Izvinjavam se, izašla sam za trenutak, a kartica je ostala izvađena, kao što to obično radim.
Hvala, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, potrudiću se da vrlo srčano, ali argumentovano, na način na koji su poslanici DSS-a već više puta u Skupštini branili zakon, odnosno govorili vrlo argumentovano o onim stvarima koje u zakonu nisu dobre.
Pre nego što počnem da govorim o samom zakonu, skrenula bih pažnju na niz zanimljivosti koje ovaj zakon prati. Pre svega, pred nama se nalazi zakon, a da Vlada nije odredila politiku prema dijaspori i prema Srbima u regionu. Takođe, argumentovano tvrdim da je izostala široka javna rasprave, pre svega u dijaspori. Mnogi savezi, udruženja, mnoge organizacije i klubovi ni pojma nemaju da se ovaj zakon nalazi danas pred nama. Čak ni Matica iseljenika nije konsultovana u vezi sa ovim zakonom.
Dalje, moram da kažem još jednu vrlo zanimljivu stvar. Pominjano je više puta ovde - mišljenje Venecijanske komisije o ovom zakonu ne postoji.
Ono što je interesantno jeste da vladajuća koalicija, svaki put kada zna da zakon ne može da prođe kod Venecijanske komisije, donese taj zakon pred Skupštinu i pravi se luda, kao - to nije ni važno. Hoću da podsetim da je i Zakon o informisanju, nedavno donesen, isto tako prošao bez mišljenja Venecijanske komisije.
Naravno, prema vestima iz dijaspore, a verujte da smo konsultovali mnoge iz dijaspore, za njih ovaj zakon ne predstavlja ništa novo i ništa naročito.
Za njih su od životne važnosti neke druge stvari, kao što je, recimo, zakon o restituciji, drugačiji bankarski sistem, zakoni iz seta o direktnim investicijama.
Počeću komentar ovog zakona, dakle vrlo argumentovano, od izjave ministra Srećkovića, koji kaže ovako - novi zakon predstavlja suštinski zaokret u politici prema rasejanju, jer će tri miliona naših ljudi širom sveta, prvi put, dobiti priliku da se aktivno uključi u društvena, ekonomska i politička dešavanja u Srbiji, ali će i od Srbije dobiti podršku koja je godinama izostajala. Ne znam u kom obliku će ta podrška biti, s obzirom na to , kako ste i sami rekli, koliki vam je budžet.
Ali, hajde da počnemo da govorimo konkretno o ovom zakonu, vrlo argumentovano. Članovi 15-23, za one koji smatraju da mi govorimo paušalno. Poći ću od prvog "Potemkinovog sela", a ima ih više u ovom zakonu. Vi ga zovete Skupština. Kažete da će Skupštinu činiti 44 delegata i nudite kriterijum da su to lica uvažena u sredini u kojoj žive i da o tome treba da se sporazumno dogovore organizacije u dijaspori. Tako piše u Predlogu zakona.
Prvo, potpuno je nejasan kriterijum i nije kriterijum da je neko uvažen u svojoj sredini. Tek treba da iz toga izvedete šta su to konkretne činjenice. To je toliko fluidno i nedefinisano da ostavlja veliki prostor za manipulaciju. Drugo, pretpostavljam da u svom ministarstvu imate otprilike bar desetinu popisanih klubova, udruženja i organizacija Srba koji žive van Srbije ili u regionu.
Znate i to da među tim organizacijama, koje su potpuno raznorodne, među kojima uglavnom ima trvenja u vezi sa unutrašnjom politikom, spoljnom politikom Srbije, u odnosu na ekonomsku politiku, na kulturu, na veru, postoji potpuno neslaganje. I sad vi očekujete da te organizacije na terenu iznedre jednog kandidata za delegata, kojeg će dostaviti vama. Mogu vam reći da je to skoro nemoguće.
Uzmite primer da u Skandinaviji, samo u Švedskoj imate 50 raznoraznih i raznorodnih organizacija. Očekujete li da će vam ponuditi samo jednog kandidata? Šta ako vam ponude pet kandidata? Šta ako vam ponude deset kandidata? Ako dobijete 50 kandidata? Ko je taj koji će izabrati tog jednog kandidata i na osnovu čega će to učiniti? Pretpostavimo da je kriterijum koji ste vi dali, da su to uvažene osobe u svojoj sredini, biti potpuno zadovoljen. Kako ćete izabrati tog jednog?
Naravno, vi kažete da se u to nećete mešati. Ali, očigledno je, iz ovog što ste napisali, da se vi morate mešati u to, neko se mora umešati. To znači da ćete vi izabrati neke podobne partijske ljude, jer iz dijaspore dobijamo komentare da se uglavnom, gde se ta rasprava vršila, vršila među podobnima, onima koji su skloni ovoj vlasti. Dakle, iz dijaspore vam poručuju da ćete ih samo još više posvađati.
