Pošto vidim da se javljaju svi ovlašćeni po pitanju ovog zakona, rekla bih još koju reč. Par stvari ću ponoviti, ali smatram da je to neophodno baš iz razloga što je ovaj zakon koji sada donosimo jako bitan. Da ponovim koliko je bitna bezbednost, da je sama bezbednost u saobraćaju jedan kompleksan sistem i, kao što je rekao ministar Mrkonjić - mi imamo čoveka, imamo vozilo i imamo put. Bilo koji od tih podsistema  da ne funkcioniše, ne funkcioniše sistem i samim tim imamo pogubne posledice, a najpogubniji od svega jesu ljudski životi.
Kao što sam rekla, konačno je momenat da se svrstamo u zemlje koje upravljaju bezbednošću saobraćaja, a smatram da su ljudi koji su radili na ovom zakonu, osim što su pokazali spremnost i odgovornost u radu, pokazali i spremnost da isprave ono što nije bilo dobro, a to se pokazuje samim tim što je usvojen veliki broj amandmana. Tim amandmanima smo, zahvaljujući gospodinu Ostojiću, valjda će mu biti drago, zahvaljujući njegovom amandmanu, ipak odložili primenu ovog zakona, što jeste bilo neophodno zbog izvesnih stavova i samim tim će u tom periodu biti i velika uloga medija.
Inače, za ovaj zakon će generalno biti bitna i presudna uloga medija, kao i jednim delom Ministarstva prosvete, gde će deca od malih nogu morati da se upućuju na ponašanje u saobraćaju, a uloga medija će ovde biti presudna da bi se ljudi na vreme pripremili na sve ove nove stavke koje dolaze i koje su prihvaćene ovim zakonom. Samim tim mi je drago jer smo istim amandmanima uredili deo stacionarnog saobraćaja. Ono što je bitno jeste da je ovaj zakon primenljiv, jasna i primenljiva regulativa je bitna, ali povrh svega je bitna jedna sveukupna podrška u društvu, za koju smatram da ćemo je imati.
Još jednom, za kraj, smatram dobrim što ćemo ovaj zakon usvojiti. To je prvi korak. Drugi korak za upravljanje bezbednošću biće primena ovog zakona i treći je nadzor, gde ćemo sagledavanjem efekata njegove primene možda doći i do rezultata da se nešto treba promeniti, a dobićemo i dokaz da smo nešto dobro uradili. Hvala.

Ovaj amandman Odbor za saobraćaj nije prihvatio, a sada ću se obratiti čisto strukovno. Ovde se tražilo, u amandmanu, da isključivo diplomirani saobraćajni inženjeri drumskog smera budu ti koji će biti ispitivači.
Žao mi je što profesor Šami nije tu, a reći ću sledeće. Kada prođete prvo njega, matematiku 1 i 2, pa vas onda dočekaju matematička verovatnoća i statistika, i još brdo ispita do kraja godine, vama ne pada na pamet da jednog dana budete ispitivač i da radite u nekoj školi, već želite to znanje koje ste tu stekli da iskoristite za projektovanje saobraćaja, puteva, mnogo krupnije stvari koje dobijate na fakultetu.
Stoga, pošto i u samoj izradi zakona o bezbednosti saobraćaja učestvuju ljudi mašinske i pravne struke, treba i njima dati šansu da mogu da rade i budu ispitivači, jer nas drumaca nema dovoljno da sada odjednom možemo svi da radimo samo taj posao. Pri tom, sumnjam da je ikom ideja da završava taj fakultet i da jednog dana bude ispitivač. Kao što sam rekla, on želi da se bavi svojim inženjerskim poslom.
Jesam za to da se podigne nivo obrazovanja svih ljudi koji se bave ispitivanjem, to je sasvim u redu, ali zaista treba dati šansu i drugim ljudima iz struke, jer ipak imaju iskustvo. Sumnjam da bi neki saobraćajni inženjer mogao da bude tako dobar ispitivač, pogotovo za ''C'' i ''D'' kategoriju.

Meni je jako žao, gospodine Nikoliću, ispašće da sad glumim nečijeg "drvenog advokata", a ja to nisam. Vaš je manir da se ljudima iza leđa tako obraćate, a bilo bi jako lepo da sve to isto kažete kada ovde sedi gospodin Palma. Da vas podsetim samo, recimo, da ste 2005. godine vi bili čovek koji je svečano otvorio studio televizije "Palma plus" u Beogradu. Vi, koji ste cvilili da vas pratimo gde god ste bili, dugujete našim novinarima po deset pari cipela, jer smo vas pratili gde god ste se pojavljivali. Na zvanje. Nismo imali izbora.
Stoga, da smo mi televizija koja radi u funkciji vlasti, nije tačno. To potvrđuje i to što ste nas pre neki dan, kada ste imali konvenciju u Nišu, gospodin Vučić i vi zvali da moramo obavezno to da prenesemo, sve. Išli ste u direktnom prenosu, džabe. Znači, da vas podsetim da kod nas ništa niste platili nikada i da smo poštovali sve, kao i sve ostale.
Druga stvar, imamo novoformirane partije, kao što je bio LDP, u vreme kada ih niko nije pratio, znam jer sam tamo išla, mi smo ih pratili. Potpuno je netačno da su neki favorizovani više.
Druga stvar, gospođa Đukić-Dejanović možda i nije bila u Zoološkom vrtu, ali vi nemate da joj ponudite gde da ide, pa da vas slikamo tamo 15 dana. Šta je to što ste vi stvorili do sada za 18 godina, gde ste učestvovali u vlasti, da ste nešto stvorili, hajde da slikamo to? Ne znam, osim sopstvene imovine možda; nemam ništa protiv i neću da se mešam u to.
