Gospodine ministre, potpredsedniče Narodne skupštine, kolege narodni poslanici, moje kolege iz poslaničkog kluba su govorile o dva aspekta problema, a koji se tiču predloženog zakona i odluka koje treba doneti. Mogu da kažem da je i u jednoj i u drugoj diskusiji provejavao jedan jasan stav, a to je da su neophodne promene u politici odbrane.
Ovo je, kao što se svi složili, tehnička promena jednog zakona i najavljeno je donošenje zakona koji će obuhvatiti potpuno novu materiju koja se odnosi na VBA i VOA. Ovde želim da kažem, pošto je Vojska jedan važan sistem, veliki sistem, značajan za državu, da naša poslanička grupa u prethodnom periodu je veoma kritikovala politiku prethodne Vlade u oblasti odbrane. Očekujemo da u narednom periodu usledi niz promena niza dokumenata u Narodnoj skupštini, kako bi se te promene, želim da istaknem, u izjavama koje su se mogle čuti od ministra odbrane, a koje se tiču pozicije države u odnosu na vojne saveze, nove odnose koji se tiču savezništva i saradnje, budu pretočeni kroz niz novih dokumenata.
Ceo sistem odbrane može se sagledati kroz njenu politiku, kroz organizaciju i strukturu sistema, finansiranje sistema i kroz bezbednost tog sistema, o čemu smo danas ovde govorili.
U ovom delu koji se tiče politike odbrane naša poslanička grupa je pozdravila na početku rada ove Vlade promenu koja se ticala potvrde vojne neutralnosti Republike Srbije. To je nešto novo u odnosu na period koji je bio iza nas, za vreme prethodne Vlade. U jednoj od diskusija sam rekao da se u Narodnoj skupštini nije mogla čuti reč da je Srbija vojno neutralna država, osim osvrtanja na činjenicu da je to jedna rečenica u jednoj rezoluciji i da je to mrtvo slovo na papiru. Sada, naravno, iz usta samog ministra odbrane je rečeno da je Srbija vojno neutralna država.
Nadasve, u jednoj od izjava, gospodine ministre, ste rekli da će Srbija koristiti, ne samo NATO standarde, nego i ruske standarde kako bi poboljšala kapacitete i mogućnosti svoje vojne industrije. To je za nas nova politika i tu politiku podržavamo. Da bi se ta politika promenila, da bi vojna neutralnost bila potvrđena, da bi se time ojačala Vojska, da bi se ostvarili bezbednosni interesi Republike Srbije, a sve je to vezano za ove misije i zakone o kojima raspravljamo, mislimo da je, u tom smislu izneću predloge i postaviću nekoliko pitanja, potrebno učiniti sledeće.
Prvo, potrebno je promeniti strategiju nacionalne bezbednosti, koja ni u jednom segmentu ne pominje vojnu neutralnost. Potrebno je promeniti strategiju odbrane. Potrebno je promeniti Zakon o Vojsci, Zakon o odbrani, Strategijski predlog odbrane i Doktrinu odbrane. Svi ti dokumenti su rađeni sagledavajući Vojsku Srbije, ne kao vojno neutralnu državu, nego kao jedan sistem koji polako i postepeno ide ka članstvu u NATO paktu. To se moglo videti kroz niz faza koje su se odvijale. To vi bolje znate. Naravno, i kroz one ciljeve koji su definisani u prezentacionom dokumentu. Ako definišemo državu kao vojno neutralnu, to mora biti sagledano i definisano kroz niz ovih važnih dokumenata.
U tom smislu pitanje koje se postavljalo jeste – kako sagledavamo Vojsku? Ako smo vojno neutralna zemlja, u kojoj meri, o tome je govorila DSS, je potpuna profesionalizacija Vojske ta koja jedina može da to zadovolji.
Vidimo nove trendove u Evropi, a koji se odnose upravo na pitanje, upravo u zemljama koje su vojno neutralne. Imamo primer Austrije. Nedavan događaj je vrlo indikativan za Srbiju, o tome moramo da razgovaramo. Tamo je vlada pokrenula pitanje potpune profesionalizacije, izašla je na referendum, imala je hrabrosti da izađe na referendum i da pita građane šta o tome misle. Austrija, koja je vojno neutralna, članica EU, njeni građani su rekli – ne, želimo da služimo redovnu vojsku. To je jedna tradicija i svest o vojnoj neutralnosti. Mislim da ako vlada vodi takvu politiku, u tom smislu bi bilo potrebno da se na taj način razmišlja i da se puni sadržaj vojne neutralnosti.
Naravno, tu ima niz pitanja, verujem da ćemo imati vrlo brzo jednu ozbiljnu raspravu koja se tiče, koja podrazumeva zatvorenu sednicu, godišnjeg izveštaja o stanju priprema odbrane, gde bismo razmotrili niz pitanja koja se odnose na ceo sistem Vojske. Ima tu niz pitanja koja se postavljaju u vezi profesionalizacije, a to je stanje aktivne rezerve, stanje pasivne rezerve i kako će to u perspektivi da izgleda u situaciji kada je Vojska potpuno profesionalizovana.
