Dame i gospodo narodni poslanici, jeste vreme poodmaklo i svakako smo umorni i od jučerašnje – noćašnje sednice, ali značaj zakona koji su pred nama zaslužuje da o njima ponešto i progovorimo, imajući u vidu i onu našu Ustavnu obavezu, jer danas, kroz ovu raspravu, vršimo usklađivanje ovih zakona s Ustavom i pripremamo, praktično, pravne uslove za sprovođenje lokalnih izbora. Ukoliko je to moguće, naravno, u najkraćim crtama ću se zadržati na ovim zakonima, najpre na zakonu o teritorijalnoj organizaciji.
S obzirom na to da dolazim iz Valjeva, odnosno grada koji je, među ova 24 grada, uključujući i Beograd, dobio status grada, izražavam i zadovoljstvo. S druge strane, podsećam da drugačije nije moglo da bude, s obzirom na to da je pred kraj prošle godine Valjevo, možda nekom omaškom, prebrzo preskočeno prilikom prvog predlaganja koje će opštine steći status grada. Međutim, zbog potencijala kojima raspolaže, pre svega, zbog svoje istorije, svog društveno-ekonomskog razvoja, kulturnog, prosvetnog, turističkog, a posebno što je Valjevo kroz vekove duhovni centar, kao što je to i danas, drugačije nije moglo nego da se i ta opština nađe među onima koje će imati status grada.
Treba reći da je predlagač zakona predvideo mogućnost da više opština može obrazovati grad, odnosno da se mogu ujediniti, dogovoriti u prethodnoj nekoj raspravi, videti šta su to zajedničke odrednice koje ih vezuju i da pronađu interese u tim integracijama. Ovo je veoma bitna stvar i u smislu dalje decentralizacije vlasti, bez obzira na to šta ko mislio, a uz nedavno usvojeni Zakon o budžetu i niz drugih zakona koji predviđaju ravnomerni regionalni razvoj, mislim da se postepeno približavamo onome što svi u unutrašnjosti želimo, a to je, s jedne strane, decentralizacija vlasti, a, sa druge strane, ravnomerni regionalni razvoj.
To su samo neke napomene koje poslanici koalicije DSS-NS imaju o Predlogu zakona o teritorijalnoj organizaciji.
Što se tiče zakona o lokalnoj samoupravi, on je, takođe, veoma značajan i tu se vrši usklađivanje s Ustavom. Dosta je bilo dilema u javnoj raspravi, pogotovo u medijima, od strane pojedinih političkih stranaka. Praktično, svi smo nekako bili uključeni u tu javnu raspravu, a najviše se govorilo o tome da li se izvršna vlast, odnosno predsednici opština, moraju birati posredno ili neposredno.
Iskustva su različita i, svakako, treba uvažiti ljude koji su pisali ovaj predlog zakona, odnosno uvažiti njihovo iskustvo i u prethodnom sazivu, ne samo od 2004. godine, u prethodnoj vladi, nego čak i od 2000. godine, pošto su različiti kriterijumi bili, praktično je zakon to različito regulisao.
Jesu različita iskustva. Imali smo sredine u kojima je jedna istaknuta ličnost ubedljivo pobeđivala na neposrednim izborima, kao što je slučaj u Valjevu, gde je predsednik opštine dobio 21.500 glasova, ali, s druge strane, imali smo i opstrukciju od strane SO, koja se zbog ovog ili onog interesa formirala ili, kako se to popularno kaže, skockala na drugačiji način, na štetu građana. Bio je paralisan rad opštine i SO, a to niko od nas ne želi.
Iz tih razloga, mislim da je dobro i imaćemo manje konfliktnih situacija, s obzirom na to da će se predsednik opštine birati u odborničkoj skupštini, odnosno na posredan način.
Ovde treba reći da svi u unutrašnjosti, svaka opština, pa i narodni poslanici koji su u ovom i koji su bili u prošlom sazivu, željno očekuju jedan set zakona, celovito rešenje problema opštinske imovine, jer je činjenica je da se od 1995. godine, kada su opštine razvlašćene, velika šteta nanosi, pre svega, finansijska, a znamo za sporost oko dobijanja saglasnosti, gube se investitori itd.
Mislim da je vredno spomenuti, ako već moje kolege, prethodni govornici, to nisu rekli, da narodni poslanici, što je ustavna obaveza, ne mogu biti deo izvršne vlasti. To je, možda, moglo, bez obzira na to što se ponavlja ustavna odredba, da se inkorporira u ovaj zakon.
S druge strane, predviđeno je da, posle izbora, predsednik opštine i njegov zamenik prestaju da budu odbornici, odnosno podnose ostavku.
Možda je zanimljivo ovo kod raspuštanja, odnosno slučajevi u kojima su se stekli uslovi za raspuštanje skupština lokalne samouprave. Postoje svi oni razlozi, neću ih ponavljati, to je opštepoznata stvar, ali prilikom imenovanja sastava privremenog organa, možda nije zgoreg da, čak, i u zakonu stoji da ne mogu biti članovi privremenog organa predstavnici stranaka koje na prethodnim izborima, tim aktuelnim, nisu prošle cenzus. U ovom slučaju, to će biti još rigoroznije, 5%, jer imamo neprimerene situacije danas po unutrašnjosti, da se, poštujući koaliciju s republičkog nivoa, u lokalu, privremeni organ sastavi od predstavnika tih stranaka.
Na kraju, nešto o lokalnim izborima. Oni su, svakako, najatraktivniji za naše građane, jer se najveći korpus tog biračkog tela uključuje u te izbore. I za poslanike DSS-NS-a je bila dilema da li je bolji proporcionalni ili većinski sistem.
Obrazloženje predlagača je sasvim razumljivo, jer logično je da se u lokalnim sredinama građani opredeljuju za one političke opcije za koje smatraju da im mogu doneti boljitak, vodeći kvalitet života, da im rešavaju sve najaktuelnije probleme u lokalnoj samoupravi, a to ne mogu pojedinci.
Dobro je što je sad onemogućeno Predlogom zakona da se pojedinac može kandidovati tako što je skupio 20-30 potpisa, izađe na listu i postane odbornik, kao što je bilo slučajeva. Ne može, jer je zakonodavac predvideo da to mora biti najmanje trećina od odborničke liste.
Dakle, ako ima 60, ili 61, najmanje 20 odbornika može da stane na tu listu odborničkih kandidata, pa i taj zainteresovani građanin.
Građani gledaju političku opciju, gledaju ko im može doneti boljitak i na krajnje praktičan i pragmatičan način gledaju ko trenutno sačinjava vlast, jer se za onog ko sačinjava vlast građani opredeljuju. Logično, oni im mogu pomoći, a oni koji su, nažalost, u opoziciji, moraju da čekaju neki sledeći voz.
Takođe je veoma bitno reći, kada se govori o nedostacima proporcionalnog sistema, da imamo pojedince koji se, praktično, zaklanjaju iza stranke. Ne možemo izbeći mogućnost da se u okviru jakih, dobro organizovanih stranaka, koje postignu dobre rezultate na izborima, ostvare dobar procenat, na njihovoj listi nađu i neki koji objektivno, kao pojedinci, u tom većinskom sistemu ne bi mogli da dobiju poverenje građana.
Dobro je što su uvedeni ovi korektivi, kada se radi o postupku kandidovanja, kao što sam već spomenuo, povećan je cenzus na 5%, a zatim i ovi potpisi i overa odborničkih kandidata.
Od svojih kolega sam dobio informaciju da već ima amandmana koji bi trebalo da koriguju zakon. Čini mi se da je dosta komplikovana, možda u praksi može naneti ozbiljne probleme, upravo, ova brojka od 30, ali da se može overiti samo u sudu ili u opštini. Možda je dobro, kao što su mi već kolege rekle, da se ostavlja mogućnost da opštinska uprava može za to da ovlasti svoje činovnike, da se to može vršiti i u mesnim zajednicama, odnosno mesnim kancelarijama, da bi se rasteretila gužva. S druge strane, pozitivna strana ovog predloga je što ćemo te male, avanturističke grupice, marginalce, ili neke kojima je nekad neko, u zlom času, rekao da su političari, mnogo pametni, pa su se usudili da se kandiduju, takve avanturiste ćemo ostaviti da čekaju sledeće izbore.
Na kraju, ovaj ugovor s odbornikom. Time je, praktično, razrađena ona ustavna odredba koja kaže da je poslanički mandat stvar dobre volje samog poslanika, da on može poveriti taj mandat stranci koja ga je stavila na listu.
U ovom slučaju je to još više precizirano, tako da ovlašćeni podnosilac izborne liste može podneti ostavku posle sklapanja ugovora s kandidatom za odbornika.
Završavam jednom značajnom predviđenom odredbom, a to je da prilikom ostavke jednog odbornika ovlašćeni predlagač ne mora poštovati redosled prijavljenih odbornika, kao što je slučaj s poslanicima u Republičkom parlamentu, što nije bio slučaj do sada.
Mislim da ste se vi u Ministarstvu suočavali s ozbiljnim problemom kada dobijete izveštaj iz lokalne samouprave, iz lokalnih skupština, gde je neki predloženi kandidat za odbornika, ali bez prethodnih izjava da su se svi koji su ispred njega odrekli svog odborničkog mandata. To je, zaista, bila nerazumljiva stvar, jer, po analogiji, to se moglo primeniti i na ovo što se dešava s republičkim poslanicima. Naravno, Poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica glasaće za predložene zakone. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče Republike, uvaženi ministri, biranim rečima se govori o Kosovu i Metohiji, to zna svako kome je iskreno stalo do ovog dela Srbije i ko ima elementarnog poštovanja prema svemu onome što ono predstavlja u našem istorijskom pamćenju.       
Zato čovek i ne može da razume odakle takvi stavovi, odakle takvi političari kojima ništa nije sveto, pa ni petnaest posto srpske zemlje, koji gotovo sa zluradošću seire nad problemima sa kojima se Srbija danas suočava, kojima je predizborna kampanja važnija od ovog pitanja.
A, ima li išta važnije oko čega bi trebalo da se svi složimo nego što je pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta države u kojoj živimo? Osećamo li svi istorijski trenutak u kome se nalazimo? Da li smo svesni sopstvene odgovornosti pred precima koji nam stvoriše državu i pred potomcima kojima ostavljamo državu? Šta im to u amanet ostavljamo, da li neslogu i nemar prema državi i prema narodu? Da li je to iščilelo osećanje nacionalne svesti najjače izraženo kod Srba, da li je to nestalo jedinstvo nacionalne duše, kako je to o svom vremenu i o svom narodu pisao Jovan Cvijić?
Gospodi koja je, pričajući o Kosovu i Metohiji, sklona podsećanju na neke datume i neke događaje, poručujem da bi im primerenije bilo da su nas podsetili da je na današnji dan pre šezdesetak godina u pustinji Nevade osnovan prvi hotel kao proizvod sprege organizovanog kriminala, biznisa i politike i koji simbolizuje sistem vrednosti za koji se zalažete.
Ovo što ću pročitati upravo je namenjeno onima kojih je bilo u svakom istorijskom razdoblju, i kojih će uvek biti, koji mere sebe sobom, koji objašnjavaju sebe sobom i koji zato sebe i ne mogu da razumeju. Tekst je objavljen u "Politici" 1. januara 1913. godine, napisala ga je Isidora Sekulić, a ja ću pročitati samo nekoliko rečenica.
