Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine, gospodine ministre, poslanički klub NS, tačnije moje kolege Miroslav Markićević i Velimir Stanojević podneli su amandman gde se u članu 3. stav 1. tačka 22) menja i glasi: „Osnovni sud u Ivanjici, za teritoriju opštine Ivanjica i Lučane, sa sudskom jedinicom u Guči, za teritoriju opštine Lučani.“
Kao što su sve moje prethodne kolege više puta istakle, smatram da bi ovaj amandman NS trebalo prihvatiti, kao i ostalih kolega, koji su u istovetnom tekstu podneli ovaj amandman.
Želim da u nekoliko rečenica obrazložim zbog čega to mislim.
Naime, sudska jedinica u Guči do kraja septembra 2013. godine ima ukupno u radu oko 6.000 predmeta sa daljom tendencijom rasta broja predmeta, posebno u odnosu na period od pre 2010. godine, kada je ista i osnovana kao sudska jedinica. Samo ovaj numerički podatak ukazuje na činjenicu da ova sudska jedinica u potpunosti ispunjava uslove za svoje dalje postojanje i funkcionisanje. U sudskoj jedinici u Guči u prethodnom periodu od 1. januara 2010. godine pa do danas postupalo je osam sudija i to u parničnoj, ostavinskoj i izvršnoj materiji.
Sudska jedinica u Guči je ustrojena po odredbama još uvek aktuelnog zakona kao organizacioni deo Osnovnog suda u Čačku, potpuno je dostupna građanima opštine Lučani, jer se najudaljenije naseljeno mesto u opštini Lučani nalazi na oko 35 kilometara od sedišta sudske jedinice u Guči, dok do sedišta Osnovnog suda u Ivanjici, čija je nadležnost ustanovljena u skladu sa rešenjem u novom Predlogu zakona, ova udaljenost iznosi 70 kilometara.
Još nekoliko agrumenata zbog čega mislim da ovaj amandman treba prihvatiti, jeste da trenutno istu zgradu u Guči koristi Odeljenje prekršajnog suda u Čačku, za koji je u Predlogu novog zakona predviđeno da i dalje postoji.
Ekonomski razlozi su isto tako bitni.
Naime, struktura privrede Opštine Lučani takođe u potpunosti opravdava postojanje sudske jedinice u Guči, naročito zbog radnih sporova, jer preduzeća, privredna društva i preduzetnici zapošljavaju veliki broj radnika. Istorijski razlozi zašto treba prihvatiti ovaj amandman jesu da nesumnjivo govore u prilog postojanja sudske jedinice u Guči, jer od kraja maja meseca od 1947. godine u Guči je postojao sreski sud za područje administrativnog sreza Dragačevskog, a nakon toga opštinskog suda u Guči za područje opštine Lučani, i to kontinuirano sve do 1. januara 2010. godine.
Dakle, svi napred navedeni razlozi kao i potrebe da se građanima opštine Lučani učini dostupnim sudska vlast, a samim tim je i efikasnija zaštita i ostvarivanje prava koja su predviđena zakonom Republike Srbije i garantovana Ustavom opravdavaju postojanje sudske jedinice u Guči, kao sastavnog dela Osnovnog suda u Ivanjici.
Gospodina ministra bih još jedanput zamolio da pored mnogih praktičnih prihvaćenih rešenja koje smo ponudili kao poslanici, napravi još jedan izuzetak kada je u pitanju Guča, kao jedan od gradova za koji je mnogo ljudi u svetu čulo. Guča je jedan poseban brend Srbije i svi ovi istorijski, ekonomski, komercijalni i ostali razlozi ukazuju na to da amandman poslanika Nove Srbije, Miroslava Markićevića i Velimira Stanojevića, dakle, poslaničke grupe Nove Srbije treba prihvatiti, ali naravno ukoliko tako ne bude mi ćemo podržati ostala rešenja, naravno i ovo, ali još jedanput molimo ministra da napravi izuzetak i da dodeli ovo što smo tražili amandmanom Nove Srbije. Hvala vam.
Samo da reklamiram član 27.
Gospodine predsedavajući, vi ste vrlo korektno narodnog poslanika iz Kraljeva, mog uvaženog kolegu, opomenuli da se drži dnevnog reda i mi nismo hteli da reagujemo. Ali, i u ovom drugom delu, radi javnosti, želim da kažem samo nekoliko činjenica, posebno o ovom delu gde je reč da se nikada ništa u Kraljevo ne vraća.