Hajmo dalje. Ne možete da kažete koliko traje mandat Skupštine – to ne piše u zakonu. Ne kažete koliko će trajati mandat delegata – ne piše u zakonu. Ne kažete u zakonu koga će obavezivati odluke koje ova skupština donese. Prema svemu što ovde piše, to je jedna svečarska skupština, koja će se okupljati jednom godišnje na dan koji vi kažete da ćete slaviti, ali se ne slavi među Srbima. Prosto nema razloga da pravimo jedno ovakvo telo, koje će biti samo svečarsko.
S druge strane, to tako kako ste vi zamislili napraviće haos, to će posvađati ljude na terenu i vama dati otvoren prostor da odlučujete koje ćete ljude izabrati. Organizacije koje su se nama javile, a ja sam sa sajtova skinula mnogo komentara mnogih organizacija, kažu da ministar čak ima i fotografije kandidata koji će biti delegati.
Vi tako zamišljate demokratiju. Evo, demokratsko je i ovo što ste sad dalje napisali – Vlada utvrđuje politiku matične zemlje prema dijaspori i Srbima u regionu, a ministar dijaspore je sprovodi. Gde je tu Skupština Republike Srbije? Nema je. Gde su tu ljudi iz dijaspore? Gde su tu Srbi iz regiona? Nema ih. Vlada najbolje zna, i ministar Srećković i Boris Tadić, kako će da odrede politiku. Znači, vi ćete, jednostavno, odrediti politiku prema Srbima u regionu i politiku prema Srbima u dijaspori ne pitajući njih kako to treba da izgleda.
Dalje, formirate Budžetski fond. Kažete da je to budžetski fond i time dovodite u zabludu ne samo građane Srbije i poslanike Skupštine, nego i ljude u dijaspori. Kako može biti nešto budžetski fond ako predviđate mogućnost da novac u taj fond dolazi van budžeta? Vi kažete, pod dva - dolazi od donacija, pod tri - iz nekih drugih izvora.
Kada stigne novac iz dijaspore (pretpostavljate da će oni uglavnom imati potrebu da doniraju, je li tako?), tim novcem ćete da upravljate vi, Ministarstvo za dijasporu, odnosno titular je ministar. Ministar će, kao i više puta do sada...
Pazite, to nije vaše originalno delo, ima onih koji su vas podsetili, sede u Vladi, jer su se oni proslavili 90-ih godina, upravo tako što su opljačkali dijasporu i napravili taj odnos dijaspore da sumnja u sve što dolazi iz matice.
Dakle, vi ćete raspolagati novcem dijaspore. Izvinite, molim vas, to je malo mnogo. Nisam sigurna da vam je dijaspora dala odobrenje da vi na takav način raspolažete njenim novcem.
Da dokažem da sam ''debelo'' u pravu kada ovo govorim i da je to argument, ne paušalna ocena, podsetiću na izjavu ministra Srećkovića koju je "Fonet" preneo 8.9.2009. godine. Kaže da je Srbiji potreban novi patriotizam zapadnog tipa. O tome smo više puta komentarisali. Ministar klima glavom, ali nam nije objasnio šta podrazumeva pod tim patriotizmom zapadnog tipa.
Patriotizam je patriotizam i ljubav prema otadžbini je ljubav prema otadžbini, ne znam da postoje zapadni, istočni, južni i severni tip, sem ako ministar ne smatra da taj patriotizam zapadnog tipa podrazumeva da dijaspora da pare a da ih on troši. Dakle, Vlada Republike Srbije i ministar kažu da se patriotizam i ljubav prema otadžbini mere količinom evra koji se isporuči u ovo ministarstvo.
Hajde dalje da komentarišemo. Pogledajmo sastav Saveta. Član 29, nimalo paušalno: ''Članovi Saveta su: predsednik Republike Srbije (na osnovu onog što sam sinoć shvatila, predsednik se zahvalio na ovoj časti); predsednik Vlade; ministar nadležan za spoljne poslove; ministar nadležan za dijasporu; ministar nadležan za prosvetu; ministar nadležan za kulturu; ministar nadležan za vere; ministar nadležan za finansije; predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine; predstavnik Srpske pravoslavne crkve; komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije''.
Pa, to je državno telo, a ovo je državni organ, gospodine. Zašto bi ovde trebalo da bude državni organ? Izvinite, ako pravite sastav Saveta za odnose sa Srbima u regionu, mislite li da bi možda trebalo da budu prisutni i predstavnici Srba iz regiona?
Da ne govorim drugu stvar, koja je skandalozna. Kako koji zakon u Skupštinu dolazi, mi smo svedoci da Vlada zaboravlja nekako, ne znam kako, da postoji i druga pokrajina u Srbiji, da se ona zove Kosovo i Metohija. Kako se ne nađe ovde mesto za predstavnika Zajednice srpskih opština sa KiM? Ne znam kako ste zaboravili taj detalj, a naročito je skandalozno ono što ste juče obrazložili.
