Po amandmanu, kao izvestilac Odbora.

U vezi ovih amandmana koje je jedan od podnosioca branio, gospođo Brnabić, u Beogradu je bila jedna profesorka latinskog, zvala se Mirjana Maskareli i na ovakve diskusije podnosilaca amandmana ona je imala običaj da kaže – lupeto, lupetare, lupetatum ili u prevodu – lupetati. Jer, kako drugačije ovakve diskusije tumačiti?

Ovde je reč o Carinskom zakonu, koji se usklađuje sa Zakonom o nameštenicima i zaposlenim u drugim državnim organima. Ja potpuno mogu da razumem ljutnju jednog od podnosilaca amandmana, zato što nije mogao da prođe lekarski pregled. Ali, ne zato što fizički nije zdrav, imali smo priliku da vidimo da je dovoljno zdrav da i volu rep iščupa, nego zato što nije zdrav u mozak.

Verovatno specijalizanti koji specijaliziraju za lečenje mentalnih bolesti posmatraju ovu sednicu Skupštine. Da li će oni u nekom trenutku da uspostave dijagnozu, ne znam. Da li će to da bude neka poznata bolest, ni to ne znam. Da li će da bude neka nova bolest? Ako bude nova bolest, treba da se zove po njemu, da zasluži svoje mesto u istoriji, ali medicinskoj.

Kad preti nekom lisicama, prvo treba da razmisli da li će da mu obuku belu košulju, samo ne znam gde će da mu stave ruke, da li napred ili pozadi. Jer, drugačije ne mogu da objasnim ovakve diskusije i ovakvo ponašanje.

Zamislite da jedan od podnosilaca amandmana ispunjava sledeći uslov. Čitam novi Predlog zakona – U zvanju carinskog savetnika i carinskog inspektora obavljaju se složeni poslovi. Jel može on da obavlja neki složen posao? Dalje – koji su najčešće precizno određeni i podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika sa jasnim okvirom delovanja, uz povremeni nadzor pretpostavljenog. Ovakav, ne može ni ulicom da ide bez nadzora više. I ne samo što je opasan po okolinu, on je opasan po sebe.

Danima trpimo ovde uvrede od jednog čoveka kome mesto nije u Narodnoj skupštini. Ja nisam lekar, ali valjda laički mogu da vidim da je neko mentalno bolestan. I takvi nam ovde ulaze, pa još sa maliganima, i drže predavanja i prete i vređaju.

Dobro, ne može da uvredi, on može samo da pokuša. Nije vredan on da bilo koga od nas uvredi. Izvinite, i na bolest da mu oprostimo, ali ne moramo sve ovo da trpimo. Ovo je poniženje Narodne skupštine.

Sad ja i vidim zašto nije mogao da prođe lekarski pregled, u onom psihološkom delu. Zamislite, da obavlja on složene poslove, i to uz povremeni nadzor. Zamislite tek samostalno da obavlja složene poslove. Pa, nije ni čudo što su od svih amandmana jedino znao da napiše dve reči na svih šest članova zakona – briše se. Pa, ni to nije valjda znao sam, neko je morao da mu pomogne. I nije ni čudo što nisu prihvaćeni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić.

Ja sam sada u toku zasedanja čuo da su dva evroposlanika danas u našoj Narodnoj skupštini, u našem centralnom holu, držali konferenciju za štampu i da su na toj konferenciji izjavili da će da se zalažu da se pristupanje Srbije EU zaustavi, kao i da se obustavi pristup Srbije svim evropskim fondovima.

36/2 TĐ/CG

Ja sam dugo narodni poslanik i ovako nešto nisam čuo ni video u životu. Ovakvo poniženje građana Srbije, mene kao narodnog poslanika, sve kolege ovde niko nije ponizio kao taj koji im je omogućio da drže takvu konferenciju za štampu u našoj Narodnoj skupštini. Najveće poniženje koje ste mogli da napravite Srbiji, svakom građaninu i taj koji je to uradio treba da ga bude sramota. Da pitam, koliko to čovek može da mrzi i koliko može da bude jeftin da to uradi, kolika je to mržnja protiv Aleksandra Vučića da tako nešto uradi, ponizi sve građane Srbije. Treba da vas bude sramota. Niko nikada u ovoj skupštini nije nešto slično uradio, nije mu padalo na pamet. Nemoj ti koji si zabranjivao na Fakultetu političkih nauka da se drži tribina povodom NATO agresije 24. marta da mi prebacuješ nešto, kao prodekan, znaš ti dobro šta ti ja pričam, dok ste razmatrali kojim ćete studentima kakve ocene da date, po političkoj liniji. Nemoj da se praviš naivan i Englez.

