Poštovane kolege i koleginice, poštovani predsedniče, poštovani ministre, izvinjavam se što sam se javio po Poslovniku, ali trudiću se da ne oduzmem mnogo vremena. Ipak sam dužan građanima oopštine Trstenik.
Javljam se po članovima 225. i 226. Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova gospodinu Draganu Jočiću – na osnovu kojih parametara i kriterijuma je doneta odluka da opština Trstenik izgubi registarske tablice? Namerno se pozivam na dva člana, pošto se trudim da dam obaveštenje vama, ministru i svim gledaocima koji nas u ovom trenutku gledaju.
S obzirom na to da sam u dane vikenda imao preko 100 poziva građana opštine Trstenik, želim da vam dam objašnjenje, pa i gospodinu ministru, da je opština Trstenik u onoj staroj velikoj Jugoslaviji bila druga opština, iza Maribora, po broju motornih vozila po glavi stanovnika. U ovom trenutku opština Trstenik ima preko 23.000 registrovanih motornih vozila, ima preko 55.000 stanovnika i posle Kruševca ima više stanovnika nego sve ostale opštine u Rasinskom okrugu. Napomenuo bih da je opština Trstenik sastavljena iz dve opštine koje su joj pridodate: 1953. godine opština Stopanja i 1956. opština Velika Drenova.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kolege i koleginice, poštovani predsedniče, poštovani ministre, podneo sam amandman na član 21, da se posle stava 1. doda novi stav 2, koji glasi: ''U slučaju iz stava 1. tačka 8) Ministarstvo odbrane je dužno da u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva izda odobrenje za snimanje iz vazdušnog prostora''.
Član 21. glasi: ''Zajednički civilno-vojni sistem upravljanja vazdušnim saobraćajem za potrebe odbrane obuhvata'', pa je tu navedeno nekih 17 članova, a tačka 8) glasi - odobravanje i nadzor aktivnosti na snimanju iz vazdušnog prostora.
Probaću vama, kao kolegama i koleginicama, a i članovima Ministarstva, pa i samom ministru da objasnim svrhu i opravdanost podnošenja ovog amandmana.
Kao što, verovatno, većina od vas zna, snimanje iz vazduha je moguće u jako kratkom vremenskom periodu, najčešće od 15. novembra do 15. marta naredne godine. Snimanje iz vazduha se odvija kada to dozvoljava odsustvo vegetacije, tj. dok drveće i zelenilo nije olistalo. U ovom vremenskom periodu ima jako malo dana kada je moguće izvršiti letove za snimanje, jer da bi se izvršio jedan let za fotogrametrijsko snimanje iz vazduha potrebno je odsustvo turbulencije, da bude jako vedar dan, da nema padavina. S obzirom na to da se to odvija u 12, prvom, drugom i trećem mesecu, priznaćete i sami da je vrlo malo takvih dana.
Nisam ovim amandmanom hteo da dovedem u pitanje opravdanost ovog stava 8, mada je, verovatno, bilo potrebe za tako nešto. I u trenutku dok ovo pričam, svakodnevno se vrše satelitska snimanja, za koja naše ministarstvo niti može, niti daje dozvolu za snimanje. S obzirom na to da nas čeka niz velikih, kapitalnih projekata, složićete se sa mnom da je, zbog ubrzanog postupka, najsvrsishodnije izvršiti snimanje iz vazduha ogromnih trasa, a ne raditi nečim što bih nazvao "pešačkom geodezijom". Normalno je, najsvrsishodnije i najopravdanije da se takva snimanja obavljaju iz vazdušnog prostora.
Ono što je mene začudilo, prvo, jeste da je Vlada, uopšte, odbila ovaj amandman, a posle toga me je začudilo i objašnjenje Vlade.
Ovim amandmanom sam hteo da doprinesem nečemu, pravnici to dobro znaju, što se zove davanje prećutne saglasnosti usled ćutanja administracije. Time, kao što sam naveo u obrazloženju, uopšte nisam osporavao član 102, koji štiti tajnost podataka.