"Šta nam je bila 1912. godina? Bila je godina stvaranja, jer se stvaranjem dobija koren života. Bila je godina kad vera prestaje biti plitko licemerstvo i kad radosti više nisu svakidašnji gresi, godina kada se dokazalo da u srpstvu nisu isceđeni karakteri i da kosovski simbol nije ukočena slika. Mi smo bili oni koji su imali vesele dane i sretne noći, mi smo bili zemlja starih junaka i mladih vojnika, mi smo pisali istoriju 1912".
Te 1912. godine, kao što je poznato, oslobođeni su Kosovo i Metohija, odnosno stara Srbija i ponovo prisajedinjeni Srbiji. Komite Vojislava Tankosića su započele, a srpska vojska završila ovaj podvig. Tadašnje generacije su te 1912. stvarale istoriju, mi je, dame i gospodo, stvaramo danas. Nemamo pravo drugačije da se ponašamo nego da podržimo svaki dokument koji proizilazi iz Ustava Srbije i međunarodnog prava.
Za poslanike DSS i NS, rezolucija može da se sastoji samo od jedne rečenice: Kosovo i Metohija su neotuđivi deo Srbije i nikada drugačije ne može biti. Pripadam Novoj Srbiji, stranci za koju to nije samo politički stav, već uzvišeno osećanje koje ili imate u sebi gotovo genetski ili ga nemate i nikada ga ne možete ni steći. Hvala. (Aplauz.)

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, gospodine potpredsedniče, gospodo ministri, moj uvaženi kolega iz poslaničkog kluba DSS-NS dr Vladan Vučićević je rekao ono što je najznačajnije o izmenama Zakona o javnim putevima, o čemu ću ja nešto više reći, prosto radi vas koji sedite ovde i kojima su potrebne još neke informacije i, naravno, najviše radi građana koji nas gledaju.
Ono što je gospodin Vučićević rekao mislim da je najznačajnije, a to je, pre svega, da neće doći do dodatnog opterećenja na budžet građana, što je obično bila primedba onih koji nisu najbolje upućeni u to šta su akcize i na koji će način doći do promena u ovom predloženom zakonu o javnim putevima, a isto tako, koliko će taj iznos biti u 2008. odnosno 2009. godini.
Dao bih samo nekoliko kratkih napomena. Pre svega, da vas podsetim, dok je Republička direkcija za puteve u toj formi poslovala, u nekoliko navrata je došlo do rebalansa budžeta koji je značajno uticao na smanjenje sredstava koja su korišćena iz budžeta. Tako da je u 2004. godini taj iznos smanjen za 3,6 milijardi, u 2005. godini za 3,1 milijardu, a u 2006. godini, kada je i počela zakonska odredba da se iz akciza takođe dodatna sredstva obezbeđuju Putevima Srbije, iz budžeta Srbije uplaćeno je 1,57 milijardi.
Akcize su, dakle, kao ovaj vid finansiranja rekoh od 2006. godine, obezbedile Putevima Srbije 5,2 milijarde, ali je zbog obaveza PDV koje je JP Putevi Srbije uplatilo državi u iznosu od pet milijardi onda jasno da je tu otprilike i prihod i rashod bio identičan, a da zato i nije bilo sredstava i mogućnosti da se dodatna sredstva koriste i za održavanje magistralnih i regionalnih puteva.
Naravno, u ovoj godini je preduzeće Putevi Srbije dostavilo na vreme svoj program rada, svoja finansijska potraživanja, a Vlada Republike Srbije je usvojila taj program rada i to je bilo objavljeno u "Službenom glasniku". Trebalo je da se iz budžeta povuku sredstva u iznosu od pet milijardi, što nije urađeno, i iz tih razloga smo prinuđeni da ovde, u toku ove rasprave, izglasamo i predloženi zakon o izmenama Zakona o javnim putevima.
Treba reći da se na ime rehabilitacije, kako se to stručno kaže, izgradnje puteva, a po osnovu podignutih kredita, odnosno na ime te stavke, treba izdvojiti oko dvesta miliona evra, a da na ime održavanja magistralnih i regionalnih puteva u nepredviđenim okolnostima, kao što je to bio slučaj poplave, klizišta, srušeni mostovi, u 2005. godini, u 2006. godini taj iznos je čak oko pedeset miliona evra.
Dakle, uz ove dve vrlo bitne opterećujuće stavke treba napomenuti da su i tzv. nepredviđeni radovi koji su posledica naloga Republičke inspekcije za javne puteve i saobraćajne policije, a takođe po tom osnovu je u 2006. godini uloženo oko osamdeset miliona evra. Sve su to razlozi zbog kojih zaista najozbiljnije moramo shvatiti o kakvom problemu se radi, a naravno da svi želimo, što se tiče saobraćaja na magistralnim i regionalnim putevima, da se odvija krajnje bezbedno i nesmetano, da se ne ugrožava likvidnost strateški veoma značajnog JP Putevi Srbije, i naravno ne treba zaboraviti brojne izvođače radova koji, kao ozebao Sunce, čekaju šta ćemo mi ovde uraditi, naravno radi dugova prema tim izvođačima.
Iz tih razloga ne sumnjam da će svi poslanici u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, a naravno DSS, odnosno poslanički klub DSS - NS će dati svoj glas ovom predlogu zakona. Hvala.

Dame i gospodo, gospodine ministre, kada se priča o budžetu, naravno, uvek ima dosta oprečnih, različitih mišljenja, različitih pristupa, što opet zavisi od stručne i političke pripadnosti onoga koji posmatra projekciju, odnosno predlog budžeta.
Svakako da je ovo najznačajniji zakon koji Vlada u toku godine donosi, jer praktično cela država funkcioniše zahvaljujući ovom zakonu, odnosno budžetu Srbije.
Obični građanin kad razmišlja najviše voli da čuje da je ipak budžet predložen sa suficitom, da će se povećati plate u toku naredne godine i da će se povećati uposlenost, odnosno da će se životni standard poboljšati. To su dve ili tri stvari koje svakoga u Srbiji najviše tište i sasvim je razumljivo da oni na taj način i posmatraju ovu priču koja se vodi u parlamentu kada je reč o budžetu.
Šta u stvari Vlada nudi ovim budžetom i šta nas čeka u 2008. godini? Pokušaću opet sa nekog svog stanovišta, sa stanovišta svoje struke ili političke pripadnosti, a uz nadu da se neću ponavljati i oduzimati dragoceno vreme mojim kolegama koji takođe imaju prijavljenu diskusiju.
U razgovoru na poslaničkom klubu i na skupštinskim odborima dobili smo jasnu predstavu da je predloženi zakon o budžetu namera Vlade da se održi makroekonomska stabilnost države i to je suštinska, ključna odrednica budžeta. Sve ostalo proizilazi iz te osnovne pretpostavke.
Kada se to sada namerava postići, to je drugo pitanje. Trebalo je zadovoljiti sve korisnike budžeta, obezbediti plate, a takvih je oko 260.000 i obezbediti im osnovna sredstva za rad.
S druge strane, trebalo je obezbediti sredstva za podsticaj proizvodnje, za investicije koje će dovesti u stvari do uposlenosti i, s druge strane, smanjiti spoljnotrgovinski deficit, odnosno javnu potrošnju, koja je najveći problem. U tom nekom krugu, naravno i prethodna vlada gospodina Vojislava Koštunice i sadašnja vlada gospodina Vojislava Koštunice kreće se i pokušava da donese mere i takve zakone i takav propis koji će biti najrealnija slika onoga što se dešava u državi.
Inače, poznato je da je deficit 14,8 milijardi, a da su i prihodi i rashodi veći za 9,9 posto. U ukupnim primanjima najveća stavka su, kao što smo čuli, prihodi od poreza na dodatu vrednost i oni su veći za 15,2 posto, odnosno iznose negde više od 311 milijardi dinara, kao i prihodi od akcizne robe, koji su veći za 12,5 posto, odnosno iznose negde oko 111,27 milijardi. U rashodnoj strani najveće su stavke svakako plate i transferi za obavezno socijalno osiguranje, kao i za PIO.
Jedna vrlo bitna stavka u budžetu, a koja tišti mnoge građane, ona se tiče zaduženosti države i straha od prezaduženosti. Kako sada stvari stoje? Stanje duga Republike Srbije je oko 9 milijardi evra i najveći deo se odnosi na neisplaćene penzije, staru deviznu štednju, čak nešto preko tri milijarde.
Mnogi su već i zaboravili, čak ima još dugovanja i po osnovu vraćanja učešća građana za privredni preporod Srbije. Nisu to veliki izdaci, ali evo, svi smo zaboravili kada je to bilo. Međutim, država ima obavezu i prema tim građanima.
Učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu je oko 30 posto. Naravno, ta privatna zaduženja firmi preko ino-kredita itd, za koje država nije dala garanciju, nije imala tu obavezu, ne ulaze u ovu sumu. U ovoj godini država će izdati garanciju u iznosu do 66,19 milijardi, a pre svega, ta sredstva će biti namenjena za infrastrukturu, razvoj lokalne samouprave, odobriće se projektni zajmovi u iznosu od 57,96 milijardi, a pre svega namenjenih za regionalne projekte, nacionalne projekte, ali i za sanaciju posledica i za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda koje su nemilosrdno udarile na Srbiju poslednje dve-tri godine.
Nema šta nas nije snašlo, pa tako smo nedavno i imali prilike da usvojimo ovde, odnosno da ratifikujemo Okvirni ugovor o zajmu zaključen sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj na 10 miliona evra, ali u drugoj i trećoj fazi planirano je još 20 miliona evra, odnosno 50 miliona evra. Svako koga je zadesila elementarna nepogoda, a poslednjih dana to je slučaj sa jugom Srbije, prošle godine smo imali slučaj sa nekoliko regija u Srbiji. Jedna od njih je i Valjevo. Ta procenjena šteta od elementarnih nepogoda, koja se kreće preko 70 miliona dinara, Vlada je bila u situaciji da jednokratnu pomoć uruči opštini odnosno građanima u iznosu od svega pet miliona dinara.
Naravno, to je nešto o čemu vlada mora da vodi računa. To je ta socijalna dimenzija, rekli bismo ljudska dimenzija, da ljudima treba pomoći kada je najteže, a da nema sredstava. Sasvim je jasno da jedan od načina ili mehanizama za obezbeđivanje tih sredstava i uzimanje kredita, odnosno zaduživanje.
Što se tiče namera šta su osnovni ciljevi vlade u 2008. godini, oni proizilaze iz ovoga o čemu sam nešto u uvodnom delu i rekao. Smanjenje javne potrošnje, održavanje makroekonomske stabilnosti države i, naravno, smanjenje spoljnotrgovinskog deficita koji je izuzetno veliki. S druge strane, kao i značajna kontrola ili veoma značajna kontrola rasta plata. Predviđa se, naravno, da rast prosečnih plata bude manji, odnosno sporiji od rasta bruto društvenog proizvoda. To je nešto što je sasvim razumljivo i sa čim se moramo složiti.
Kada posmatramo po korisnicima, po razdelima, odnosno glavama i ekonomskim klasifikacijama, možemo se složiti ili manje, ili ne sa pojedinim predlozima. Pokušaću ukratko da navedem nekoliko razdela, za koje mislim da je moglo drugačije da se prepakuju i da bismo kao poslanici Nove Srbije bili mnogo srećniji i zadovoljniji kada budemo pritiskali zeleno dugme i glasali za ovaj budžet.