Želim da istaknem da je za vreme ministra Ilića četiri milijarde dinara puteva u Kraljevu urađeno, obilaznice, mostovi, obilaznica oko Žiče, stari put. Gospodine Jovanoviću, to su činjenice. Nemojte, radi javnosti, jer građani Kraljeva jako dobro znaju šta je gospodin Ilić uradio.
Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine predsedniče Vlade, danas su u proceduri Predlog zakona o detektivskoj delatnosti, Predlog zakona o privatnom obezbeđenju.
U početku diskusije ću se osvrnuti na Predlog zakona o detektivskoj delatnosti i odmah na početku želim da pohvalim osnovnu ideju predlagača zakona, a to je omogućavanje građanima da pored redovne sudske zaštite alternativno koriste detektivske usluge, ali na legalan način, poštujući osnovna ljudska prava kao i opštu imovinsku bezbednost svih subjekata u društvu.
U Srbiji, posebno u Beogradu, kao najvećem gradu koji po mnogo čemu, pa i po crnim hronikama ima sve odlike svetskih metropola. Određeni, ne tako mali broj ljudi se bavi poslovima koji spadaju u domen klasične detektivske delatnosti, na primer, praćenjem ljudi, lica i dostavljanjem informacija o njihovom kretanju.
Stoga je donošenje zakona kojim će se urediti detektivska delatnost neizbežnost, jer je ovaj zakon, kao što ste i sami rekli, više puta bio u proceduri. Poslednji put krajem 2011. godine i zato smatram da je dobro što je ovaj zakon konačno došao pred narodne poslanike.
Nova Srbija kao poslanička grupa podnela je osam amandmana na ovaj zakonski predlog i 13 amandmana na Predlog zakona o privatnom obezbeđenju. Naši amandmani su konstruktivni, neki su tehničkog karaktera i nadam se, gospodine predsedniče Vlade, da ćete imati u vidu ono što smo mi kao poslanička grupa doprineli da se zakon popravi i da ćete ih prihvatiti. U uvodnom delu vašeg izlaganja ste rekli da će skoro 50% amandmana biti prihvaćeno.
Sada ću se osvrnuti na odredbe člana 2. ovog predloga zakona, koji eksplicitno propisuje da pravna i fizička lica koja se bave detektivskom delatnošću ne mogu vršiti poslove koji su u isključivoj nadležnosti državnih organa, kao i da ne mogu primenjivati operativne metode i sredstva koje ovi organi vrše. Ovakvu distinkciju je svakako neophodno propisati zakonskom normom.
Član 6. taksativno propisuje uslove koje fizičko lice treba da ispuni da bi uopšte moglo da dobije licencu za obavljanje ovih poslova, a među osnovnim su: viša stručna sprema, ispunjavanje opštih uslova za izdavanje odobrenja za nabavku oružja u skladu sa propisima o oružju i municiji, psihofizička sposobnost za obavljanje ovih poslova, savladan obuka itd. Smatram da je od nabrojanog posebno bitno da ovakvo lice ispunjava opšte uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje posedovanje i nošenje oružja i municije, kao i lekarsko uverenje o psihofizičkoj sposobnosti.
Da bi se ova delatnost obavljala na jedan transparentan i uređen način, neophodno je da detektivske firme poseduju adekvatan poslovni prostor u kome će na adekvatan način obezbeđivati podatke do kojih dođu. Ovo se uređuje članom 8. Predloga zakona.
Bitna je i odredba u članu 10. stav 2, kojom se detektivu zabranjuje da prilikom obrade podataka ometa obavljanje posla koji su u nadležnosti državnih organa, čime se i na ovom mestu podcrtava razlika između ovih lica i pripadnika MUP-a.
S tim u vezi, i odredba u članu 12. stav 4. koja propisuje da je detektivska firma dužna da odbije zaključenje ugovora o pružanju usluge ako se zahtev korisnika usluge odnosno vršenje poslova koji su van njene nadležnosti, „tek kada je vršenje tih poslova u suprotnosti sa odredbama drugih zakona i protivno normama javnog morala“.
Član 16. jasno definiše situaciju u kojoj je detektivu dopušteno da upotrebi vatreno oružje, odnosno fizičku snagu.
Član 17. definiše da se prikupljanje i obrada podataka mogu vršiti isključivo u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti i slobodan pristup informacijama od javnog značaja, što je izuzetno važno, imajući u vidu činjenicu da je prikupljanje podataka upravo srž detektivskog posla.