Znači, ovim amandmanom je trebalo da se dobije saglasnost u roku od tri dana, zbog kratkog vremenskog roka za snimanje, a podrazumeva se da snimke pregledava odeljenje u Ministarstvu odbrane i da se sa tih snimaka posle brišu svi vojni objekti i objekti koji su pod velom državne tajne.
Još jednom sam hteo da iskoristim priliku da gospodina ministra upozorim na izuzetno teško stanje u VGI, Vojno-geodetskom institutu. Kao geodeta i neko ko se bavi građevinom, izuzetno sam zabrinut da ćemo doći u poziciju da 2012. ili 2013. godine u državi Srbiji neće postojati opremljena institucija koja se bavi izradom karata. Moje skromno mišljenje je da je VGI ne u nokdaunu, nego u tehničkom nokautu, iako ima izuzetno veliku i dugu tradiciju izrade karata. Verujte mi, ne postoji zemlja u Evropi koja nema državnu instituciju koja se bavi izradom karata.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, javljam se kao predsednik Odbora za urbanizam i građevinu, koji nije matični odbor, matični odbor je Odbor za finansije, međutim, sigurno je zainteresovan odbor i to po tački dnevnog reda koji je sada na redu.
Kao što znate, jedna od tačaka dnevnog reda današnjeg zasedanja je razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope, takozvane C banke, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Želim da vas informišem da je tim povodom skupštinski Odbor za urbanizam i građevinu, čiji sam ja predsednik, imao sednicu 3. oktobra tekuće godine i kao zainteresovani, kao što sam rekao, a ne matični odbor, odlučivao i doneo jednoglasno odluku da se podrži usvajanje Predloga ovog zakona.
Kao što znate, te 2006. godine teritoriju Republike Srbije zadesio je niz elementarnih nepogoda: poplave, suše, grad, klizišta. Bilo i ne ponovilo se. Dolazim iz opštine Trstenik, gde je 2006. godine aktivirano najveće klizište na Balkanu. U naseljenom mestu Bogdanje ukupna površina kliznog područja je 68 hektara i 75 ari u samom centru naseljenog mesta. Ukupan broj stambenih objekata na ugroženom području je 131, a broj domaćinstava 128.
Po izveštaju CIP-a, koji je radio geotehnička istraživanja, sanacija klizišta nije moguća, već je potrebno iseliti celo naselje. Zato je na mestu Polje ili Orlovac otkupljeno tri hektara i 75 ari zemlje i počela je izgradnja novog naselja, sa kompletnom komunalnom i putnom infrastrukturom. Dosad je izgrađeno 23 od predviđena 44 objekta u prvoj fazi, površine od 65 do 115 metara kvadratnih, i završen je veći deo putne, vodovodne, komunalne i elektro-mreže.
Osim naseljenog mesta Bogdanje, kao najvećeg klizišta, klizište se javilo na još desetak lokacija. Pomenuću samo klizišta gde su neposredno ugroženi stambeni objekti. To su naseljena mesta Jasikovica, Dublje, Brezovica i Rujišnik.
Štetu u opštini Trstenik nije moguće lako utvrditi, jer je klizište proces koji traje. Imali smo sreću u nesreći što su prethodne dve godine bilo izrazito sušne, tako da je usporen rad klizišta.
Inače, projektovani budžet opštine Trstenik je oko 350 miliona dinara, priznaćete, jako malo na 52.000 stanovnika, tako da je bez pomoći Republike ona u nemogućnosti da se sama izbori sa katastrofom ovolikih razmera.
Nešto kasnije ću vam reći i za ostale opštine. Videćete da je većina njih u sličnoj ekonomskoj situaciji.