Hajdemo još neke zanimljive stvari. Kada pogledamo dobro ovaj zakon, a verujte da smo ga zaista sa vrlo stručnim ljudima radili, i zaista su komentari na ovaj zakon skidani sa sajtova raznih organizacija, vidimo samo jedno - pošto će Savet za dijasporu i Savet za odnose sa Srbima u regionu da preuzmu dužnost i nadležnosti Ministarstva za dijasporu, pretpostavljam da će ovo ministarstvo tada prestati da postoji.
To je potpuno logično. S obzirom na okolnosti u kojima se nalazi budžet Republike Srbije, odnosno da smo mi bankrotirali, mada to neko od zvaničnika treba i da kaže, sasvim je izvesno da ovo ministarstvo, kada se ovaj zakon usvoji, ne treba da postoji.
Ali se zato ministar Srećković dosetio, a dosetio se zbog toga što nam je objasnio u svojoj izjavi da je vrlo važna oblast njegovog ministarstva putovanje, što naravno nije... Njegov posao je da napravi vezu među organizacijama, da obezbedi uslove da Srbi koji žive u regionu i van Srbije bolje mogu da funkcionišu i da budu povezani s maticom. To je njegov posao, a ne da putuje.
Dakle, ministar se dosetio i, kako pogledate ovaj zakon, vidite da raznorazne nadležnosti u ovom zakonu treba da preuzme Ministarstvo za dijasporu. Ono već ima te nadležnosti.
Zašto im treba sada još i zakon za te nadležnosti? Znači, jedno je suvišno, ili zakon ili ministarstvo. Zakon je potreban, ministarstvo, nažalost, prema rezultatima, nije.
Da ne bude paušalna ocena da DSS kritikuje bez argumenata, evo šta kažu predstavnici organizacija. Recimo, predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja gospođa Samardžija upozorava da je Ministarstvo ispolitizovano i da će pitanje odnosa matice prema dijaspori ostati neozbiljno i neprofesionalno sve dok ono bude deo partijskog plena. Molim vas, nije napisao niko od poslanika DSS.
Ajmo dalje, još jedno ću, neću vas više mučiti. Dakle, evo predsednika, gospodina Predraga Golubovića. On je predsednik obnovljenog ogranka Srpske narodne odbrane i kaže ovako: „Ova politika koja je na sceni u otadžbini u suprotnosti je sa našim osnovnim postavkama delovanja. Mi, da se razumemo, nismo protiv Evrope, Amerike, Rusije, Kine i drugih sila Zapada, Istoka, Severa, Juga. Naprotiv, mi jesmo za saradnju sa svima, ali bez podaničkih i snishodljivih odnosa, a pogotovu ne na dugoročnu štetu srpskog naroda, a to se sada upravo čini“. Dakle, samo dva, a kad budu amandmani, čitaću vam još mnogo.
Šta da kažem sledeće? Ovo je jedan vrlo perfidan pokušaj, opasan pokušaj zloupotrebe dijaspore i igranja na kartu političke podeljenosti, pokušaj koji treba da unese novi razdor među ionako labavu koheziju Srba koji žive van Srbije i da napravi prostor za partijsko delovanje jednoj stranci. Hvala.

 Gospodine ministre, žao mi je što upravo izlazite, pokušala bih da vas ubedim da promenite svoje mišljenje i ovaj amandman koji smo napisali u ime poslaničke grupe DSS prihvatite.
Evo o čemu se radi. Član 2. stav 2. kaže da nacionalni savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja na jeziku nacionalne manjine i službene upotrebe jezika i pisma, učestvuje u procesu odlučivanja ili odlučuje o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz ovih oblasti.
Gospodin ministar je pročitao član Ustava prema kome je on protumačio da ovo što je pisao ovde stoji, ali s obzirom da smo mi zaista detaljno radili na ovom predlogu zakona i s obzirom da vidim da sve poslaničke grupe, iako nismo zajedno radili na ovome, vide ovaj predlog zakona na potpuno isti način, znači potpuno nam je jasno šta je duh zakona i mi jasno vidimo da vi u stvari, pišući ovakav stav, širite ulogu nacionalnih saveta, predviđajući, između ostalog, da nacionalni saveti osnivaju privredna društva koja deluju u oblastima društvenog života u kojima nacionalni saveti predstavljaju nacionalne manjine.
Tvrdimo da ovakvo rešenje nije u skladu sa Ustavom, a nije u skladu ni sa drugim zakonskim rešenjima, mada se vi pozivate da je ovo nekakav zakon nad zakonima, pa niste dužni da poštujete neke druge zakone, koje su ova zemlja i ovaj parlament doneli.
Po toj logici možete da proglasite svaki zakon koji donesete da je nadzakon i da nema potrebe da poštujemo ono što smo do sada donosili.
Prosto se nameće pitanje - da li je osnivanje privrednih društava uopšte moguće spojiti sa recimo kulturnom autonomijom nacionalne manjine koju nacionalni savet predstavlja?
Kada govorimo o tome, koristiću možda, ako pređem, i vreme poslaničke grupe, zato što ću u nekoliko navrata kada se budem javljala po amandmanima koje smo podneli, a odnose se na ovo "privredna društva", koristiću nekoliko novinskih tekstova, gde se zapravo vidi šta je namera predlagača, da pod ovim "javnim preduzećima i ustanovama" i ovim "privrednim društvima" zapravo pokušava da reguliše pitanje medija, jer kako oni kažu nacionalni saveti treba da budu osnivači i vlasnici medija.