Dalje, pitao bih gospodina ministra poljoprivrede – ko je prodao srpske mlekare, jeste li vi, ministre, ili dinastija „Ces Mekon“? Problemi koje imamo sa mlekarama su zbog jeftine prodaje najvećih srpskih mlekara, a prodaju je organizovala dinastija „Ces Mekon“, pa nemoj da taj iz „Ces Mekona“ pita vas nego neka ide da pita one sa kojima je dogovarao prodaju mlekara zašto su cene mleka tako velike, a otkupne tako niske.

Da pitam ministra trgovine – ko je prodao i kada najveći srpski trgovinski lanac prvo iz stečaja, a zatim iz trgovine najobičnije? Ko je prodao „C market“ Miškoviću, a zatim „Delezu“?

(Dušan Nikezić: Cica Tabaković.)

Taj koji je prodao prodao je i preko 60% srpskog tržišta i sve ove probleme koje vi danas imate nastali su tom prodajom, opet dinastija „Ces Mekon“, pa neka pita njih zašto su cene mleka velike u prodavnicama, što pita vas, sa njima je dogovarao to, sa njima je pravio dilove.

Vi ste u neku ruku čak i pristojni. Trebate da kažete da su građanima naplaćivali čak i mesto u rafu, dotle su išli, jer su kontrolisali kompletno tržište. Dobavljače su unakazili, jer nisu hteli da im plate robu, a ovi nisu imali kome da prodaju, jer oni drže, Bože moj, skoro 70% tržišta. Usporili su potrošnju, usporili prihode u budžet i sad se prave nevešti i naivni i pitaju zašto, a svemu su oni ovome kumovali.

Postavlja se pitanje oko akcizne politike u vezi naftinih derivata. Prihodi od svih akciza na naftine derivate u Srbiji su 45 milijardi dinara. Rashodi Ministarstva odbrane 277, pa kažite, evo ponovo, pozivam svakog ko sme, ko hoće, ne treba nam vojska, hoćemo jeftino gorivo.

(Dušan Nikezić: Ne treba nam nacionalni stadion.)

Evo neka kaže to. Neće, ali će populistički da priča kako država otima od građana, pa će populistički da priča kako je sve opljačkano. Samo neka mi neko kaže koja to opljačkana država može da ima rezerve derivata nafte, za tri meseca da se litar nafte i derivata ne uveze, pa država te derivate kupuje na tržištu kao i svaki drugi kupac, pa kako je to onda opljačkana, kako nema nikakvih problema u snabdevanju gorivom.

37/1 MV/MT 17.00 – 17.10

Kad neko kaže – EKSPO 18 milijardi, samo da ga podsetim u tim milijarda EKSPO je Dunavski koridor, od požarevačke naplatne rampe do Golupca.

(Dušan Nikezić: Koliko košta?)

Pa neka kaže da je protiv izgradnje Dunavskog koridora jer on je u projektu

. On pripada u projektu EKSPO.

Neka izađe pred Požarevljane i neka to kaže.

Stalno pričaju o nekom padu životnog standarda, velikoj inflaciji u Srbiji. Da podsetim, inflacije 2008. godine 11,7%, 2009. godine 8,4%, 2010. godine 6,5%, 2011. godine 11%, danas je ispod 3%.

Što ne budete iskreni pa ne kažete da je prvi put u istoriji prosečna plata u Republici Srbiji veća od prosečne potrošačke korpe? Ne, držaćemo se demagogije –Srbija je protiv EU, institucije, ovo, ono. Što ne kažete lepo – ako hoćemo da nastavimo evro integracije uslov je da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, to znači skuplji gas, skuplje sve drugu, rizik po gubitak radnih mesta, pad konkurentnosti privrede? Jer, u procesu pristupanja EU imate dva procesa. Prvi je pravno zakonodavni i u tom procesu smo i u ovom trenutku mnogo bolji nego neke članice EU. Drugi je političke prirode. Što onda zloupotrebljavate tešku situaciju zemlje, u tom političkom delu procesa?

