Hvala, gospođo predsednice. Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, smatrali smo da u glavi 5. treba dodati novi član 25. koji glasi: "U Ministarstvu se može obrazovati sektor za realizaciju programa za mlade, a u skladu sa programima EU koji se odnose na mlade". To je bila ona naša priča od ranije da agenciju nema potrebe osnivati, jer u Ministarstvu takav sektor već postoji. Prirodno je da onda ne dupliramo nadležnosti i poslove, da je sasvim dovoljno da takav sektor postoji.
S druge strane, zaista verujemo, pošto neke koji sede pored vas kao vaši saradnici poznajemo sa više pozicija, dakle i profesionalno i dok smo bili poslanici, smatram da imate i kvalifikovane i dovoljno saradnika koji mogu posao da iznesu. To je kompliment ovom vašem delu Ministarstva. Smatramo da upravo iz tih razloga nema potrebe za osnivanjem nekih drugih agencija. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, privodimo kraju ovu našu raspravu o amandmanima. Bilo je i vrlo kvalitetnih amandmana i kvalitetnih rasprava i sve ostalo, ako se izuzme ovo pričanje u prazno nekih poslanika, ostavilo je dobar utisak na one koji su zainteresovani. Očigledno je reč da se ovde radi o  potpuno različitim konceptima, i u skladu sa tim razlikama u konceptima, a u skladu sa doslednošću koju smo već pokazali u prethodnim članovima, ono što smo tražili od Ministarstva sada smo hteli da tražimo i od lokalne samouprave.
U članu 26. stav 3. smo izbrisali jedan deo teksta, ali smo dodali novi stav koji glasi – nadležni organ lokalne samouprave na svojoj internet prezentaciji javno objavljuje podatke o predloženim programima i projektima za finansiranje, odobrenim programima i projektima i realizaciji odobrenih programa i projekata.
Meni je žao što nisam autor ovoga što je gospodin Dimitrijević malo pre rekao, da je javnost najjače sredstvo za dezinfekciju protiv korupcije, jer je jako dobro i to je ono što smo mi pokušali da dobijemo ovim amandmanom. Mislimo da nikom neće da smeta da postoji javnost u radu, zato što se mi zapravo kao država, ako pričamo o nekim evropskim standardima iza kojih se neki zaklanjaju a neki neće da kažu da su to visoki evropski standardi, to su univerzalni standardi i javnost jeste jedan od tih standarda i ja mislim da ovaj amandman treba prihvatiti. Hvala vam.

Hvala.
Dobro veče ili dobar dan, gospodine ministre, i jedan i drugi. Meni je jako žao što ovde danas nema predsednika Vlade niti ima drugih ministara. Moram da podsetim građane Srbije da to što vi danas sedite ovde i to što mi danas sedimo ovde nije naš izbor, nego je naša obaveza i zbog toga nas građani plaćaju. Dakle, to treba da se zna.
Želela sam zapravo da postavim pitanje ministru Dačiću, ali, nažalost, pošto njega nema, pokušaću da postavim pitanje gospodinu Obradoviću, sa istom tematikom, naravno, zato što ste vas dvojica danas ovde za mene predstavnici Vlade. Žao mi je što je tako, ali je tako. Dakle, nevreme praćeno jakim olujnim vetrom i gradom veličine oraha pogodilo je jedan dobar deo opština u Srbiji, u petak uveče, 24. juna. Pogodilo je i Aleksinac, Arilje, Lučane, Ivanjicu, Užice, Niš i Čačak. Epilog toga izražen u ciframa izgleda ovako: Aleksinac tri dana bez struje i sve što uz to ide, jedan dan bez vode, 450 miliona štete na objektima, 600 miliona štete na poljoprivrednim površinama. Da vas podsetim, Aleksinac je prošle godine stradao od poplava. Arilje – proglašeno vanredno stanje u samom gradu, objekti u gradu poplavljeni, uništena polovina zasada maline od kojih taj deo Srbije živi više od godinu dana. Šteta samo na malinjacima je 10 miliona evra. U Čajetini su oštećene kuće, automobili, šteta je 15 miliona dinara. Sve zajedno, na prvi pogled sabrano, ukupna šteta tog nevremena iznosi negde oko 40 miliona evra. Vlada je ponudila pomoć od 36,7 miliona dinara.
Moram da postavim pitanje ko je kriv za štetu koja je nastala tom prilikom? Reći ću još nekoliko činjenica koje mogu da vam pomognu. Predrag Marić, načelnik sektora za vanredne situacije, u intervjuima koje je davao medijima početkom juna, kada je praktično protivgradna zaštita kao služba prešla iz nadležnosti Hidrometeorološkog zavoda u nadležnost Sektora za vanredne situacije, dakle, u Ministarstvo unutrašnjih poslova, jer zatekao službu u katastrofalnom stanju. Kaže – bez raketa, bez dovoljno obučenih strelaca, hitno je morao da nabavi tri hiljade raketa, a treba mu 15 hiljada. Sada ja vas pitam, gospodo ministri, kada će država i kojom dinamikom isplatiti štetu lokalnim samoupravama i građanima? To je najavio ministar Dačić. Drugo pitanje – postoje li sredstva u budžetu za ove namene, osim ovih 36,7 miliona? Šta se čekalo sa reorganizacijom protivgradne službe, kada je zakon donet na vreme, podsećam, prošle godine negde u septembru mesecu, i kada se zna da će period maj-jun biti izrazito, uvek se zna, to nije novost, taj period kada su moguće oluje? Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodo ministri, dan posle nevremena gospodin Marić se obratio javnosti i obrazložio da protivgradna zaštita nije jedina i nije ona koja je u mogućnosti da pomogne građanima da sačuvaju svoju imovinu od grada, nego da je potrebno da se osiguraju. Primetno je, dakle, da gospodin Marić težište onog u kakvom mu je stanju služba prebacuje na neki drugi teren i govori o osiguranju. Nije rekao ljudima od kog novca.
Podsetiću vas, gospodine Obradoviću, na ovo što ste vi rekli da je gospodin Dačić išao da bude sa ljudima, pročitaću vam šta kažu ti ljudi sa kojima je on bio. Činjenica je da je došao helikopterom i da sa ljudima nije ni bio. Čitam vam šta kažu građani: "Došao je ovde helikopterom posle tri dana, nije došao da se sretne sa nama. Nije obišao ni jednu uništenu njivu ni kuću. Na šta to liči? Kada se u Beogradu nešto desi … itd." "Nemamo struje tri dana, oko pet hiljada zamrzivača i frižidera se otopilo. Hrane nema ni u baštama, grad je sve ubio. Ko će na to da reaguje i kad?"
Sledeći kaže – kakva je to država? Pitali su uz komentar koji nije za novine. Pored drugih uređaja nisu radili ni pocrkali televizori, pa uglavnom nisu mogli da dobiju ni informacije. Eto, koliko je bio gospodin Dačić sa ljudima i koliko im se našao u nevolji. Video je verovatno sve mnogo bolje, jer se iz helikoptera bolje vidi, poznato je.
Dakle, pitanje za vas je sledeće – postoje li sredstva u budžetu za reformisanje službe, koja očigledno ne radi, i kolika su, ako postoje? Drugo pitanje je – u kom roku će služba biti reformisana kako bi građani znali da li treba da gledaju u nebo ili treba možda da pogledaju u svoju vladu?