To se naravno kosi sa nekim drugim zakonima, kao što je Zakon o lokalnoj samoupravi i slično, gde je već napravljen ustupak nacionalnim manjinama u gradovima i mestima gde su oni većina. Mislim da je to čak bilo bolje rešenje nego ovo što vi sada ovde radite.
Dakle, mi smatramo da je osnivanje privrednih društava zaista nepotrebno i ne možete Ustav da protumačite na takav način, mada mi je žao što nema ministra, jer je on poznat po tome što vrlo kreativno tumači Ustav, evo i ovom prilikom je to pokazao. Voleli bismo, dakle, u jednom od ovih javljanja kada budemo govorili, a zaista ću govoriti o ovim privrednim društvima, da bude ovde, prosto što mislimo da argumentima da koje mi imamo jesu upravo u prilog Ustavu, a ne u prilogu tumačenja Ustava kako vidi ministar.

Gospodine ministre, član 9. se odnosi na nadležnosti nacionalnog saveta i mi smo tražili da se tačka 6) koja glasi - osniva ustanove, udruženja, fondacije, privredna društva u oblastima kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma i drugim oblastima od značaja za očuvanje identiteta nacionalne manjine, da se tu izbrišu ponovo privredna društva, kao što smo već intervenisali i u članu 2.
Član 1. ovog zakona, da vas podsetim, gospodine ministre, kaže - ovim zakonom uređuje se nadležnost nacionalnih saveta nacionalnih manjina u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, postupak izbora nacionalnih saveta i njihovo finansiranje, i da ne citiram dalje. Dakle, nigde se ne pominju ni privredna društva, ni privredne delatnosti niti bilo kakvo bavljenje privredom u ovim oblastima.
U obrazloženju koje vi nama dajete zašto niste prihvatili amandman, vi nama doslovno kažete ovako - amandman se ne prihvata jer ne postoji ustavno utemeljenje da se ograniče prava nacionalnih saveta. Ko od vas traži da ih ograničite? Mi nigde nismo tražili da ograničite prava nacionalnih saveta. Sve što smo mi od vas tražili jeste da poštujete Ustav, i vi ste ovde iscitirali Ustav, ali ste ga kreativno tumačili, da to ''kreativno'' dalje ne objašnjavam, ako razumete šta hoću da kažem.
Nama je potpuno jasno zbog čega vi uvodite ova privredna društva. Uvodite ih dalje kada se u članu 18. pojavljuju ta privredna društva, gde u stvari mislite na novinsko-izdavačke, radio i TV delatnosti, štampanje i reprodukciju snimljenih medija.
To zapravo nigde ne stoji u Ustavu da treba formirati, da to treba da učine lokalne samouprave kojima je pripala nadležnost osnivanja i bavljenja ovom tematikom prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, da vi sada tumačite da treba proširiti ta prava i dati ih na ovaj način kao što navodite u članu 9. Mi, dakle, smatramo da ne treba da ograničavate prava, niti da ih širite, samo se držite Ustava.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, mi smo podneli amandman  na član 11, koji u prvom stavu glasi: „U ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja, i osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, u kojima se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, ili u kojima se izučava govor, jezik ili kultura nacionalne manjine kao poseban nastavni predmet, nacionalni savet“, pa sad daje kakve vrste nadležnosti ima.
U tački pet kaže: daje prethodnu saglasnost za izbor direktora ustanova iz stava 1. tačke 2) ovog člana.
Ako pogledate sve ovo, videćete da u tri momenta nacionalni savet daje mišljenje: o razrešenju direktora, daje mišljenje o kandidatu direktora i onda daje saglasnost za izbor direktora iz stava 1. tačka 2).
Mislim da je ovo još jedno od preterivanja kojima ovaj zakon obiluje kada daje nadležnosti ovog saveta, pa tako smatram da nema potrebe da daje i prethodno i naknadno. Ako se izjasnio o svim kandidatima, onda je dao svoje mišljenje o svim ljudima koji su na tom konkursu učestvovali. Nema potrebe da sada kada je već neko izabrao direktora, a on ovde daje mišljenje i na članove školskog odbora, i nema potrebe da sada naknadno daje mišljenje i o izboru direktora.

Dakle, želim da se osvrne na član 14. tačka 7), na koju je poslanička grupa Demokratske stranke Srbije napisala amandman. Dakle član 12. i član 14. ovog zakona zaista bih posmatrala kao doprinos regulatornoj konfuziji koju ovaj zakon treba da proizvede i da napravi takve efekte.
Ono što primećujem, prosto vidim da to dodvoravanje nema granice, ide se do takvih smešnih detalja da zaista ovaj član moramo da prokomentarišemo obe iz poslaničke grupe.