Pa, jeste, teška je politička situacija zemlje kada neko od vas traži da se odreknete svog dela teritorije da biste nastavili proces pristupanja.

Jedino se kolega Bakarec dohvatio, po meni, jedne jako zanimljive stvari. Pošto se ćuti o tome kakvo je zaista stanje u Srbiji i šta zaista radi vlast Aleksandra Vučića za građane Srbije. Čak ste to i namerno pogrešno interpretirali.

Nije reč ovde ni o kakvom zaduženju za „Beogradski Metro“, nego potvrđivanju finansijskog protokola. Nema zaduženja još uvek. To je protokol, saradnja, predviđanje i šta su i koje su čije obaveze. A, zar nije lepo da Beograd dobije metro? Zar nije lepo da konačno izbegnemo ove gužve u našoj prestonici u kojoj se toliko teško živi da na dva miliona stanovnika imate milion 170 hiljada registrovanih automobila?

Život vas prilično demantuje ma koliko vi pokušavali taj narativ da je ova vlast loša, da ne rade institucije, a to mi kažu oni koji su na opštinskim odborima birali sudije, tužioce, itd. Institucije rade, država funkcioniše. Jer, da nismo ozbiljna država danas bi sipali gorivo iz kantica, što bi se desilo da ste vi kojim slučajem na vlasti. A, građani Srbije ne moraju da brinu. Ako i budu teška vremena država će ta teška vremena da podeli sa svojim građanima, a ne da misli samo na sebe kao što je ranije bilo. I, to je velika razlika između vas i nas, između vaših lidera i Aleksandra Vučića.

I dok prizivate izbore hrabrite sebe, u nadi da će opet neko čudo da se desi, a čuda se ne dešavaju baš često, skoro nikad, koje će da vas dovede na vlast kao što vas je dovelo 5. oktobra. Peti oktobar je obojena revolucija u Srbiji. Više nikad.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo čujem neko osporavanje o tome da li narodni poslanici treba da predlažu zakon ili ne. Za razliku od nekih koji imaju plitku pamet i kratko sećanje, ja znam da su u istoriji ove Narodne skupštine mnogi narodni poslanici predlagali zakone. Recimo, Zakon o javnim nabavkama donet 2012. godine bio je poslanički zakon, narodni poslanici su ga napisali, napravili radnu grupu, organizovali sve potrebne rasprave, predložili Narodnoj skupštini koja ga je usvojili. Samo da podsetim kolege narodne poslanike da je samo zbog tog Zakona o javnim nabavkama u 2014. godini Fond za zdravstvenu zaštitu Republike Srbije uštedeo 450 miliona evra, što znači da je bivši režim za 10-ak godina ukrao iz Fonda za zdravstvenu zaštitu oko četiri milijarde evra. Tek toliko, sića.

Idemo dalje.

Još jedan zakon je bio poslanički – Zakon o Narodnoj banci Srbije. Predložili su ga isto narodni poslanici 2012. godine. Treba li da vas podsetim kolika je bila inflacija pre donošenja tog zakona, a za vreme vlasti bivšeg režima. U najboljem slučaju 9%, a da pogledamo kolika je bila posle ili danas – 2,8%. Razlika je bar tri puta u korist zakona koji su predložili narodni poslanici.

Da vas podsetim ili pitam – da li znate koliki je bio evro pre samog donošenja zakona? Bio je 119,80, devizne rezerve, neto, 5,1 milijardu evra. Danas je 117,5 srednji kurs, a devizne rezerve su preko 25 milijardi evra neto, a zlatne rezerve su veće nego devizne rezerve koje smo zatekli kod vas. Toliko o tome kako narodni poslanici znaju da pišu zakone, a kako neki koji to osporavaju, kad su bili ministri i državni sekretari i savetnici premijera, nisu znali ili su znali ali im nisu bile časne namere, jer su hteli da napišu zakone, da kroz donošenje takvih zakona legalizuju pljačku koju su sprovodili dok su vršili vlast.

28/3 TĐ/IR

Sada smo imali priliku na početku današnjeg dana da čujemo kako nam neko ko je lepo krao od Srbije predlaže da mi krademo od Rusije. Evo, to su vaši dometi. Valjda ste hteli da od domaćih lopova postanete i međunarodni, ali to ova vlast svakako nije.