Druga stvar, što se tiče toga ko kakvu televiziju ima, možemo i o novinama da pričamo, o izvesnim novinama koje se zovu "Pravda"; znamo da ih finansiraju javna preduzeća, i sve je tu u redu. U tim novinama samo nisam još videla koje recepte najviše volite.
Ima vas iz svih mogućih uglova. Nemam ništa protiv, to neću komentarisati, to je vaše i imate pravo sa tim da radite, ali prosto ne razumem zašto komentarišete nešto što pre svega vi koristite, i to u negativnoj konotaciji. Mislim da to nije u redu.
Samo još mogu da kažem za kraj da Dragan Marković Palma može da vam se dopada, može da vam se ne dopada, ali ono što je sigurno jeste da on nikada nije bio izdajica, da nikada neće biti, kao vi, kume Vujice.

Kao prvo, ne znam da li pričam sa vama pre ili posle 5. septembra. Da li tad niste zvali ili mislite na sebe sad, posle petog, kako god?
Možda niste lično vi, ali vi imate ljude koji to rade u vaše ime, gospodin Vučić. On ne može da radi sve sam, po sopstvenom nahođenju, valjda kod vas postoji neki red, valjda se dogovarate, ili svako radi šta hoće, što ne bih rekla. Mada, ako se vode vašim primerom, možda bi svako mogao da radi šta god hoće.
Drugo, jesam na platnom spisku televizije "Palma plus", to stoji, ali nije vlasnik Dragan Marković Palma. To imate kroz sve papire, možete da proverite. Da. Za razliku od vas, ja ne lažem, a vi možete da kažete za sebe da možda govorite netačne informacije, možda je to malo bolji izraz.
Druga stvar, da li se on bori ili ne, zna se koja je naša koalicija, mi imamo našu koaliciju SPS - Partija ujedinjenih penzionera Srbije - Jedinstvena Srbija. Mi radimo sasvim normalno, imamo kampanju isto kao i vi, s tim što, za razliku od vas... Vi u kampanji pričate narodu ne znam šta, kako ste vi neki drugi; oni koji su tu nisu valjali 18 godina, pa sada odjednom vi koji ste tu valjate. Ne znam koji su to drugi ljudi. Svejedno, za razliku od vas, mi imamo šta da pokažemo u kampanji, i šta smo radili, i da nikad nismo izdali, ničiju reč nismo izdali, ni obećanje. Mislim da je ovo sasvim dovoljno.

Malo sam isprovocirana izlaganjem pojedinih kolega koji su malo paušalno i prilično nestručno koristili izraze koji su zaista potpuno stručni, a tiču se saobraćaja, počev od same definicije saobraćaja, koja je, kako sam već upoređivala sa prethodnim zakonom, gde je profesor Vujanić dao potpuno identična...
I uopšte mi nije jasno, ako je ova definicija koju je dao čovek koji se bavi 30 i više godine saobraćajem i eksponent je svoje struke nije dobra, čija je to definicija dobra?
Ako bih terala mak na konac, mogla bih samo da kažem da je ovo usmereno kretanje vozila i to bitno ne menja definiciju koja je ovde već data.
Imamo kolege koji su mešali gradsku gužvu i bezbednost u saobraćaju, nešto što se zove gradski špic, što je svuda u svetu normalna pojava i baš zbog toga treba ovaj zakon da nas nauči redu, kako treba da se ponašamo i u tim situacijama. Imali smo koleginicu koja se žalila da nigde nije mogla da nađe statistiku o nezgodama, o tome šta su vidovi i faktori, uzroci saobraćajnih nezgoda. Žao mi je što ona nije tu, kako sam ja lako našla te podatke, i ona je mogla da je htela. Nju je najviše zanimalo koje je to doba kada ima najviše stradalih. To je od 19 do 25 godina. Ono što je interesantno, čak su definisani i meseci kada su te nesreće vrlo učestale.
Za kraj, samo još hoću da kažem, pošto se često spominje da se radi o policijskom zakonu, očito da se radi o ljudima koji takođe ponovo nisu informisani, da se radi o zakonu koji je bukvalno kompromis između zakona koji je radio gospodin Vujanić i njegov komitet za bezbednost saobraćaja, odnosno policija, koja je sasvim slučajno u ovom slučaju ta koja predlaže zakon.
Tu je mogao da bude predlagač i Ministarstvo infrastrukture, mogao je zapravo da bude bilo ko ko radi na ovom zakonu, čak i institucija, mogao je i CIP da bude predlagač.
Ponavljam još jednom da su na ovom zakonu radili stručnjaci, eksponenti svoje struke iz ministarstva prosvete, infrastrukture, policije, zdravlja, preduzeća koja se bave saobraćajem. Ono što je bitno, sem što će biti bolja bezbednost usvajanjem ovog zakona, ovaj zakon podrazumeva jedan širi zaštitni sistem, koji uspostavlja i redovno finansiranje ovog sektora, što je takođe bitno, zatim postavlja i izrađuje redovnu strategiju i planove koji se tiču bezbednosti saobraćaja. Ono što je takođe bitno, uvodi zakonsku obavezu i za organe vlasti da se moraju baviti u kontinuitetu ovom oblašću.
Ono što sam još htela da kažem jeste da se zaista ovim zakonom štite ljudi koji retko čine lakše saobraćajne prekršaje, a često i gotovo svakodnevno čine grube saobraćajne prekršaje, tako da su drakonske kazne koje će im se izreći potpuno primerene, idu čak i do oduzimanja vozila i same vozačke dozvole.