Izgleda da ću morati ja da dam odgovor, pošto sam ja ovde najupućenija u stvar. Stručnjaci kažu da je za protivgradnu zaštitu potrebno pored stacioniranih raketa, koje moraju da budu u dovoljnom broju i u količini, i mobilne rakete. Morate imati dovoljan broj strelaca, a nemate ih. Gospodin Marić je 60 novih zaposlio, ali to je malo, i to obučenih strelaca. Trebaju vam radarske kontrole koje moraju da rade i brže i efikasnije, jer je očigledno da je ovde i radarska kontrola zatajila.
Ono što je izgleda pitanje za našeg čuvenog ministra, treba koristiti mlazne avione koji bi leteli iznad gradonosnih oblaka i zasejavali. To je veliko pitanje – imamo li mi to posle svih onih igara i parada koje je naš ministar vojni voleo da vidi? Ono što moram da vam kažem, izgleda da građani nisu videli ministra, jer tako piše u mnogim medijima. On jeste bio u lokalnoj samoupravi, verovatno su tamo bili neki građani, ali nije bio među građanima. Da vam kažem, sve ovo što sam rekla može da uradi samo jedna odgovorna, brza i efikasna Vlada, a vi to niste. Čim vi odete, građani će sigurno moći da budu sigurni u neku drugu vladu. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, počeću sa podacima. U Srbiji danas živi otprilike oko milion i po mladih stanovnika, znači mladih i naspram tih, ako uzmemo 2500 hiljade, ako uslovno saberemo da su to dve vrste mladih, taj broj je mnogo veći. Taj broj od milion i po mladih je otprilike 20% stanovnika ove zemlje i mi kao zemlja, generalno, moramo da se zabrinemo pred ovom činjenicom. Trebalo bi da ih je bar još toliko.
Moram da kažem još i činjenicu da su mladi vrlo osetljiva društvena kategorija, društvena grupa kojoj je vrlo potrebna podrška celokupnog društva, jer praktično, društvo je pred mlade stavili jako velike prepreke koje oni ne mogu da prevaziđu bez te podrške društva i da se uključe u društvene aktivnosti onako kako mi želimo.
Sa te strane, mogu da pozdravim donošenje jednog zakona koji bi se odnosio na mlade. Ali, moram da kažem nešto o tim pragovima, tim preprekama koje mi svakodnevno postavljamo pred mlade svesno ili nesvesno. Hajde da počnemo od obrazovanja, od toga da nam jedna grupa mladih nije uključena ni u srednje obrazovanje, od toga da mnogi od onih koji bi trebalo da se školuju na fakultetima i na visokim školama nije u stanju da se školuje, iako vi ovde divno govorite o načelu jednakosti i jednakih šansi. Hoću da kažem da jedan broj mladih jednostavno nema jednake šanse iz nekih drugih razloga koji naravno nisu sposobnosti tih mladih i želje da se uključe u društvene tokove.
Ovde, kada je o obrazovanju reč, a o tome sam govorila, sećam se kada ste ovde predstavljali Zakon o sportu, ali za mene je to bolna činjenica o kojoj želim da govorim, jer priča o tome kako treba da se školuju mladi i na koji način treba da doprinesu svojoj zemlji, stavljena je samo u jednu floskulu – završi Megatrend i briši i pali. Izvinjavam se, to mi nije žargon.
Druga velika prepreka, možda ogromna, je nezaposlenost mladih. Mladi su ona društvena kategorija koja ima najveće probleme sa nezaposlenošću. Odnosno, među nezaposlenima je najviše mladih.
Hajde da govorimo o trećoj društvenoj prepreci koja se zove zdravstvena zaštita i pravo na zdravstvenu zaštitu organa za reprodukciju. Neki dan sam došla do jednog podatka koji me je zaista lično i kao ženu zaprepastio – 3000 mladih devojčica i devojaka, uzrasta od 15 do 19 godina, svake godine u Srbiji ne planirano ostane u drugom stanju i izvrši namerni prekid trudnoće. Znači, nasilni i namerni prekid trudnoće. To je 6% svih nasilnih prekida trudnoće koji se izvrše godišnje u ovoj zemlji.
Izvinite, o čemu mi govorimo, kada govorimo o zaštiti ove populacije, ako nismo sposobni na tom malom segmentu da ih zaštitimo? Da ne govorim o narkomaniji o kojoj ne volimo da govorimo, ni o alkoholizmu o kojem ne volimo da govorimo, smatrajući da je to problem za neke druge i kada se u medijima pojavi onakav problem kao što je bio problem nekih alternativnih načina lečenja, o tome je napravljena predstava koja se završila jako brzo.
Hajde da govorimo o socijalnoj politici i o neadekvatnoj uključenosti socijalnih službi i lokalnih zajednica u stvaranju mehanizama socijalne podrške i integracije mladih u društvu. Jako veliki broj mladih ljudi je korisnik kuhinja jer nemaju ni posla, ni odakle da zarade i da žive.
Hajde da govorimo o kulturi mladih. To je jako zanimljiva tema. Imamo li standarde za to? Šta želimo da prenesemo svojim mladim generacijama? Jako je lepo reći – mladi će se već sami odabrati. Izvinite, smatram da smo kao društvo i mi kao narodni poslanici, i te kako dužni da razmišljamo o tome šta im nudimo kao modele. Nisam sigurna da modeli treba da budu iz "silikonskih dolina" i pevačice koje zagovaraju koješta.
Hajde da govorimo o jednakim pravima i o tome kako mladi koriste slobodno vreme. Hajdemo o sportu. Da li imaju jednaku šansu – koliko danas roditelja, koliko procenata roditelja može da isprati svoje talentovano dete u oblasti sporta? Govorili smo o tome kada ste predstavljali zakon.
To su naše teme o kojima moramo da govorimo kada govorimo o mladima. Rekla sam samo neke od prepreka. Mogu da vam pričam ovako jako dugo, zato što sam svesna tih prepreka i zato što sam, i kao majka i kao profesionalac koji se bavi tom oblašću, i te kako svesna prepreka koje je društvo postavilo i upravo onemogućilo mlade da se integrišu u društvo.
Nema spora, ovo je jedna vrlo važna oblast i pitanje je – da li je ona do sada bila uređena i kako je do sada bila uređena u Srbiji? Jeste, bila je uređena delimično i na sasvim drugim aspektima. Zapravo, imamo Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, imamo Zakon o porodici, imamo seriju zakona koji se tiču zdravstvene zaštite, imamo zakone o udruženjima građana, imamo Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o sportu, Zakon o radu i, na kraju krajeva, imamo Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica. Sve su to zakoni koji se jednim svojim delom odnose i na one koji su populacija mladih.
Ovi zakoni se ne bave definisanjem položaja mladih, što ovaj zakon koji je pred nama radi. Ovi zakoni se u stvari bave potrebama mladih i bave se opštim pravima mladih ljudi koji su, na kraju krajeva, i ustavna kategorija.
Treba li Srbiji poseban zakon za mlade? Već sam navela da su mnoge oblasti praktično, koje se odnose na razne populacije, razne grupe stanovništva u Srbiji, delimično uređene. Većina zemalja, pa i zemalja koje mi preferiramo, kao zemlja, jer to je jedina državna politika da Evropa nema alternativu, zapravo nema poseban zakon o mladima, ali ne možemo da kažemo da se nisu bavili i uređivali ovu oblast na različite načine i da imaju prilično uređenu ovu oblast. Jedna Francuska, jedna Austrija, Velika Britanija i te kako vode računa, valjda, o svojim mladima i nisu ih prepustili ulici i nisu rekli – ne interesuju nas zato što ne postoji poseban zakon o njima.
Ima zemalja koje imaju zakon o mladima i taj koncept je u redu, što se mene tiče. Ono što se meni, kao nekom ko se tim profesionalno bavi, i te kako sviđa jeste koncept koji je Nemačka napravila, Nemačka koja je taj zakon usvojila 2002. godine i do dana današnjeg promenila ga samo sa tri amandmana. Zakon koji je, po meni, i te kako dobar i da je naš zakon sličan tom zakonu, ja bih zaista glasala za taj zakon. Ovako, ovaj naš zakon koji liči najviše, prema onom što sam pregledala, a zaista sam se tim ozbiljno bavila, na rumunski zakon, znači na neki u okruženju, prilično je deklarativan, prilično jedan široki pravni okvir, i jedan i drugi imaju tela koja predviđaju centralne i lokalne nadležnosti koje treba mladima da obezbede osnovu za aktivnost. I jedan i drugi vrlo sličan način finansiranja javnih aktivnosti mladih, i jedan i drugi imaju formiranje saveta i lokalnih tela. Znači, ako pogledamo koncepcijski, ova dva zakona su vrlo slična.
Ali, da se vratim ovom modelu koji sam navela koji je, što se DSS tiče, jako dobar model, nemački model, za koji mi mislimo da je vrlo važno da ste ga pogledali i da ste se ugledali na njega. Očekujem da mi kasnije kažete zbog čega ovakav model nije naišao na vaše šire interesovanje i prosto zato što je, po meni, dobar.
Rekli ste malopre da smo se prošli put bunili da je Zakon o sportu bio preširok. Pa, morate priznati 169 članova, prema 29, danas je poprilična razlika. Ovaj zakon ima 29 članova. Nije stvar u broju članova, niti u tome da li je poslanicima teško da čitaju veliki zakon ili se čini da je neka oblast neuređena kada ima malo članova. Uopšte to nije stvar toga jer, evo, ovaj zakon koji vam ja hvalim i predlažem da ga pogledate, da ste ga pogledali pre nego što je došao ovde naš nacrt, naš predlog. Taj zakon ima samo 30 članova, ali on se suštinski bavi onim temama koje su za nemačko društvo i za nemačke mlade i te kako važne. Jedna od tih je i noćno posećivanje restorana, od kada do kada, sa kim može. Jedna od njih je mogućnost konzumiranja alkohola i duvanskih proizvoda. Nećemo reći valjda da to nije problem kod nas i da neki drugi zakon to reguliše.