29/1 AL/MJ 15.55 – 16.05

Što se tiče pravosudnih zakona, ili ja bih pre rekao tužilačkih zakona koji uređuju unutrašnju organizaciju tužilaštva, nisam znao da je moj kolegama iz bivšeg režima važnije da se vodi debata o jednoj ruševini, koju neko zove zgrada Generalštaba, ja je zovem ruševina jer nije ništa drugo, nego da se vodi debata o istinskoj i pravoj odgovornosti onih kojih su prouzrokovali smrt 16 ljudi u Novom Sadu. O tome ćutite. To vam nešto ne treba. Taj deo istine vas više ne interesuje, obojena revolucija propala. Istrošili ste tu temu. Vidite, baš moj kolega Uglješa Mrdić se najviše bavio ovom temom zarad istine, ne zarad politike.

Vratio bih se na onu fotografiju koju je pokazivala moja uvažena koleginica Milica Nikolić. Na fotografiji sede tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala Nenadić, sedi sa njim bivši direktor „Infrastrukture“ Milutin Milošević, sedi neki Bojović, predsednik Skupštine akcionarskog društva „Infrastrukture“, sedi sa njim i rektor Đokić. Neko bi rekao lepo društvo, imaju pravo da sednu, da se druže, ja kažem imaju, samo pre toga bih postavio jedno drugo pitanje.

Kada je započeta tužilačka istraga vezano za pad nadstrešnice u Novom Sadu Više tužilaštvo u Novom Sadu se bavilo uzrocima i odgovornima za pad u smislu tehničke struke. Više javno tužilaštvo u Beogradu je pokrenulo postupak finansijske istrage vezano za pad nastrešnice i moguće korupcije koja se dešava u tome.

Šta se dešava u toku same tužilačke istrage? Republički tužilac Zagorka Dolovac oduzima predmet Višem javnom tužilaštvu i upućuje ga Nenadiću. Sad, jedno pitanje za vas koji mnogo dobro znate pravo, jel to normalno ponašanje? Ja bih rekao da nije. Zato što, ako je započelo jedno tužilaštvo istragu, pustite ga da tu istragu sprovede do kraja, a kada prikupi dokaze opredelite kom tužilaštvu pripada. Ne. Moralo je da se prebaci Nenadiću.

Znate zašto? Pa, zato što je postojala opasnost da onaj ko je potpisao da je nadstrešnica, odnosno cela železnička stanica bezbedna za javnu upotrebu sedi sa tužiocem Nenadićem, a to je Milutin Milošević, direktor „Infrastrukture Železnica Srbije“.

Drugi osumnjičeni, koji bi mogao da završi u tužilačkoj istrazi u pritvoru jeste Bojović, jer besramno krijete, u želji da od jednog krivičnog postupka pretvoriti politički postupak, koji bi na kraju doveo do toga da se nasilno promeni vlast u Republici Srbiji. Zato nije smelo Više javno tužilaštvo u Beogradu da vodi finansijsku istragu i zato je Zagorka Dolovac taj predmet izmestila kod Nenadića.

Da podsetim, a neki od vas su imali takve pozicije da nemoguće da ne znaju, direktor „Infrastrukture Železnica Srbije“ potpisuje ugovor sa izvođačem radova na rekonstrukciji i obnovi cele pruge Beograd – Novi Sad – Subotica i svih železničkih stanica. On potpisuje ugovor sa izvođačem. On daje saglasnost na angažovanje svakog podizvođača, on vrši nadzor, on odobrava i vrši isplate, a saglasnost na sve njegove pravne radnje daje predsednik Skupštine Bojović i postavljam pitanje – šta traži u društvu sa tužiocem za suzbijanje organizovanog kriminala Nenadićem u kafani i rektorom Đokićem? Šta traži Nenadić sa njima? O tome ćutite, nego nas zamajavate sa Generalštabom, jednom ruševinom.

Da podsetim samo u celoj ovoj priči da politički proces koji ste hteli da vodite sa rektorom Đokićem jeste pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti u Republici Srbiji. Po nekim pogovaranjima, pričama, informacijama, rektoru Đokiću je izvesni taj Bojević neki intimus. Znam da su se u istoriji vodili ratovi zbog žena, i Trojanski rat je bio zbog žene, tako da nije isključeno samo ne znamo ko je Bojović ili rektor Đokić

29/2 AL/MJ

muško ili žensko, bez obzira da biram njihovo seksualno opredeljenje ili da ga kritikujem. Nemam nameru time da se bavim, ali moguće je sprovoditi i obojenu revoluciju, moguće je sprovoditi obojenu revoluciju da biste zaštitili svog ljubavnika. Nešto postajete nervozni.