Ovaj zakon je primenjiv, što je očito i kroz njegovu ulogu koja će se kasnije videti u njegovoj implementaciji i ono što je takođe bitno (evo, bukvalno završavam), radi se o tome da niko nije spomenuo ulogu medija, koja je takođe presudna, što se tiče same implementacije ovog zakona, jer kontinuiranom edukacijom i stalnim opominjanjem i raznim akcijama možemo uticati takođe da se poveća bezbednost u saobraćaju.
Došao je momenat kada se moramo svrstati u države koje upravljaju bezbednošću saobraćaja. Ovo je prvi korak od tri koja su pred nama.
Prvi je usvajanje zakona, druga dva se odnose na kontinuirani nadzor i kontrolu sprovođenja zakona i treći će biti sagledavanje efekata primene ovog zakona, koji će nam jasno kazati da li smo negde pogrešili, da li se još nešto treba promeniti u zakonu.
Još jednom ističem, svi smo učesnici u saobraćaju. Da li će kolege glasati za ovaj zakon ili ne, to će oni sami odlučiti, ali je činjenica da su, kada napuste ovu zgradu, svi učesnici u saobraćaju i moraju se voditi po stavovima koje nalaže ovaj zakon, te smatram da je mnogo bolje da svi sarađujemo i poboljšamo zakon ukoliko nedostaci postoje, jer su tu predstavnici ministarstva i rado će im izaći u susret.
Poslanici moje poslaničke grupe SPS-JS podržaće ovaj zakon jer je dobar, moderan i štiti sve nas, učesnike u saobraćaju. Hvala.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani ministri, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da istaknem da se neophodnost donošenja novog zakona o bezbednosti u saobraćaju ne ogleda samo u tome što nam je prethodni zakon iz prethodnog veka.
Taj stari zakon nije bio loš, ali je u tih 20 i kusur godina došlo do velikih promena u tehničkom i tehnološkom smislu, uopšte što se tiče samog saobraćaja. Najpre, vozila su se promenila, kao i njihove performanse. To je, opet, prouzrokovalo i promenu ponašanja vozača i uopšte ponašanja svih učesnika u saobraćaju. Zatim, imamo pojavu mobilnih telefona, imamo rolere koje nismo imali, skejtove, dži-pi-es, da ne spominjem ostale muzičke uređaje koji su se u međuvremenu pojavili.
Sve ovo je uputilo na to da je vreme da se uradi i da dođe na red jedan nov zakon za bezbednost u saobraćaju, kome je, svakako, prevashodno, osnovni cilj smanjenje broja saobraćajnih nezgoda koje imamo. Smisao odgovornosti učesnika u saobraćaju nekada i danas nije promenjen, suštinski gledano. Međutim, danas imamo momenat kada se vozači često lako oslone na dobro i kvalitetno vozilo ili na svoje iskustvo.
Želim na još jednu stvar da skrenem pažnju kolegama koji trenutno pričaju, možda im nije interesantno što se tiče bezbednosti. U ovom domu smo doneli zaista puno zakona. Nije svaki građanin obavezan da zna sve te zakone, ali ovde imamo zakon koji se tiče svakog od nas. Svi smo učesnici u saobraćaju, da li kao vozači, ili kao pešaci, ili suvozači. Zato smatram da je ovo jedan od zakona koji u velikom delu treba da bude poznat najvećem delu našeg stanovništva.
Želim još da naglasim da znam da su na ovom zakonu radili ljudi koji su eksponenti struke, predstavnici svih nadležnih ministarstava koja su bitna, i prosvete i zdravlja i infrastrukture i trgovine i unutrašnjih poslova, tako da sam sigurana da je pred nama dobar predlog zakona.
Šta suštinski znači bezbednost u saobraćaju i šta predstavlja? Inženjerski gledano, sistem bezbednosti u saobraćaju ima svoje podsisteme, koje čine čovek, vozilo i put. Sam čovek, kao učesnik u saobraćaju, prisiljen je da tokom svoje vožnje stalno donosi odluke od manjeg ili većeg značaja po samo odvijanje saobraćaja.
Vozila, kao sredstvo prevoza sa različitim vozno-dinamičkim karakteristikama, predstavljaju drugu komponentu bezbednosti i čovek direktno upravlja ovim sredstvom. I naravno, put i okolina, kao prostor na kome se saobraćaj odvija i koji diktira stanja i uslove pod kojima čovek mora da postupa.
Uspešan je i dobar onaj sistem saobraćajne bezbednosti u kome su u potpunoj harmoniji ova tri podsistema, a u situaciji disharmoničnosti nastaju posledice koje su vrlo pogubne po ljudske živote.
Saobraćajne nezgode predstavljaju ogroman i teško merljiv gubitak za društvo. Da ne bih sad čitala statistiku, ona kaže da je uzrok za najveći broj nezgoda, gotovo 80% stradalih, ljudski faktor. Onih 20% se tiče vozila ili trenutne promene stanja na putevima. Neka materijalna šteta godišnje je preko 900 miliona evra, a ona nemerljiva šteta se ogleda u ljudskim životima.
Pošto znam da je bilo zamerki vezano za ovaj zakon da nisu dovoljno definisane odgovornosti, zapravo već članom 1. imamo tačno izdefinisano koja je čija odgovornost, gde se vidi odgovornost i putara, na koje je skretana pažnja, po pitanju same bezbednosti saobraćaja.