Zatim, ono što je jako važno jeste to što nemački zakon štiti mlade od uticaja medija i mesta i događaja koji mogu da im naškode, da negativno utiču na njih. Oni imaju i jednu federalnu komisiju koja se bavi ispitivanjem sadržaja filmova, stripova, knjiga i svega ostalog za mlade. Ko se time bavi kod nas? Koju vrstu filmova gledaju naši mladi ljudi, koju im preporučujemo? Šta čitaju naši mladi ljudi? Pogledajte kako izgledaju trafike u kojima kupujete novine, šta možete da pročitate tamo.
Vi kažete da opozicija predlaže kazne. Ne. Ali, predlaže da se tačno zna čija je koja nadležnost i šta se dešava kada neko tu svoju nadležnost ne ispoštuje, odnosno kada se ogluši o nju. To je ono što mi smatramo da je važno jer, izvinite, ima raznih ljudi na raznim mestima. Nisu svi krajnje odgovorni i dobronamerni. Imali smo prilike da pratimo koliko nastavnika je bilo pedofila. Imamo prilike da pročitamo koliko trenera je radilo to ili to. Znači, nemojmo računati na
dobronamernost kada uvodimo zakone. Hajde da ih uvedemo tako da se jasno zna ko za šta odgovara, kolika je njegova nadležnost, dokle ona seže i šta se dešava kada on svoj posao ne uradi kako treba. Svi smo se složili koliko nam je ova oblast važna, svi smo se složili da je mladost ono za šta zaista vredi upotrebiti sve svoje znanje da se taj zakon donese i da se uredi.
Hajde da pogledam u zakonu, u samom Predlogu zakona, vi volite da kažete za ovaj zakon u obrazloženju da je leks specijalis. U obrazloženju piše, molim vas, na strani dva – stvar je opredeljenja da li će pitanje u vezi s mladima biti regulisano u okviru opštih sistemskih zakona koji regulišu pojedine oblasti ili će se regulisati jednim omladinskim leks specijalis zakonom – piše doslovce.
Hajde da uzmemo da vi smatrate da je to taj leks specijalis. U članu 1. vi kažete – ovim zakonom uređuju se mere i aktivnosti koje preduzimaju Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, a koje imaju za cilj unapređenje društvenog položaja mladih i stvaranje uslova za ostvarivanje potreba i interesa mladih u svim oblastima koje su od interesa za mlade.
Hoćete li mi reći da ove oblasti koje sam navela nisu od interesa za mlade? Ja bih, bogami, dobro razmislila pre nego što sam to napisala, s obzirom da su ovde grupe mladih dolazile, da su vam razbijale grad, da su tražile da se u Zakon o visokom obrazovanju unese ova ili ona odredba, da ne ulazim sad u to šta su tražili i kako su to tražili. Prosto hoću da vam kažem - i te kako su interesantne za mlade. Hoćete da mi kažete da je oblast školarina, koja je onoliko visoka na fakultetima i te kako važna za mlade? Naravno da je važna.
Vi sad precizirate u članu 2. i kažete – omladinska politika je ukupnost svih mera i aktivnosti, ne znam za srpsku imenicu "ukupnost", državnih organa, ustanova, udruženja i drugih subjekata koje su usmerene na poboljšanje i unapređenje položaja mladih. Naročito ovde apostrofiram reč "udruženja". Možete govoriti samo o onim udruženjima koja će konkurisati za projekte i koja će biti plaćena iz budžeta.
Kada govorimo o načelima koja ste vi ovde naveli, mogu da podržim sva vaša načela. Ona su zaista u skladu sa svim međunarodnim dokumentima. Očigledno je da je ovaj zakon imao u vidu sve ono što su donele i UN, naročito to, dakle, on donosi praktično i predlaže u godini mladih koje su UN promovisale jer ova godina do 12. avgusta je praktično godina mladih i to je u redu. Ali, kako ćete da načela ispoštujete? Ne vidim u zakonu da ste ispoštovali ta načela. Kada kažete – mladi imaju pravo na jednake šanse, verujte mi da svakog zaboli to što piše. Piše divno, zaista, i što se Zakona o zabrani diskriminacije tiče, sve su ista načela i sjajna su, samo mi i dalje imamo diskriminaciju u društvu i naročito imamo diskriminaciju prema mladim ljudima, kada govorimo o ovom zakonu. Znači, načela su super, samo nikog ne obavezuju.
Treće poglavlje – Udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti. Već sam rekla da ste pratili sve što je izašlo iz UN. Ovde smo naročito govorili o Rezoluciji 64/134 i to je u redu. Ali, vi ste u ovom trećem poglavlju potpuno ušli u oblast Zakona o udruženjima građana. Vi uređujete ovu oblast, a već je uređena. Tim zakonom je uređena. Nema razloga da vi uređujete. Ono što je naročito sporno, vi hoćete da vodite evidenciju i propisujete kako ona treba da izgleda, a već je to dato u Zakonu o udruženjima građana. Pogledajte članove tog udruženja. Nema razloga da sad postoje dve različite evidencije. Zašto bi dva ministarstva vodila evidencije? Imamo problem sa ogromnom državom. Imamo problem sa silnim službenicima koje treba plaćati, sad dva ministarstva treba da vode evidenciju o tome ko je sve organizacije postoje, kad je već Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu sa još nekim dodacima, kako ste to proširili sada.
U obrazloženju zakona vi kažete da u ovoj godini neće biti potrebna dodatna novčana sredstva, ali ja bih rekla – za lokalne samouprave, bar one koje sam ja pogledala, pogledala sam četiri u Kolubarskom okrugu, i te kako potrebna ta sredstva i da ona ni u kom slučaju neće biti moguće dodatno angažovati za ove programe, za kancelarije za mlade, za koje ja ne bih rekla to što je rekao kolega, predstavljajući zakon. Rekao je da su do sada bile nelegalne, pa ih vi sada ovim zakonom dovodite u poziciju da postaju legalne.
Lokalne samouprave kojima vi kažete – ako mogu, prema svojim potrebama, će vam odmah reći – mi smo postradali od grada zbog toga što vi niste obezbedili rakete kojima bi nas štitili. Mi moramo da platimo ljudima. Neće biti za omladinu. Ja sam navela jedan prioritet koji je bio neki dan. Neće biti za omladinu, to vam tvrdim.
Zatim, planirate osnivanje agencije i obrazlažete to da na putu prema Evropi i onog trenutka kada postanete kandidat mora da se osnuje agencija koja će u skladu sa programima EU realizovati programe za mlade. Ja ne znam koja to država više može da plati? Moram da vam kažem, ne znam da li je vama poznata ta činjenica, mi smo prezadužena zemlja, gospođo ministar. Nema šanse više da u budžetu ovakvom kakav je, makar ga stavljali i u predizbornu poziciju, znači, sve može iz tog budžeta, nema šanse da se ovo izvede.
Ono što meni zaista nedostaje u zakonu, prvo moram da kažem da su to starosne definicije, a zanima me imate li vi adolescente? Ili su vam mladi stavljeni u istu poziciju svi, od 15 do 30, pa kao nema veze, svi imaju iste potrebe. Nemaju. Ja bih vas molila da naš amandman, a napisali smo ih 25, zaista pogledate.
DSS je nezadovoljna konceptom ovog zakona. On je prazan, prilično, deklarativan, vrlo će se teško sprovoditi. Ono što ja čujem od poslanika koji podržavaju ovaj zakon a to je da će taj zakon doneti jako mnogo kvalitetnijeg života za mlade i njihovo uključenje u društvene aktivnosti. Mislim da kada to govore govore o onima mladima koji su već uključeni preko političkih stranaka čiji predstavnici o tome govore. Sami ste pomenuli jednog čoveka koji je iz opozicione stranke a na čelu je kancelarije za mlade, ako je to uopšte opoziciona stranka, ali nije stvar u tome. Nije stvar u tome da vam politička omladina predstavlja kancelarije mladih u nekim mestima zato što ona ima direktnu prohodnost do predsednika opštine. To ruši koncept koji ste predstavili neki dan. Nije u redu. Izvinite, gradonačelnik je gradonačelnik svih građana i svih mladih građana takođe, i onih koji predstavljaju neko telo, neku ustanovu, neku instituciju i te kako treba da do njega dođu, i te kako treba da dođu do svih onih koji donose odluke.
Zbog toga nema potrebe da budu predstavnici moje stranke, vaše stranke ili bilo koje druge stranke. Oni prosto rade svoj posao. I na lokalima imate i te kako kreativne i vrhunske mlade ljude koji upravo zbog toga što su kancelarije na ovaj način isprofilisane ne žele da učestvuju u kreiranju budućnosti za mlade svog grada. Ja ću vam reći 25 imena, odokativno, u mom gradu Valjevu.
Dakle, mi smatramo da je ovaj zakon nedopustivo loš. Toliko se o njemu pričalo, toliko smo od njega očekivali, toliko je javnih rasprava prošlo i moram da kažem da ovaj zakon nije kruna onoga što se govorilo na tim javnim raspravama. Ovaj zakon je daleko lošiji od svih nacrta koje ste predstavljali i ja smatram da on zaista ne može da bude nešto što će promeniti život mladih ljudi. Može da ga bude ovakav kakav jeste, a i da ga ne bude – ništa se neće promeniti. Hvala vam.

