Poštovana predsednice, predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je niz vrlo važnih sistemskih zakona iz oblasti pravosuđa, koji temeljno menjaju pravosudni sistem u Srbiji. Mi smo svedoci, prethodnih nekoliko meseci, ozbiljnih rasprava koje se vode u okviru pravosuđa, svih onih koji su nosioci pravosudnih funkcija, sudija, tužilaca, sudija za prekršaje i stručne javnosti. Prvi, najjači, utisak jeste da je upravo ta pravosudna javnost snažno protiv ovog predloga zakona, koji je danas na raspravi u Narodnoj skupštini.
Postavlja se pitanje – u kojoj meri je predlagač, Vlada Republike Srbije, imao sluha za one koji treba da donose odluke, za one koji vrše sudsku vlast, za one koji treba da obezbede da se zakoni u ovoj državi sprovode i da se obezbedi najvažniji zahtev građana, a to je, vladavina prava i dostupnost pravdi?
Upravo ovih nekoliko zakona koji su prvi na dnevnom redu, Predlog zakon o uređenju sudova, a pogotovu Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, nešto je što je u nesaglasju ne samo sa pravosudnom javnošću, nego je i izazvalo ozbiljno uznemirenje građana u mnogim opštinama. Jer, ukidanje suda u jednoj sredini sasvim je sigurno loša vest, ne samo za građane koji imaju potrebu da se obrate sudu da zaštite svoje pravo, nego i ukupna poruka za jedno područje gde je potrebno da se obezbede investicije i nova radna mesta, kao i mogućnost da se u tim sredinama na svaki mogući način obezbede novi privredni potencijali i reše ekonomski i socijalni problemi.
Poruka i građanima, i privredi i investitorima, i ukupnoj javnosti da se u jednoj opštini ukida sud, jeste najlošija poruka koja u ovom trenutku može biti primljena od strane Vlade Republike Srbije prema građanima.
Kada se pogledaju zakoni, Predlog zakon o uređenju sudova, pogotovo ovaj drugi zakon, prvi utisak jeste da nije bilo nijednog ubedljivog kriterijuma, a pogotovo činjenica koju mi u Poslaničkoj grupi DSS imamo o broju predmeta, o prilivu predmeta u mnogim sudovima u Srbiji koji se sada ukidaju, zbog potpuno neverovatnih razloga – da pojedini opštinski sudovi opstaju kao osnovni sudovi, a da se neki drugi sudovi, iako su ta mesta nekoliko puta veća i nekoliko puta veći sudovi, nekoliko puta veći priliv predmeta u tim sudovima, potpuno ukidaju, pretvaraju u neke sudske jedinice, o kojima ćemo pričati, a koje nisu tako značajne kako žele da vam predstave predlagači zakona, pokušavajući da objasne i sudskoj i pravosudnoj javnosti, i građanima da će sve biti isto. Ništa više, posle primene i stupanja na snagu ovih zakona, u pravosuđu Srbije neće biti isto.
Kada se pogleda Predlog zakona o uređenju sudova, prvo što pada u oči jesu nadležnosti osnovnog i višeg suda. Mogu da kažem ovde, ispred Poslaničke grupe DSS, da je osnovni sud, koji se sada sa 138 opštinskih sudova svodi na 34, potpuno degradiran u odnosu na viši sud. Dobijamo dva prvostepena suda, a osnovni sud, koji bi trebalo da bude temelj sudske vlasti i ono mesto gde će dostupnost pravdi biti najbolja i najuočljivija, gubi jednu vrlo bitnu nadležnost i u toj meri se degradira pa je pitanje kako će u tim sredinama osnovni sudovi funkcionisati.
Da ne govorimo, svi pravnici u Narodnoj skupštini znaju, kakve će kontraverze izazvati odredba člana 23. tačka 7. koja govori da se nadležnost viših sudova zasniva u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije. Dakle, u svim osnovnim sudovima ukida se nadležnost tih sudova da sude u postupku revizije. Da podsetim, da je ta vrednost spora u ovom trenutku 500 hiljada dinara. Možemo doći u jednu ozbiljnu situaciju da se u potpuno beznačajnim i malim sporovima zasniva nadležnost u osnovnim sudovima.
