Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o socijalnom osiguranju. Ovaj zakon nastaje u želji Republike Srbije i Crne Gore da međusobno urede odnos u oblasti socijalnog osiguranja. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 1. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.       
U članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije predviđeno je da naknadno skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja. Posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore nastala je potreba da se urede odnosi sa Crnom Gorom u oblasti socijalnog osiguranja i međunarodnim sporazumom o socijalnom osiguranju.
Sporazum o socijalnom osiguranju između Republike Srbije i Crne Gore potpisan je 17. decembra 2006. godine i predstavlja sveobuhvatni međunarodni sporazum iz oblasti socijalnog osiguranja. U sebi sadrži odredbe o ostvarivanju prava iz penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite i materinstva, povrede na radu i profesionalne bolesti, prava za slučaj nezaposlenosti i dodatka za decu. Ovaj sporazum važi za osiguranike država ugovornica.
Sporazum je zasnovan na opšteprihvaćenim principima i iskustvima naše zemlje u ovoj oblasti i standardima koje predviđa Uredba EU broj 1408/71, koja reguliše socijalno osiguranje radnika migranata. A šta znači ovaj sporazum? On predstavlja jednak tretman država ugovornica, da su prilikom primene pravnih propisa jedne države ugovornice, državljani druge države ugovornice izjednačeni sa njenim državljanima.
Šta to znači izjednačenost teritorija? Da se penzije, novčane naknade, dodatak za decu i druga novčana davanja, izuzev davanja za slučaj nezaposlenosti i davanja po osnovu preostale radne sposobnosti, ostvarena prema pravnim propisima jedne države ugovornice ne mogu umanjivati i stavljati u stanje mirovanja, oduzeti ili zapleniti zbog toga što korisnik ima prebivalište na teritoriji druge države ugovornice, ukoliko ovim sporazumom nije drugačije određeno.
Radi ostvarivanja prava po osnovu bolesti i materinstva, periodi osiguranja, navršeni prema pravnim propisima obe države ugovornice, sabiraju se za sticanje prava na davanje, kao i za određivanje trajanja tog davanja, ukoliko se za to ukaže potreba i pod uslovom da se one ne poklapaju. Da bi određeno lice imalo pravo na zdravstvenu zaštitu od jedne države ugovornice, kao da je kod nje osigurano, mora imati prebivalište ili boravište, po osnovu člana 8. stav 1, 2, 3. i 7. i člana 9. ovog sporazuma, i da njegovo stanje zahteva hitno pružanje zdravstvene zaštite, sem ukoliko to lice nije došlo u tu državu ugovornicu da se leči.
Prava na davanja u naturi, mislim na zdravstvenu zaštitu i druga davanja, imaju lica koja se nalaze na teritoriji druge Strane ugovornice radi školovanja i studiranja, a ako je u pitanju bolničko lečenje ili davanje veće vrednosti, potrebna je saglasnost nadležnog nosioca, izuzev kad je reč o hitnim slučajevima.
Novčana davanja u slučaju materinstva odobrava nadležni nosilac, prema pravnim propisima koje on primenjuje. Ukoliko prema pravnim propisima jedne države ugovornice iznos novčanih davanja zavisi od broja članova porodice, nadležni nosilac uzima u obzir i članove porodice koji imaju prebivalište u drugoj državi ugovornici.
Na korisnike penzije primenjuju se isključivo propisi one države ugovornice čije korisnik ima prebivalište.
Radi sticanja, očuvanja i ponovnog priznavanja prava na davanja u slučajevima starosti, invalidnosti i smrti, ukoliko je isto uslovljeno navršenjem penzijskog staža, nosilac države ugovornice će uzeti u obzir i staž navršen na teritoriji druge države ugovornice, pod uslovom da se ta dva staža ne poklapaju.
Ukoliko osiguranik ima staž navršen na teritoriji treće države ugovornice uzeće se i taj staž u obzir, ukoliko obe države ugovornice imaju zaključene sporazume o socijalnom osiguranju sa tom trećom državom.
Primenom člana 19. utvrđuje se i pravo na samostalno davanje i to od strane jedne od država ugovornica, a po osnovu penzijskog staža koji se uzima u obzir prema tim pravnim propisima.
Članom 21. omogućeno je da korišćenje penzije prema pravnim propisima jedne države ugovornice ne utiče na pravo korisnika da istovremeno koristi penziju ostvarenu prema pravnim propisima druge države ugovornice.