Hvala za repliku.
Naveli ste jedan idealan primer. U opštini u kojoj je opozicija na vlasti možda i može da se dogodi da onaj ko je nestranačka ličnost bude na čelu kancelarije za mlade. Ali, potpuno sam sigurna, i volela bih da me demantujete, da ne postoji ona opština gde je koalicija koja je sada na vlasti a da je u kancelariji za mlade nestranačka ličnost. Ne postoji. Isključivo – ne postoji.
Kad mi kažete to da su opštine prepoznale potrebu za pomaganjem omladini i mladim ljudima za uključenjem u društvene aktivnosti, jesu na papiru. To vam tvrdim. I vi znate to isto kao i ja. Ima onih koji jako dobro razumeju o čemu se radi i prepoznaju omladinski aktivizam, protiv koga naravno da nemam ništa. Ja jako dobro znam koliko je on potreban i jako dobro znam da ovaj zakon upravo radi na tome da je to politički aktivizam a ne društveno potreban aktivizam. Hvala.

Istraživači u Valjevu postoje decenijama i nikakve veze nemaju sa ovim zakonom. U Valjevu zaista postoji omladinski aktivizam i ne samo omladinski jer u tom društvu rade mnogi, od malih nogu do jako starih ljudi i te kako dobro rade i te kako dobro sarađuju. Zato govorim o tome da ne postoji uopšte nikakva potreba da Ministarstvo sad to prepoznaje. Može da im pomogne novcem, a to je i njegova dužnost.