Projekat otklanjanja posledica nastalih aktiviranjem klizišta na teritoriji Republike Srbije u investicionom smislu predstavlja veoma ozbiljan projekat. Ukupna ulaganja na celoj teritoriji nastalih klizišta podeljena su u dve celine. To u prvoj fazi, koja je predmet ratifikacije, obuhvata 20 ugroženih opština, gde su radovi na sanaciji štete već odmakli i to će biti finansirano od pomenutog kredita od 10 miliona evra. Druga faza je možda još ozbiljnija jer se bavi otklanjanjem posledica klizišta nastalih na celoj teritoriji Republike Srbije. Predmet je neke nove ratifikacije u okviru kredita takozvane C banke, za koji je već dobijena saglasnost za visinu od 20 miliona evra kreditnih sredstava.
Ukupna predračunska vrednost prve faze, kao što je rekao gospodin ministar, iznosi 12,5 miliona evra, od toga 10 miliona iz kredita Svetske banke, 2,5 miliona iz sredstava Republike Srbije. Naravno, pošto nije moja struka, neću se baviti povoljnostima kredita, grejs periodom i ostalim.
Samo bih pomenuo ovih 20 opština, pošto nije samo centralna Srbija, videćete i sami, malo veći deo Srbije je pogođen, kojima su opredeljena sredstva na osnovu dostavljenih zapisnika opštinskih komisija. Ovo namerno podvlačim. Znači, sve se radilo na osnovu izveštaja o proceni štete opštinskih komisija. To su: već pomenuta opština Trstenik...

Dame i gospodo narodni poslanici, moraću da na početku svoje diskusije reklamiram povredu Poslovnika, i to član 93. Siguran sam da to nije bilo zlonamerno. Mislim da je došlo do nesporazuma i zato se nisam ranije javljao.
Član 93. stav 2. kaže – izvestilac nadležnog odbora, koji ima pravo da govori jednom u trajanju do 10 minuta, a u toku pretresa ima pravo da dobije još jednom reč preko reda u trajanju do pet minuta. Meni je, nažalost, oduzeta reč a da nisam iskoristio svoje vreme. Međutim, možda je to i dobro, jer ću da iskoristim i da vežem svoju diskusiju sa onom prethodnom, da odgovorim na neka pitanja koja su moje kolege poslanici postavljali u svojim prethodnim diskusijama.

Svestan sam toga, bilo je mnogo povreda Poslovnika i znam da sigurno nije bilo zlonamerno.

Prvo bih želeo da kažem ovlašćenom predstavniku Socijalističke partije Srbije, koji je postavio pitanje da li su sva klizišta evidentirana na teritoriji Republike Srbije - nažalost, nisu. U martu 2006, kada je počela da se sprovodi prva faza, bilo ih je 20, a u ovom trenutku, kao što je rekao moj kolega poslanik Belić, ima ih 38.
Razlog zašto nisu sva klizišta evidentirana je upravo ono što sam rekao, da se procene potrebnih sredstava ugroženih opština rade na osnovu dostavljanja opštinskih komisija. Niti Vlada, niti Koordinaciono telo Vlade, niti Ministarstvo za infrastrukturu nisu u mogućnosti da znaju za klizišta ako lokalne samouprave nisu reagovale na vreme i odradile svoj posao kako treba.
U onda prekinutoj diskusiji sam hteo da vam nabrojim opštine koje su ušle u prvu fazu, a to je ovih 20.
Kada budem iščitao koje su to opštine (ne bih vas mnogo davio brojkama, brojke nisu život, ali ipak pokazuju realno stanje stvari na terenu), kad budemo videli kojih 20 opština, videćete da nema nikakve političke pozadine, da su to opštine gde su na vlasti i opozicija i pozicija u republičkom parlamentu, pa i u Vladi Republike Srbije. Iz prostog razloga što nesreća ne bira niti vlast, niti opoziciju, jednostavno, pogodi jednu zemlju i jedan narod.
Već sam pominjao opštinu Trstenik, koja je dobila značajna sredstva, u ovom trenutku 341 hiljadu evra, i to za geotehnička istraživanja, kupovinu zemljišta za izgradnju novih kuća, izgradnju interne saobraćajnice, izgradnju vodovoda i kanalizacije, sanaciju objekta infrastrukture u zoni klizišta u selu Bogdanje, izgradnju električne mreže, rušenje i raščišćavanje porušenih kuća, koje je u tom trenutku bilo jako bitno.
