Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo dosta različitih diskusija na različite teme. Na neke stvari se treba osvrnuti. Od 2001. do 2003. godine ostatak DOS–a je pokušao da otme mandate Demokratskoj stranci Srbije, pa su onda nakon odluke Ustavnog suda ti mandati vraćeni. Toliko o činjenicama.
U januaru 2004. godine je konstituisana Skupština, a Vlada, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, izabrana je podrškom poslanika Demokratske stranke Srbije, G17 plus, Srpskog pokreta obnove, Nove Srbije i uz manjinsku podršku Socijalističke partije Srbije. Nikakve druge koalicije u prethodnom periodu nije bilo. To je bila jedna jedina koja je funkcionisala.
Ta vlada je postigla odlične rezultate u različitim oblastima, da, gospodine Vlahoviću. Skupština je izglasala 260 reformskih zakona. Za neke od njih, zato što su bili dobri, glasali ste i vi, odnosno stranka kojoj i vi pripadate, i to su činjenice.
Izbori su održani u januaru ove godine i da je bilo koja stranka imala mogućnost da samostalno formira vladu, ona bi to verovatno do ovog trenutka uradila. Svi govorimo o demokratiji, ali vrlo često nećemo da priznamo rezultate izbora. Demokratija podrazumeva da poštujemo svaki glas. Demokratija podrazumeva da poštujemo izbornu volju građana. Ne znam da postoji ijedna stranka u ovom parlamentu koja poziva da drugačije dođemo do određenih ciljeva osim u Skupštini, osim poštujući volju svih naših građana.
Demokratija kaže da je danas 7. maj 2007. godine, nikako neka druga godina i neki drugi datum. Imali smo u ovoj skupštini različitih iskustava, ali mislim da smo se u prethodnom periodu trajno izborili za određene demokratske principe. U prethodnom sazivu, u kome je Demokratska stranka Srbije imala ključnu ulogu u vladajućoj većini, prvi put smo se izborili da potpredsednici budu iz svih parlamentarnih stranaka. Prvi put smo se izborili da sve poslaničke grupe učestvuju u radu skupštinskih odbora. Prvi put u novijoj istoriji Srbije su predsednici ključnih odbora bili iz redova opozicije. Mislim da smo to rešili trajno i da će tako biti i u ovom i svim sledećim sazivima.
Nakon ovih parlamentarnih izbora Demokratska stranka Srbije se založila da se što pre formira skupštinska većina. Započela je pregovore i dva i po meseca je vodila pregovore sa Demokratskom strankom i strankom G17 plus. Zbog svih ovih važnih stvari koje se u Srbiji dešavaju i svih onih stvari koje su važne za Srbiju, pošto je bilo jasno da će trebati vremena da se formira koaliciona vlada, predlagali smo da se izabere predsednik Skupštine, da Skupština, ako ima verifikovane poslanike, dobije i svog predsednika. Pošto nije bilo formirane skupštinske većine, predlagali smo da je najbolje da se sve parlamentarne stranke dogovore i da izaberemo predsednika, da Skupština dobije svoj puni kapacitet.
To smo pokušavali u više navrata. Nažalost, parlamentarne stranke nisu mogle da se dogovore oko jedinstvenog kandidata i to je činjenica.
Mi i sada pozivamo sve parlamentarne stranke da pokušamo da napravimo dogovor i da svi jednoglasno izaberemo predsednika parlamenta, iz prostog razloga što nema dogovora o skupštinskoj većini.
Demokratska stranka Srbije je uradila sve u pregovorima o formiranju nove vlade i skupštinske većine, da se napravi dogovor i da izaberemo predsednika parlamenta, potpredsednike, skupštinske odbore i naravno vladu. Ne krivicom DSS–a, nego zato što nije bilo volje drugih stranaka, mi još uvek nemamo taj dogovor. Pošto je važno da Srbija dobije predsednika parlamenta, DSS smatra da je važno poštovati volju građana, da je važno poštovati demokratske principe i da, pošto nema dogovora o skupštinskoj većini, treba podržati kandidata najveće parlamentarne poslaničke grupe.