Dame i gospodo narodni poslanici, govorio bih o odnosu između ministarstava, posebnih organizacija, vladinih agencija i Biroa za komunikacije.
Vlada je Uredbom o Generalnom sekretarijatu i drugim službama Vlade Republike Srbije, koje su nekoliko puta dopunjavane novim agencijama, kao što je Agencija za unapređenje zdravstva, za razvoj kulture, za energetsku efikasnost i jednom menjanom, to je ukidanje agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, Vlada je praktično osnovala 11 posebnih organizacija. Takođe jedan Biro za komunikacije i 10 agencija.
Biro za komunikacije je zadužen za poslove odnosa sa javnošću i druge oblike komunikacije, a agencije su sturčne službe, koje prikupljaju saznanja i podatke, vrše njihovu obradu i pripremaju programe, koji su od značaja za unapređenje rada organa državne uprave. To je član 1. Uredbe.
Agencije i Biro nisu ništa drugo nego posebne prikrivine organizacije. Bave se analitičkim poslovima i predlaganjem, što je tipična školska odlika posebne organizacije. Ta jasna linija spaja nadležnosti agencija i Biroa i nadležnosti ministarstva i posebnih organizacija, što se može videti ako se uporede nadležnosti konkretnih ministarstava i posebnih organizacija s jedne strane sa nadležnostima svake agencije sa druge strane.
Pored toga i rukovodioce agencija i Biroa, odnosno sekretare postavlja Vlada, kao i kod posebnih organizacija. Podsetiću vas na član 94. stav 4. Ustava Srbije, koji kaže da i ministarstva i posebne organizacije jesu ustavni pojmovi. Razlika je ta što rukovodioce posebnih organizacija ne bira Skupština kao ministre, već postavlja Vlada, a zakonom se uređuje organizacija i nadležnost ministarstva, organa uprave i posebnih organizacija.
Osnovni zakon, kojim se obrazuju posebne organizacije, jeste Zakon o ministarstvima. Važećim zakonom osnovano je osam posebnih organizacija, a ostale posebne organizacije osnovane su nekim drugim zakonima.
Obrazujući 11 suštinski posebnih organizacija, tu ulazi i Biro za komunikacije, vlada je oduzela pravo ovoj narodnoj skupštini da ona u postupku donošenja zakona, kojim bi se obrazovao biro i agencije, proceni da li su i Vladi i građanima uopšte potrebne agencije i biro.
Pored neustavnosti, što smo više puta isticali, Vlada je svojim delovanjem izazvala teške praktične posledice. Prva posledica se sastoji u preplitanju nadležnosti ministarstava i posebnih organizacija s jedne strane i Biroa i agencija sa druge strane. Druga praktična posledica je ta da je stvorena u neku ruku paralelna vlada ili bar pretpostavke za to. Treća posledica je što građani plaćaju rad po našem mišljenju neustavnih i neproduktivnih agencija, ne znajući pri tome gde se nalaze stvarni centri moći u izvršnoj vlasti.
Prigovore DSS na obrazovanje agencija i Biroa za komunikaciju Vlada je verbalno odbila, ali je u praksi dala za pravo DSS. Naime, novembra 2001. godine Vlada je podnela Narodnoj skupštini Predlog zakona o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Agencija pod istim nazivom i sa istim nadležnostima već je bila obrazovana, po nama, protivustavnom uredbom Vlade. Naša poslanička grupa je tada rekla - ako obrazovanje Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća jeste uredbom ustavno, kako Vlada tvrdi, nije potrebno donositi zakon, a ako je obrazovanje te agencije uredbom neustavno, treba onda ukinuti sve agencije, kao i taj biro i eventulano ih ozakoniti, a ne ozakoniti samo jednu od agencija.
Vlada je od svega napravila parodiju i 8. novembra 2001. godine je izmenila svoju protivustavnu uredbu tako što je ukinula tu agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća, pa je potom Skupština, bez glasova DSS-a, donela Zakon o toj agenciji. Podsetiću vas, izglasan je 20. novembra 2001. godine. Tako je Vlada, faktički, dala za pravo Demokratskoj stranci Srbije.