Opština Brus je radila geotehnička istraživanja i predviđena je izgradnja 20 novih objekata. Opština Mionica - predviđena je izgradnja sedam novih kuća, sanacija na objektima vodovoda i kanalizacije, sanacija lokalnih puteva u dužini od 283 metra, izgradnja četiri nova mosta. Opština Koceljeva - predviđena je izgradnja 14 novih kuća, sanacija objekta vodovoda i kanalizacije, sanacija elektroenergetske mreže, sanacija lokalnih puteva u dužini od 400 metara. Opština Valjevo - predviđena je izgradnja 27 novih kuća, sanacija lokalnih puteva u dužini od 1000 metara.
Da vas ne bih zamarao mnogo brojkama, samo ću da pobrojim opštine. Opština Osečina - 16 novih kuća, Ljig - 10 novih kuća, Čačak - 10 novih kuća, Niš - 10 novih kuća, Leskovac - sanacija brane na Presečinskom jezeru, sanacija lokalnih puteva, Požega - izgradnja 3 nove kuće, Ljubovija - izgradnja 10 novih kuća, Novi Pazar - 14 novih kuća, Kruševac - 20, Kraljevo - 20, Kragujevac - 2, Majdanpek - 10, Kosjerić - sanacija lokalnih puteva, Lučani - 13 novih kuća, Gornji Milanovac - 20. Projekat bi, po dinamici, morao biti završen u prvoj fazi do kraja 2007. godine.
Nešto o konstrukciji finansija, mada je dosta toga i rečeno, možda će neke nejasnoće koje su iskazivali predstavnici SRS, moje uvažene kolege i koleginice, biti razjašnjene. Žao mi je što imam sintetičku tabelu u ekselu, gde ima svaki dinar koji je otišao, međutim, uzelo bi nam mnogo vremena da kažemo gde je otišao i kojim povodom, ali nešto u globalu. Planirano finansiranje projekta rekonstrukcije i uklanjanja posledica nastalih aktivnim klizištima na teritoriji Republike Srbije, prva faza: sopstveno učešće Vlade Republike Srbije je dva i po miliona, kredit C banke je 10 miliona, ukupno 12 i po miliona evra; 80% sredstava u iznosu od 10 miliona evra, koji će biti obezbeđeni putem kreditne linije Banke za razvoj Saveta Evrope CEP.
Navedenim sredstvima finansiraće se 80% ukupne predračunske vrednosti. Finansiranje PDV-a nije predviđeno ovom sumom. To namerno podvlačim. Učešće u visini od 20% predstavlja ulaganje Vlade Republike Srbije, preko Komisije za elementarne nepogode, već je realizovano. Ukupan iznos sredstava raspoređen je odlukom Vlade po ugroženim opštinama i iznosi 190 miliona dinara, odnosno 2.183.908 evra. Ostatak od 20% neophodnog učešća u ukupnim troškovima biće realizovan preko Ministarstva za infrastrukturu.
Ne bih vam pričao o dinamici realizacije projekta, osim da ponovim da je prva faza predviđena da se završi do 31. decembra 2007. godine.
Ponovio bih još nešto. Iz svega napred navedenog, proizilazi ukupno ugovorenih radova na izgradnji 12.132 bruto metara kvadratnih stambene površine, približno 9.201.174 evra. Ukupan broj izvođača je 82. Tu bih hteo da naglasim da je više od 90% izabranih izvođača radova sa lokalnog terena, znači, iz lokalnih samouprava gde se klizišta nalaze.
Do sada je ukupno isplaćeno izvođačima za izvedene radove 9.242 bruto metra kvadratna. Zajedno sa pratećom komunalnom, elektro i putnom infrastrukturom i kupovinom gotovih stanova, o kojoj se već pričalo, iznosi 693.159.139,40 dinara ili približno 8.664.489 evra. Ostali deo projekta čeka realizaciju kreditnih sredstava.
