Gospodine predsedniče, član 103. Poslovnika, zakon o osiguranju. Ne sedim gore zato što se iz sale mnogo bolje prati ova interesantna diskusija i priča o zakonu o osiguranju.
Kada je ovaj zakon donet pre nešto više od dve godine, moram da priznam da smo na Odboru za finansije konstatovali da je ovo malo neobično rešenje jer je Narodna banka preuzela ingerencije nad tržištem osiguranja. To jeste neobično rešenje i tu se slažem sa gospodinom Vujadinovićem, ali na tržištima kao što je naše, u nekom periodu tranzicije, nije neuobičajeno jedno takvo rešenje. Naravno da sve ono što se vidi na berzi, na berzi sa osiguravajućim društvima, a vidi se rast kompanija koje se bave osiguranjem, opravdava neki od ovakvih postupaka.
Nakon dve i po godine funkcionisanja jednog ovakvog zakona uočeni su neki nedostaci, uočene su neke mogućnosti za promenu, tržište je napredovalo i to otvara mogućnost da se izmenama i dopunama ovog zakona interveniše, što je ovde predloženo. Nijedan zakon nije dovoljno savršen. Trebalo bi pratiti i Odbor za finansije Skupštine Srbije mora da prati šta se dešava sa tržišnim osiguranjem, treba obratiti pažnju da se nekada osiguravajuće kompanije još uvek ne nalaze na berzi. Interesantno je zašto se DDOR ne nalazi na berzi, to je interesantno pitanje za gospodina Markovića.
Interesantno je zašto je skinut sa berze nakon delimično sprovedene privatizacije, zašto se još uvek ne nalazi na berzi. Mi smo to pitanje otvarali na Odboru za finansije i bilo bi interesantno da se na jednoj od narednih sednica ponovo otvori to isto pitanje. To nije bilo na zatvorenoj, to je bilo na otvorenoj sednici.
Danas je postavljeno pitanje, nisam bio tu, zašto je ta sednica bila zatvorena? Bila je zatvorena zato što smo tražili izveštaje o nekoliko zatvorenih kompanija za osiguranje. Pošto su postupci bili u toku, onda smo dobili izveštaj koji je proglašen službenom tajnom od strane Narodne banke.
Lično nisam želeo da primim materijal, i to ima u evidenciji Skupštine, sa sednice koja je tajna i nisam želeo da budem upoznat sa materijalima sa kojima ne mogu da budu upoznati i drugi poslanici. To postoji u arhivi, tada je to otvoreno.
Obrazloženje je bilo da su postupci sudski u toku i da, dok se ti postupci ne završe, ne bi trebalo da se javnost upozna. Ne mislim da postoje stvari koje mogu da remete sudski postupak, to je bio zahtev Narodne banke i mi nismo tu imali mnogo prostora da drugačije reagujemo, ali to je tada bilo takvo objašnjenje.
Predlažem da zakažemo novu sednicu odbora sa istom tom tačkom dnevnog reda, da otvorimo sva pitanja, ne samo za poslanike nego i za javnost, i da se upoznamo sa svim elementima koji su vezani za tržište osiguranja i za sva pitanja koja su bila vezana za osiguravajuća društva koja su izgubila dozvolu i kojima je zabranjen rad. Da ispitamo sva ova pitanja vezana za pojedine kompanije čije su akcije skinute sa berze.