Navešću samo jedan primer u kakvu situaciju može da dođe stranka koja vodi postupak pred osnovnim i višim sudom kada je u pitanju građanskopravni spor, upravo pozivajući se na ovu činjenicu. Možemo imati situaciju da stranka označi vrednost spora, recimo, 400 hiljada dinara, da osnovni sud zasnuje nadležnost na osnovu te označene vrednosti spora, da se sprovede postupak, izvedu dokazi putem saslušanja svedoka, veštačenja i na osnovu svih tih dokaza stranka može na kraju postupka da precizira tužbeni zahtev i da ga označi još 600 hiljada.
Na kraju postupka taj osnovni sud se oglašava nenadležnim, vraća predmet u viši sud koji se oglašava tada, gledajući striktno ovaj zakon, stvarno nadležnim, pa dolazimo u situaciju da ne znamo na koji način se dalje postupak vodi i šta će uraditi viši sud. Da ne govorimo da će ujednačenost sudske prakse, takođe, biti dovedena u pitanje.
To su problemi degradacije osnovnog suda, tj. faktički, stvarna sudska vlast u Srbiji se koncentriše u 26 viših sudova, 26 gradova ili opština imaće ono što se zove stvarna sudska vlast, a ostatak Srbije biće u ozbiljnim problemima. Građani Srbije neće imati mogućnost da na pravi način rešavaju svoje probleme.
Možete zamisliti situaciju da, recimo, kada su u pitanju troškovi postupka i kada je u pitanju postupak po reviziji, umesto da se u jednom sedištu opštinskog ili, sada osnovnog suda, vodi taj predmet, izvedu dokazi, bićemo prinuđeni da veštake, svedoke, sve one ljude kojima je to mesto gde se odvija suđenje mesto u kome imaju prebivalište, vodimo u drugo mesto. Umnožavaju se troškovi postupka. Sve je ovo potpuno neracionalno, skupo i, nadasve, u ovom trenutku, nikome nerazumljivo.
Što se tiče Predloga o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava verujem da u ovom trenutku, i u ovoj sali i uopšte u javnosti Srbije, nikome nije jasno koji su kriterijumi bili prilikom osnivanja 34 osnovna suda. Imamo neverovatne stvari. Ukidamo sudove koji imaju po nekoliko desetina hiljada predmeta i navešću neke sudove. To je slučaj pogotovo u Vojvodini gde imamo gradove od 50, 60, 70 hiljada stanovnika a faktički samo osam osnovnih sudova na 45 opština.
Imamo drastičan primer, da na području osnovnog suda Novi Sad, to je područje Južnobačkog okruga, od 12 opština, samo Novi Sad ima osnovni sud, a 11 opština nema ni osnovni sud, ni viši sud. Koncentracija sve sudske vlasti, jedan osnovni sud, jedan viši sud, jedan privredni sud, jedan apelacioni sud je u Novom Sadu. Jedanaest opština Južnobačkog okruga nema mogućnost da ima bar jedan osnovni sud, a imate opštine koje imaju po 60-70 hiljada stanovnika i imaju prilive predmeta, kao što je Vrbas koji je imao u 2007. godini 32.652 predmeta.
U ovoj godini samo u Vrbasu u istrazi je 521 predmet, u krivičnom postupku 607, u parničnom postupku 1.179, u ostavini 1.017, izvršenja 2.308, samo za prvih šest meseci. Takođe, u Bačkoj Palanci, u 2006. godini bilo je 26.000 predmeta, u 2007. godini 25.000, a samo ove godine po referadama – K predmeta 260, parničnih 779, radnih sporova P1 – 1.184. Takvi su slučajevi i u Bečeju, i u Gornjem Milanovcu, i u Aranđelovcu i u drugim gradovima.
