Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, draga braćo i sestre, hoću da kažem kolegi Varga i svim ostalim nacionalnim manjinama da nijedna zemlja u svetu nije dala više prava nego što je naša Srbija dala nacionalnim manjinama.
Možda se nekome čini da je ovaj zakon o državnim praznicima nevažan. Važan je. Mi svi znamo da se jedna država u svetu prepoznaje po svojoj himni, grbu, zastavi i državnim praznicima. Pogledajte kako svi svečano proslavljaju svoj državni praznik. To i Republika Srbija, naša Srbija, mora i treba tako da čini. Mogla je da to učini zahvaljujući tome što je donet novi Ustav, jer u Ustavu je definisano sve, zahvaljujući Vladi Republike Srbije i strpljivom delovanju DSS-a, što je iz dana u dan polako, strpljivo dovela do nacionalnog konsenzusa i do toga da smo dobili Ustav koji je usvojen na referendumu.
Zato, gospodine Laslo, ja ću ti pročitati prvi član Ustava Republike Srbije i dokazaću ti da nijedna zapeta, ni tačka, nije da nije ispunjena u ovom Zakonu o državnim i drugim praznicima. Evo, u članu 1. Ustava se definiše da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji žive u njoj, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Evo, gospodo narodni poslanici, građani Srbije, kako je kroz Zakon o državnim praznicima to Republika Srbija uredila. Uredila je tako shodno članu Ustava i u članu 1. Zakona o državnim praznicima u Republici Srbiji određeno je da državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje, 15. februar. Gospodo, svi koji smo građani Srbije i koji osećamo da je država Srbija naša, a nadam se da svi to osećamo, bilo da smo manjinski ili većinski... jeste kada je 1804. Karađorđe podigao ustanak, kada je Otomansku imperiju sklonio sa ovih prostora. Gospodo, i tada se govorilo da je to demokratska revolucija, u to vreme.
Gospodo, na dan Sretenja 1835. godine Kneževina Srbija donosi demokratski Ustav, koji se ne sviđa tadašnjoj Evropi i Kneževina Srbija mora da ga ukine. U tom ustavu, gospodo narodni poslanici, jasno se vidi da Evropa nije bila dorasla Srbiji. Evropa kaska za Srbijom od 1835, što se tiče demokratije, ljudskih prava i manjinskih prava.
Hoćete reći da to nije tako, gospodo? Hajde, iznesite mi jedan argument. Da li biste tako smeli da se smejete u američkom parlamentu, engleskom ili slično?
Meni je drago što možete tako da dobacujete i ja sam ponosan što sam Srbin, što živim u Srbiji i što je dato pravo nacionalnim manjinama. Šta ćete bolje u jednoj zemlji, nego ako si potpuno slobodan, a svi treba da budemo ravnopravni i slobodni.
Zatim, u članu 2, u Srbiji se praznuju verski praznici: prvi dan Božića i Vaskršnji praznici, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa.
U članu 4. ponovo se potvrđuje da Republika Srbija jeste demokratska država i da strogo pazi na manjinska prava, da ne bi nešto oštetila prava manjina, taman i na štetu većine, srpskog naroda.
Evo kako je to uređeno. Uređeno je tako da pravoslavci ne rade na dan krsne slave, katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica na prvi dan Božića i dane Uskršnjih praznika, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskršnjih praznika po njihovom kalendaru; pripadnici islamske zajednice na prvi dan ramazanskog Bajrama i prvi dan kurbanskog Bajrama; pripadnici jevrejske zajednice na dan Jom Kipura. Iz toga se može jasno videti da pravoslavni srpski narod, iako je većinski, nema nikakva veća prava u odnosu na druge verske zajednice.
Na ovo sam ja kao Srbin i pravoslavac ponosan, što su ovde sve vere izjednačene. Ima li nešto, dame i gospodo, da mi kažete da tu nema, da je naša Srbija i srpski narod ili Pravoslavna crkva favorizovana? Ne možete to reći. Možete se samo kiselo smejati i drago mi je što možete tako da se smejete i da vam niko ne zamera, zato što ste u Srbiji. Da ste u drugoj zemlji, drugačije bi to bilo, ali hvala bogu da ste u Srbiji i da imate sva prava.
U izmeni i dopuni Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji predloženo je da međunarodni praznici Nova godina - 1. i 2. januar, Praznik rada - 1. i 2. maj, kao i Dan pobede 9. maj budu državni praznici.
Zato, iz svega ovoga, gospodo koji ste podnosili amandmane, nađite nešto iz člana 1. Ustava, a da Srbija to nije ispunila; sve evropske norme i više od evropskih normi je ispunila. Zato smatram, gospodine Varga, da vaš amandman ne treba usvojiti.