Dakle, ovde je tačka 7), dakle, nacionalni savet ima nadležnost – da daje mišljenje o postupku utvrđivanja broja učenika za upis u srednju školu, kao i u postupku davanja saglasnosti na broj učenika za sticanje stručne osposobljenosti, prekvalifikacije, dokvalifikacije i specijalizacije.
Molim vas, to su čiste pedagoške kategorije. Koliko će učenika biti u jednom odeljenju odlučuje struka, ne odlučuje nacionalni savet. Nema potrebe da se daje nadležnost nacionalnom savetu da se petlja u ono što nije njegovo.
Dalje, prekvalifikacija, dokvalifikacija i specijalizacija; želim da uradim specijalizaciju u oblasti pedagogije za koju sam stručna i treba da se javim nacionalnom savetu da dobijem to odobrenje. To je potpuno smešno. Vi pretvarate jednu nacionalnu manjinu u geto. Izolujete ljude. Život se ne zaustavlja time što ćete napraviti zakon u kome svaki čas možete da trknete do nacionalnog saveta. To najbolje pokazuje ono što mi govorimo.
Vi zapravo imate nameru da politizujete sve ovo, da političke stranke, koje će biti zapravo iza nacionalnih saveta, predstavljaju nekoga ko će odlučivati – da li ću da uradim specijalizaciju, da li ću da idem na kinološki ispit. Molim vas, nemojte praviti apsurd od zakona, nema potrebe za ovim.
Ovaj zakon je potreban, ali ajde da se ograničimo na ono što je njegova mera.

Ni ovo objašnjenje koje ste dali zbog čega ne prihvatate naš amandman nema veze sa amandmanom. Neko je pisao po automatizmu, pročitajte, neću vam pričati šta kaže naš amandman, pročitajte ga, neka vam to bude iznenađenje. Samo hoću da kažem da ono zbog čega smo mi pokušali da objasnimo zašto nije dobro da postoje neposredni izbori za nacionalni savet, najbolje je rekao ministar kada je govorio da postoje nacionalne manjine koje ne žele da se izjašnjavaju, da se plaše, a najbolje za to je intervju koji je dalo nekoliko lidera nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Jedan od njih je i gospodin Mihajlović, evo, to vam je ''Novosti'', sreda 8. jul 2009. godine, koji je naš kolega narodni poslanik i istovremeno je lider u nacionalnom savetu. To je ono o čemu mi govorimo, politizacija.
On kaže ovako - Roma po popisu iz 2002. godine zvanično ima 108.000, a realno ih je najmanje sedam puta više. Zato mi ne bismo imali probleme (pazite - ne bismo imali probleme) da se izborimo za direktno biranje članova saveta, iako se mnogi moji sunarodnici plaše da se upisuju u spiskove, pa im je lakše da odrede elektore.
Dakle, govorimo o jednoj velikoj nacionalnoj manjini koja ima jako veliki broj pripadnika i ona se plaši da se izjašnjava. O tome govore i amandmani poslanika DSS. O tome morate da povedete, kao ministar za ljudska i manjinska prava, više računa. To je i suprotno članu 47. Ustava Republike Srbije, koji jasno kaže da ni jedan građanin Srbije nije dužan da se nacionalno izjašnjava. Molim vas, pokušali smo da objasnimo zbog čega je to važno, evo ovo je prilog tome.

 Gospodine ministre, mnogo mi je drago da ste se vratili, zato što hoću da vas ukorim. Da ste bar pažljivo čitali amandmane koje  je poslanička grupa DSS podnela, bar ovoliko pažljivo kao gospodin Tomislav Nikolić, koji se potrudio da pročita i amandmane i obrazloženja, videli biste da obrazloženje koje ste napisali ovde apsolutno ne stoji i nema nikakve veze sa amandmanom koji smo mi podneli. Dakle, ono se ne odnosi na ovaj amandman.
Još ako biste imali malo više vremena da pogledate koja ste nam obrazloženja napisali sve, onda biste videli da se jedno isto obrazloženje ponavlja od prvog amandmana do poslednjeg amandmana koji smo mi podneli. To je potpuno ponižavajuće. Mi smo ipak uložili neki napor da ovaj zakon proradimo, da uradimo te amandmane. Apsolutno niko nije hteo da pročita amandmane koje smo napisali.
Dakle, već nekoliko puta se dešava da povremeno pustimo trik amandman da vidimo da li ga pročitate. Ovde nismo imali potrebe to da pratimo. Ovde se dešava da apsolutno isto objašnjenje imamo od prvog do poslednjeg amandmana. Gospodo, to nema smisla.

Sada je vreme da malo koristim ovaj intervju koji sam pomenula, gde su lideri nacionalnih saveta dali prilično materijala za ono što smo mi ovde govorili tokom svog izlaganja.
Evo jedne od izjava. Jedan od lidera smatra da direktni izbori više odgovaraju velikim zajednicama koje su koncentrisane na jednom prostoru i imaju dobru političku infrastrukturu.