Zbog preterane vlastoljubivosti, Vlada nije ukinula sve, već samo tu jednu obrazovanu agenciju. Ne želeći da do kraja prizna grešku, Vlada je upala u još težu i otvoreno je priznala da se po njoj jedna te ista materija može propisati čas uredbom, čas zakonom, kako nađe za shodno.
Priznati da je jedna agencija protivustavno osnovana, a zadržati ostalih 10, protivno je zakonima logike. Pored toga, posle nekih nesuglasica u Vladi, izmenom uredbe je ukinuta i agencija za razvoj informatike i interneta. Zvanično obrazloženje izgleda kao da ga je pisala Demokratska stranka Srbije - ova agencija se ukida, jer unutar postojećeg Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj postoji Zavod za informatiku i internet. Vlada nam je opet dala za pravo.
Što se tiče odnosa agencija i Biroa za komunikacije i Predloga ovog zakona o ministarstvima, želim da kažem da Predlog zakona o ministarstvima proširuje nadležnost Ministarstva kulture i na medije (član 18. Predloga zakona o ministarstvima), čime dolazi do preklapanja nadležnosti novog Ministarstva kulture i javnog informisanja, Biroa za komunikacije (što se vidi u članu 3. Uredbe) i Agencije za razvoj kulture (član 12a. Uredbe), čije su se nadležnosti međusobno podudarale.
Dalje, nadležnost Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (član 6. ovog zakona) direktno se podudara sa nadležnošću Agencije za unapređenje državne uprave (član 10. Uredbe), ali i Saveta za državnu upravu, što je moj prethodnik napomenuo, koji je legalno radno telo Vlade. Nadležnost Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom poklapa se sa nadležnošću Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.
Prema tome, iz Predloga zakona o ministarstvima proizilazi da se nadležnost agencija koje rade, kao i nadležnost Biroa za komunikacije, poklapaju sa nadležnostima odgovarajućih ministarstava. Podsetiću na agencije koje rade, a to su: za razvoj kulture, unapređenje državne uprave i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza. Ostale agencije verovatno nisu ni počele da rade. Verovatno, jer niko i ne zna šta se u Vladi radi, a šta ne radi, što je posledica njene tobožnje transparentnosti.
Nadležnost Ministarstva za privredu i privatizaciju preklapa se sa nadležnošću Agencije za unapređenje menadžmenta. Nadlenost Ministarstva za socijalna pitanja sa Agencijom za socijalnu brigu. Nadležnost Ministarstva zdravlja preklapa se sa nadležnošću Agencije za unapređenje zdravstva i Saveta za zdravstvo, kao legalnog radnog tela Vlade. Nadležnosti Ministarstva saobraćaja i telekomunikacije preklapaju se sa nadležnostima Agencije za unapređenje rečnog saobraćaja.
Otuda smo u prelaznim i završni odredbama očekivali ukidanje agencija i Biroa. Ali, toga nema. U prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona o ministarstvima nema ni jedne jedine reči o ukidanju agencija i Biroa za komunikacije. Vlada bi i posle novog zakona o
ministrstvima, koji flagrantno dokazuje preklapanje nadležnosti ministarstva, agencije i Biroa i neustavnost obrazovanja agencija i Biroa, želela da zadrži sve agencije i Biro za komunikacije i samim tim, po nama, neustavno stanje.
Sada, posle ovog predloga zakona u kome postoji očigledan dualitet nadležnosti agencija i Biroa i ministarstava i posebnih organizacija, Vlada čini korak dalje i otvoreno priznaje da se jedna te ista materija može propisati i uredbom i zakonom, što je, po nama, prosto nezamislivo. Praktične posledice ostaju iste. I dalje će se preplitati nadležnosti. Zatim, nastavlja se stvaranje paralelne Vlade. Na kraju, građani treba da nastave da plaćaju rad neustavnih i neproduktivnih agencija, kao što sam rekao, ne znajući pri tome gde se nalaze stvarni centri odlučivanja u izvršnoj vlasti.