Osnovni cilj ovog zakona svakako je smanjenje broja nezgoda na putevima. Da bi se ovo postiglo, jasno smo članovima 8. i 9, delom i 11, izdefinisali Telo za koordinaciju i Agenciju za bezbednost saobraćaja i to da ćemo najzad imati jednu konstantnu strategiju, koja će se, bez obzira na to ko je ministar i ko je u ministarstvu, nadograđivati godinama. Ovom strategijom, kao krajnji cilj, želi se postići svest odgovornosti u saobraćaju, bez obzira da li smo pešaci, vozači ili suvozači.
Ono što je novo, što dovodimo u red ovim novim zakonom, jeste definisano i članom 28, koji jasno upućuje na zabranu korišćenja mobilnih telefona, koji su takođe veliki uzročnici nezgoda i dekoncentracije samih vozača. Ovo je jedan od poteza koji će odstraniti sve loše navike koje imamo u saobraćaju.
Želim da pohvalim, jer prvi put ovim zakonom definišemo inteligentne transportne sisteme, što gospoda ne znaju, a možda bi saznali nešto kada bi me malo bolje poslušali. Naime, inteligentni transportni sistemi predstavljaju tzv. pametne saobraćajne znake, znake sa poverljivim sadržajem, kojima se upravlja iz odgovarajućeg centra i satelitski se navodi, odnosno menjaju se… (Žagor u sali.) Zamolila bih predsednicu, zaista sam dekoncentrisana…
(Predsednik: Gospodo poslanici, zamolila bih vas da budete tiši. Ometate gospođu Milošević, ne može da govori.)
Dakle, inteligentni transportni sistemi, kao nešto čega već uveliko ima u razvijenim državama, nadam se da će ih biti i kod nas, ovim zakonom su spomenuti.
Jedino, mogu da kažem, možda smo mogli da uvedemo kao obavezu u većim gradovima, možda kao što je kod nas u Beogradu u Ulici kneza Miloša i Bulevaru, ipak su to frekventne saobraćajnice, da bi ipak možda bilo obavezno da imaju neki vid, shodno mogućnostima u tom trenutku.
Što se tiče ovog zakona, još da pohvalim da su jasno definisane kategorije vozača, što se najzad moralo, jer ne postoji zapravo univerzalna saobraćajna dozvola koja dozvoljava da vozite sve od kamiona do aviona. To je zaista dobro.
Epohalna novina se odnosi na kaznene poene i kažnjavanje, naročito tzv. nasilničke vožnje. Što se tiče tih kaznenih poena, o tome bi građani trebalo malo podrobnije da se raspitaju, da ne bi paušalno ocenjivali da će moći biti kažnjavan svako za svašta, što, naravno, nije tačno.
Dobro je što se ovom kaznenom politikom udvostručuju kazne ljudima koji u prisustvu maloletnog deteta čine prekršaje. Više puta smo bili očevici da ljudi, držeći malo dete za ruku, pretrčavaju ulicu ili voze dete u krilu na prednjem sedištu ili zajedno za volanom na Brankovom mostu i drugim saobraćajnicama. Moramo da budemo svesni da je naša nesavesnost u saobraćaju pogubna ne samo po nas, već i po ostale učesnike u saobraćaju.
Želim da dotaknem i rešenja koja ste dali, naročito kaznena, a tiču se stacionarnog saobraćaja, jer je naša mentalitetska navika da parkiramo vozilo upravo tamo gde smo krenuli, bez obzira na to da li je tu dozvoljeno ili nije dozvoljeno parkiranje.
Stacionarni saobraćaj je poznat po tome da ukoliko čovek ne parkira vozilo gde je namenjeno, bude izuzetno traumatičan i agresivan, ne samo po sam saobraćaj i njegovu frekventnost, po njegovu protočnost, brzinu i bezbednost, već je izuzetno traumatičan po pešake. Decu učimo da prelaze ulicu gde je pešački prelaz, a često se ne može ni videti od parkiranih vozila.
Stoga je jako dobro što je ovim zakonom pooštrena ta kaznena politika, kojom će se i nesavesnost u saobraćaju koja se ogleda u tom pogledu na adekvatan način kazniti.
Za kraj, želim samo još da ponovim – svi smo učesnici u saobraćaju. Naša savest i savesno ophođenje čuva ne samo nas, već i druge ljude i druge živote.
Još jednom želim da pohvalim predlog ovog zakona u ime SPS-JS. Želim da kažem da će naša poslanička grupa, iz razloga što nam je ovaj zakon neophodan, što je dobar, što čuva i nas i kompletno sve naše građane, u Danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Hvala.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, kolege narodni poslanici, nas troje poslanika iz JS nećemo glasati za ovaj zakon i da ljudi koji bi zaista trebalo da budu zaštićeni ovim zakonom, oni to oće pojedinim članovima, ne bežim od toga, to su ljudi koji zaista zaslužuju zaštitu, mislim na žene, decu, ljude sa invaliditetom, na ljude različite po veri i boji kože.
Želim da objasnim šta je to u ovom zakonu što nas, da kažem, blago rečeno iritira i zbog čega smatramo da neke stavke nisu primerene i nije im mesto u ovom zakonu.
Već u članu 13. ovog zakona pod teškim oblicima diskriminacije nabrojane su stavke šta sve to podrazumeva i među njima je i seksualno opredeljenje. Prosto postavljam pitanje zašto bi iko bez pitanja isticao svoje seksualno opredeljenje? Da li postoji neka društvena ili kulturološka potreba za tako nečim ili je to definitivno stvar intime pojedinca? Da li je to nešto što se ipak odnosi na ambijent koji nije javan?
Ne znam, možda sam u zabludi, ali cela ta priča biti gej, LBG, kako god, danas nije opredeljenje već je postalo zanimanje. Smatram da je potpuno nepotrebno konstantno isticanje sopstvene seksualnosti, a pri tom bez pitanja, čime samo želi da se izazove neka reakcija. Nažalost, na sreću, kako god, danas to može samo da bude animozitet.