Dakle, na primer, u Ministarstvu poljoprivrede sredstva su predviđena u iznosu od 19,25 milijardi, a pre svega su namenjena za subvencije za unapređenje stočarstva i uvođenje savremenih sistema kontrole kvaliteta proizvodnje, prerade itd. Veliki je problem u državi koja je oduvek glavni deo svog nacionalnog bogatstva, ali i prihoda, ostvarivala finansiranjem i ulaganjem u poljoprivredu.
Složili smo se pre nekoliko godina i imenovanjem i prošle vlade, a to je bilo 2004. godine u maju, da je strateška, fundamentalna grana privrede poljoprivreda i da u nju moramo mnogo više ulagati, a znamo šta nas je sve snalazilo tokom nekoliko godina, pa i kakve su posledice velikih suša. U tom smislu, trebalo je možda razmisliti da se više sredstava uloži u preventivno delovanje, a o čemu ću nešto kasnije govoriti, a mislim, pre svega, na sredstva koja su namenjena Republičkog hidrometeorološkom zavodu itd.
Što se tiče Ministarstva infrastrukture, sredstva su predviđena u iznosu od 20,3 milijarde, a znamo da su ogromne investicije, a pre svega u putnoj infrastrukturi, započete. Neke su investicije završene. Veliki deo postoji i u ovoj godini.
Takođe, značajni pomaci su urađeni i u vazdušnom i u železničkom saobraćaju, o čemu smo imali prilike ovde da govorimo, bez obzira na različite stavove opozicije. Činjenice su činjenice, a one kada posmatramo i po brojkama i po procentima neumoljivo pokazuju da su u odnosu na 2000. godinu značajni pomaci urađeni i u tom sektoru.
Velika je podrška bila Ministarstva za infrastrukturu, odnosno bivšeg za kapitalne investicije i lokalnim samoupravama, baš po pitanju elementarnih nepogoda. Spominjali smo to nekoliko puta, od velikih poplava, preko zemljotresa, preko klizišta, odrona puteva, rušenja kuća itd. U tom smislu, očekivalo se i mislim da je moglo, a videćemo iz kojih pozicija, veći iznos da se opredeli i za ovo ministarstvo.
Veliki je dug, naravno, prema izvođačima radova od strane JP "Putevi Srbije" i raduje me što je Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim putevima ušao u proceduru i o njemu ćemo pričati mnogo detaljnije. Samo sada da kažem da je to posledica višegodišnjeg nasleđenog duga i da to nije dug od pre dve ili tri godine, kako se maliciozno prikazuje u nekim medijima, ili od strane pojedinih političara, nego da se radi o jednom višegodišnjem dugu, a da će taj problem koji smo imali zbog činjenice da su sredstva koja su ubirana od PDV od akcizne robe uplaćivana državi po obavezi iz PDV, u stvari ništa nisu donosila ovom javnom preduzeću, zbog čega je toliki dug i narastao. Raduje me što ćemo o tom zakonu imati prilike posebno da pričamo.
Ne smem zaboraviti i još nešto ispod četiri hiljade oštećenih građana u Kolubarskom okrugu, to je ona poznata priča, čim vide ljudi, kažu, evo ga, ovaj će da priča opet o zemljotresu. Tačno, to moram da kažem, to je obaveza vlade koja je preuzeta još 1998, odnosno 1999. godine. Još nešto blizu četiri hiljade građana ima koji su oštećeni i koji čekaju svoj krov nad glavom, a negde dug države u ovom trenutku iznosi nešto oko osam milijardi dinara, odnosno posle izvršene revalorizacije.
Dobro je što je Ministarstvo planiralo ovih 400 miliona, zaista sam, i posle konsultacija sa svojim kolegama i sa odgovornim ljudima u direkciji, shvatio da je to maksimum u ovom trenutku. Nije bilo potrebe da se ulažu neki amandmani. Moram da kažem da je ovo već problem ne više novca, nego samo pristupa rešavanju ovog problema.
O tome sam više puta govorio i država mora mnogo ozbiljnije da uloži napora, a naravno i resorna ministarstva, i Ministarstvo za infrastrukturu, i Ministarstvo finansija da se pronađe jedan drugačiji mehanizam koji će u relativno kratkom roku obeštetiti ove građane i zaštititi njihove interese.
Ako razmišljamo, od 1998. godine, dogodine u septembru će biti 10 godina, a mi smo tek nešto oko 50% tih slučajeva rešili.
Dalje, mislim da je u Kancelariji za NIP opredeljeno značajno sredstava, ali da nisu transparentno prikazani. Prosto rečeno, obrazloženje pojedinih aproprijacija je da su najveća sredstva planirana za usluge po ugovoru, vezano za upoznavanje javnosti sa projektima NIP-a, javnu raspravu itd. To je negde oko 54 miliona.
Međutim, s druge strane, u budžetu imamo postojanje Agencije za razvoj infrastrukture, koja se u dobroj meri naslanja i na ovu kancelariju, odnosno ima skoro identičan opis poslova, bar kada se tiče informisanosti javnosti, pomoći oko izrade projekata, konkurisanja za pojedine projekte. Za tu agenciju je predviđeno 10,2 miliona dinara. Tih 50 miliona dinara nisu ne znam kolika sredstva, ali u funkciji 410, EK 551, aproprijacija od 9,8 milijardi koristiće se za ostale projekte. Koje ostale projekte? Mi bismo žarko želeli da znamo koji su ti projekti. Čekamo tu listu, da vidimo koji su projekti prošli, ako je to to, jer u daljem obrazloženju ima da se drugih 9 milijardi koristi za budžet Vojvodine. Naravno, to je stvar sasvim jasna.
Zato mislim da bismo mnogo srećniji bili da imamo jednu specifikaciju, jedno obrazloženje iz kojeg bismo mogli da vidimo gde će ići tih 9,8 milijardi iz Kancelarije za NIP. Što se tiče Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, kolega je ovde govorio o značajnim sredstvima koja su opredeljena za podsticaj malih i srednjih preduzeća, razvoj nerazvijenih područja itd. Ukupan iznos u tom ministarstvu je 33,41 milijarda.
Međutim, ako želimo veću uposlenost, da se podigne i standard zaposlenih, moramo ulagati u razvoj malih i srednjih preduzeća. To je sada, čini mi se, najprofitabilnije, najjednostavnije i najpoželjnije u ovom trenutku, što država može da uradi. Recimo, 1,2 milijarde su predviđene za skilajišta Srbije. Možemo mi da pričamo o opredeljenosti
države da se, između ostalog, i turizam, odnosno zimski sportovi razvijaju.
Javno preduzeće "Skijališta Srbije" može da posluje kao i svako drugo javno preduzeće, dakle može i po osnovu kredita da reši neki svoj problem ili da uloži u neke svoje projekte, ali mogao bi deo tih sredstava da se opredeli, na primer, za razliku od gospođe koja je malopre govorila kritikujući budžet, odnosno razdeo - Ministarstvo vera, mislim da je deo tih sredstava, npr. par stotina miliona, mogla da se upotrebe i za obnovu Hilandara, za koji je predviđeno svega 110 miliona.
Mart 2004. godine, to je već gotovo četiri pune godine, a još uvek nije na zadovoljavajući način ona dinamika rekonstrukcije i obnove najveće srpske svetinje i onoga što nas i vezuje sa korenima i govori ko smo, šta smo i zbog čega smo.
Dalje, u Fondu za mlade talente, npr. 21 miliona. Juče čitamo u štampi da su dugovi fakulteta po osnovu neisplaćenih obaveza za grejanje preko 200 miliona, npr. Mašinski fakultet. Ili, započete škole. Znake koliko imamo projekata koji su započeti. Ako već hoćemo da govorimo o racionalizaciji mreže školstva, da se one filijale ili ekspoziture od onih matičnih škola ukidaju, jer nemamo đaka, to je ona najveća muka koja zahteva jedan poseban zakon, a to je demografska slika Srbije kakva je, i da se država suoči sa činjenicom da je oko 30.000 đaka manje upisano u odnosu na 1990. do 2000. godine. To je jedan ozbiljan problem.
Isto tako, recimo, 300 miliona je predviđeno za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude fizičkih lica, što je u kontekstu i razvoja turizma, što je u redu. Međutim, 10 miliona osnivački ulog za regionalne agencije, moram da kažem da ima nečega u čemu poslanici NS mogu da se slože i sa opozicijom. Pogledajte, Narodna kancelarija, regionalne agencije, Kancelarije NIP-a, nedavno čujem da se otvaraju kancelarije za dijasporu.
Ako su već potrebne te agencije, te narodne kancelarije, te regionalne kancelarije, kancelarije NIP-a, tu se otvara prostor da se deo sredstava prepakuje tamo gde je to mnogo neophodnije, tim pre što se, rekoh, pojedine nadležnosti ovde dupliraju.
Spomenuo sam, govoreći o Ministarstvu poljoprivrede, RHMZ. Za EK mašina i oprema predviđeno je 422,9 miliona.
Naravno, iskustvo iz prošle godine govori nam da su to nedovoljna sredstva, a da se RHMZ suočavao sa nedostatkom protivgradnih raketa, lošom opremljenošću protivgradnih stanica i neisplaćenim honorarima za osmatrače i za strelce.
Dobro je što je Vlada, odnosno resorno ministarstvo predložilo, da nam se ne bi ta ista priča ponovila, recimo, za mesec i po dana u Valjevu je osam puta prošle godine bilo strahovito nevreme, a od 49 protivgradnih stanica, 42 su ostale bez potrebnih raketa, praktično samo je sedam moglo da dejstvuje.
Blagovremeno planirana sredstva, dovoljna sredstva, mogu omogućiti i proizvođačima, kao što je valjevski "Krušik", da proizvodi ne samo nekoliko stotina protivgradnih raketa, znam da su oni i tehnološki i kadrovski potpuno opremljeni za tu proizvodnju, nego da se naruči 1.500 - 2.000 raketa, da ne bude privilegovan ili "Poliester" ili "Trajal". Čini mi se da su to samo jedina tri proizvođača u ovom trenutku na srpskom tržištu. Naravno, da se ta sredstva opredele za 3.300 strelaca, odnosno 920 osmatrača.
Mislim da je iz tih razloga i Ministarstvo finansija predvidelo EK koja se tiče nadoknade štete po osnovu elementarnih nepogoda, u iznosu od svega 10 miliona, a da zato tekuće rezerve iznose 3,28 milijardi za sve ono što nas opet, ne daj bože, bude snašlo.
Moje dileme i dileme poslanika iz NS jesu nekoliko puta ovde izrečene i kada smo govorili o Predlogu zakona o predsedniku Republike, kada smo govorili da će se, prilikom usvajanja i ovog budžeta, ponovo poslanici suočiti, u razdelu koji se tiče predsednika Republike, gde je klasifikacija Narodne kancelarije. U prethodnom sazivu sam bar tri-četiri puta govorio o tome. Ne radi se o tome da to ne treba. Radi se o tome da mi kao poslanici, a onda i građani, kad otvorimo ovaj budžet, vidimo da piše, Narodna kancelarija, predviđeno valjda 33,9 miliona, uz veliku ogradu da li sam dobro iščitao to što je predloženo.
Predlagali smo, upravo poslanici NS, da i prilikom usvajanja zakona o predsedniku Republike bude zakonski omogućen i član koji se tiče toga da predsednik Republike ima pravo da formira Narodnu kancelariju, radi neposrednije komunikacije sa građanima. Čini mi se da je tako glasio taj amandman koji smo povukli.