Hvala, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, ne znam da li ćete mi uopšte danas dati reč da govorim o zakonu koji je na dnevnom redu, jer smo u prethodna dva sata pričali i ideologije i frazeologije, a građani su ipak vrlo zainteresovani za temu koja je danas na dnevnom redu, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.

Šta je Vlada želela ovim izmenama i dopunama Zakona o akcizama? Prema mišljenju DSS dve stvari. Prva je, da se za sve vrste motornog benzina uspostavi jedinstvena akciza u vrednosti od 49,50 dinara po litru, dok je za dizel gorivo taj namet 37 dinara po litru.

Druga stvar koja je vrlo važna i treba je pomenuti, Vlada je zapravo htela da akcize o istom trošku, kako se to kaže, dodatno poveća, sve to, pravdajući, pre svega, zahtevom EU. Sada smo ovde čuli da je Evropska komisija rekla da je Srbija prekršila Prelazni trgovinski sporazum. Naravno, taj dokument SSP je bio, gospodo moja, potpisan u decembru kada se za ovaj amandman glasalo, tako da, ne možemo da kažemo da smo sada mi shvatili da taj dokument postoji i da je on novonastali dokument. Nije, gospodo, bio je u decembru potpisan. Neki nisu znali, neki nisu hteli da znaju. Ne znam i ne ulazim u to, ali vidim da su neki imali velika poverenja u svoje koalicione partnere. Danas ga, izgleda, nemaju više.

Drugo, EU, gospodo, ni u jednom momentu ne kaže da to što ste prekršili taj SSP znači da treba da povećate još naknadno cene akciza. Naročito ne stoji onaj razlog koji je ovde gospodin ministar i izvestilac Vlade rekao – treba nam, ljudi, za puteve, za pomoć deci za dečije dodatke, za dečiju zaštitu, penzije, za socijalna davanja. To je razlog o kome ovde ne treba da govore poslanici, to treba ministri između sebe da se dogovore, kao što vode svoja privatna preduzeća onako uspešno i da stiču po 800 miliona za godinu dana, mogu tako da se ponašaju i kada vode državu.

Ali, šta Vladu briga što će ovakve akcize doprineti povećanju cena benzina, odnosno dizela. To povećanje neće biti malo. Benzin će poskupeti za 4,50 dinara, plus PDV, to je sedam dinara po litru. Dizel će poskupeti za nešto više od dva dinara, plus PDV, to je oko pet dinara. Uz sve to, moramo da znamo da kada poskupi gorivo, idu sve cene gore. I voće, i povrće i proizvodi koji se donose, poskupeće i cene prevoza. Ovo ubrzava jedan točak inflacije, koja je već velika u Srbiji i to vam svi kažu, a građani naročito. I, ovo nije dobar potez.

Naravno, za državu ako kratkovido gledate, ovo će biti dobar potez, jer će tako u budžet uterati 10,7 milijardi dinara. Budžet je očigledno prazan i više nema odakle da se puni. Problem sa kreditima postaje veliki zato što više niko neće da vam daje kredite, a džepovi građana su, takođe, prazni. Stvarno je sramota da neko ko sam sebe zove –socijalno odgovorna Vlada, sav teret krize i svoje lične nesposobnosti prebaci na leđa građana.

Dozvolićete, građani su već za ovih godinu dana dobili troškove od plus 450 evra za automobil na razne načine – registracija tablice. Dakle, na razne načine je 450 evra po automobilu, plus cene goriva koje neprekidno skaču iako cena sirove nafte pada i sve to u toj jednačini je jednako tome da građani automobil doživljavaju kao luksuz. Ne kao potrebu, nego kao luksuz. To je bilo samo u vreme Slobodana Miloševića i to su 90-te godine u ponovnom vraćanju.

Hrvati su, recimo, još u martu mesecu skinuli svoje akcize na gorivo po dva evro-centa po litru i time su, kada pogledate današnje srpske akcize, one manje u Hrvatskoj od 15 do 20% nego u Srbiji. Time je hrvatska vlada pomogla svojim građanima. A, kako srpska vlada pomaže svojim građanima? Ne čudi me, jer predsednik države Srbije kaže da je on prosrpski predsednik, a ne srpski predsednik. Svuda u regionu akcize su manje nego u Srbiji, a ova vlada ima potrebu da ih još povećava.

Doduše, već smo ovde apsolvirali kako je došlo do toga da Srbija ima te selektivne akcize i da li su one bile dobre za Srbiju u ovom periodu od šest meseci ili nisu, neću se vraćati na to. Hoću da govorim o amandmanu koji je Poslanička grupa DSS podnela.

Mi smatramo da zaista povećanjima cena jednom mora da dođe kraj. Nema više ko da plaća to što vi planirate da povećate. Mi smatramo da vas niko ne tera i da, obrazložićemo argumente zbog čega to mislimo, akcize mora da ostanu na nivou na kom su bile pre nego što smo ušli u izmene i dopune ovog zakona. Dakle, država Srbija mora da smanji akcize na gorivo i mora da ih izjednači sa akcizama u regionu.

Evo načina na koji mi nudimo da se srpski budžet ipak puni a da građani plaćaju jeftinije gorivo. Kada bi se skinule akcize, povećala bi se potrošnja goriva. Mi imamo preciznu računicu. Da bi se budžet Srbije punio na isti način, potpuno ista količina sredstva bi ušla u budžet Srbije kada bi smanjili akcize, kao što vi planirate da ih povećate, prema tome, potrošnja bi se povećala a građani Srbije bi plaćali jeftinije gorivo. Država bi dobila, a dobili bi i građani. I jedni i drugi bi bili zadovoljni. To je moguće i to bi bilo dobro i za jedne i za druge. Kako se ministar vrlo slikovito izrazio – mogu ''i jare i pare''.

Drugo, stranci koji prolaze kroz Srbiju, jer je Srbija samo tranzit, ne pada im na pamet da pored putarina koje su najskuplje u ovom delu sveta, plaćaju još i najskuplje gorivo koje je lošeg kvaliteta i zato oni gorivo i ne kupuju na našim pumpama. Taj trošak i ta sredstva koja bi se plaćala i koja bi ostala u Srbiji, i te kako bi značila budžetu. Ovako, svojom alavošću mi dolazimo u situaciju da ta sredstva uopšte ne ulaze u budžet. Sa druge strane, nemojte da zaboravite da je vreme godišnjih odmora i da veliki broj stranaca prolazi kroz Srbiju. Činjenica je da i naši građani koji putuju u inostranstvo, a putuju svojim automobilom, pune svoje rezervoare samo do granice a tamo kupuju jeftinije i kvalitetnije gorivo. Pođite od toga da bi sa manjim akcizama i jeftinijim cenama oni svoje rezervoare punili u Srbiji.