Pitanja svih stavki koje se tiču diskriminacije u ovom članu zaista se odnose na prostor koga definiše javno mesto, a pri tom sopstvena seksualnost nije nešto gde je mesto njemu na javnim prostorima.
Nemojte tražiti od nas da se možemo diviti stavovima koji su u potpunoj suprotnosti od naših moralnih nagona, pod jedan, jer i suština tog našeg stava i viđenje našeg morala možda nije na visini vremena u kome živimo. To ne znam, ali prosto naša kritika nije uperena protiv nečijih drugačijih moralnih stavova, samo kritikujemo jer vidimo mogućnost da su oni definitivno u suprotnosti možda i sa našim hrišćanskim pogledima na svet, koji je ipak opšti koren svima nama, ako ne grešim.
Što se tiče jedne rasprave u načelu, imali smo prilike da čujemo da li sve kontroverze treba kazniti. Postavljam pitanje da li svaku kontroverzu treba staviti u zakon? Koliko njih ima? Da li za svaku treba poseban zakon? Da li ovim što štitimo članom 21. jednu kontroverzu, pakujemo je u zakon, šta se sa nama dešava kao sa društvom? Doživljavamo katarzu, postajemo "in".
To je deo koji mi nije jasan jer ne možete raditi zakon sa ovakvim članom kada morate shvatiti i da uzmete u obzir i mentalni sklop našeg društva. Neću da kažem da smo mentalno još uvek u feudalizmu, ali je sigurno da nismo ni ispred Evrope po nekim njihovim shvatanjima, da kažem liberalnim shvatanjima što se tiče morala.
Često se dešava da i sami sebe pogrešno tumačimo i da shvatamo, međutim, kada su u pitanju ozbiljne stvari, kao što je ovaj zakon, potrebna nam je pravičnost, ali ta pravičnost mora da bude takva da ne bude protiv unutrašnjeg glasa našeg ukusa, koji i čini našu savest. Ne moramo direktno da povezujemo moral i savest, a i možemo, zavisi s koje strane gledate.
Zašto bi danas uopšte i robovali modernim idejama, zašto bi robovali trendovima, ako su oni upravo protivnici naše moralnosti, i našeg ukusa i naše savesti.
Prosto priroda i prirodni procesi jesu nama bukvar iz koga učimo život, ali doslovce, i sada mi recite kako ću u potpuno istu ravan staviti nešto što po prirodi stvari, prirodno, suštinski, nije prirodno sa nečim što je po prirodi stvari prirodno.
Prosto iritira taj momenat nametanja nečeg što suštinski nije prirodno i stavljanje u istu ravan sa nečim što jeste prirodno. To svakako nije "jing" i "jang", nije jedinstvo suprotnosti koje je priroda definisala.
Nesporno je pravo svakog građanina na privatnost i na seksualnu orijentaciju, to je apsolutno nesporno. Međutim, mogu ovaj 21. član da tumačim i na sledeći način. Otkud znam, kad ovde to ne vidim, da možda ovim članom zakona nisu zaštićene i neke devijantne vrste i devijantni oblici seksualnog opredeljenja. To ne mogu da znam.
Znamo da postoje takve vrste koje su zakonom kažnjive. Šta to znači? Koja je razlika u ovom momentu između gej parade ili parade pedofila, nekrofila i zoofila? Oni ne rade ništa, ne čine delo, izražavaju svoju seksualnu opredeljenost, svoj stav prema nečemu. Tu je tanka linija da li ljudi i sa devijantnim seksualnim ponašanjem i opredeljenjem se možda mogu na neki način u jednom momentu podvući pod ovaj član 21. da budu zaštićeni.
Ako kažete da se tu radi samo o ljudima koji imaju drugačije seksualno opredeljenje u redu, međutim, hoću da kažem kako se ljudi drugačijeg seksualnog opredeljenja ponašaju kada neko nema isti stav kao oni. To vidimo na sajtu "Kvirije" ovih dana. Vidimo kako su oni izrazili svoj stav prema nekome ko ne misli isto kao oni.
Da li su to ljudi, njih čini četvoro, čak ih nema ni petoro da bi gramatički bili ljudi, zanima me da li novac koji se njima opredeljuje iz budžeta, 350.000 sa njima daje da oni osmisle svoj sajt. Da li to njima služi za obračun ili diskriminisanje klasično sa ljudima koji ne misle isto kao oni?
Zar nije možda bilo bolje da smo taj novac koji smo opredelili njima, na njihovu kampanju po medijima i na osmišljavanje njihovog sajta, ipak usmerili ka ljudima kojima je to neophodno, ka osobama sa invaliditetom, detetu nekog palog borca, nekoj ženi, nekoj slobodnoj kući, potpuno je nebitno?
Na samom kraju, da ne bismo shvatili da smo mi iz JS potpuno homofobični, mi jesmo ovaj zakon dobro pogledali i postoje drugi članovi zakona u kojima postoje izvesni termini s kojima ne možemo da se složimo, a to je konkretno u članu 18. u stavu 1. ovog zakona dozvolili ste da se reč "uverenje" preširoko može tumačiti. Ta formulacija može da se odnosi na dosta toga. Dosta toga može da se podvuče pod reč uverenje, na primer i stvaranje nekih sekti, ne moram da pričam kolika je njihova pogubnost.