Iz svega napred navedenog, apelujem, jer klizište ne bira politiku i ne gleda ko je ko na vlasti u lokalnim sredinama, apelujem na sve poslanike da glasaju za Predlog ovog zakona. Zahvaljujem.

Izvinjavam se ako se nismo dobro razumeli. Upravo ste rekli ono što sam i ja mislio - da su klizišta i elementarne nepogode nešto što ne može da čeka.
Odmah moram da priznam, nikad nisam bežao od toga, to sam rekao i kada sam počeo, da ja nisam finansijski ekspert i da je moj posao građevina i urbanizam. Reći ću vam samo ono što znam, a mislim da i vi to znate kao ekonomista, čisto još jedan podatak. Pročitaću vam: "Vlada Republike Srbije zaključkom od 28. 4. 2005. godine prenamenovala je posebna sredstva, a Banka za razvoj Saveta Evrope dala saglasnost na tako nešto."
To je ono što ja znam i što sam dobio iz izveštaja kao predsednik Odbora od menadžmenta Građevinske direkcije Srbije, koja vrši nadzor ili, što bi rekli, monitoring nad ovim projektom. Hvala.

Javljam se povodom povrede Poslovnika, član 105.
Namerno se nisam javio za repliku, pogotovo ne koleginici gospođi Stanković, jer ona je Anđelina Džoli srpskog parlamenta, posle njene izjave da joj ovde dobacuju, zvižde, gledaju je i ostalo, stvarno nisam smeo, gleda me žena kući, pa će reći da je gledam.
S obzirom da je juče bio ministar za policiju ovde, žao mi je što ga nisam pitao samo jednu stvar. Mislim da je definitivno red da policija dobije odsek tzv. umnu policiju, jer svako ko pita za put koji vodi u srce Šumadije, ko ne zna šta je Požega za Šumadiju i Pomoravlje, definitivno potpada pod taj resor. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, visokopoštovane dame i gospodo narodni poslanici, privodimo kraju raspravu o ovoj tački dnevnog reda, pa obećavam da neću da vam oduzimam mnogo vremena, da ne bih ponavljao sve što su moji prethodnici rekli, ali sam smatrao da ipak treba da kažem nešto.
Kao što znate, pred nama je Predlog izmena Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, i to, po mom mišljenju, u pravo vreme. Da smo još malo čekali s ovim zakonom, postojala je realna opasnost da imamo srpski "Hejsel".
Daleko od toga da smatram da na sportskim priredbama i sportskim stadionima treba da bude kamerna atmosfera, kao u bečkoj Operi ili milanskoj Skali, ali otići porodično na utakmicu, s malom decom, u poslednje vreme je krajnje opasno, da ne kažem samoubilački.
Neko sam ko je mnogo vremena proveo s ocem na najvećem našem stadionu i kao dvanaestogodišnjak sam gledao, 1978-1979. godine, uspeh našeg kluba u kupu UEFA, šampionski pohod 1991, razne veličanstvene košarkaške predstave u našem gradu. Omogućimo i našoj deci i omladini da bezbrižno uživaju u svim narednim grandioznim sportskim događajima, koji su, nažalost, sve ređi i ređi, a tribine sve praznije i praznije.
Ko god je pratio na nekom od mnogobrojnih kablovskih kanala prenose druge nemačke fudbalske lige, tzv. Cvajte, mogao je da vidi pune stadione, sa 20.000 do 25.000 gledalaca. Šta tek reći za velike utakmice španskog, italijanskog i engleskog fudbalskog prvenstva, ili NHL i NBA lige?
Za sav civilizovani svet, sportski događaj je porodični praznik, odmor u dane vikenda, bekstvo od mnogobrojnih obaveza, punjenje baterija za narednu radnu nedelju, a ne bojno polje iliti Bejrut.