Čini mi se da je Vlada kratkovida i čini mi se da argumenti koje smo mi ovde izneli stoje. Stoje bar toliko da razmislite. Stoje bar toliko da ih preračunate u cifre. Ako vam je to problem, ja imam gotovu matematiku. Mogu da vam ponudim tu gotovu matematiku. Smatram da treba smanjiti akcize, gorivo mora biti jeftinije i tvrdim da bi sva sredstva koja se na ovakav način pokušavaju da uteraju u budžet mogu dobiti mnogo jednostavnije, a da građani i država budu zadovoljniji. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Gospodine ministre, podneli smo amandman na član 3, to je član 5. prethodnog zakona i smatramo da on treba da se briše. Razlog zbog koga treba da se briše jeste taj što je ova vlada praktično na kraju mandata, to što nije izvršen rebalans budžeta i mislimo da o datumu sledećeg usklađivanja zaista nema razloga da se raspravlja na takav način, pogotovo, što, kažem ponovo, hvala bogu, mandat ove vlade se briše ali se neće brisati efekti rada ove vlade, koju će građani dugo pamtiti i dugo će živeti sa posledicama te politike. Jer, to su samo neki od onih o kome treba govoriti, taj efekat je to da država danas nema više Kosovo i Metohiju, jer pregovarači u ime ove Vlade pregovaraju pod zastavama šiptarske države.

Zatim, svakim zakonom koji se ovde donese cepa se država i oduzimaju se prerogativi državi, o nacionalnim vrednostima ne treba više da govorimo. Ova vlada je doslovce uništila privredu, ne treba više da govorimo, danas smo pomenuli više puta to kako se strani investitori ovde dovode, tako što im se daje 10.000 evra po svakom radnom mestu koje otvore. Gospodo moja, posle tri godine oni su otplatili, taj radnik koga su zaposlili ne primi tih svojih 10.000 evra, iz ove zemlje čistu dobit nose i najčešće odu iz ove zemlje.

Neću da govorim o 400 hiljada izgubljenih radnih mesta, za vreme mandata ove vlade, to nam naravno nije rekla ova vlada. To su nam rekli neki drugi, njihovi međunarodni prijatelji. Neću da govorim o platama koje su u Evropi najmanje za mandate ove vlade, koja je obećala evropski standard građanima, a hoću da pomenem činjenicu da su građani kada je Vojislav Koštunica otišao sa vlasti 2008. godine, svojom voljom, imali u džepu 100 evra više nego danas. Neću da pomenem ni činjenicu da 700 hiljada građana ove zemlje živi ispod granice siromaštva, a skoro polovina građana Srbije je siromašno. Neću da pomenem činjenicu da cene svakodnevno divljaju i građani više zaista ne mogu da postignu da prate te cene.

A, onda dolazi ono što je mnogo važno – imamo bogaćenje pojedinih ministara, imamo korupciju u obliku javnih nabavki, korupciju na svim mogućim mestima i imamo zaduživanja, zaduživanja, zaduživanja, kredite, kredite, kredite…

Ovde se više, gospodo, niko stidi da kaže da je zadužio državu Srbiju za toliko i toliko, nego nam srećno objavljuje, dali smo vam divan predlog. To je uspeh ove Vlade. Zato mislim da više zaista nema smisla govoriti o terminima, datumima i vremenima, vaše vreme je isteklo. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća, gospodina ministra ne mogu da pozdravim i jako mi je žao što je izašao u ovom momentu kada hoću da govorim o ovom obrazloženju koje nam je dato uz ovaj zakon koji, naravno, ne treba da brani ministar Ugljanin, nego treba da brani ministar finansija, a to je ovaj naš brzi premijer Cvetković.

Ovo obrazloženje i ova Analiza efekata zakona zaista vređa zdrav razum. Ovde ste nam napisali da je to što treba da poskupi gorivo naredila EU. Zašto vam nije naredila da pojeftinite? Iz ovoga možete da izvučete i takav zaključak.

Dalje, objasnili ste nam da bi povećanje PDV moglo da dovede do povećanja cena goriva. Ne da bi moglo, ono neizbežno dovodi do povećanja.

Neću se sada ovde baviti ovim stvarima, jer ovde nema ministra da mi odgovori na to, a zaista mislim da neko treba da se pozabavi, bar onaj ko je dužan da ovo pročita.

Hoću da vam kažem da su u Srbiji akcize na gorivo najveće na Balkanu, kako vi volite da kažete, u regionu, a bogami, najveće su i među najvećim u Evropi. I pored toga što cena sirove nafte na svetskom tržištu neprekidno pada, u poslednjih mesec dana, srpski vozači o tome pojma nemaju, jer je na našim pumpama cena goriva sve veća.

U vreme Vojislava Koštunice, kada su plate bile veće za 130 evra nego danas, gorivo i litar goriva koštao je 68 dinara. Danas je dvostruko skuplji, a imamo, samozvanu, socijalno odgovornu Vladu. Uz sve druge dažbine za automobil, koje su u proseku povećane za 450 evra, dakle, dažbine su po povećane automobilu za 450 evra, uz ovakvu cenu goriva koju ćete povećati ovim zakonom, automobil je za prosečnog građanina Srbije postao luksuz, isto kao i u vreme Slobodana Miloševića. Gospodo, nama se 90-te godine događaju drugi put. Nije li to, malo, mnogo?!

Vlada gospodina Mirka Cvetkovića je 19. maja usvojila izmene i dopune Zakona o akcizama kojim se ukidaju različite akcize na različite vrste goriva, a koje su uvedene početkom 2011. godine. Kako su uopšte uvedene ovakve akcize, ovakve selektivne akcize?

Moram da podsetim, interesantno je, zbog onih koji ovo ne prate redovno i ne razmišljaju o tome svaki dan, kao mi poslanici, da je vladajuća većina u ovoj Skupštini tada usvojila sporni amandman SPS, time su poslanici koji su za to glasali dokazali da, niti su čitali SSP, niti imaju pojma šta u njemu piše. Naravno, toga se nisu setili sve do trenutka dok im Evropska komisija nije skrenula pažnju, da je glasanjem za sporni amandman, Srbija prekršila Prelazni trgovinski sporazum sa EU.

Sada je zanimljivo kako su se Vlada i poslanici vladajuće koalicije posle toga pravdale medijima i kakve su sve razloge navodili zbog čega su glasali za to. Pa su neki rekli da su samo slušali svog šefa poslaničke grupe, koji ni sam nije znao šta piše u Sporazumu, a neki su rekli da imaju puno poverenje u svoje partnere iz svoje koalicije i da su zbog toga glasali za taj sporni amandman.

Naravno, bez trunke stida što su na taj način pokazali šta misle o zakonima koje su ovde donosili i onome šta radi njihova vlada. A, Srbija bi i te kako trebalo da se stidi što ima takve poslanike i što ovde sede ne čitajući zakone.