Postavljam jedno pitanje – šta se dešava kada to lično uverenje, koje imamo pravo da tumačimo tako u ovom članu, može biti u sukobu sa nekim opštim interesima, a to opet možemo da podvedemo pod neko uverenje koje nije javno, odnosno, ako uverenje po definiciji ima subjektivan karakter, a ima, da li u datom momentu po odobrenju šire javnosti može postati i opšte i priznato, mi to ne znamo.
Šta se dešava ukoliko neko uverenje definiše nesklad sa opšteprihvaćenim i priznatim i ličnim te osobe. Doći ćemo u situaciju da razni oblici organizacija koje recimo imitiraju veru, eksploatišući slobodan prostor koje im daje reč "uverenje", opet omoguće da stvore neke štetne procese u društvu i oni će biti propovedani kao ispovedanje vere iz uverenja.
Osim toga, to ne mora uvek da bude pitanje lažne vere. Prosto, može se odnositi na formiranje nekih organizacija iz uverenja. Na primer, mogu da uzmem fašizam kao primer jer je to organizacija nastala iz uverenja. Zašto da ne? Ubedite me da ne mogu tako da tumačim uverenje koje mi je dato. To je organizacija iz uverenja.
Postoji druga stvar. Danas postoje grupe ljudi koje mogu biti zasnovana na animozitetu prema Romima, prema bilo kojoj drugoj manjinskoj grupi, ali isto tako mogu da imaju svoju organizaciju iz ličnog uverenja. Stoga smatramo da ste dozvolili da se preširoko ovim članom i stavom 1. tumači reč "uverenje", jer omogućava stvaranje organizacija čije udruživanje iz pogrešnih ličnih uverenja može da nas diskredituje kao društvo, a zapravo moramo sprečiti kapitalizovanje istih.
Za kraj sam htela još jednom da ponovim da mi iz JS znamo, smatramo, činjenica je, nam je neophodan zakon o antidiskriminaciji, ali prosto zbog ovih stavki koje postoje ovde, koje se kose sa našim moralnim i verskim, kojim god hoćete stavovima, nećemo to učiniti.
Mogu samo da se izvinim ljudima jer smatram da ljudi koji su zaista diskriminisani, a to su ljudi sa invaliditetom, to su deca, to su stara lica, oni zaslužuju ovaj zakon, ali pojedini članovi zakona ne rade u tom smislu da bi štitili njih, nego neke druge grupe. Hvala.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovana ministarka, predstavnici Vlade i kolege poslanici, ukoliko niste pažljivo slušali ministarku, ja mogu samo da ponovim da se neophodnost donošenja ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji ogleda se u potrebi usklađivanja postojećeg zakona sa novonastalim problemima u oblasti svojinskopravnih odnosa, nastalih u periodu od 1996. godine pa sve do danas. Neophodnost se ogleda i u stvaranju pravnog osnova za prevazilaženje problema koji su se pojavili primenom postojećeg zakona.
De fakto, u opštem je interesu građana svakako da postojeći zakon bude poboljšan u celini i usklađen sa Ustavom. Ovo eksplicitno znači da nećemo dolaziti u situacije da rešenja ne budu u skladu sa našim najvišim državnim aktom. Čak može neko i da protumači da neko od rešenja možda nije u skladu sa Ustavom i da sve to završi na Ustavnom sudu i da sve te pritužbe budu odbačene; mi imamo tu neku neminovnost koja se zove gubitak, a gubitak se ogleda u gubitku vremena, te stoga mi samo trošimo vreme, a praktično ne rešavamo problem koji imamo, a to je optimalno rešenje koje se ogleda u donošenju dobrog zakona.
U članu 58. stav 1. Ustava kaže se: "Jamči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona". I, u stavu 2. kaže se da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu Zakona.
Mišljenja sam, kao što i sam predlagač kaže, da treba proširiti i oblasti u kojima se može upotrebiti javni (opšti) interes i zbog novih oblika investicija koje su od suštinskog značaja za našu zemlju.
Ovde mogu dati kao primer izgradnju Koridora 10, i to ne samo drumskog nego i železničkog, koji, po proceni, ipak upućuje na neophodnost eksproprijacije jednog dela poljoprivrednog zemljišta. Izgradnja Koridora 10 kao najbitniju komponentu ima i vreme, a do gubitka istog može se doći nepostojanjem ove dopune Zakona o eksproprijaciji.
Sve što se gradi i što se radi ima svoju logistiku i mora da ima svoju logistiku. Jedna od osnovnih logističkih metoda jeste čuvena metoda „just in time“.
Stoga, mi ćemo dobrim zakonom doći do toga da u pravo vreme, na pravom mestu i pravim potezom dobijemo maksimum. Što se tiče samog koridora, mi ćemo dobiti, praktično, uštedu vremena, te se nećemo rasipati na neke druge stvari, već ćemo primenom zakona doći do kvalitetnog vremena koje će se potrošiti isključivo na izgradnju ovog koridora.
Uređivanjem eksproprijacije kao prinudne mere zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje dostupnost javnosti, s obzirom na to da zakon kao opšti pravni akt stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte u postupku eksproprijacije.
Redefinisanjem člana 3. ovog zakona uređuje se pitanje kategorije korisnika eksproprijacije, u smislu usklađivanja sa postojećim državnim uređenjem i promenama propisa kojima se reguliše oblik organizovanja pravnih lica koja su do sada bila korisnici eksproprijacije.
Moram da pomenem i član 5, gde je predloženo da se u slučaju eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta radi izgradnje značajnih linijskih infrastrukturnih objekata (kao što sam rekla, jedan od tih je i Koridor 10) kao naknada za to eksproprisano zemljište da u svojinu neko drugo, odgovarajuće, isto ili slično po kulturi ili klasi. Ukoliko ovim predlogom ne dođe do adekvatnog rešenja, naravno da naknada može biti u novcu, i to po tržišnim cenama. Sama ministarka je objasnila ko će biti taj ko definiše tržišnu cenu.