Sa velikim zadovoljstvom ću glasati za ovaj zakon, kao i ostali poslanici iz Poslaničke grupe DSS-NS- dr Vojislav Koštunica. Znam i čuo sam da je bilo mnogo prigovora, da su predviđene rigorozne kazne, ali smatram da je to jedini mogući način da se spreče tragedije na sportskim terenima, koje su danas vrlo realne.
Ovim zakonom se kvalitetno reguliše odgovornost svih aktera sportskih priredbi, počev od organizatora, redarskih službi, aktera sportske priredbe i, na kraju, gledalaca.
Sasvim je normalno da se drakonski kazni svako ko neovlašćeno kroči na sportski teren, ili da se huliganima koji krše zakon zabrani prisustvovanje sportskim događajima na vremenski rok od šest meseci do dve godine, ili da se zabrani održavanje sportske priredbe ako organizator nije obezbedio sve uslove za njeno održavanje.
Sportisti Srbije, u poslednje vreme, spadaju u najbolje predstavnike naše države i mi smo tu da im u tome pomognemo i donošenjem ovog zakona.
Zahvaljujem.

Poštovani gospodine predsedavajući, visoko poštovani dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 32. Zakona o državnim službenicima, koji glasi: "Odredbe ovog zakona o podeli radnih mesta ne primenjuju se na policijske, carinske, poreske i službenike Republičkog geodetskog zavoda i na druge službenike koji rade na bezbednosnim poslovima i u zavodima za izvršenje zavodskih sankcija".
U nešto širem obrazloženju i u materijalu ste dobili objašnjenje o svrsishodnosti podnošenja ovog amandmana. Samo bih vas podsetio, po mom mišljenju, opravdanost za podnošenje ovog amandmana imamo i u Zakonu o budžetu, koji smo usvojili i doneli pre 15 dana.
Razdeo 35 Zakona o budžetu u prvom stavu kaže - Republički geodetski zavod u 2007. godini finansiraće se uglavnom iz sopstvenih prihoda, koje zavod ostvaruje od nadoknada za korišćenje podataka premera i vršenje geodetskih usluga. Gospodo kolege i koleginice i gospođe narodni poslanici, podsetio bih vas na jednu opasku, da se stanje uređenosti jedne države vidi kroz uređenje katastra te iste države.
Republički geodetski zavod je posebna vladina organizacija u sastavu državne uprave, kojoj su povereni poslovi od posebnog značaja za Republiku Srbiju i njene građane. Katastar nepokretnosti, kao bazična evidencija o zemljištu, izgrađenim objektima, ima ključni značaj za svaku državu.
Fiskalni sistem počiva na evidenciji katastra nepokretnosti, pravna sigurnost u prometu nepokretnosti takođe počiva na katastru.
Postupak privatizacije, hipotekarni krediti i mnogi projekti iz investicionog plana ne bi mogli ni da se zamisle bez podataka koji su obrađeni u katastru nepokretnosti i u katastru zemljišta.
Svaki politički i ekonomski podsticaj budućim stranim ulaganjima u našu privredu ostaće bez rezultata, ukoliko se ne ustroji jedinstveni registar nepokretnosti.
Za vašu informaciju, dužan sam da vam kažem da su doskoro u Republici Srbiji postojala tri načina evidencije nepokretnosti. To su katastar nepokretnosti, katastar zemljišta i zemljišnih knjiga.
Republički geodetski zavod je ustrojio katastar nepokretnosti na oko 82 posto teritorije Republike Srbije, uz iskrenu želju da centralizuje evidenciju i da spreči nejednake uslove, knjiženje hipoteka i svih ostalih tereta na nepokretnostima.
Republički geodetski zavod, sa 160 službi za katastar nepokretnosti, organizovanih u unutrašnjih deset regionalnih centara za katastar nepokretnosti, svojom osnovnom delatnošću pokriva celu teritoriju Republike Srbije.
U ovom zavodu radi 2.458 državnih službenika i nameštenika. Ovo je vrlo bitno. Kvalifikaciona struktura zaposlenih je takva da skoro više od dve trećine zaposlenih je sa srednjom i višom stručnom spremom. U tom odnosu primena Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika je, sa svojom regulativom razvrstavanja državnih službenika u zvanje i utvrđivanje koeficijenata za obračun i isplatu zarada i sistemu valorizacije stručnosti i radnog iskustva zaposlenih, neprihvatljiva.