Znači, imate hiljade predmeta, a imate ukidanje tih sudova približno slične veličine. Imate druge osnovne sudove. Mi u DSS se zalažemo da se ne menja postojeća mreža sudova, da svi opštinski sudovi koji sada postoje u Srbiji imaju status osnovnih sudova.
Imate nelogičnosti, naveo sam drastičan primer Južnobačkog okruga gde 11 opština nema sud, ima samo Novi Sad. Imate primer da Bor ima svoj osnovni sud i ne pokriva nijednu drugu opštinu. Borski okrug ima četiri opštine, a Negotin ima osnovni sud i pokriva područje Kladova i Majdanpeka.
To je neverovatno. Na području jednog okruga koji ima četiri opštine imate dva osnovna suda, a na području jednog okruga koji ima 12 opština imate samo jedan sud.
Molim ministarku pravde da izađe i da kaže koji je priliv predmeta u opštinskom sudu u Boru i Negotinu, a da neke druge opštine ne zavređuju da imaju osnovni sud! To su ozbiljna pitanja na koja mi nismo dobili odgovor, osim paušalnog stava da su vršene analize o broju priliva predmeta. Odsustvo bilo kakvog kriterijuma jeste karakteristika ovog predloga zakona.
Na području AP KiM imate samo jedan – i osnovni, i viši, i privredni, i Viši privredni sud. Prosto je neverovatno. Molim ministarku da izađe i da odgovor na ovo pitanje!
Da ne govorimo kakva je to poruka u sredinama koje imaju ozbiljne investicije, pogotovo na području Srema, u Inđiji, u Rumi, u Staroj Pazovi, ne postoji sud. Možete da zamislite situaciju da sada kažete tim stranim investitorima koji su uložili ogroman kapital – u ovoj opštini gde ste uložili milione dolara ne postoji više sud. To je strašna poruka za ljude koji treba da zadrže kapital i nastave svoj biznis, a pogotovo reći nekim drugim sredinama koje tek treba da se razvijaju.
Verujem da je opšta saglasnost u Narodnoj skupštini da je ravnomerni regionalni razvoj ključna politika koja treba da se vodi u Srbiji, da Srbija, kada je u pitanju regionalni razvoj, ima velike protivrečnosti i nerazvijenosti.
I, vi šaljete poruku svim potencijalnim investitorima da se na tim područjima, gde imate veliko demografsko pražnjenje, gde imate lošu infrastrukturu, veliku nezaposlenost, sada kažete tim lokalnim samoupravama koje se trude da privuku investitore – znate šta, sve je to u redu, mi obezbeđujemo besplatno građevinsko zemljište, mi vam obezbeđujemo komunalno snabdevanje, ali vam se ukida sud. Vlada vam ukida sud i sve ono za šta imate potrebe pred nadležnim osnovnim sudom, vi nećete moći zadovoljiti.
Sada da kažem nešto o onome što se odnosi na status sudskih jedinica. Mi slušamo ovih dana kontinuirano u izjavama predstavnika Vlade da će sve biti isto, da se ništa neće promeniti, da će sudske jedinice, maltene, biti osnovni sudovi i da građani mogu da budu bezbrižni, da je dostupnost pravdi nešto što će biti obezbeđeno.
Samo bih podsetio cenjenu ministarku Malović na njen jučerašnji intervju u dnevnom listu "Danas", gde je ona rekla: "Sudske jedinice će postojati u svim mestima u kojima su i do sada postojali sudovi, a kompjuterski program dodeljivaće predmete sudiji koji će odlaziti u određeno mesto...". Znači, sudije će da putuju, recimo, sudija iz Čačka neće suditi u Čačku, nego će suditi u Lučanima. "...na suđenje, što omogućuje kraće trajanje postupka i nepristrasnost suda".
To je vrlo zanimljivo, kako će to omogućiti kraće trajanje postupka.