Dakle, tu je jedna velika dilema, a druga dilema je, da bismo rešili problem smanjenja javne potrošnje i njenog učešća u BDP, ministarstvo, odnosno Vlada će se suočavati sa problemom racionalizacije radne snage. Ako je za 259.824 službenika, nameštenika, izabrana lica u Narodnoj skupštini, Vladi, pravosuđu itd. su planirana sredstva, u ovoj godini je predloženo povećanje broja izvršilaca u odnosu na 2007. godinu za 882, a dospelo je zahteva, naravno iz različitih sektora, čak 4.690.
Kako će se sada, to je dilema, verujem da ćemo dobiti odgovor na to, resorna ministarstva ponašati. Na primer, u pravosuđu povećanje broja izvršilaca za 82. Znamo problem ažurnosti sudova itd. Socijalna zaštita - 54, od čega 40 za prijem Roma, zbog ove dekade i njihove integracije i učešća u tim službama, što je pohvalno i što mi podržavamo.
Zatvorima zbog novih objekata - 264, ali izgleda sve više ima tamo klijenata. Poreskoj upravi 145, Ministarstvu za državnu upravu 26. Ako je opravdano povećanje broja izvršilaca, npr. za Ustavni sud, za Zaštitnika građana, za Državnu revizorsku instituciju itd, jer su to, praktično, institucije koje tek zaživljavaju, i ako su tu opravdano povećani iznosi koji su predviđeni za funkcionisanje ovih institucija, odnosno službi, to mogu da razumem, odnosno želeo bih da dobijemo i tu informaciju.
I na kraju, još bih se zadržao na dve stvari. Jedna su transferna sredstva, a druga je razdeo koji se tiče, odnosno deo u budžetu koji se tiče prosvete, jer naravno, dolazim upravo iz tog sektora i imam i moralnu, i profesionalnu i političku obavezu nešto o tome da kažem. Kada pričam o transfernim sredstvima, ove godine su značajno smanjeni prihodi zbog smanjenja stope na prenos apsolutnih prava kupovine prvog stana i naravno prava na nasleđe i poklon, što se odražava na tu stavku.
Od 36,1 milijarde ponovo imamo onaj problem da se Beogradu odvaja, odnosno predviđeno je 10,1 milijarda, negde trećina transfernih sredstava. Znam da je bilo velikih prigovora, primedbi od strane pozicije i opozicije, odnosno od strane poslanika koji dolaze iz unutrašnjosti, da li je to u službi i funkciji regionalnog ili ravnomernog regionalnog razvoja, ili je to opet ona floskula koja se stalno nama ponavlja, pa bez obzira ko je u Vladi, da Srbija radi, ne znam koliko to važi, a da se Beograd gradi.
Bez namere da pravim neki jaz između kolega koji su sa ovog područja, zaista tražim mnogo više razumevanja za nas koji dolazimo iz unutrašnjosti i koji predstavljamo delimično razvijena područja, nerazvijena područja ili potpuno nerazvijena područja, kao što je jug ili jugoistok Srbije.
Mislim da je kod neiskorišćenih mogućnosti možda zaboravljena i ona priča kod preregistracije vozila. Nadao sam se da će danas biti i potpredsednik Vlade jer, koliko se sećam, gospodin Đelić je dao podršku ministru Iliću u nastojanjima da se ipak pronađe modus i da se ne krši zakon, a da se građanima koji su uvezli automobile iz bivše bratske zajednice omogući da to urade.
Ako je to 100 000, pa to bude puta 300 ili 400 evra, nije teško izračunati kolike su to pare i te pare bi bile dragocene, da li za razvoj privrede, da li za podsticaj privrede, ove posustale, a naravno, samim tim i za povećanje uposlenosti. Čini mi se da je juče koleginica Tabaković rekla o tome, a to su i ove takse i porezi na eksploataciju prirodnih bogatstava, koje i lokalna samouprava ne koristi u dovoljnoj meri.
Što se tiče prosvete i tih 105,7 milijardi dinara koje su predviđene, to je više za 22,37% i to je ipak najveći pomak učešća u bruto društvenom proizvodu i sa 3% smo se popeli na 3,66% i imamo nameru da se taj trend nastavi da bi dostigli onaj nivo razvijenih država u Evropi, koji se kreće od 5% pa naviše. Predviđeno je da u narednoj godini to bude 4,4%. Naravno, najveći problem je loša struktura u ovim planiranim sredstvima, jer 92,2 milijarde idu na plate i to je najveći problem za Vladu, ali i za više od 126.000 zaposlenih prosvetnih radnika.
Šta je ministarstvo rešilo, a verujem da je ovih dana i javnost upoznata i preko resornih sindikata, a isto tako i preko medija, sredstava informisanja, izjava koje su i ministar prosvete i ministar finansija ovih dana davali, što se tiče ovog štrajka i nezadovoljstva. Tu imamo drugi problem, koji je zaista višegodišnji, decenijski problem, a to je pomeren sistem vrednosti, to je ta priča gde profesori više nisu autoriteti za svoje đake, jer uglavnom žive tezgareći ili spremajući tamo đake ako su njihove kolege u dobrim odnosima sa njima, pa oni imaju potrebe da spremaju decu iz ovog ili onog predmeta.
Isto tako, hiperprodukcija fakulteta privatnih, viših škola, zatim, smanjeni prag, kriterijuma i prohodnost. Gotovo je nezamislivo da danas imamo škole, da danas imamo srednje škole gde od 35 đaka imate 30 đaka koji su odlični. Zašto? Zato što naravno želimo da toj deci omogućimo da se što bezbolnije upišu na fakultete. Onda kada dođu na fakultete, onda je problem da li ćemo da upišemo, da li nam smeta Bolonjska deklaracija, da li nam smeta nešto drugo, da li su preobimni programi itd, sve zavisi od fakulteta do fakulteta.
Druga stvar, kada se govori o stepenu znanja koji naša deca stiču, pre para dana smo pročitali da su na testiranju bili negde na dnu ili pri samom dnu, što je jedna ozbiljna opomena i naravno Vladi, odnosno državnim organima koji treba da se bave tim problemom, roditeljima takođe, naravno mojim kolegama prosvetnim radnicima, koji će sve učiniti da za svoje dete omoguće školovanje, ali će baš iz ovih poznatih razloga, iz nezadovoljstva imati jedan drugačiji odnos prema drugima.
Mislim da je ta priča dosta kompleksna i da u narednom periodu, uz demografski zakon, odnosno zakon o materijalnoj zaštiti ili reproduktivnoj zaštiti stanovništva u Srbiji, kao osnova da bude početna, nešto što bismo rekli kao krovni zakon, a da sve ostale stvari moramo duboko osmisliti, jer je sigurno da su naše škole ogledalo budućnosti i ogledalo i slika nacije bližoj i daljoj budućnosti.
U ovom trenutku, ona nije mnogo optimistična i to naravno koriste svi oni kojima niti Srbija, niti sve što je u Srbiji nije sveto i nalaze ili nailaze na vrlo plodno zemljište i humus da nas dezintegrišu, ne samo teritorijalno, nego pre svega i u duhovnom smislu, a naravno, svaku krizu ćemo mi vrlo lako prevazići ili prevazići u određenom periodu. Ovu etničku, duhovnu, moralnu, ona ima najduže korene i, naravno, najteže se i prevazilazi. Hvala.

Kratko po Poslovniku, član 101. Zaista je u krajnje uvredljivom kontekstu spomenuta Nova Srbija i ministar Velimir Ilić.
Zaista ne znam, uvaženi kolega Andrić, pričajući o paušalnim ocenama i o paušalnim političkim stavovima koji se zaista nepromišljeno iznose, možemo da se složimo da je to izgleda vrlo prisutno u Srbiji, ali vi ste odmah iza takve kritike rekli - ko zna koliko ste ukrali Horgoš-Požega, koncesionaru itd. Odakle vama takvi podaci?
Da li znate šta ste rekli pre 30 sekundi? Da ne treba iznositi paušalne procene. Ne, nego vi iz vaših političkih razloga kao opozicija, stranka ili koalicija, ne znam šta ste, jesam jednom rekao možda lapsus, ali možda i nije, imate predsedničkog kandidata i to je sve vaše legitimno pravo. Zaista se zalažemo ovde ako pričamo o nečemu da pričamo argumentovano, ciframa, podacima, dokumentima itd. Prosto samo toliko sam hteo da kažem, ništa više.
Ako je neko nešto krao postoje procesi, postoje postupci da se to izvede pred lice pravde, apsolutno smo uvek bili za takvu priču, ali iznositi paušalne procene, da ne pričam koliku štetu nanosite samo time što ste uporno protiv kapitalnog strateškog projekta za građane Srbije, a pogotovo za sve nas iz zapadne i centralne Srbije.

Reklamiram Poslovnik, član 101. S obzirom da je gospođa Tabaković bila prilično opširna, podsetiću o čemu se radi. Naime, opet je u negativnom kontekstu spomenuta i Nova Srbija i predsednik NS gospodin Velimir Ilić. Jasno je zbog čega je to i zbog čega je Velimir Ilić inače na meti i ovih dana i opozicionim strankama, a i nekim drugim, pre svega zbog rezultata koje je imao.
Gospođa Tabaković je rekla nešto što ima ozbiljnih problema što se tiče logike. Vidite o čemu se radi. Ako se dobro sećam i ako se vi dobro sećate šta ste rekli, ispalo je da se ministar Ilić kiti ili hvali rezultatima rada, kao da je trošio svoje pare. To je parafraza onoga što ste vi rekli. Ne znam šta je trebalo da radi jedan ministar koji je dve godine zaredom proglašavan za najuspešnijeg ministra u Vladi, ali ne samo od strane nekih agencija, nego i od strane građana. To je pod broj jedan.
Druga stvar, da li je trebalo ministar da sedi u Vladi, pa da ostane nekih par milijardi neraspoređenih, da posle vi kažete: šta je taj ministar radio, kada su mu ostale pare neiskorišćene? Naravno da će ono što mi ovde usvojimo, a što je sastavni deo ove knjige koju vi dobro poznajete, to vam ne sporim, koja se zove budžet i da je to suštinska i ključna stvar i Vlade i ministarstva.
Druga stvar, rekoh, ne samo što je bio najuspešniji ministar prethodne dve godine, verovatno je ova informacija od sinoć ili od noćas - da će se kandidovati ministar Ilić za predsednika Srbije, nešto što vama prilično smeta, obzirom na biračko telo i obzirom na raspoloženje građana prema ministru Iliću, bilo gde da se pojavljivao, od Jaše Tomića, dole u Paraćinu, u Babušnici i na svim klizištima u Srbiji itd. I činjenica da su one 3.000 kilometara asfalta i putna infrastruktura, koja je najviše urađena u Srbiji od 1945. naovamo, nešto što građani znaju i što prepoznaju, a što će verovatno sada i valorizovati na predstojećim izborima.
Treća stvar, čini mi se da ste i zamerili i zašto se po hitnom postupku nalazi predlog izmene Zakona o javnim putevima. Verujem da to svako dobronameran zna. To nema nikakve veze personalno sa ministrom Ilićem i sa Ministarstvom za infrastrukturu, nego ima veze sa činjenicom da su velika dugovanja JP Putevi Srbije, a takođe i ima veze sa činjenicom da su prihodi od akciza, koji su išli u Puteve Srbije, praktično, preusmeravani po osnovu obaveza iz PDV-a. To je Vladi bilo jasno i to je, na kraju krajeva, rezultiralo jednim dogovorom i to je zakon koji će samo biti na korist svih građana, a nikako jednog ministarstva.