A sada ću reći nešto o izmenama i dopunama samog Zakona o akcizama. Ovaj zakon je predvideo da za sve vrste motornog benzina važi jedinstvena akciza. Pazite, sada je tu akcizu povećao. Ta akciza sada treba da iznosi 49,50 dinara po litru, dok će za dizel-gorivo akciza, odnosno namet države, iznositi 37 dinara po litru. To će, naravno, ne moglo bi dovesti, nego neminovno dovesti do povećanja cena goriva. Benzin će poskupeti za 4,50 dinara, a cena dizela će skočiti za nešto više od dva dinara, plus PDV. Prema tome, neće iznositi 4,50 dinara, nego će iznositi oko 7 dinara.

Ministar reče da je to malo povećanje. Volela bih, jako, kada bi građani Srbije, takođe, mislili da je to malo povećanje. No, država će na ovaj način, baštineći samo ove izmene i dopune Zakona, zaraditi oko 10,7 milijardi dinara. Budžet jeste prazan i dobrodošla je svaka zakrpica koja može da pomogne, jer kredite više niko neće da daje ovakvoj vladi i Srbiji koja je prezadužena.

Ali moram da vas podsetim, gospodo iz Vlade, kratki su i džepovi građana Srbije. Zaista, neko ko sebe zove socijalno odgovornom vladom, nema smisla da sav teret krize preza ponovo na leđa građana, vrlo mirno, baštineći ovih 10,7 milijardi dinara.

Ministar nas je ovde zaista uvredio kada je obrazložio da će to povećanje otići za PIO, za socijalu, za puteve, za dečiju zaštitu.

Izvinite, mogu da vam navedem sa pozicije građanina za šta su sve građanima i te kako potrebna ta sredstva koja vi pokušavate da im oduzmete, pri tom ste im oduzeli radna mesta i plate i svaka plata je morala da namet od 100 evra da gospodinu Borisu Tadiću i gospodi iz ove vlade. I građani treba da plate školovanje svoje dece, i hranu, i stanarine i komunalije i sve ostalo.

Tu, jedna vlada u blizini, kako kažete – u regionu, Hrvatska, odrekla se u martu dva evro-centa po litru i smanjila akcize za toliko. I, ona je želela da pomogne svojim građanima da prođu ovu krizu, ali sada su hrvatske akcize manje od srpskih za 15-20%.

Evo, mi, poslanici DSS, pokazaćemo vam kako je moguće da se dođe do onog, kako ministar vrlo slikovito reče, "i jare i pare", tj. da bude i građanima dobro, a da i država ima u budžetu ova sredstva. Prva stvar je, dakle, da se smanje akcize na gorivo i da se izjednače sa akcizama na gorivo koje postoji u regionu. Do čega bi to trebalo da dovede? Povećala bi se potrošnja goriva u samoj Srbiji, sasvim logično, pa bi se budžet punio, ako ne više, a ono bar na istom nivou kao i danas. Građani bi plaćali jeftinije gorivo, država bi punila budžet. Prema tome, bilo bi dobro i građanima i državi. To, ta priča o "jaretu i parama".

Drugo, stranci koji danas samo prolaze kroz Srbiju, ne kupujući gorivo na našim pumpama i ne plaćajući sve ono što mora da plati građanin Srbije, jer nema gde da kupi gorivo, kupovali bi gorivo ovde, to su sredstva koja bi, takođe, išla u budžet, a kojih sada nema u budžetu. Nemojte da zaboravite da je vreme godišnjih odmora, da je povećana tranzicija kroz Srbiju. To bi i te kako značilo srpskom budžetu. Ovako, država zbog svoje alavosti gubi ova sredstva. Nemojte da zaboravite da su tu i naši vozači, oni retki srećnici, građani Srbije koji putuju u inostranstvo na godišnji odmor, pa ne kupuju gorivo do svoje krajnje odrednice, nego kupuju gorivo samo do granice sa Srbijom, tamo kupuju jeftinije gorivo. I oni bi ovde kupovali gorivo. I ta sredstva bi i te kako išla u budžet. No, ova vlada je očigledno mnogo alava i mnogo kratkovida i vrlo nervozna, jer su joj izbori blizu.

Evo još jednog podatka koji je vrlo zanimljiv, a koji i te kako može da znači za građane Srbije. Berzanska cena goriva je otprilike oko 60 evro-centi, toliko i država uzima na poreze i akcize. To znači da građanin na svaki litar goriva koje kupi, još jedan pokloni državi.

Dalje, ako uzmemo samo još jedan primer, a to, da je, recimo, uslovno proizvođačka cena jednog litra goriva samo jedan dinar, građanin ipak na pumpi ne bi platio jedan dinar za to gorivo, nego bi platio 60 dinara. Ona razlika od jedan do 60 ide državi, zbog toga što ne želi da se liši nameta, kao i da definitivno skine građanima kožu sa leđa.

Dakle, sve su ovo podaci koji bi i te kako bili važni za nekog ko bi ovde danas sedeo, predstavljao ovaj zakon i razumeo ovo o čemu pričam. Ministra nema, iako nije ni adekvatan ministar. Ono o čemu treba da razmisle građani jeste – izbori su blizu, imajte ovo u vidu što sam vam rekla. Hvala. (Aplauz)

Neću trošiti vreme na repliku gospođi Kolundžiji, ali poslanička grupa DSS ima četiri žene od 20, to je 20%, nije 15, kao što je 25% manje od 30, što njoj izgleda matematički nije jasno. Naravno da je to mali broj žena u DSS, ali će ih biti mnogo više, sigurna sam.

Bili smo zajednički klub sa Novom Srbijom, zajedničku listu smo imali s njima i s njihove tri žene smo imali 27%, gospođo. Umemo da računamo.

Sada da pokušam da matematički objasnim još neke nedoslednosti koje su jako vidljive baš na ovom amandmanu. Ta nedoslednost između onog što vladajuća većina i Vlada rade sa jedne strane i onoga što pišu i pričaju je neverovatna i ona se u svakoj situaciji koja se pokrene u ovoj državi na svakom zakonu koji dođe ovde vidi toliko da zjapi kao provalija. Zato me ne čudi da koalicioni partneri u vladajućoj većini pokazuju odsustvo sluha za takve izlete i da ovaj zakon nema veliku šansu da prođe. Najbolje je da objasnim na primerima.

Evo, ovaj amandman je jedan primer. Drugi primer je to što recimo ova Vlada za sebe voli da kaže da je socijalno odgovorna i istovremeno ima 1,3 miliona onih koji su na ivici siromaštva i 700.000 onih koji žive ispod granice siromaštva.

Vole da kažu kako se jako bore za to da Srbija postane zemlja zaposlenih ljudi, a samo predizborno obećanje od 200.000 radnih mesta su ljudi već zaboravili zato što se pojavio podatak, ali ne od vladajuće većine, da je 440.000 ljudi izgubilo posao za vreme njihovog mandata. Kažu za sebe da su demokratska vlada. Da li početak današnjeg rada u našem parlamenta liči na demokratiju? Da li rad ovog parlamenta liči na demokratiju?