Detektivu se odredbom člana 18. nameće obaveza da odmah obavesti policiju odnosno nadležnog javnog tužioca ukoliko tokom obavljanja posla sazna za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, što je takođe bitno zakonom propisati.
Članom 23. daje se ovlašćenje službenicima MUP-a da proveravaju način čuvanja i nošenja vatrenog oružja, kao i psihofizičku sposobnost i osposobljenost detektiva za rukovanje oružjem, što je takođe izuzetno važno.
Čl. 30. i 32. bliže uređuju propisanu načelnu obavezu zaštite podataka do kojih se dođe u obavljanju ovih poslova.
Konačno, odredbom člana 40. propisan je rok za automatsko i poluautomatsko oružje i municiju koji se trenutno nalazi u posedu detektivske firme, odnosno privatnih detektiva.
Imajući u vidu opštu situaciju u društvu, mišljenja sam da je možda trebalo razmisliti o roku kraćem od propisanog, na primer, šest meseci, nego rok koji ste predvideli Predlogom zakona.
Što se Predloga zakona o privatnom obezbeđenju tiče, veliki broj rešenja u ovom zakonu prepliće se rešenjima u Zakonu o detektivskoj delatnosti, što je i razumljivo, imajući u vidu karakter i prirodu poslova koji se obavljaju u okviru ove delatnosti. Kao što sam rekao, na ovaj predlog zakona Nova Srbija je podnela 13 amandmana, tako da smo i ovde dali jedan dobar doprinos da zakon popravimo. Nadam se da ćete ih imati u vidu kada budete odlučivali o amandmanima.
Samo Ministarstvo unutrašnjih poslova u čijoj je isključivoj nadležnosti opšta bezbednost, a samim tim i oblast privatnog obezbeđenja, u obrazloženju uz Predlog zakona navodi sledeću notornu činjenicu: „U radu pripadnika svih mogućih firmi koje pružaju usluge privatnog obezbeđenja, prisutne su brojne i ozbiljne zloupotrebe ovlašćenja, a pri tome pripadnici MUP-a nemaju posebna ovlašćenja u odnosu na njih, sem onih opštih ovlašćenja koja se odnose na sve građane“. Nažalost, svedoci smo brojnih nemilih događaja čiji su glavni vinovnici pripadnici najrazličitijih firmi obezbeđenja, odnosno ljudi koji sami sebe tako nazivaju, a u suštini je veliko pitanje čime se oni zapravo bave. Velika većina građana između njih i ozbiljnih kriminalaca ne bez razloga stavlja znak jednakosti. Cifre koje se baziraju na grubim procenama o broju ljudi koji su angažovani u ovom sektoru, a posebno o količini oružja koje cirkuliše u sektoru privatnog obezbeđenja, alarmantne su.
Stoga je zaista neophodno ovu oblast urediti posebnim zakonom, kao što su to uradile već gotovo sve evropske zemlje, uključujući i naše najbliže okruženje.
Član 2. st. 2. i 3. propisuje da usluge privatnog obezbeđenja ne spadaju u policijske ili druge poslove bezbednosti koje vrše organi državne uprave, što je kao i kod Zakona o detektivskoj delatnosti, bitna distinkcija.
Bitna je i odredba člana 7. koja pripadnicima privatnog obezbeđenja zabranjuje bavljenje poslovima naplate potraživanja. Kao i kod detektivske delatnosti, i ovde se članom 12. propisuju minimalni neophodni uslovi za bavljenje ovim poslom.
Član 19. eksplicitno kaže da poslovi privatnog obezbeđenja lica, imovina i poslovanje vrše na način kojim se ne ometa rad državnih organa i ne narušava spokojstvo građana.
Izneo sam neke činjenice, neke bitne detalje kada su u pitanju ovi predlozi zakona. Još jednom ću apostrofirati to da smo podneli amandmane kao poslanička grupa NS. Kada budemo raspravljali u pojedinostima, više ćemo govoriti o detaljima ovih zakonskih predloga.
Sve u svemu, kao što sam rekao, želim da pohvalim inicijativu i Vladu koja je ove zakone stavila u proceduru. Smatram da će se posle donošenja ovih zakona građani Srbije bezbednije osećati jer su zakonski predlozi, odnosno predlozi koji su u ovim zakonima izuzetno dobri i smatram da će urediti pravni sistem i državu i ovaj jedan deo koji je bio neregulisan i na taj način ukolotečiti pravni sistem države. Dakle, za ove zakonske predloge NS će sigurno glasati kada bude Dan za glasanje. Zahvaljujem.