Ovim sporazumom predviđena su i određena prava po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti, tako da će novčana davanja odobravati prema svojim pravnim propisima nosilac one države ugovornice na čijoj teritoriji je nastala povreda na radu, odnosno gde je osiguranik poslednji put obavljao delatnost koja je mogla da izazove tu profesionalnu bolest. Na davanja u slučaju smrti, koja su predviđena pravnim propisima obe države ugovornice, primeniće se pravni propisi države ugovornice u kojoj je umrlo lice imalo prebivalište.
Ovaj sporazum predviđa ponovo određivanje penzija koje su utvrđene od 1. januara 2002. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma, a prilikom njihovog utvrđivanja po propisima jedne države ugovornice, uz uračunavanje penzijskog staža navršenog po propisima druge države ugovornice. Ponovno određivanje penzija vršiće se po službenoj dužnosti.
Izuzetak će biti porodične penzije ako je korisnik ovo pravo ostvario pre 1. januara 2002. godine. Ako po propisima jedne države ugovornice nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava na penziju na dan kada je nosilac prava države ugovornice prvi put utvrdio pravo na penziju, nadležni nosilac druge države ugovornice će utvrditi penziju od dana kada su uslovi za sticanje prava ispunjeni prema pravnim propisima koje on primenjuje.
Potvrđivanjem ovog sporazuma rešiće se mnogi problemi nastali posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore za poslodavce, osiguranike, penzionere, tako da će oni jednostavnije ostvarivati svoja prava iz oblasti penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja, materinstva, povrede na radu, profesionalne bolesti, prava po osnovu nezaposlenosti i dodatka na decu. Hvala.

Poštovani predsedavajući i poštovani ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz Kraljeva, grada koji danas broji preko 170 hiljada stanovnika, grada koji je u svoje okrilje proteklih godina primio veliki broj izbeglih i raseljenih lica i sada ima, kao jedan od ključnih problema, problem nezaposlenosti.
Iz tih razloga, pohvalna je i ohrabrujuća činjenica da su planirana sredstva za ostvarenje prava iz socijalnog osiguranja u budžetu za 2007. godinu povećana u odnosu na sredstva u budžetu iz 2006. godine.
Činjenica je da planirani iznos od 24.626.300.000, koji nije zanemarljiv, čini 89,90 posto ukupno planiranih tekućih rashoda Nacionalne službe za 2007. godinu, i to: 14.966.000.090 - naknade za slučajeve nezaposlenosti, za privremene naknade zaposlenih sa teritorije Kosova i Metohije, jednokratne novčane naknade za samozapošljavanje, programe dodatnog obrazovanja i obuke, sajmove zapošljavanja, aktuelno traženje posla, projekte - otpremninom do posla, kao i 1.750.300.000 - za razvoj preduzetništva i programa zapošljavanja, samozapošljavanja, regionalne programe i novo zapošljavanje, što govori o još jednom koraku Vlade Srbije u rešavanju problema socijalne politike.
S obzirom na to da je procenat nezaposlenih u Evropskoj uniji 7,6 posto i da u razvijenim ekonomijama više od 90 posto firmi potiče iz sektora malih i srednjih preduzeća, da one čine glavni oslonac privremenog rasta tih sistema, a da je procenat od 21,6 posto nezaposlenih u Srbiji mnogo veći, moramo ukazati na sledeće.
Treba imati u vidu da su osnivači preduzetničkih radnji, kao i osnivači malih i srednjih preduzeća, uglavnom, nezaposlena lica i lica bez početničkog kapitala, koji na ovaj način žele da reše pitanje svoje egzistencije i egzistencija svojih porodica.
Pri tome, oni žele da legalno privređuju, ali ako plate porez državi, vrlo brzo dođu u situaciju da, umesto dobrih i uspešnih privrednika, postanu prezaduženi i na ivici egzistencije.
Ako želimo da rešimo ovaj problem, potrebno je da povećamo visinu pojedinačnih davanja nezaposlenima, na osnovu programa samozapošljavanja. Dosadašnji iznos je bio mali i nije bio dovoljan za početak obavljanja privredne delatnosti.
Takođe, potrebno je povećati broj «mikro» i «start ap» kredita, da Fond za razvoj dodeljuje kredite početnicima bez hipoteke, da se pojednostavi procedura u bankama za odobravanje kredita početnicima, da se odobravaju krediti bez hipoteke i krediti sa dužim rokom od 12 meseci i da se smanje kamatne stope.
Smatram da bi se ovim merama postigao veći broj zaposlenih, a samim tim i veći broj poreskih obveznika, pa bi ovi preduzetnici i osnivači malih i srednjih preduzeća postali glavni pokretači privrednog razvoja, kao što je to, inače, slučaj u svetu.
Stoga, pozdravljam ovaj korak Vlade da poveća planirana sredstva u budžetu za 2007. godinu za rešavanje problema iz socijalnog osiguranja.
Hvala vam.