Sada bih rekla nešto konkretno o ovome o čemu mi danas pričamo. Način na koji je pre desetak godina, naročito u zadnjih pet godina, pokrenuta priča o uključivanju žena u politički život i u realan život svakog od nas, o popravljanju položaja, ekonomskog položaja pre svega, obrazovnog, socijalnog, položaja žena uopšte u Srbiji i način na koji smo pričali ovde o rodno senzitivnom jeziku, način na koji smo ovde razgovarali o Zakonu o ravnopravnosti polova, sve je to bio jedan put koji je pokazivao da će se stvari pomerati što se tiče poboljšanja položaja žena ne samo u parlamentu.

Ružno je što kao žena moram da govorim u parlamentu o tome, dok većina naših kolega nije tu danas. Dakle, sve je to pokazivalo da nešto postoji kao uzlazna putanja, ali kada je konačno došao taj Zakon o rodnoj ravnopravnosti pokazalo se da uzlaznih putanja baš neće biti mnogo strmih, zapravo da sve piše jako lepo i sve ima jednu formu, ali suština se ne menja, a suština je da se položaj žena u Srbiji slabo i sporo popravlja.

Mnogo je reči trošeno na taj rodno senzitivni jezik koji ništa ne doprinosi poboljšanju položaja žena. Kaže – postaju vidljivije. Bojim se da ovim zakonom i ovde danas ne postaju vidljivije, one postaju ona grupa ljudi koja služi za nekakav potkusur.

Demokratska stranka Srbije u prvoj vladi Vojislava Koštunice podnela je predlog izmena Zakona o izboru narodnih poslanika i tada je prvi put uvedena zaštitna mera od 30% žena na izbornim listama. Bojim se da ćemo na tome ostati.

(Nada Kolundžija, sa mesta: Neće.)

Godine 2006. donet je Ustav koji je takođe govorio o položaju žena.

Ne bih komentarisala to što predsednica poslaničke grupe dobacuje "neće" zato što se to uklapa u priču koju govorim. Kada ona kaže "neće", ja sam sigurna da hoće.

To znači da sedam godina nekakvog protoka, rada, informacija, strašno mnogo rada na tome, položaj žena se popravio toliko malo da to može svaka od nas da kaže i svaka žena koja danas ovo gleda može da kaže. Znači, nije se popravio uopšte, gospođe moje drage i gospodo moja draga.

Ako hoćete da podignete i unapredite nešto, podignete standard, kako vi volite da kažete i da govorite o tome da koristite evropske standarde, onda izvolite, gospođe, ispoštujte tih 30% i onda ćemo da pričamo o tome da je Ustav ispoštovan.

Inače, mi smo od nečeg što nije centralno pitanje ovog zakona izgleda napravili centralno pitanje. Centralno pitanje je što vi rušite Ustav, što blanko ostavke ukidate, one su ustavna kategorija, što ukidate 30% žena na listama, one su ustavna kategorija. O tome se radi.

To da li ćemo vi i ja da se pogledamo i da kažemo – vi ste to uradili ili niste to uradili, to nije uopšte bitno. Bitno je da se nešto popravi u ovoj zemlji, a sve što uzmete vi pokvarite. Prema tome, potpuno sam sigurna da ste i ovo pitanje upropastili.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije je podnela amandman na član 5. ovog zakona. On se, inače, odnosi na osnovna načela zaštite korisnika.

Smatrali smo da u članu 5. stavu 1. tački 3) ovo što ste ovde naveli kao pravo na informisanje treba preformulisati – „pravo na blagovremeno i istinito informisanje i obaveštavanje“.

Zapravo, pošli smo od realnosti, kako vi volite da kažete; ova politička opcija koja je na vlasti voli da kaže – realnost je ono što je važno. U toj realnosti, otprilike, kada pogledate medije i kada pogledate dnevne novine vidite svakodnevno oglase banaka koje prodaju imovinu građana koji su nekada podigli kredite, a posle toga nisu mogli da vraćaju te kredite. To je čuveno pravilo da se u zaglavlju ili na kraju teksta sitnim slovima napiše neko obaveštenje za korisnika koje on ili ne pročita ili ne ume da ga protumači.

Moram da kažem da je ovih dana aktivirano između hiljadu i tri hiljade hipoteka na imovinu građana. Banke o tome nerado govore, tako da se i ne zna podatak koliko je zapravo tih hipoteka aktivirano. Državni organi takođe ne znaju pravi broj tih hipoteka. Mislim da o tome treba javno da se govori i mislim da treba da postoji javna evidencija o tome. To je ono što smo mi našim amandmanom hteli da ispravimo, da se ne bi događalo da građani ne dobijaju informacije pravovremeno i da ne dobijaju potpuno istinite informacije, jer delimično istinite nisu isto što i potpuno istinite informacije. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije je podnela amandman na član 10, koji u Predlogu zakona glasi ovako: „Davalac finansijske usluge je dužan da u svojim poslovnim prostorijama, i to najkasnije 15 dana pre njihove primene, obezbedi da se korisnik upozna sa opštim uslovima poslovanja na srpskom jeziku, da mu pruži odgovarajuća objašnjenja i instrukcije koje se odnose na primenu ovih uslova u vezi sa određenom finansijskom uslugom, kao i da mu, na njegov zahtev, u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosaču podataka dostavi te uslove“.

Ono što je govorila koleginica Donka Banović o članu 7. potpuno može da se primeni na član 10. Ovde uvodite srpski jezik kao jedini jezik koji mora da se koristi u banci, ali zaboravljate na jedan veliki broj građana Srbije koji nisu Srbi, koji pripadaju nacionalnim manjinama i kojima je Ustav dao pravo da koriste svoj maternji jezik.

U obrazloženju nam kažete da upotreba jezika nije predmet ovog zakona. Upotreba jezika nije predmet ni drugih zakona, u pravosuđu, pa se i tamo mora govoriti jezikom nacionalnih manjina. Nije upotreba jezika ni predmet zakona koji se odnose na lokalnu samoupravu, pa se takođe mora govoriti jezicima nacionalnih manjina.

Da ne govorimo zbog čega je cela ova priča vezana za amandmane koje smo podneli i postavljena. Pre svega, vrlo je teško i komplikovano bilo kom korisniku ko nije pravnik ili ekonomista i ko se ne bavi bankarstvom da pronikne u ugovore kakve banke sačinjavaju i u poslovnu politiku tih banaka. Sada još imate korisnike kojima srpski jezik nije maternji jezik. Onda imate jednu tešku situaciju za tog čoveka; on nije pravilno informisan, niti je blagovremeno informisan, jer jednostavno ne zna šta je napisano. To je njegovo ustavno pravo, on mora da dobije svoje ustavno pravo. Ne razumem zašto branite da ljudi, građani Srbije koriste svoje ustavno pravo. Hvala.

Samo da podsetim gospodina guvernera, uz uvažavanje ovog što je rekao, da se mi ovde bavimo zaštitom korisnika. Naš zakon u originalu se odnosi na korisnike, a ne na banke, tako da bi trebalo malo da povedemo računa o tome da zaštitimo korisnike, a banke će se same štititi. Hvala vam.