Uz dužno poštovanje onih koji su učestvovali u izradi donošenja ova dva sistemska zakona, u ime skoro dve hiljade zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, izražavam neke osnovne primedbe. Ovako koncipiran zakon je svrsishodan za resorna ministarstva i posebne vladine organizacije, u kojima je kvalifikaciona struktura takva da ukazuje na pretežnost državnih službenika sa visokom stručnom spremom.
S obzirom da su u Republičkom geodetskom zavodu nosioci posla, a samim tim i nosioci odgovornosti iz svih planiranih aktivnosti, izvršioci sa srednjom i višom stručnom spremom, s obzirom da su u Republičkom geodetskom zavodu nosioci posla i svih planiranih aktivnosti upravo ovi službenici, teško je zamisliti da je skoro nemoguće odbraniti stav da je prosečna plata tih službenika, između 17 i 20 hiljada dinara, dovoljna za pokrivanje osnovnih mesečnih rashoda prosečne porodice.
Razvrstavanje državnih službenika u zvanja i platne grupe i platne razrede, prema važećem Zakonu o državnim službenicima i Zakonu o platama državnih službenika, uslovljava nedopustivo izjednačavanje svih državnih službenika, bez obzira na godine radnog staža.
Kada su u pitanju geodetski poslovi, koji svojim izvršenjem iziskuju rutinu i stručnost koja se stiče višegodišnjim radom, neprihvatljivo je izjednačavanje izvršioca sa jednom godinom radnog staža i izvršioca sa 10, 20 i 30 godina radnog staža.
Osim toga, jednoobrazni sistem nagrađivanja rada zaposlenih u državnoj upravi primenjuje se samo po jednom kriterijumu definisanog kao godišnja ocena u radu, što efektira prve rezultate tek nakon dve godine i u potpunosti je neodrživ.
U narednom periodu, kao primaran zadatak pred zaposlenima u Republičkom geodetskom zavodu, nameće se ne samo ustrojavanje jedinstvenog katastra nepokretnosti, koji je danas ustrojen, kao što sam prethodno rekao, u 550 katastarskih opština, što čini 83 posto svih katastarskih opština u Republici Srbiji, već i preuzimanje zemljišnih knjiga, uvođenje centralne evidencije u hipotekama i stručni poslovi procene nepokretnosti koji su u pravnom prometu.
Gospodo i kolege pravnici, koji blisko sarađuju sa Republičkim geodetskim zavodom prirodom svog posla, znaju šta je i sa koliko se problema sreću u svakodnevnom svom poslu i radu usled nekvalitetne procene vrednosti jedne nepokretnosti.
Kada se imaju u vidu samo ove činjenice, jasno je da se socijalni položaj državnih službenika i nameštenika u Republičkom geodetskom zavodu može rešiti jedino sistemski kroz izmene ili dopune upravo napred navedenih zakona.
U tom smislu, neophodno je izuzimanje Republičkog geodetskog zavoda od primene odredaba člana 32. stav 2. Zakona o državnim službenicima, koji treba da glasi kao u napred navedenom amandmanu.
Nužnim izmenama i dopunama ova dva sistemska zakona težak materijalni položaj zaposlenih sa srednjom i višom stručnom spremom rešio bi se po dva osnova. Razvrstavanje državnih službenika i nameštenika u platne razrede vršiti ne startno od prvog platnog razreda, već selektivno prema godinama radnog staža.
Drugo, uvažavanjem složenosti radnih mesta i stepena opterećenja državnih službenika predloženim izmenama i dopunama ovog zakona ostaviće se prostora da se zvanja u koja se razvrstavaju državni službenici u Republičkom geodetskom zavodu upodobe zahtevima svakog radnog mesta.