Ne mogu da tvrdim da u praksi možda neće doći do nekih situacija gde možda ovaj zakon neće imati adekvatan odgovor.
Međutim, mišljenja sam da će se donošenjem zakona o restituciji i zaštiti životne sredine ipak neke šupljine tu popuniti i nećemo imati tu novonastalu prazninu i deo gde nam ovaj zakon neće dati konkretan odgovor; naročito kada je u pitanju deo koji se odnosi na zakon o zaštiti životne sredine, neće doći do degradacije životne sredine, jer je korisnik eksproprijacije u obavezi da izvrši rekultivaciju tog zemljišta.
Ako uzmemo u obzir evropska iskustva, ona ukazuju da se eksproprijacija ne zloupotrebljava, već se primenjuje u eksplicitnim situacijama. Mogu dati primer Italije gde je ona korišćena u slučaju izgradnje nacionalnih autoputeva, železničkih pruga, proširenja akumulacionih jezera itd.
Stoga, ako težimo evropskim integracijama i evropskim zakonima, moramo se u skladu sa istim i ponašati.
Naglašavam još jednom za kraj da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu.
Poslanički klub SPS-JS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Poštovano predsedništvo, predstavnici Ministarstva, kolege poslanici, novi zakon o udruženjima konačno će urediti ovaj veoma važan segment društvenog života u našoj zemlji.
Dosadašnji zakon bi definitivno trebao da ostane u pluskvamperfektu jer je pokazao veliki broj manjkavosti i kao takav je usporavao s jedne strane, a sa druge strane omogućavao je neracionalno množenje raznih udruženja, kojima se nikako moglo ući u trag, a još manje se moglo doći do saznanja da li i kako uopšte rade ta udruženja.
Potpuno je jasno da udruženja građana moraju imati jasno i u pravnim okvirima definisane ciljeve i svrhu poslovanja. Mora biti jasan i poznat motiv zbog koga su građani formirali jedno takvo udruženje, jer je naravno vrlo bitno da država u njima vidi svog partnera, a samim tim dobrom saradnjom može uticati i na poboljšanje nekih od definisanih potreba građana.
Ono što je postojećim zakonom naročito stvaralo konfuziju je činjenica što su još uvek na snazi pojedine nadležnosti bivših paralelnih organa, bivših saveznih i republičkih, za koje znamo da formalno već duže vreme ne postoje, pa se dolazilo u takve situacije da registraciju i formiranje određenog udruženja, recimo, odobre bivši nepostojeći savezni, a s druge strane zabrane ili ne dozvole sadašnji republički, kao što već davno rekoh, nepostojeći.
Nov predlog zakona definitivno dovodi u red ovu oblast i određuje osnivanje i pravni položaj udruženja, kao i upis i brisanje iz registra, zatim članstvo i organe, statusne promene, prestanak rada i druga značajna pitanja za rad udruženja ali je dobro što je jasno definisano i uređen je status i delovanje stranih udruženja.
Ovim predlogom zakona uspostavlja se centralizovana jedinstvena evidencija i praćenje rada udruženja, kao i opravdanost njegovog postojanja, što je dobro, i permanentnim nadzorom će se uvek moći doći do saznanja da li funkcionišu ta udruženja i da li ispunjavaju svoje već definisane ciljeve i svrhu svog postojanja.
Dobro je to što se novim predlogom zakona o udruženjima obuhvata i oblast posebnih kategorija građana i njihovih udruženja, kao što je na primer sindikat, kome se daje mogućnost još samostalnijeg delovanja samog i boljeg uređivanja i imovine koju poseduju. Novi predlog omogućava da posebne kategorije građana imaju tzv. status udruživanja od javnog značaja, što je priličan iskorak u odnosu na dosadašnje rešenje iz ove oblasti. U cilju poboljšanja primene pojedinih članova ovog zakona, poslanički klub SPS-JS podneo je niz amandmana, jer smo stanovišta da član zakona, tačnije član broj 10, koji se konkretno odnosi na način formiranja odnosno ko sve može biti osnivač udruženja, gde se navodi da maloletno lice od 14 godina, uz saglasnost roditelja i dva strana državljana, kao da je dovoljno troje ljudi da bi se formiralo udruženje.
Ipak, za ovaj član moramo uzeti u obzir i naš mentalitet na neki način i neka prethodna iskustva, jer ako uzmete na primer da sam roditelj deteta od 14 godina, kao što jesam, zloupotrebu mogu da napravim preko svog deteta, a opet s druge strane pretpostavljam da ste zakonom, kao što jeste, vodili računa da se ipak vodi računa o pravima deteta, što bi opet verovatno moglo da spreči moju zloupotrebu. Stoga smatram da još jednom pogledamo, jer smo podneli amandmane na te članove, možda postoji još nešto kako bi na što manju meru smanjili mogućnost i uopšte tu ideju da se izvrši neka malverzacija.
Uzevši u obzir da statistika kaže da već imamo preko 30 hiljada registrovanih udruženja, smatramo da ovako niski kriterijumi od samo troje ljudi ipak mogu povećati broj udruženja, među kojima se može javiti veliki broj onih koji će imati i nepoznatu svrhu i funkcionisanje i samim tim, kao što sam navela, ako može biti dete od 14 godina. No, o tome ćemo raspravljati pretpostavljam kada bude vreme za amandmane. Nadam se da ćete još jednom razmotriti mogućnost prihvatanja ovih naših amandmana jer suštinski želimo samo da unapredimo i poboljšamo sam zakon preko ovog člana.