Dakle, ono što smo mi govorili ovde o politizaciji govore i oni za koje vi smatrate da ste zapravo s njima razgovarali, da ovaj zakon jeste iznedren iz neke interakcije sa nacionalnim savetima i sa ljudima koji su bili direktni učesnici, pošto pretpostavljamo da su oni iznosili mišljenja svojih nacionalnih zajednica.

Zahvaljujem gospodinu Džudževiću zato što je rekao sve ono što su rekli poslanici DSS koristeći svoje amandmane pre toga.
Sada da odgovorimo na onaj amandman koji je malopre pomenut o tome da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da budu informisani u toku izbora.
Koristiću intervju gde su pripadnici profesije, koja se zove novinar, koja očigledno kod vas ne postoji, gospodine ministre, u vašoj Vladi, davali komentare na to kako izgleda ovaj zakon. Jedan od njih kaže - to nije dobro rešenje, jer se država tako i dalje upliće u medijsku sferu, nasuprot demokratskim iskustvima i važećoj domaćoj regulativi, zakonima o javnom informisanju i radio-difuziji.
Dakle, zašto smo mi dali onakav amandman? Pa zato što na takav način takvi mediji postaju političke igračke u rukama političke oligarhije koja se krije iza ovako formiranih nacionalnih saveta i onda informacije koje treba da dobiju pripadnici nacionalnih manjina su veliko pitanje da li su istinite.
Nastaviću da čitam i dalje ovo.

Šta o svemu ovome kaže dr Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka i član radne grupe za izradu medijskih zakona.
Nacionalni saveti su legitimni reprezenti manjinskih naroda u Srbiji, ali ako ne direktno državni, oni su ipak paradržavni organi. Tako se i uticaji vlasti mogu odraziti na medije.
Zatim, mišljenje Udruženja novinara Srbije.
Nema dileme da nacionalni saveti ne treba da budu vlasnici ni štampanih ni elektronskih medija. Ti saveti su često ekspoziture političkih stranaka nacionalnih manjina, posebno kod onih brojnijih, kao što je mađarska, gde dominantan uticaj ima jedna stranka te manjine, pa taj nacionalni savet i ovakav vlasnički koncept postaju produžena ruka jedne političke stranke. Udruženje novinara Srbije će iskoristiti sve mogućnosti da skrene pažnju da to nije dobro rešenje.
Samo čitam ono što su predstavnici raznih udruženja novinara rekli o tome.

Hoću da pročitam mišljenje dalje. Predlog da nacionalni saveti manjina budu osnivači elektronskih medija, novinarska udruženja i stručnjaci jednoglasno ocenjuju kao loše.
Zatim, evo i mišljenja Nezavisnog udruženja novinara Srbije, privatizacija se mora završiti, a država treba da pomogne manjinskim medijima posle privatizacije. Nezavisno udruženje novinara Srbije smatra da položaj manjinskih medija ne sme da se derogira privatizacijom, pod uslovom da država nađe adekvatan uslov da im pomogne da opstanu.
Jasno je da mnogi nisu komercijalni i da bi teško opstali na tržištu i zato je potrebno da im država pomogne u skladu sa specifičnim pravima manjina, garantovanim Ustavom i međunarodnim standardima, ali ne tako što će mediji manjina ostati u državnom vlasništvu.
Nacionalni saveti isključivo se finansiraju iz budžeta. Ako novim zakonom dozvolite da nacionalni saveti, sem štampanih, mogu da osnivaju i radio i TV stanice, da li to znači da će država povećati izdvajanje za finansiranje takvih medija i šta je sa drugim medijima i postojećom neravnopravnošću na tržištu između privatizovanih i onih koji se i dalje finansiraju iz budžeta. To je još jedno mišljenje u prilog onome što govore poslanici DSS.
Očigledno je, da ne čitam, pa da kažete da su to ljudi koji su skloni konceptu koji DSS predlaže ovde. To su sve novinarska udruženja, profesionalci i stručnjaci.

Hvala i izvinite što sam pogrešila, više zaista ne mogu da pratim.
Mi smo u članu 99. stav 1. napisali amandman tražeći da se promeni prvi stav, a prvi stav kod vas glasi - ako nacionalna manjina u skladu sa ovim zakonom ne ispuni uslove za neposredne izbore, nacionalni savet bira skupštinu elektora nacionalne manjine.
Smatrali smo da je ovo nepotrebno i zamenili smo ovakvom formulacijom. Nacionalni savet bira skupština elektora nacionalne manjine. Takođe, u stavu 2. tražili smo da se izbriše druga rečenica koja glasi - odluka se donosi u roku od 15 dana od dana kada se utvrdi da pripadnici određene nacionalne manjine nisu ispunili uslov za neposredne izbore.
U načelnoj raspravi mi smo govorili o tome da kada govorite o tipovima izbora vi predviđate jedan koji je neposredan i drugi koji je očigledno manje važan ili drugog reda i to je tzv. elektorska skupština.
Smatrali smo da ovaj način treba da bude dominantan, pre svega zato što nacionalne manjine imaju pravo prema Ustavu da se ne izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Za nas je to zaista vrlo važno pravo svakog ljudskog bića. Smatramo da ovaj koncept koji ste ovde ponudili ne može da bude demokratski. Zbog toga smatramo da treba ispratiti ovo što smo amandmanima hteli da predložimo.