Naravno, vama ne sporim da imate pravo da napadate i u negativnom kontekstu spominjete nekakve ministre, lidere stranaka, ali očito da se radi sada samo o jednom već izraženom strahu od konkurencije na ovim izborima.

Dame i gospodo, gospodine ministre, predsednika Republike smo dobili, kao što je poznato, tek posle nekoliko izbornih krugova i to je bila posledica, pre svega, veoma rigidnih odredbi u prethodnom Ustavu, koje se tiču izbora predsednika Republike. Ali, naravno...

Slušam vas, pa mislim da meni nešto pričate... naravno, kažem, to je bila posledica, pre svega, veoma strogih i krutih odredbi iz prethodnog Ustava, ali je, isto tako, bila posledica i one sveukupne društveno-ekonomske situacije i nezadovoljstva naroda postojećim stanjem u državi Srbiji, odnosno i nepoverenjem u političku elitu. Bilo kako bilo, mi smo zaista silne pare i silnu energiju utrošili da bismo dobili predsednika Republike.
Ovoga puta, ovim predlozima zakona, u stvari ispunjavamo svoje obaveze koje su proistekle iz Ustava i Ustavnog zakona, a to je da se usvajanjem zakona o predsedniku Republike i zakona o izborima za predsednika Republike, uz one druge zakone, kako je to definisao Ustavni zakon, pre svega zakona o odbrani, Vojsci, spoljnim poslovima i službi bezbednosti, praktično približavamo i izborima, normalnim i redovnim izborima za predsednika Republike.
Svakako da su današnji tonovi u dobroj meri bili posvećeni upravo toj predizbornoj kampanji, a ja ću se potruditi da ipak budem konkretan i da nešto više kažem o samim predlozima zakona, pre svega o Predlogu zakona o predsedniku Republike.
Novi Ustav, koji smo usvojili prošle godine na Mitrovdan, jasno je definisao položaj i nadležnosti predsednika Republike, u članovima od 111. do 121. Usvajanjem ovih predloženih zakona, rekoh, mi ćemo zaista ispuniti i svoju obavezu kao parlament, da se steknu uslovi za raspisivanje izbora za predsednika Republike, ali, isto tako bih podsetio, i za lokalnu samoupravu, odnosno pokrajinske izbore.
Takođe, veoma je bitno da se ovim predloženim zakonima uspostavlja pravilniji balans i ravnoteža između ova tri stuba vlasti, o kojima smo svi danas govorili, o zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj, što je, u stvari, najosetljiviji deo u svakom parlamentarnom sistemu. Kao što znamo, Ustav sprečava i Narodnu skupštinu i Vladu da, zavisno od političkih snaga, ili oslabi ili ojača položaj predsednika Republike. Dakle, mi se možemo kretati samo u onim okvirima koji su striktno predviđeni i usvojeni u Ustavu članom 112, a što se odnosi na nadležnosti predsednika Republike. Nešto ću više o tome reći, u smislu da bi ovaj zakon, kroz ovu našu raspravu, zaista mogao da bude potpuniji, kompletniji i kvalitetniji.
Naime, članom 112. Ustava određuju se, kao što rekoh, ostale nadležnosti predsednika Republike, a drugi ovi područni zakoni određuju njegove pojedine nadležnosti, i o tome je bilo reči, uključujući i zakon o Vojsci, o odbrani, ali i zakon o pomilovanjima, odlikovanjima itd. Dakle, niti Narodna skupština, niti Vlada ne mogu iskoračiti iz tog okvira.
Međutim, ako pogledamo član 7. koji govori o sredstvima za rad predsednika Republike i Generalnog sekretarijata predsednika Republike (naravno, ta sredstva se obezbeđuju budžetom Republike Srbije, a mi ćemo imati već na jednoj od narednih sednica, odnosno na prvoj narednoj sednici i priču o budžetu), ne znam zbog čega je ispuštena šansa da se i zakonski utemelji Narodna kancelarija.
Moram da podsetim da su poslanici, pa i ja sam bio jedan od tih poslanika u prethodnom sazivu, da smo nekoliko puta govorili da i u samom budžetu ne postoji niti razdeo niti funkcija koja se odnosi na finansiranje Narodne kancelarije. Dakle, ne radi se o tome da je neko protiv Narodne kancelarije, nego se radi prosto o želji da to bude zakonski utemeljeno, a u članu 7. se nekim narednim stavom, recimo, moglo definisati da predsednik Republike ima pravo na formiranje Narodne kancelarije radi potpunije, ili da kažemo efikasnije, komunikacije sa građanima. To je bilo sasvim jednostavno. Takva odredba bi, naravno, proizašla iz odredbe Ustava, člana 112. tačka 8, koja definiše da se mogu obavljati ''i drugi poslovi određeni Ustavom'', znači, ne bismo iskoračili iz ovog okvira koji definiše Ustav, odnosno član 112.
Bilo je reči, naravno razumljivo mnogo više od opozicije nego od pozicije, i o članu 9. koji je poprilično, rekao bih, elastičan, da najelegantnije izbegnemo neku težu definiciju. Naime, govori se o nespojivosti funkcija, a član 115. Ustava decidirano kaže: ''Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost''. I ovim zakonom je to naglašeno, a takođe i Zakonom o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.
To ostavlja prostora različitim tumačenjima i mi u Novoj Srbiji zaista očekujemo da će budući predsednik, i u samoj ovoj predizbornoj kampanji, koja je svakako započela, a vodi se naravno tokom 365 dana u godini, kandidati za predsednika Republike, a još više izabrani predsednik Republike, voditi o tome računa.
Dalje, mislim da je par kolega u diskusiji spomenulo i član 12. Da li se stvarno radi o dva mandata ili će tom novoizabranom predsedniku to u stvari biti prvi mandat? Ukoliko bi neko, naravno mimo aktuelnog predsednika Republike, bio izabran za predsednika Republike, to bi bio njegov prvi mandat zaista, a to je odredba Ustavnog zakona, mislim da je član 18. stav 2. Ako bi bio izabran neko drugi, onda bi mogla da se primeni odredba zakona da predsednik Republike počinje svoj mandat danom polaganja zakletve u Narodnoj skupštini.
Te primedbe, zašto aktuelni predsednik Republike nije otpočeo svoj mandat polaganjem zakletve u Narodnoj skupštini, dakle, ne stoje iz prostog razloga – on je tako izabran pre usvajanja ovog Ustava, a posle ovog izbornog ciklusa će se steći uslovi i za taj, da kažemo, svečani čin i, naravno, da se ispoštuje i zakletva koja je definisana Ustavom.
Što se tiče člana 13, on definiše kada prestaje mandat predsedniku Republike po isteku mandata, u jednom redovnom ciklusu, podnošenjem ostavke ili razrešenjem. Nedavno smo ovde imali isto veliku priču, posle smrti gradonačelnika Beograda, da li je to bilo definisano u zakonu ili nije, pa je ostavljeno mnogo prostora različitim nagađanjima. Mislim da ne bi bilo previše da, u jednoj rečenici, možda bude i ta mogućnost - u slučaju smrti - što je sasvim prirodno, tj. božja volja.
Sledeća stvar je čin podnošenja ostavke i mislim da je bez potrebe izuzetno zakomplikovano objašnjenje u ovom predlogu zakona. Ja ne bih sada mnogo pričao o toj proceduri. Mislim da bi najelegantnije bilo da se ispoštuje ono što je već Ustavom predviđeno, a to je da mandat predsednika Republike prestaje danom podnošenja ostavke predsedniku Narodne skupštine. Objašnjenjima u stilu da li se to podnosi pismeno, da li onda sledi javno obraćanje građanima, da li onda ima potrebe javno se obraćati, mislim da je zaista i suviše zakomplikovano.
A piše u Ustavu, u članu 117. stav 2. da predsedniku Republike prestaje mandat danom podnošenja ostavke, a zna se kako se podnosi ostavka, cela procedura, onog trenutka kada predsednik Republike podnese ostavku u ovaj dom, predsedniku Narodne skupštine, smatra se da mu je mandat istekao.
Primedbe koje su se čule u smislu pokretanja procedure za opoziv predsednika. To je jasno definisano Ustavom. Ali, mislim da ne stoje one primedbe koje sumnjaju u profesionalnost i etiku ustavnih sudija, bez obzira da li predsednik Republike ima ingerencije da predlaže pet sudija, ili sa liste koju predlaže Narodna skupština odabere pet i, naravno, Vrhovni kasacioni sud što predlaže pet. Smatram da država kao što je Srbija ide ka onome što se naziva pravna država, ka uspostavljanju poverenja u te institucije i da će, svakako, ukoliko dođe do povrede Ustava, naravno, ta procedura i biti pokrenuta.
Ali, jedna druga stvar mi je malo nejasna i prosto bih iskoristio boravak gospodina ministra ovde. Znamo da prilikom potpisivanja ukaza o proglašenju zakona, predsednik Republike može vratiti Skupštini zakon na ponovno odlučivanje, ali ovim predlogom kaže ''ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom''. Zašto je sada to napisano ovim predlogom zakona, kad u Ustavu to piše mnogo jednostavnije: ''Predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju zakona, ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini, na ponovno odlučivanje''?
Tačno, gospodo poslanici, u tom pismenom obrazloženju pisaće: vi ste povredili ustavne odredbe - jer nije u saglasju sa Ustavom. Ali neće to predsednik da uradi, jer tu postoji Ustavni sud. Koje su to sad nadležnosti i ingerencije predsednika Republike da on procenjuje da li je povređen Ustav ili nije? Dakle, tu je, čini mi se, bespotrebno ponovo ta odredba, preinačena od one odredbe kako stoji u Ustavu i za koju smatram da je sasvim korektna.
U svakom slučaju, verujem da ćemo tokom ove rasprave, a naročito po otpočinjanju rasprave po amandmanima, pošto znam da ima dosta amandmana, svakako doprineti i verujem da možemo popraviti, a naravno i poslanici Nove Srbije bi bili zadovoljniji da je ovaj zakon napisan preciznije, i da je sasvim moguće da ga popravimo kroz raspravu po amandmanima. Poslanici Nove Srbije će glasati za ove predloge zakona. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, poštovani ministre, set zakona o kojima danas razgovaramo, a tiču se unapređivanja železničke mreže i železničkog saobraćaja, zaslužuje posebnu pažnju iz više razloga.
Pre svega zbog potrebe uključivanja naše železnice u međunarodni železnički prevoz putnika i robe, zatim zbog potrebe ulaganja u modernizaciju i rekonstrukciju naše železnice, što je naravno bilo dosta zapostavljeno poslednjih godina, ali i zbog neosnovanih napada koji se periodično obnavljaju i vode i protiv menadžmenta Nove Srbije, i protiv resornog ministarstva. Pođimo redom.
Konvencija o međunarodnim železničkim prevozima je osnovna konvencija koja reguliše međunarodni železnički prevoz putnika i robe između država članica organizacije, o čemu je moj uvaženi kolega dr Vučićević govorio. Eventualnim neusvajanjem ove konvencije Srbija bi bila izolovana, kao što je bila od 1992. do 2001. godine. Međunarodni železnički prevoz bi ostao pravno neregulisan, bez mogućnosti za direktnu otpremu i putnika i robe. Kakve bi negativne posledice bile za železnice Srbije i celokupnu srpsku privredu nemoguće je sagledati, a kamoli izračunati. To je dakle što se tiče konvencije.
