Ako Vlada u roku od 72 sata pokrene pred Ustavnim sudom postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke, Ustavni sud može do donošenja svoje odluke da odloži stupanje na snagu osporene odluke."
Besmislenost je u tome što se ovde predlaže brisanje jednog naslova, a da se pri tom ne predloži izmena tog naslova. U tehničkoj primeni bilo kog zakona i bilo kog pravnog akta uvek se koristi ta pravna tehnika da se naslov navede, iz razloga da se u praksi bolje primenjuje.
Što se tiče stava 2, koji kaže da je organ autonomne pokrajine dužan da odluku dostavi nadležnom ministarstvu u roku od 24 sata, stvar je u tome da bi ministarstvo uopšte moglo da prati rad organa autonomne pokrajine i donošenje tih akata, ministarstvo bi moralo da taj akt i dobije.
Dakle, ovde je sasvim jasan osnovni motiv predlagača da se odredba Ustava Republike Srbije, koja se tiče prava Vlade da prati zakonitost i ustavnost akata koje donosi autonomna pokrajina, u stvari spreči na indirektan način tako što iz tehničkih razloga neće biti u mogućnosti da primenjuje odredbe Ustavnog zakona.