Ono što mi je neverovatno, opet imamo jedan tipski odgovor koji je potpuno isti kao i sva obrazloženja na sve amandmane koje je podnela DSS, a priznaćete da nisu isti. Međutim, postoje tri tipska odgovora. Primetila sam da vaši službenici naročito vole kada je DSS u pitanju, taj dobijamo uporno.
Ministar se tokom svog izlaganja pozivao na zakone koji su na snazi u Hrvatskoj i Mađarskoj, pa bih volela da mi direktno odgovori, da li ovi neposredni izbori postoje kao sistem izbora u ovim zakonima i zašto se mi pozivamo na delove zakona kada nam odgovaraju, a ne pozivamo se na te zakone u celini.
Smatram da su ti zakoni vredni poštovanja i da treba da ih pogledamo kao korisne i dobre. To je ono što smatramo da je važno u ovom zakonu, u članu 99. To smo predložili ovim amandmanom.

 Obratiću se lično ministru zato što se on meni obratio kada sam govorila o amandmanu na član 99, ubeđujući me šta je demokratija. Ne mogu da ne govorim o tome, zato što ne možemo govoriti o demokratiji, poštovani gospodine ministre, a da se poslanici iz parlamenti teraju kao kučići sa ulice, a to je bilo u ovoj skupštini zahvaljujući vama.
Ne možemo govoriti o demokratiji, poštovani gospodine ministre, da zatvarate medije, ni to nije demokratija, to je najmanje demokratija. Ne možemo da govorimo o demokratiji gospodine ministre ako poslanici u ovoj skupštini pretrčavaju preko zakona kao da nas neko ovde obavezuje da moramo za 10 sekundi da pređemo ne znam koliko.
Nažalost, u ovoj zemlji sve što govorite da je demokratija nije demokratija, i ovo što sam vam rekla za način izbora neposredan nije demokratija i nije isključivo demokratija. Demokratija je da ljude ne plašite.
Demokratija je da ljudima obezbedite osnovna ljudska prava.

Nešto ću vas samo zamoliti, dakle, po isteku ova dva minuta koliko imam za amandman, možda ću koristiti vreme grupe u obrazlaganju svih ovih amandmana, tako da nema razloga da me prekidate, da mogu da komentarišem.
Dakle, poslanička grupa DSS podnela je amandman na član 2. koji u originalnom tekstu glasi: Socijalno stanovanje u smislu ovog zakona jeste stanovanje odgovarajućeg standarda koje se obezbeđuje uz podršku države, u skladu sa strategijom socijalnog stanovanja i programima za realizaciju strategije.
Sad dalje imate deo teksta, ali za ono na šta smo mi intervenisali dovoljno je ono što sam pročitala.
Mi smo smatrali da pre ovoga "jeste stanovanje" treba ubaciti "netržišno stanovanje", u skladu sa ovim što smo mi razvijali kao priču od prvog amandmana pa do kraja ovoga što smo mi intervenisali. Zašto je sada važno da naglasimo da to socijalno stanovanje mora da bude, dakle mora da bude, oblik netržišnog poslovanja i zbog čega smo mi napisali taj amandman.
Obrazloženje zbog koga ste vi odbili amandman kaže - da nema potrebe da se to posebno naglašava jer je predlagač zakona već izabrao ovaj izraz kao adekvatan aktuelnom izrazu "socijalno stanovanje". Sada dalje objašnjavate – da se ovaj pojam koristi u savremenoj teoriji, podrazumevajući širi koncept socijalnog stanovanja. Mogu da razumem da to što ste napisali u obrazloženju zaista stoji, ali mi i dalje insistiramo da ovo što smo napisali "netržišno stanovanje" mora da uđe u zakon. Zbog čega to kažemo?
Prosto, kakve ste vi teorije koristili, kakve ste podloge koristili praveći ovaj zakon - to nema naročito mnogo veze sa onim što piše u zakonu?
Šta je dalje nas rukovodilo da ovo predložimo? Najveći broj građana, podaci iz 2007. godine kažu to je 6,6% i to je pola miliona građana Srbije, a novi podaci koji nisu zvanični, jer prosto ne postoji ta vrsta analize, kažu da to preko 10% građana Srbije ne mogu sebi, ni svojim porodicama da obezbede neke pristojne uslove stanovanja i zbog toga je važno da država u tom delu pomogne.
Dalje, moramo da pogledamo i koji su tih 10% i više od 10% stanovnika, to su u najvećem broju one društvene grupe koje su marginalizovane - to su i Romi, stara lica, porodice sa velikim brojem dece, osobe sa invaliditetom, azilanti, izbeglice.
Zakon mora da ima i tu ulogu ne samo da obezbedi stanove za ovu kategoriju lica, i to naglašavam "po netržišnim uslovima", to mi ovde ponovo naglašavamo, jer ako su to tržišni uslovi u pitanju oni nemaju šanse da kupe stanove, kao ni najveći broj građana Srbije pre svega, ali ovde govorimo o jednoj posebnoj kategoriji. Važno je da napišete da su to netržišni uslovi.