Što se tiče Sporazuma o uspostavljanju železničke mreže visoke performanse u jugoistočnoj Evropi, to se odnosi na povezivanje železnicom glavnih gradova ovog dela Evrope, olakšavanje procedure na graničnim prelazima, na poboljšanje železničke infrastrukture, koordinaciju aktivnosti na projektima koji su u toku ili koji su planirani, povećanje bezbednosti u železničkom transportu itd. Drugim rečima, stvara se pravni okvir za koordinaciju svih ovih aktivnosti.
Ono što je izazvalo možda najveću pažnju i diskusiju, a to su predlozi zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji Republike Srbije i Evropske investicione banke, odnosno Evropske banke za razvoj u vezi zajma od 80 miliona evra i u vezi zajma od 60 miliona evra.
Najpre, što se tiče Evropske investicione banke i ovih 80 miliona evra, o tome je i ministar finansija govorio za šta će biti namenjeni, i zaista je krajnje nekorektno da sa ove govornice poručujemo građanima, mi znamo, mi poslanici, u obrazloženju predloga ovih zakona da sve detaljno i taksativno piše, za šta će pare biti utrošene.
Prosto, i radi vremena i radi možda bespotrebnog gubljenja i vremena i pažnje, ne želim sada to vama da čitam, ali radi građana samo ću podsetiti za šta će biti upotrebljeno 80 miliona evra. Za obnovu prioritetnih železničkih pruga na koridoru 10 i nabavku novih voznih sredstava i opreme.
Onda, kaže, sve taksativno - rekonstrukcija, modernizacija deonice Ćele kule, staničenje pruge Niš-Dimitrovgrad-bugarska granica, gospodin Dejan Rajčić je juče govorio o tome; rekonstrukcija i modernizacija deonice Gilje-Ćuprija-Paraćin pruge Beograd-Niš; rekonstrukcija i modernizacija deonice Batajnica-Golubinci pruge Beograd-Šid-hrvatska granica; pa nabavka novih teretnih vagona; nabavka i ugradnja potpornog struga za obradu točkova itd. Stvarno ne razumem potrebu da neko kaže, mi se plašimo za šta će te pare biti utrošene.
Dalje, što se tiče drugog Predloga zakona o potvrđivanju ovog ugovora o garanciji između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, u iznosu od 60 miliona evra, dakle, ta sredstva će biti utrošena za nabavku oko 1.100 novih teretnih vagona. A čuli smo juče i od ministra i zbog činjenice da je jedan vakuum postojao u radu ovog parlamenta, da je dosta vremena izgubljeno i da se možda sada ne može nabaviti svih 1.100 vagona, ali iz ovog materijala o radu i finansijskim i komercijalnim efektima rada železnice videćete zbog čega je to veoma bitno i kako železnica pokušava da premosti taj problem.
Dakle, ovde bih se malo zadržao i informisao javnost i poslanike o pojedinim konkretnim pokazateljima u poslovanju železnice. Juče smo negde stali otprilike oko broja prevezenih putnika itd, prihoda od prevoza robe, ali veoma je bitno da kažem da su ukupni transportni prihodi u 2001. godini i, naravno moramo s tim porediti, iznosili negde oko preko 4 milijarde, a u 2006. godini preko 9 milijardi.
Šta je tu bitno? Na devizni račun Železnice Srbije 2003. godine bilo je uplaćeno samo dva miliona evra, dok je ta cifra 2006. godine 50 miliona evra.
Evo ga jedan od odgovora na pitanje kako se železnica snalazi, dakle, pre svega, iz unutrašnjih rezervi i resursa da obezbedi ta potrebna sredstva.
Dalje, iz sopstvenih prihoda smanjen je dug za čitavih 120 miliona evra, što zaista nije bio slučaj u celom prethodnom periodu. Produktivnost rada je značajno povećana, oko 2, 3 puta veća nego 2001. godine, a malopre smo čuli i da su značajni pomaci urađeni na restrukturiranju čitave železničke mreže, kao i na smanjenju broja zaposlenih po različitom osnovu.
Dalje, veoma je bitno ovo što ću vam reći sada, a tiče se broja vučnih vozila i kako železnica pokušava da reši onaj problem koji je nasledila iz 2001. godine, kada su i evropski partneri i zajmodavci tražili da se povuče više od 540, ako se dobro sećam, 543 km pruge da se stavi van funkcije.
Prosečno je dnevno u 2003. godini radilo 63 lokomotive ili garniture, a u 2006. godini prosečno dnevno saobraća 75 elektrolokomotiva; u 2007. godini raspolaže se dnevno sa optimalnih 95 elektrolokomotiva, što je za 50,8% više nego 2003. godine, a najviše u poslednjih 15 godina.
Dakle, kao što uvažene kolege ekonomisti ovde često govore, govorimo o ciframa, a one su u stvari najbolji argument. Veoma bitna stvar, u 2003. godini prodato je bilo 2.700 teretnih vagona, a nijedan dinar od toga nije uložen u opravku postojećih i u rekonstrukciju železničke mreže.
Dakle, 2.700 vagona je bilo prodato i onda se diže, naravno, kampanja i napadi, neosnovani, zbog čega se nabavljaju elektrogarniture, a hoćemo u Evropu i hoćemo da premostimo onaj problem od 40 ili 50 km itd.
U ovom trenutku Železnica Srbija upravo realizuje taj tender za nabavku oko 1.100 lokomotiva, odnosno teretnih vagona, o čemu sam govorio.
Bitno je da će domaći remonteri popraviti oko 600 teretnih kola. Samo u prošloj godini je uključeno ponovo u saobraćaj oko 500 teretnih vagona. To opet niko ne može osporiti ljudima napore i rezultate koje su postigli.
Što se tiče tih subvencija, malopre je gospodin ministar rekao nešto o subvencijama. Nijedna jedina državna železnica u Evropi nije bez subvencija, od Grčke, Češke, Engleske i ovih najrazvijenijih država.
Međutim, mora se naglasiti da su najveće subvencije deljene železnici u 2003. godini - 10,2 milijarde dinara, što je realno mnogo, mnogo više od subvencija planiranih za Železnicu Srbije u ovoj godini.
Na kraju, još samo nekoliko stvari zaista koje će nadam se pomoći i razuveriti one najskeptičnije i one neverne, zbog čega treba da podrže ovaj set zakona, a to je da Železnice Srbije beleže vidne rezultate i značajan napredak u odnosu od 2004. do 2007. godine.
Jedini odgovor na napade koji dolaze od ove ili one političke stranke ili od ovog ili onog političara, može se samo tumačiti političkim marketingom i željom da se unize ti rezultati, ali isto tako i da se smanji rejting stranke, jer je nepobitna činjenica da su resorni ministar i direktor železnice članovi Nove Srbije. Ne vidim drugog razloga ni motiva ako nas ove cifre demantuju.
Važno je znati i ako se ulaže u razvoj i modernizaciju železnice Srbije, da će to uticati na skoro 2.000 domaćih preduzeća, odnosno na nekoliko stotina hiljada radnika koji rade u tim preduzećima. Juče ste čuli od gospodina Ilića da je to čitav jedan sistem i da je to veoma bitna stvar za funkcionisanje cele srpske privrede.
Ne možemo se ponašati prilično autistično da, s jedne strane, tražimo modernizaciju i tražimo uključenje u Evropsku uniju, brže pruge, tražimo evropske integracije, a sa druge strane nećemo ništa da ulažemo i da se ponašamo kao što smo radili do 2004. godine.
Ovaj poziv da se podrže ovi predlozi zakona zaista važi i to sam rekao, čini mi se juče, prilikom prvog obraćanja, i poziciji i opoziciji, jer se to pre svega tiče budućnosti Srbije.
Na kraju, dozvolite, pošto dolazim iz zapadne Srbije, odnosno iz Valjeva, da samo nekoliko rečenica kažem u vezi moguće realizacije projekta pruge Valjevo-Loznica, što je jedna od ključnih investicija koju građani zapadne Srbije očekuju.
Gledao sam nedavno intervju i ankete sa građanima Krupnja, Osečine i Loznice. Naravno, za Valjevo, verujte mi na reč, ima i mojih kolega koji dolaze iz Valjeva, ono što će dići zapadnu Srbiju jeste realizacija ovog projekta Horgoš-Požega.
Zbog toga smo i zaista bili zabrinuti zbog svega ovoga što se dešava oko koncesionara i koncesije i shvatili smo da je to zaista neka kuhinja koja nema nikakve veze ni sa koncesionarom, niti sa pravim interesima građana Srbije, nego da je kuhinja negde drugde i da su u pitanju drugačiji interesi.
Dakle, i Horgoš-Požega, i Valjevo-Loznica, realizacija ove pruge, mislim da su glavne investicije koje građani zapadne Srbije očekuju od ove Vlade i verujem da će oni to i učiniti. Zahvaljujem.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 101, pominjanje u negativnom kontekstu. Dakle, spomenuta je stranka kojoj pripadam, Nova Srbija, i predsednik stranke gospodin Ilić, a tiče se upravo onoga što je gospodin Čedomir Jovanović rekao.
Ja ću se samo držati one vaše rečenice – koji je ovo ministar Ilić, da li neki novi ili neki stari. Samo bih okrenuo to pitanje, pa bih lično vama postavio sledeće pitanje – da li je to onaj Čedomir Jovanović, šef poslaničkog kluba DOS-a, koji je inaugurisao prevaru i sistem krađe u ovom parlamentu? Da li je to onaj Čedomir Jovanović, koji je bio jedan od istaknutih lidera informacionog biroa koji je postao paradržavna institucija i najznačajnija institucija u ovoj državi, gde su se donosile odluke u uskom krugu ljudi? Da li je to onaj Čedomir Jovanović koga su nekadašnji saborci, prijatelji optužili za veoma bliske veze sa mafijom, sa Čumetom i ostalim vašim partijskim bivšim prijateljima i saradnicima? Da li je to onaj Čedomir Jovanović koji je toliko vremena proveo u Centralnom zatvoru, opet sa svojim bivšim prijateljima, više nego na radnom mestu u Vladi?
Da li je to onaj Čedomir Jovanović koji se najčešće viđao na žurkama u Šilerovoj, opet više nego na mestu gde je trebalo da radi, kao potpredsednik Vlade? Ili je to onaj potpredsednik Vlade – ne znam da li ste tada bili srednjoškolac ili ste diplomirali kada ste ušli kao potpredsednik Vlade, a to na kraju krajeva i nije mnogo bitno – čiji je mandat jedino obeležen ovim pešačkim prelazom ispred ove zgrade i, pretpostavljam, vašim kontom u banci? Da li je to onaj Čedomir Jovanović koga je pokojni ministar policije onako teško okvalifikovao? Da li je to onaj Čedomir Jovanović koji propagira novi sistem vrednosti koji bi obuhvatio brzu i laku lovu, ugodan život, naravno za odabrane pojedince?
Ili, gospodine Jovanoviću, vas žulja jedna jedina činjenica, a to je da gde god se pojavi čovek koji misli dobro ovom narodu, narod to prepozna, gde god se pojavi čovek koji je konkretan u svom radu, sa svojim rezultatima, narod to prepozna?
Gde god se vi pojavite, narod prvo mora da obiđe ili da prođe kordon telohranitelja. Ne znam kakav je vaš život, ali znam, i jednom sam to već rekao, ili dva puta, gospodin Ilić ide sam ili sa svojim vozačem u svaki kraj ove Srbije i narod ga tamo želi i prepoznaje. To je verovatno veliki problem, ali vi morate o tome da mislite, a ne mi u Novoj Srbiji.