Samo da podsetim, Republika Srbija je pod dirigentskom palicom rektora Đokića bila skoro pa blokirana. Sve ste fakultete blokirali zajedno sa njim, jer niko normalan ne može da poveruje da bi 10, 15 ili 20 studenata bez pomoći dekana i rektora moglo da blokira bilo koji fakultet.

Na delu je bila sprovođena jedna obična obojena revolucija. Što vam toliko smeta obojena revolucija? Izgubili ste, obojena revolucija je propala, propala, nema ništa od toga. To smo vam obećali još pre godinu dana kada ste odbijali prvo izbore. Rekli ste – ko izađe na izbore, on je izdajnik. Tada ste nadali da ćete 15. marta nasiljem da dođete na vlast. Kada niste došli 15. marta na vlast tražili ste privremenu Vladu. Kada ste izgubili privremenu Vladu, odnosno izabrana srpska Vlada, tražite izbore. To je vaša politika.

Znači, vi ćete da sve ovde nas da zamajavate oko najobičnije ruševine, Generalštaba, u želji da prikrijete zaista prave odgovorne za korupciju po pitanju rušenja nadstrešnice u Novom Sadu, zato što to vama politički odgovara i zato ste protiv toga da tužioci koji štite okrivljene, osumnjičene, ja se izvinjavam, u ovom postupku budu smenjeni, odnosno njihova nadležnost bude promenjena, a to tužilaštvo koje je pre svega tu da bi štitilo zakone i Republiku Srbiju, radilo svoj posao, a ne sprovodilo diktate određenih političkih struktura, nevladinih organizacija i određenih obaveštajnih službi iz inostranstva.

Po tome i vidim vaš zahtev koji ste svi zdušno podržali da sam u pravu, a to je tzv. neka tužilačka policija. Nemam ništa protiv, samo pogledajte koje su zemlje učestvovale u tom projektu, da li ta tužilačka policija postoji u njihovim državama, da li neko želi kroz priču o tužilačkoj policiji da utiče na političke procese u Srbiji. Tako da, zaboravite i tu stvar.

Sa ovim izmenama seta tužilačkih i pravosudnih zakona, koje je predložio uvaženi kolega Mrdić, konačno vraćamo Srbiji nadležnosti i deo vlasti koji pripada narodu i državi Srbiji, a ne nevladinim organizacijama, zapadnim centrima moći i pripadnicima bivšeg režima.

Zahvaljujem.

Znate šta, razumem da neko mora da brani Nenadića, iz potpuno privatnih razloga. Trenutno se vodi, završen je prvostepeni postupak pred Specijalnim sudom u aferi „Azotara“, gde je direktor „Ces Mekona“ oslobođen odgovornosti u postupku koji Nenadić vodi i Saša Dragin u prvostepenom postupku. Lični motiv ima uvaženi kolega, bivši savetnik premijera Cvetkovića, da brani Nenadića. Isto kao što ima i da sačuva prijatelje kao što su Dulić ili Bubalo. Saša Dragin, naravno, zajedno su radili. Pajtosi. Drugari. Neko je opljačkao subvencionisano đubrivo i strpao sebi razliku od 5,2 miliona evra u džep i umesto da odgovara Nenadić ga oslobađa.

Idemo dalje. Pričamo o javnim nabavkama. Sve postupke koji su navedeni, na njih daje saglasnost država, Vlada, na osnovu nekih međunarodnih sporazuma, a opet, jedan deo tih međunarodnih sporazuma potpisao je baš bivši savetnik premijera Cvetkovića, i to baš pogodite sa kim, sa Kinom. Nemam ništa protiv, odličan sporazum. Ja sam glasao za taj sporazum, kao narodni poslanik, da ga potvrdi Narodna skupština.

E sad, to što su neki ljudi koje je takođe birala ova Narodna skupština, koji su ulivali poverenje, koji su nas sve ovde prevarili, jel treba da budu smenjeni? Jel se desi da neki put neka skupštinska većina izabere nekog ministra koji na kraju ne ispuni iščekivanja te Narodne skupštine? Pa, desi se. Pa, jel su smenjeni? Pa, smenjeni su.