Dodaću ti još jedan razlog zbog čega ga ne treba usvojiti. U izmeni i dopuni Zakona o državnim i drugim praznicima... Recimo, vi svi znate da se Sveti Sava, praznik od velikog duhovnog, verskog, pravoslavnog i prosvetiteljskog značaja za Srbe, praznuje radno, a Vidovdan se isto praznuje radno.
Niko vama od nacionalnih manjina ne brani da sutra odaberete svoj dan i uveče se veselite, pozovite, a na našeg Svetog Savu i na Vidovdan pozvaćemo vas, nadamo se da ćete doći; i hoćete doći, jer ovu državu osećate kao svoju državu, a ja ću doći na vaš praznik, jer osećam vas kao svoje najbliže sugrađane, kao braću, kao sestre.
Na kraju da vas upitam, Varga, ima li ovo sve u Mađarskoj? Ne. Da ti pošteno kažem, da li imaju Srbi ovo što imate vi ovde u Srbiji? Nemaju.
Zato ne treba, braćo, da dalje izmišljamo neke dodatne praznike, pa praznik za praznikom, kad ćemo onda raditi?
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, draga braćo i sestre, svi mi ovde znamo da Vlada Republike Srbije ima ustavnu obavezu da se donesu svi zakoni, koji će se morati poštovati na celoj teritoriji Republike Srbije.
Kako svi mi ovde znamo da je Ustav donet na referendumu i da su se građani Republike Srbije jasno i glasno izjasnili da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije, bila je obaveza Vlade Republike Srbije da donese izmenu i dopunu Zakona o Vladi. Ta obaveza, pre svega, proističe iz same preambule Ustava Republike Srbije, koju ću pročitati, zbog vas, gospodo narodni poslanici, i zbog građana Republike Srbije.
Jasno i glasno ovde piše: "Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosova i Metohije slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose Ustav''.
Ovo sam pročitao zato što je ustavna obaveza svih državnih organa, a samim tim i nas, narodnih poslanika, da poštujemo Ustav Republike Srbije o teritorijalnoj nepovredivosti granica Republike Srbije. Zato je Vlada Republike Srbije donela izmenu i dopunu Zakona, odnosno da se član 16. stav 2. menja i glasi, tj. zakletva glasi: ''Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije''.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Čanak iz Lige socijaldemokrata, tj. da li su demokrate ili ne, ne znam, rekao bih - razbijača Srbije, rekao je da treba dodati: "i imovinu". Gospodinu Čanku Ustav i zakon ne znači ništa, jedino znači imovina i pare koje se dobijaju da bi se razbila Srbija.
Da li ima čoveka i države u svetu koji gaze Ustav? Zamislite čoveka koji ovako ironiše ovu zakletvu, da bi zakletvu bacio na pod! Srbinu znači više čast i Ustav nego imovina, svakom normalnom Srbinu.
Gospodine Čanak, izađite ovde i recite da li ste jasno i glasno glasali protiv Ustava Srbije? Jesi li rekao da Kosovo treba da bude Albancima dato? Jesi.
Gospodine Čanak, u svim javnim nastupima pokušao si, pre 15 dana, da izmisliš srpske fašiste, da bi pomogao onima koji hoće da otmu Kosovo.
Gospodine Čanak, sramno je tako činiti i još reći da pripadate srpskom narodu i srpskim građanima. To nijedan srpski neprijatelj ne bi učinio ovoj skupštini. Da ima zakona i Boga, ne bi ti bio ovde. Zato, gospodine Čanak, nemoj omalovažavati Srbiju, srpski narod i srpski ustav. Doći će Bog i doći će zakon, ne boj se, u Srbiju, jer vlada Demokratska stranka Srbije i vladaće!
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 100, jer sam pogrešno protumačen.
Mogu javno i glasno ovde, pred vama svima, pred svim građanima Republike Srbije, da kažem - ja sam čist pravoslavac, nikada komunista nisam bio, svi su mi slavu slavili, i ja to činim, a venčan sam u Sabornoj crkvi 1972. godine, srpski patrijarh German me je venčao.
Rekao sam u metaforičnom smislu - da nema Boga, jer su mnogi bezbožnici u Skupštini, a ne bi trebalo da budu. To je moj jasan stav, zato što sam čist vernik, ali sad je stvar prava, neka uđu i bezbožnici, nemam ništa protiv. Međutim, mora da bude moj jasan stav, tj. kao pravoslavac i pobožan čovek, kažem - ima Boga i on će svima suditi onako kako oni čine.