Na kraju krajeva, poslanici Nove Srbije će tokom ove rasprave izneti sve konkretne podatke i argumente koji će ići u prilog našem stavu da ovaj set zakona o železnici treba podržati. Nećemo se baviti ovim, samo prosto da vas podsetim o kakvoj transformaciji ličnosti se to odjednom radi posle te tri - četiri godine. Rekoh, samo ćemo se vraćati na konkretne podatke, ne one koje je uradilo Ministarstvo za kapitalne investicije, o tome ste imali prilike da čujete i da to vidite, ali što se tiče seta zakona o železnici, čućete mnogo toga danas.

Vidite, član Poslovnika 101. je prekršen, jer su uvredljivo i pogrešno navođene cifre, odnosno podaci koji se tiču i Ministarstva i JP "Železnice Srbije". Ja sam u prethodnom javljanju rekao da se nećemo upuštati u ove paušalne demagoške procene, koje su verovatno u sklopu predizborne kampanje, nego ćemo vam se obraćati sa konkretnim podacima i pokušati, zbog vas poslanika koji možda nemate te podatke, a pre svega zbog javnosti, da ukažemo na sve ono što je urađeno pre svega u "Železnicama Srbije". Nas interesuje da se o ovom setu zakona rasprava vodi na krajnje korektan način i, naravno, da se ta četiri predloga zakona podrže.
Pre svega, evo ovako: 2001. godine prevezeno je 8.720.000 tona robe, a 2006. godine 14,14 miliona tona robe. Neću da podsećam, naravno, ko je bio 2001, a ko je sada 2006, odnosno 2007. godine. Dalje, prihod od prevoza robe 2001. bio je 2.981.000.000 dinara, 2006 - 8.817.000.000 dinara. Broj prevezenih putnika je 2001, tu ću dati i nekoliko napomena, radi detaljnijeg informisanja, 13.655.000, a 2006. godine 14.110.000. Ali, "Železnice Srbije" cene karata u putničkom saobraćaju nisu menjale od 2004. godine. To je vrlo bitna stvar.
Pitajte građane Valjeva, koji su zahvaljujući "Železnicama Srbije" i podršci resornog ministarstva dobili najjeftiniji prevoz do prestonice, do Beograda. Sve je ovde skoncentrisano: univerzitetski centar... Ako već idete u kampanju, da li znate koliko firmi radi u Valjevskom kraju?
Da li znate koliko znači za građane da Beovozom dolaze ovde na posao ili da njihova deca dolaze da pohađaju nastavu na nekom od fakulteta Beogradskog univerziteta, da ne govorim o medicinskim kontrolama itd. Taj Beovoz je, rekao bih, krajnje uvredljivo komentarisan od strane prethodne vlasti, čiji predsednik je bio (spomenuo sam ga jednom i ne bih voleo, čovek ne zaslužuje spominjanje) jedan od lokalnih lidera vaše stranke, gospodine Jovanoviću.
Bitno je reći da je ovaj pad broja prevezenih putnika uslovljen i onim o čemu je govorio gospodin ministar, a to je da je Evropska banka za obnovu i razvoj povukla vagone, odnosno saobraćaj na gotovo 540 km u Srbiji. Zbog čega?
Verovatno zato što su te pare, kojima ste vi mogli da raspolažete kada ste bili u prilici, investirali u rekonstrukciju putne mreže, odnosno železničke infrastrukture. Dalje, taj prihod od prevoza putnika je povećan od 2001. do 2006. godine sa 1.420.000.000 na 1.643.000.000 ...
(Predsedavajući: Vreme.)
Naravno, ponovo ću se javiti, a poslanici Nove Srbije će iznositi samo ove podatke, bez obzira na vaše paušalne i demagoške komentare.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 101, koji se odnosi na pogrešno tumačenje onoga što su dr Kovačević, juče, i dr Mladenović, danas, iznele o temi o kojoj je bilo reči. Dakle, da ne čitam taj član. Vidite, ja se ne bih upuštao ovde u ocenu i u procenu ko demagoškim parolama i floskulama pokušava da pridobije birače. To je vaše legitimno pravo. Samo hoću da vas podsetim na nekoliko konkretnih činjenica koje treba da zabrinu sve koji sede u ovom domu, u Narodnoj skupštini, koja jeste nadležna da donosi zakone.
O čemu se radi? Vidite, prema egzaktnim podacima Zavoda za statistiku i drugih ustanova koje se bave problemom demografije, kada je poslednji put vršeno to istraživanje, novorođenčadi i dece do četvrte godine starosti bilo je 4,5% u odnosu na celokupno stanovništvo u Srbiji, preko 40 godina 8%, a preko 65 godina 6,5%. Prema projekciji do 2012. godine ta situacija će biti još nepovoljnija. Novorođenčadi i dece do četvrte godine starosti biće jedva 4% ili do 4%, preko 55 godina starosti biće 8%, a preko 75 godina skoro 10%. Dakle, ako uzmete te podatke vidite kakva opasnost preti Srbiji.
Naravno, nepovoljni su podaci o odnosu umrlih i novorođenih, tako da ste imali nedavno priliku da čujete ili pročitate i podatak da je u 2006. godini oko 35.000 ljudi više umrlo nego što je rođeno.
U prvi razred osnovne škole 2002. godine upisano je 10.457 devojčica manje nego 10 godina pre toga, odnosno 11.911 dečaka manje nego pre 10 godina, 1991 - 1992. godine.
To su podaci o kojima su govorili poslanici Nove Srbije i kojima su želeli da ukažu na ozbiljnost ove problematike. Ne radi se o ubiranju jeftinih političkih poena, verujem da će toga biti ovde, bilo je i ranije, nego se radi o dramatičnoj situaciji.
Verujem, poslanici su dobili u prošlom sazivu i brošuru uvaženog dr profesora, novinara, "Srbija, sveća koja dogoreva", čoveka koji se decenijama bavi tim problemom u Srbiji.
Poslanik iz poslaničkog kluba DSS - NS - dr Vojislav Koštunica dr Radoslav Jović već je podneo konkretan predlog zakona o materijalnoj obnovi, odnosno reprodukciji stanovništva u Srbiji. Ne radi se o demagogiji, nego o onome čime se bave i čime treba da se bave poslanici u ovom domu.
Isto tako treba da kažem, da iskoristim i ovo kao vreme, kada sam se već javio, da dr Zorica Kovačević nije napustila Odbor za ravnopravnost polova, iz prostog razloga što zbog profesionalnih obaveza nije ni bila na toj sednici.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, u svojoj diskusiji najviše bih se zadržao na Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope, s obzirom na to da dolazim iz Kolubarskog okruga koji je ozbiljno bio pogođen elementarnim nepogodama i zaista zaslužuje posebnu pažnju.
Ovaj Okvirni ugovor o zajmu zaključen je, inače i potpisan, 30. novembra 2006. godine. Srbiji je tada odobren zajam od 10 miliona evra, a namenjen je finansiranju obnove i rekonstrukcije objekata i prateće infrastrukture u opštinama koje su pogođene velikim klizištima u februaru i martu 2006. godine. Preostalih 2,5 miliona evra, koliko je inače procenjeno da će trebati za realizaciju celog posla, u prvoj fazi, obezbediće Vlada.
Najpre nešto o samom zajmu, mada je o tome bilo reči i od strane prethodnih govornika i ovlašćenih predstavnika iz drugih političkih partija. Treba reći da je svaki dug najgori drug, kako to kaže narodna poslovica. Međutim, ovaj zajam se dobija po dosta povoljnim uslovima i, koliko sam shvatio, kamatna stopa će se kretati između 1,5 - 2,7%, pošto je predviđeno subvencionisanje od strane zajmodavca.
Zatim, treba znati da su izuzetno teške posledice prošlogodišnjih klizišta i da je država morala izuzetno brzo da reaguje, kako na sanaciji klizišta, tako i na zbrinjavanju porodica. Zaključkom Vlade bilo je formirano koordinaciono telo, a poslove je vodilo Ministarstvo za kapitalne investicije. U prvoj fazi bila su obuhvaćena klizišta u 21 opštini, čiji budžeti, znamo, nisu bili dovoljni da pokriju ni one najelementarnije troškove. Zbog hitnosti posla korišćena su i sredstva iz republičkog budžeta. Dakle, Vlada je morala da reaguje.
Podsetio bih da sam prilikom usvajanja budžeta za ovu godinu tražio i da se 200 miliona iz budžetske rezerve, poštujući i uvažavajući činjenicu da je prenapregnut, odnosno da su budžetske rezerve zaista preopterećene, odmah opredeli za hitno reagovanje Vlade kada su u pitanju bila ova klizišta.
Nažalost, taj amandman nije prošao, ali Vlada je morala hitno da reaguje, jer građani iz ovih područja su znali koliko im je značilo gotovo svakodnevno prisustvo na terenu ljudi iz Ministarstva za kapitalne investicije, a posebno ministra Ilića, kako bi se radovi odvijali kvalitetno i na vreme. Od zajmodavca su dobijene najviše ocene kako za kvalitet, tako i za udobnost izgrađenih objekata. Vrlo je bitno da su izvođači radova bili iz tih ugroženih područja, što ne treba zanemariti, s obzirom na to da su određena sredstva i određeni prihodi ostali i samim opštinama.
Od planiranih 12,5 miliona evra, koliko je bilo potrebno, utrošeno je šest miliona evra. Građevinska direkcija Srbije će vršiti nadzor radova, po ovlašćenju Ministarstva za infrastrukturu, što podrazumeva da će se banci kvartalno slati izveštaji kako o stanju iskorišćenosti zajma, tako i o napredovanju finansijskog plana projekta, napredovanju samog projekta i o upravljanju ovim projektom.
U drugoj fazi rekonstrukcije koja će obuhvatiti, za sada, još 38 opština, a kažem to zato što gotovo svakodnevno Vladi i resornim ministarstvima pristižu zahtevi ili apeli iz lokalnih samouprava kojima traže pomoć za saniranje posledica klizišta, biće potrebno oko 32 miliona evra.
Jedna od takvih opština kojoj je neophodna pomoć Vlade i ministarstva i koja željno očekuje svaki dinar jeste i valjevska opština, u kojoj je, verovali ili ne, bilo evidentirano 1.143 klizišta. Od toga je više od 200 većeg obima. Oštećeno je bilo 86 stambenih i ekonomskih objekata, a na još 20 objekata evidentirana je šteta manjeg obima, što znači da se u tim objektima moglo i dalje stanovati.
U prvoj fazi je urađeno 10 kuća, pet stanova je podeljeno najugroženijim porodicama i kupljeno je jedno poljoprivredno domaćinstvo. Vrednost ovih ulaganja je 46,5 miliona dinara.
Ostala šteta se odnosi na poljoprivredno zemljište i puteve. Vlasnici registrovanih poljoprivrednih domaćinstava koji su na vreme podneli prijavu o šteti dobijali su novčanu naknadu od Ministarstva finansija, odnosno preko Uprave za trezor. Oštećeno je bilo oko 80 puteva, uglavnom lokalnih, ali i regionalnih puteva, kao i nekoliko gradskih ulica. Procenjena šteta po ovom osnovu iznosi 217 miliona dinara. Do sada je sanirana polovina puteva, a za sanaciju preostalih puteva biće potrebno još oko 120 miliona dinara.
