Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, u skladu sa članom 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, mi poslanici Nove Srbije tražimo objašnjenje od ministra za rad i zapošljavanje gospodina Rasima Ljajića povodom slučaja koji se dogodio u opštini Knić.
Naime, protiv predsednika Skupštine opštine Knić gospođe Snežane Banković, koja se nalazi na porodiljskom odsustvu, pokrenut je postupak za razrešenje od strane deset odbornika Skupštine opštine Knić i kao jedini razlog se navodi upravo njen odlazak na porodiljsko odsustvo.
Govorimo često sa ovog mesta o pojmovima i njihovom značenju zaboravljajući da iza tih pojmova stoje ljudi i njihove pojedinačne sudbine i da ti isti ljudi očekuju od nas da uočimo problem i nađemo rešenje koje bi vodilo u sigurnost. Taj čovek koji čeka očekuje pomoć.
Osvrćem se, vođena tim očekivanjem, na primer žene koja se sklanja sa pozicije zaposlenog zato što je odlučila da postane majka. Valjda je grupa od deset odbornika odlučila da jedna uloga automatski poništava drugu, ili da žena treba da obavlja samo one uloge koje su joj namenjene još u prvobitnoj zajednici. Bilo kako bilo, žena se našla u situaciji da ponizno objašnjava svoju poziciju i brani pravo majke pred odlukama, podignutim rukama i grupom od deset odbornika koji se vode različitim interesima.
Mi poslanici Nove Srbije pitamo da li je greh biti majka, da li gospođu Snežanu Banković treba kazniti zato što je rodila dete i da li je to način za rešavanje problema bele kuge koja je i te kako prisutna u Srbiji? Da li onog momenta kada žena prestane da bude procenat nju treba vratiti na tržište rada? I zašto onda govoriti o rodnoj ravnopravnosti, ako se ona poštuje samo na papiru?
Da li se u ovoj zemlji Srbiji na najbrutalniji način od strane grupe od deset odbornika može uskratiti Ustavom zagarantovano pravo odnosno, dva prava, i to: pravo na rad i ravnopravnost polova?
Da li danas svaka žena u zemlji Srbiji saznanjem da će postati majka treba da strahuje zbog svih društvenih posledica sa kojima će se suočiti zbog činjenice što će postati majka? Zar nije potpuno prirodno da ona žena koja rađa može i da radi, a ne da strepi; strepnja može prerasti u strah, a to će nas udaljiti od civilizovanog društva.
I, ne zaboravimo: čovek koji čeka očekuje pomoć, a gospođa Snežana Banković samo traži svoja prava, Ustavom zagarantovana. Hvala.