Ne sme se prevideti činjenica da su u ovom zavodu sa samo srednjom stručnom spremom sistematizovana radna mesta, koja svojim opisima i radnim zadacima obuhvataju terenske, kancelarijske ili administrativne i specifične stručne poslove, koja se ne mogu porediti, a još manje upodobiti sa poslovima radnih mesta sa istom stručnom spremom u drugim ministarstvima i vladinim organizacijama.
Iz svega napred navedenog, neophodno je u primeni Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika ostaviti prostora da se unutar Republičkog geodetskog zavoda razvrstavanje državnih službenika sa srednjom i višom stručnom spremom vrši prema zvanjima koja će biti autonomno utvrđena budućim zakonom o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnosti, Pravilnikom o unutrašnjoj sistematizaciji i organizaciji radnih mesta ili drugim podzakonskim aktima.
Da ovo nije nemoguće ukazuju sistemska rešenja kojima je podela radnih mesta izvršena kod policijskih, carinskih i poreskih službenika. Unapred se zahvaljujem i pozivam vas da podržite amandman na član zakona 32.

Uvaženi gospodine kolega Baraliću, neću da branim da li katastar ima probleme ili nema, ali moram da vas podsetim da iz kraja odakle dolazite vi i ja, a to je niz zapadnu Moravu, osnovni državni premer je vršen još 1937. godine, odnosno počeo je 1934. godine i završio se 1939. godine.
Pokojni kralj je za to uzeo kredit od Evrope jer je shvatao važnost uređenosti katastra za jednu državu, pa je tako smatrao da treba da modernizuje državu Srbiju.
Ono što se ne slažem sa vama i što nije tačna vaša konstatacija, evidentno je da je donošenjem Zakona o državnom premeru deo geodetskih poslova, što se tiče terena, predat privatnim geodetskim organizacijama i to niko ne spori. Međutim, nije tačno da su geodetske podloge i geodetski podaci predati i prosleđeni privatnim geodetskim organizacijama iz prostog razloga što svuda u svetu, pa i kod nas u zemlji Srbiji, takvi podaci su državni i nalaze se samo u državnom organu.
Ne bih hteo da branim ni svoju struku, niti Republički geodetski zavod, ali moram da vam kažem, po Zakonu o hipotekama, rok za knjiženje jedne hipoteke u Republičkom geodetskom zavodu je samo tri dana. Razlog zašto je kratak mislim da je jasan svima vama, jer postoje hipoteke prvog, drugog i trećeg reda, i pravo prečeg i prvenstvo upisa tih stvari tj. tereta u katastru nepokretnosti.
Slažem se sa vama da postoji neravnomerno na teritoriji cele Republike Srbije nešto što bi prostim našim moravskim jezikom rekli zakrčenje prilikom dolaska na red i ostvarivanja svojih prava. Upravo je to jedan od razloga zašto podnosim ovaj amandman, jer geodete u Srbiji nikada nisu imali više posla, a nikada nisu manje za to adekvatno nagrađeni.

Po Poslovniku, član 104 - dostojanstvo. Moram da vam se obratim, gospodine Baraliću, kao neko ko je bio direktor katastra u Trsteniku prethodne tri-četiri godine.
Bez imalo hvale da vam kažem da svi koji su podneli zahtev u službi koju sam vodio, a znam i u celom Rasinskom i Raškom okrugu, bili su usluženi i dobili sve podatke u roku od tri do pet dana, direktno u službi Trstenik još istog dana, bez ikakvih razloga da nekom za to daju mito, da se nekom klanjaju ili da mu se dodvoravaju.
Mislim da ste neopravdano uvredili celu jednu struku, koja vredno i pošteno radi svoj posao. Geometri nisu otuđeni od sopstvenog naroda. Vi i ja dolazimo iz jedne seljačke moravske sredine i neko ko je pregazio toliko moravske zemlje, moram da vam kažem, s obzirom da se od 1991. godine bavim ovom strukom, nikada nisam uzeo beli dinar niti znam nekog od mojih kolega ko je posebno naplaćivao posebne usluge. Hvala.