Što se tiče samog sistema i organizacije i finansija, moram da kažem da je u prethodnom periodu, sada, vojna industrija ostvarila velike poslove, obezbedila velika sredstva za Republiku Srbiju, ali na žalost u strukturi budžeta ti napori, koje vidimo da najavljujete, velike investicije koje će naša vojna industrija da ima i prihode koje će ostvarivati, nisu zadovoljeni, potrebe koje bi rešile njene materijalne probleme i podigle njenu operativnu sposobnost i pomogle da se izvrši modernizacija niza sredstava koji su neophodni.
Ne znam kako će to u ovoj Vladi Republike Srbije biti definisano, ali smatram da se trend smanjenja budžeta Vojske koji je bio u prethodnom periodu, možemo razmišljati, to je delom i zbog krize, to se mora zaustaviti, jer stanje, barem kada su u pitanju novi aspekti, stanja i operativne sposobnosti, potrebe za modernizacijom, potrebe za rešavanjem nekih problema koji se odnose, vi znate dobro, na važne, velike sisteme u oblasti avijacije. Na ovaj način to ne možemo rešiti.
Ono što je takođe važno, sada dolazimo do ovog zakona, jeste jačanje agencija, znači VBA i VOA, koje bi ceo ovaj važan i veliki sistem štitile. Moj kolega Nenad Popović je govorio o ovome zakonu. Rekao bih nekoliko stvari koje smatram važnim, a koje su vezane za neka rešenja, a takođe ukazujem na potrebu izmene još jednog važnog zakona koji definiše zakon koji se odnosi na tajnost podataka.
Taj zakon smo vrlo oštro kritikovali u Narodnoj skupštini, o nizu problema i nedorečenosti. Smatramo da on nezadovoljava potrebe ravnoteže, zaštite bezbednosti Republike Srbije i zaštite ljudskih prava. Taj zakon koji daje ogromna ovlašćenja pojedinim organima mora, u velikoj meri je nedorečen i ostavlja mogućnost diskrecionog ovlašćenja, da bude promenjen.
Ono što bih rekao jeste da je zaista dobro u odnosu na osnovni tekst zakona i definisano u članu 2. ovi zadaci i nadležnosti koji su stavljeni za VOA. Kada je u pitanju definisanje, intervencije na ovu odluku Ustavnog suda. Ostaje dilema da li je ovaj zakon mesto gde treba definisati nadležnosti pojedinih sudova. Može se razmišljati zbog promtnosti posla i potrebe da se prevaziđe taj problem. To razumemo, ali imamo najavu ministra pravde da će vrlo brzo u toku redovnog zasedanja u Narodnu skupštinu stići set zakona iz oblasti pravosuđa, pa i onaj koji se odnosi na uređenje nadležnosti sudova. Možda je, radi isključivanja bilo kakve kritike, radi sistematičnosti, radi celovitosti celog sistema, trebalo ostaviti da zakon koji uređuje nadležnost sudova definiše ove obaveze koje su sadržane u članovima 8. i 9, da prosto jedan ovakav zakon ne preuzima definisanje nadležnosti jednog sistemskog zakona, a koji se tiče uređenja pravosudne materije.
Mislim da je to kolega Stojanović pomenuo, član 10. osnovnog teksta, koji se tiče mogućnosti da direktor BIA može da naloži početak primene posebnog postupka bez odluke suda. To je jedna stvar koju smo, ja moram da kažem, kritikovali u prethodnom periodu, čak ovaj deo koji se odnosi na unutrašnji i međunarodni turizam mi možemo da razumemo, ali zaista je norma, razlozi hitnosti, toliko široka da tu može da stane svašta. Obzirom da su propisani vrlo kratki rokovi po kojima sudovi postupaju po predlozima za primenjivanje ovih mera, Viši sud osam sati, Kasacioni – 24 sata, mislimo da ova norma, ne vidim koja je to vrsta hitnosti koja ne može da se prevaziđe u roku od osam sati. Prosto, radi se o zaista stvari koja se tiče ljudskih prava i čitavog tog problema. Naravno, to se tiče osnovnog teksta zakona i verujem da će se o tome voditi rasprava u narednom periodu.
Ovo što se tiče same strukture i zapošljavanja u službama, lično mislim da je dobra odluka da načine provere propiše ministar. Prosto, to je jedna vrsta odgovornosti, ali kao neko ko nije u sistemu, može da sagleda potrebe sistema i kriterijume koji su neophodni, nego neko ko neposredno dugo rukovodi samim sistemom.
U tom smislu, ako se postavi pitanje jačanja vojske, što je nama apsolutno svima interes, mi o tome nemamo nikakvu dilemu, DSS će to uvek podržavati. U situaciji kada je osnovni državni interes ili bezbednosni interes očuvanje teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka, mislimo da učešće, o tome je govorio moj kolega profesor Samardžić, ne može biti prihvatljivo jer i kroz delovanje, kroz misiju EULEKS na Kosovu i kroz delovanje u nekim drugim segmentima, sigurno je da ta međunarodna organizacija narušava našu bezbednost i mi ne možemo da učestvujemo u njenoj misiji.