Važno je još da im omogućite da tim stanovima i tim stanovanjem se oni integrišu u društvu - bez toga nema naročito vajde.
Kada to govorim, a opet svesno govorim, zato što smo upravo pre izvesnog vremena bili svedoci kako to gradonačelnik Đilas zamišlja - kako to treba iseliti Rome koji žive ispod Gazele, napraviti im negde favelu, napraviti im negde jedan izdvojeni deo grada gde će ih on smestiti.
Dakle, oni će mu tu smetati, pa mu neće smetati na nekom drugom mestu. Upravo ovim amandmanom mi to komentarišemo – da to ne može tako da se rešava. Komentarišemo da se radi o netržišnim uslovima.
Zaista smatramo da to netržišno mora da uđe ovde u zakon, jer i posle nas će neko doći i neće znati koje su teorije i šta ste vi koristili praveći ovaj zakon. Zbog toga je nama bilo važno i zbog toga smo i u prvom i u drugom članu uložili amandman da stavite "netržišno".

Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, u članu 10. predlagač zakona govori o merilima radi utvrđivanja reda prvenstva za rešavanje stambenih potreba lica iz stava 1. ovog zakona.
Mi smo smatrali da tačke od 1) do 5) treba menjati i naš amandman je predvideo da one glase:
1) socijalni status lica ili domaćinstva koja podrazumeva utvrđivanje socijalnog statusa članova domaćinstva, broj članova domaćinstva, uzrast, obrazovni status, zaposlenost, odnosno nezaposlenost;
2) ekonomski status lica ili domaćinstva koji podrazumeva izvore prihoda i visinu prihoda za radno sposobne članove domaćinstva;
3) zdravstveni status lica ili domaćinstva koji podrazumeva zdravstveno stanje članova domaćinstva, radno nesposobne članove domaćinstva, hronično obolele članove domaćinstva, invalidnost članova domaćinstva i telesno oštećenje članova domaćinstva;
4) imovinski status lica ili domaćinstva koji podrazumeva podatke o imovini lica ili članova domaćinstva na teritoriji Republike Srbije, odnosno van teritorije Republike Srbije i
5) uvid u prethodno korišćenje netržišnih kategorija stanovanja, uključujući i korišćenje stanarskog prava i otkup stana u društvenom vlasništvu za lica, odnosno za sve članove domaćinstva.
Šta smo mi u stvari pokušali da ovim izmenama dobijemo? Mi smo zapravo hteli da ova definicija koju je ponudio predlagač bude zaista kompletna i da je u stvari razlog zbog čega to radimo jeste da se te kasnije stvari koje se budu dešavale pojednostavimo, da ako dobro razradimo ova merila, ako ih dobro definišemo, ako ta definicija bude i dovoljno precizna i dovoljno široka, kasnije neće biti problema oko redosleda kandidata za dobijanje socijalnih stanova koji učestvuju na raznim konkursima. Zbog toga smo mi samo razradili ova merila, uz merila dali i parametre, koji potpuno sada dalje razrađuju ta predložena merila.
U obrazloženju zbog čega ne prihvata naš amandman, predlagač je napisao da su naša merila vrlo komplikovana. Naprotiv, mi smatramo da nisu komplikovana, da su vrlo jednostavna, ako pratite, zato sam čitala sve i nabrajala, vidite da su samo dobro razrađena, što znači da su precizno i dobro definisana.
Kada smo videli amandman koji je prihvaćen od strane Odbora, mi smo zapravo videli da ovo što smo mi naveli, naravno, samo u ovom delu gde se ne razrađuju dalje parametri, zapravo je prihvaćeno. Demokratska stranka Srbije stoji na stanovištu da zapravo nije bitno da li će naš amandman da bude prihvaćen ili neki drugi, mi amandmane pišemo zbog toga što želimo da poboljšamo prvobitni tekst zakona, tako da smo vrlo zadovoljni što je bar ovaj deo našeg amandmana prihvaćen.
Ono što primećujemo i što moram da prokomentarišem, iako vrlo nerado, primećujem da su u ovom delu do sada, a vidim i iz obrazloženja Vlade, prihvaćeni uglavnom amandmani koje je napisao Odbor i s jedne strane je to razumljivo. Na kraju krajeva, to su ljudi koji se najuže bave ovom tematikom, a sa druge strane, baš i nije najjasnije kada se vidi da su slični amandmani podneti od svih poslaničkih grupa i da ih je uglavnom napisao, one koje su prihvaćeni, uglavnom Odbor.
To pokazuje jedan odnos Vlade prema nama, poslanicima iz opozicije pre svega, jer je očigledno da je bitno ko podnese amandman, a ne šta je napisano u amandmanu.
Uglavnom, ono što je do sada praksa, ovaj zakon je jedan od izuzetaka, poslanici vladajuće većine slabo pišu amandmane, sem kada, u stvari, potpišu ono što je napisala Vlada.