Zamislite sudiju koji ima prebivalište u svom mestu, koji ne može tu da sudi, izabran je ponovo na osnovu ovog opšteg reizbora, o kome ćemo tek da pričamo, za sudiju osnovnog suda u mestu gde je osnovni sud po ovom predlogu zakona, on nema prebivalište u tom mestu, ima tu sudsku jedinicu u tom mestu, ali on tu neće suditi, nego će on suditi u nekom trećem mestu. Treba da mu se plati autobuska ili vozna karta, treba da izgubi ceo dan za jedan predmet, doći će tamo, možda neće doći punomoćnici stranaka, možda neće doći svedoci, odložiće raspravu, vratiće se nazad i biće mu naknađeni troškovi.
Ne vidim racionalnost u tome da se na taj način uređuje sudski sistem, ako se želi, kao što je ovde proklamovano, na sve moguće načine obezbediti ušteda. Mi ćemo se suočiti sa povećanjem troškova, sa odsustvom dostupnosti pravdi u više od 100 mesta gde se ukidaju opštinski sudovi.
Suočićemo se sa ogromnim povećanjem troškova, suočićemo se sa velikim nezadovoljstvom građana, sa lošom porukom prema potencijalnim investitorima koji žele da investiraju u sredinama gde se ukidaju sudovi, sa velikom zabrinutošću kompanija koje su već uložile kapital u sredinama gde se ukidaju sudovi, i suočićemo se sa činjenicom da Srbija šalje poruku da njen pravosudni sistem ulazi u jedno turbulentno vreme i, nadasve, da sudije više nisu sigurne.
Mogu da kažem, kada je u pitanju način i opšti reizbor, da je bilo mogućnosti da se poveća efikasnost. U Zakonu o sudijama ta oblast disciplinske odgovornosti i disciplinskog postupka nije loše uređena. Postoje mehanizmi da se sankcionišu sudije koje na sve moguće načine i krše zakon i odugovlače postupke, ali da se ide na opšti reizbor i da se na taj način ugrožava sudska nezavisnost i stalnost, to je veliki problem.
Mogu da kažem da je ovo jedan od retkih seta zakona koga javnost i građanstvo u Srbiji, a i pravosudna javnost, nije dočekala sa dobrodošlicom.
Bilo bi bolje da Vlada Republike Srbije povuče ove zakone iz skupštinske procedure, da čuje sve kritike koje se ovih dana čuju iz raznih strukovnih i sudijskih udruženja, od građana i da, na osnovu tih predloga i kritika, sačini nove predloge sa kojima će izaći pred Narodnu skupštinu.
Mi u DSS uradili smo veliki broj amandmana, sve u cilju da se poprave ova loša zakonska rešenja.
Apelujem i na cenjenu ministarku da te amandmane prihvati, da čuje naše argumente i kritiku, kako bismo stvorili jedan jak i efikasan pravosudni sistem.
Ne sporim dobru nameru, ali mislim da pravac u kome je otišla reforma pravosuđa i kojim se kreće, nije dobar, da napravimo svi zajedno jedan dobar pravosudni sistem koji će nadasve omogućiti građanima dostupnost pravdi, ostvarivanje njihovih osnovnih ljudskih prava i njihovih prava koja im pripadaju po zakonu i koji će zaštiti sve one koji žele da investiraju u opštine kojima se u ovom trenutku šalje loša poruka da se ukidaju sudovi. Nema lošije poruke u ovom trenutku nego "ukidamo sud u vašoj opštini, vi ne zavređujete da imate sud"!
Molim vas, cenjeni predstavnici Vlade, da čujete ovu poruku, a verujem da će i ostali narodni poslanici to reći, dolazimo iz raznih sredina, nikada lošija atmosfera, kada je u pitanju set pravosudnih zakona, nije bila. Poslanički klub DSS će vrlo aktivno učestvovati u ovoj diskusiji, želeći da doprinos da, a ako, ipak, odlučite da glasate za ovaj predlog zakona, mi ćemo biti protiv.