Pošto donošenje zakona o udruženjima predstavlja jednu od neispunjenih obaveza Republike Srbije preuzetih pristupanjem u članstvo Saveta Evrope, potpuno je opravdano njegovo predlaganje po hitnom postupku. Generalno želim da kažem da će Poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, jer smo stanovišta da svaka oblast javnog i društvenog života naše zemlje mora biti uređena i mora biti usklađena sa evropskim standardima koji bliže definišu ovu oblast. Hvala najlepše.

Poštovane kolege poslanici, pozivam se na čl. 225, 226. Pošto pojedine kolege ovde u Skupštini celog dana brinu o izvesnoj žirafi, želim da objasnim o čemu se, zapravo, radi, jer to dugujem građanima Srbije.
Dakle, ne radi se ni o kakvoj žirafi, već se radi o novcu koji je opredeljen iz Vlade Srbije za Jagodinu, za ulaganje u zoološki vrt, jer, gospodine koji me upravo sada gledate, hoću da vam kažem da je Jagodina jedna od destinacija koja je prilično posećena, veliki broj ljudi dolazi, tako da je potpuno normalno da se ulaže u nešto što je turistička destinacija.
Drugo, što se tiče gospodina bivšeg ministra, meni je jasno da njega izuzetno kompleksira to što za dva mandata nije uradio apsolutno ništa i što se njegov minuli rad, u njegovim mandatima, ogleda u brdu praznih flaša i čaša, recimo, ili neuspeloj koncesiji, ili, možemo još da kažemo, kraduckanju.
Pošto je malopre toliko energično pričao o koncesiji kao o nekom poslu koji nismo uradili, a bio je nešto najbolje ikad predviđeno što je moglo da se uradi za našu državu, želim da kažem gospodinu bivšem ministru da je Gebels umro i da njegovo "sto puta ponovljena laž postaje istina" ne prolazi kod nas. U stvari, sad kad bolje razmislim o toj žirafi, možda je njemu krivo što on nije želeo da ima tu žirafu, već se, čovek, ipak, opredelio za ovce, te ga smatram jako vidovitim, jer je video svoje buduće zanimanje, ali se bojim da će mu i posao s ovcama proći kao i koncesija. Hvala.

Malo mi je skraćena uvodna reč, gospodin predsednik nije tu, ali svejedno ga pozdravljam, gospodine predsedniče Vlade, cenjeni ministri, predsedništvo, prisutni gosti, naravno, dame i gospodo, što se tiče stava Jedinstvene Srbije po pitanju KiM je potpuno jasan. KiM su oduvek bili, jesu i zauvek će biti deo Republike Srbije i jedino možemo pregovarati o stepenu autonomije Kosmeta unutar Srbije.
Podržavamo ovaj predlog rezolucije i glasaćemo za njega, jer je potpuno u interesu našeg naroda i srpske države, i saglasan je sa svim međunarodnim dokumentima, a pre svega sa Poveljom UN.
Želim da iskoristim priliku da se još jednom, u ime Jedinstvene Srbije, svoje koalicije, a nadam se i svih nas, zahvalim Ruskoj federaciji, koja je stala uz nas u momentu kada nam je to bilo neophodno i ne samo da je zaštitila naš narod i našu državu, već je stala u zaštitu čitavog međunarodnog prava.
Svi u svetu moraju da znaju, naročito politička svetska elita, SAD i pojedine članice EU, da je za nas pitanje KiM zaista pitanje broj jedan i da se nikako ne sme vezivati ni za jedno drugo pitanje, što uključuje i naše evropske integracije.
Želim da kažem da sad imamo priliku da učestvujemo u pravim pregovorima i kao takvu je moramo iskoristiti i skrenuti pažnju kosovskim Albancima koji su do sada, zahvaljujući podršci Martija Ahtisarija, pregovore u Beču shvatili kao pregovore o statusu srpske manjine u nezavisnom Kosovu.
To nije moguće iz razloga što Srbi ne mogu biti manjina u rođenoj zemlji.
Drugo, ako je tema pregovora status, u tom smislu nikada nezavisnost ne može biti kompromis. Zato je neophodno da se svi učesnici u pregovaračkom procesu i naravno međunarodno telo koje će voditi pregovore u startu definišu koja je tema pregovora, jer u ovom trenutku, praktično, ne bi mogli ni da razgovaramo, eventualno o decentralizaciji, ukoliko mi ne znamo koji je konačan politički status.
Još jednom za kraj da kažem da mi podržavamo našu rezoluciju, nadamo se da će se izglasati do kraja i da je razlog što je u potpunom saglasju i sa našim Ustavom i štiti naše državne i nacionalne interese. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, da se obratim gospodinu koji je malopre pričao, prvo ste prozvali dvojicu ljudi koji nisu ovde, gospodina Petra Petrovića. Ako pričate o koaliciji u Jagodini... da, prozvali ste, rekli ste - gospodin Petrović nije tu, ali ću reći u njegovo ime.
U opštini Jagodina u koaliciji nije samo Radikalna stranka sa Jedinstvenom Srbijom, između ostalog. Da je to koalicija koja ne radi kako treba, u ovom trenutku se ne bi otvarao jedan jedini i prvi u Srbiji akva park, da ne pričam šta sve još ima Jagodina. Živim na Novom Beogradu i tri godine čekam, gledam neku građevinu.
Kao drugo, ako bi postojao kantar koji meri težinu reči koje se izgovaraju u kampanjama, možda danas ne bi bilo ni vlade. Hvala lepo.