U drugoj fazi ostalo je da se sanira još 25 stambenih i 36 ekonomskih objekata. Na 20 objekata su urađeni drenažni rovovi i postavljeni šipovi kako bi se sprečila dalja oštećenja, a na svim velikim klizištima izvršeno je geotehničko ispitivanje tla i urađena je projektna dokumentacija. Sopstvena sredstva su potrošena, zbog čega je dva puta i vršen rebalans opštinskog budžeta, a sve oči uprte su u Vladu, jer posledice koje je valjevskom kraju nanelo veliko nevreme u junu prošle godine... Treba se podsetiti i na posledice od kiše, grada, velikih poplava; one su uvećale troškove i opteretile opštinski budžet za još 70 miliona dinara, a od Vlade je dobijena prva, urgentna pomoć, u iznosu od pet miliona dinara.
Dakle, jasno je u kakvoj se situaciji nalaze pojedine opštine i zbog toga je neophodno da se država snalazi i putem dobijanja, odnosno potpisivanja ugovora o zajmovima.
Iskoristio bih priliku da podsetim i da apelujem da se obrati pažnja kada je u pitanju ona, još uvek bolna tema, a to je sanacija posledica zemljotresa iz 1998. godine. Nažalost, evo, gotovo deset godina je proteklo, ali još uvek značajan broj objekata čeka na rekonstrukciju i obnovu.
Znamo da se država ne može beskonačno zaduživati. Do nekih vremena kada će društvo biti bogatije, a kada ćemo moći da od osiguravajućih društava naplaćujemo eventualnu štetu, pa i u ovakvim slučajevima, možemo dosta toga da uradimo u smislu preventivnog delovanja. Na primer, koliko sami meštani održavaju lokalne puteve, odnosno da li seku obalu od koje ne može da se prođe, da li čiste rigole, kanale, propuste?
Zaista, ja jesam, verujem i dobar deo ovih poslanika, gotovo svakodnevno na terenu, sa narodom delimo tu muku, i činjenica je da posle možda dvadeset, trideset, četrdeset godina jedno selo dobije pristojan put, ali kad ga obiđete posle godinu dana on je zarastao u obalu, korov, rigole su zakrčene, kanali su prepuni šodera.
Dakle, to je ona obaveza koja je do meštana, odnosno do vlasnika njiva pored kojih prolaze ti putevi i zaista bi mogli dosta toga da uradimo da bismo izbegli ovolike štete kao posledice elementarnih nepogoda.
Dalje, nebriga i nemar ubrzavaju propadanje puta, a na izgradnju novog ko zna koliko treba čekati, rekoh već, decenijama pojedini krajevi Srbije čekaju na put. S druge strane, Vlada će razmotriti mogućnost da se selima obezbedi komunalna i putna infrastruktura, a da poljoprivrednici dobiju povoljne kredite za izgradnju stambenih objekata, što bi takođe bilo jedno od rešenja.
Na kraju, poslanici DSS-a i Nove Srbije će glasati za ovaj predlog zakona, a očekujem da to isto učine i ostali poslanici. Hvala.

Reklamiram povredu Poslanika, član 101. U negativnom kontekstu i potpuno uvredljivo prethodni govornik je spomenula i stranku kojoj pripadam, a i predsednika stranke kojoj pripadam.
Zaista ne bih polemisao, to je, kako naš narod lepo kaže, kao nebo i zemlja. Polemisati o onome šta je Velimir Ilić uradio za Novu Srbiju i koliko je uradio, o tome najbolje govori rejting koji iz dana u dana raste pre svega predsedniku NS.
S druge strane, sintagma koju predsednik vaše stranke najčešće koristi, a to je pomeren ili poremećen sistem vrednosti, to je degutantno uopšte i komentarisati, a kamoli uporno se vraćati na jednu istu tezu – kada smo mi bili na vlasti, bili smo budućnost Srbije, mi smo bili Evropa, a onda je došla volja naroda 2003. godine na izborima, pa i 2007. godine, sada je sve zaustavljeno i onda su došle opet konzervativne snage koje vuku Srbiju u prošlost itd.
Taj sistem vrednosti o kome vi govorite bazira se, u stvari, na krajnje sumnjivim, mafijaškim, neraščišćenim poslovima. Ne znam ni jednu jedinu optužnicu i ne znam ni jednog jedinog člana bilo zemunske, surčinske ili koje već mafije, ne znam, a da nije vaš lider spomenut kao jedna bliska veza, da li kurir da li direktni učesnik, a verujem da će se u vrlo blisko vreme razjasniti tačno uloga i gospodina Jovanovića, odnosno predsednika vaše stranke.
Ne vidim ni jedan jedini razlog zbog čega se stalno spominje Nova Srbija i gospodin Ilić, osim činjenice da iz dana u dan raste ta popularnost, da je Velimir Ilić dobrodošao gde god se pojavi, narod prepoznaje čoveka koji ne priča, nego radi. Da li postoji strah da će se na narednim izborima možda pojaviti kao kandidat za predsednika Srbije? Da li vas i ta činjenica ne boli?
Ako imate dovoljno hrabrosti, sačekaćemo neke naredne izbore, videćemo koliko će vaš predsednik stranke dobiti poverenja naroda. Kako da dobije poverenje naroda kada ne sme čovek u kupatilo da ode bez telohranitelja? Velimir Ilić bilo gde, od Subotice, Bujanovca, Preševa, Valjeva, Bora, Zaječara, ide sam ili sa vozačem koji ga vozi, prosto što fizički ne može da izdrži.
Dakle, čovek koji radi 24 sata, čovek koji radi da li na klizištu, da li na poplavama, da li jednostavno na putevima, infrastrukturi, a toliko povike oko puta i koncesije Horgoš-Požega.
Da li vi znate šta o tome misli cela zapadna Srbija, a ako hoćete i centralna Srbija? Velimir Ilić je praktično jedini ministar iz centralne i zapadne Srbije, ako još možemo reći i da je gospodin Petrović iz Šapca, 15 ministara je iz Beograda od 24-25. Da li znate da Srbija nije Beograd?
Da li vas i to žulja što Srbija to prepoznaje i što vidi čoveka koji zaista, na najbolji mogući način, predstavlja interese građana Srbije. Nisu interesi građana Srbije Šilerova, Centralni zatvor, ne znam, nekih milion i po evra, maraka, ergele, konji, telohranitelji, džipovi itd.
Zato bih prosto skrenuo pažnju da kada govorite, govorite o činjenicama, danas jeste na dnevnom redu izbor saveta Državne revizorske institucije i to jeste jedno ozbiljno pitanje. Zbog čega vas to žulja? Da li su to svakodnevni naslovi koji izlaze u novinama, pa pokušavate da skrenete pažnju sa vašeg lidera i ko zna ko je još iz te vaše LSD, LPD partije umešan. Stoga bih vas zamolio da gospodina Ilića spominjete sa dužnim poštovanjem.

U negativnom kontekstu i uvredljivim rečima okarakterisan je rad ministra Velimira Ilića i stranke kojoj pripadam - Nove Srbije.
Uz opasnost da i ja doprinesem udaljavanju od dnevnog reda – što sve košta poreske obveznike, i to oko par stotina hiljada, možda više od pola miliona dnevno, zbog čega zaista osećam potrebu da se izvinim građanima Srbije, a ne zbog onoga što se malopre moglo čuti, jer je bespredmetno govoriti o tome da li je i koliki je konkretan doprinos bio nekadašnjeg ministarstva za kapitalne investicije i ministra Velimira Ilića i kakav je konkretan doprinos u ovom periodu – osećam potrebu da komentarišem ponovo one opaske vezane za koncesiju i izgradnju autoputa Horgoš-Požega.
Vidite, Valjevo je umrtvljen, mrtav grad. Nikakve investicije poslednjih godina nisu usmeravane ka zapadnoj Srbiji. Jedino što je donelo nadu je upravo izbor ministra Ilića i njegov osećaj za centralnu Srbiju, za zapadnu Srbiju, ali i za Vojvodinu, i svuda gde je to potrebno. Ne može se, mimo gubera, opružati više nego što možeš. Dakle, u ovom trenutku je toliko sredstava, to je toliko novca.
Sa druge strane, u jednom periodu posle 2000. godine predsednik Opštine Valjevo bio je upravo prvi čovek LDP-a danas u Valjevu, menadžer ili kako se to već zove u njihovoj stranačkoj strukturi. Čovek je ostao zapamćen samo po tome što se nije mešao u svoj posao, niko nije ni znao da je predsednik opštine. Te četiri godine koje su pojeli skakavci, sada su samo zakomplikovale i još više udaljile Valjevo od velikih investicija.
Mi vapimo, pa i građani zapadne Srbije, ne samo iz Požege, nego i dalje dole prema Novoj Varoši...
Da li ste prolazili od Borove glave do Nove Varoši, da li ste prolazili bilo kojim krajem Srbije, da li imate nekoga ko je profesionalni vozač, ako ništa drugo, da vozi autobus, kamion, da je stalno na točkovima, a verujem da ste i vi, kao stranački funkcioneri, angažovani po Srbiji. Po kakvim putevima sada idete, a po kakvim putevima ste se vozili do pre par godina, do pre dve ili tri godine?
Dalje, Valjevo želi, zapadna Srbija želi da se ponovo aktivira i onaj veliki projekat što se tiče izgradnje pruge Valjevo-Loznica, bez obzira na tu nesrećnu podudarnost da je nekoliko puta otpočinjala izgradnja pruge, i nekoliko puta prekidana zbog ratnih sukoba.
To su neke stvari o kojima ministar Ilić, ova vlada i prethodna vlada gospodina Koštunice vode računa.
Slažem se sa kolegom koji je malopre govorio, to jeste suštinski proces decentralizacije i to će biti rešeno, nadam se, u setu zakona koji će rešiti problem teritorijalne organizacije, izbornih zakona itd.
Na kraju, tačno je, nismo mi drveni advokati gospodina Ilića, njegovi rezultati rada su onaj parametar i znam da građani znaju to da cene.
Pogledajte, od 2000. godine, kada je ministar Ilić učestvovao u smeni režima, koliko još predsednika i lidera stranaka je ostalo aktivno u političkom životu. Zar ćemo da računamo one lidere koji predstavljaju stranku - stranka to sam ja? Njima je lepo ovde u skupštinskim klupama, ali koga ti ljudi predstavljaju? Gde su te organizacije, članstvo? To je smešno i komentarisati.
Na kraju krajeva, ako već pričamo o tome koga Nova Srbija predstavlja, građani iz sredina iz kojih dolazimo najbolje znaju ko smo i šta smo. Mi ovde možemo da uvijamo u oblande naše priče, zavisi od retoričkih sposobnosti ovog ili onog pojedinca, da se predstavimo u najlepšem svetlu, da li u rukavicama, da li sa šajkačom ili kako god hoćete, ali tamo, drage kolege i koleginice, odakle dolazimo, tamo građani nepogrešivo znaju da prepoznaju. Prepoznaće i vaše aktiviste, kao što vas i u mom Valjevu prepoznaju i te kako.
Sačekajmo opet izbornu volju građana. Sačekajmo da vidimo da li će se i ko će se kandidovati, sačekajmo da vidimo koliko će koja stranka osvojiti procenata, ali do tada hajde da se vratimo i da radimo ovaj posao zbog kojeg smo ovde, za šta smo plaćeni, na kraju krajeva, za šta nas plaćaju i oni koji su za nas glasali. Ostavite i Velimira Ilića i Novu Srbiju. Građani najbolje znaju koliko su oni zadužili od 2000. godine Srbiju, a i 2000. godine, a znaće i da cene na narednim izborima.