30/2 MZ/MT

Znate šta, u celoj toj priči oko javnih nabavki ja ću da navedem samo jedan primer kako se to radilo za vreme bivšeg režima. Raspisali su javnu nabavku za izgradnju autoputa od Vranja do Preševa. Pazite sad – ceo posao dobija građevinska firma koja je registrovana nekoliko meseci pre dobijanja posla. Pogodite gde je registrovana. U Austriji, na autobuskoj stanici.

Pa tako je, jeste smešno. zaista su dodelili posao kompaniji koja je registrovana, nekoliko meseci pre dodele ugovora, na autobuskoj ili železničkoj stanici u Beču. I sad pazite šta urade još. Potpišu ugovor, obezbede avans, uplate avans i firma proglasi stečaj. Pare pojela maca. I sad će takvi da mi pričaju kakve ugovore zaključuje ova Vlada i ova većina. Pa ceo auto-put od Vranja do Preševa je neko ukrao ili ste možda vi zajedno sa njim, a ubeđen sam da je bilo tako.

Nemojte, ko boga vas molim, više vi da pričate o sistemu, o zakonu, o poštenju, videli smo vaše poštenje dok ste bili na vlasti, ni crno ispod nokta niste ostavili građanima Srbije.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ja ću malo da se pozabavim javnim nabavkama i izveštajima Komisije za zaštitu prava i Kancelarije za javne nabavke.

Čini mi se da su tokom čitave godine javne nabavke kako Republika Srbija troši sredstva iz budžeta Republike Srbije tema i ovde se mnogo toga u toku protekle godine o tome raspravljala, međutim niko nije bio dovoljno iskren od predstavnika bivšeg režima da prizna koliko je Srbija napredovala u oblasti javnih nabavki i da su postupci koje sprovodi Republika Srbija jedni od najtransparentnijih i najboljih u Evropi.

Možda je to vama smešno, ali u nastavku vam neće biti smešno.

Danas imate sistem javnih nabavki koji je u svakom trenutku dostupan svakom građaninu Republike Srbije, od davanja plana javne nabavke do sprovođenja

6/3 GD/MJ

konačne odluke i dodeli ugovora. Samo to ne želite da kažete ili da priznate zato što ne možete na taj način da opravdate to što nekog optužujete iz ugla svoje perspektive prvoklasnih lopuža.

Da bih objasnio građanima Srbije kako ste krali, 40% nabavki u njihovo vreme se sprovodilo u pregovaračkom postupku. Danas je samo 3%.

7/1 TĐ/MP 11.05 – 11.15

Šta znači pregovarački postupak? Ne sprovode javnu nabavku, nego je pravdaju, hitnost postupka. Traže saglasnost, tada Uprave za javne nabavke, da sprovedu pregovarački postupak i dve lopuže iz bivšeg režima sednu, dogovore se ko će da dobije posao i realizuju posao. To je bio pregovarački postupak.

Danas je pregovarački postupak samo u 3% javnih nabavki i to za postupke gde je predmet javne nabavke isključivo pravo jednog vlasnika, a to je najčešće intelektualna svojina.

Danas Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki rešava predmete od okončanja prikupljanja dokumentacije u roku od 28 dana, prosek. U njihovo vreme po dve, tri godine nisu mogli da reše žalbu. I sada vi nekome nešto prebacujete. Sprovodili ste javne nabavke po kancelarijama, zatvorenim, bez prisustva javnosti, bez portala, bez plana javnih nabavki i dajete sebi za pravo da nekome kažete da on zloupotrebljava Zakon o javnim nabavkama. Celu godinu lažete kako se EKSPO radi bez primene Zakona o javnim nabavkama, a znate da se radi po skraćenom postupku, ali se radi, i podleže svim zakonskim propisima i pravima na pravni lek i žalbu, ali ne možete tada da stvarate narativ da vlast krade. Zato ćutite o tome, zato izmišljate, zato optužujete druge za vaše lopovluke koje ste sprovodili dok ste bili na vlasti.

U narodu i u biologiji ima jedna ptica koja svoje jaje uvali drugoj ptici u gnezdo. Zove se kukavica, pa ste i vi kukavice koje stalno svoje lopovluke, svoje zloupotrebe, svoje privatizacije i mlekara, i vodoizvorišta, pripisujete drugima. Ovde jedan poslanik kmeči za zaposlene u Vranju, a zbog dovođenja vašeg investitora u Vranje, Srđan Dejković je izgubio svoju kompaniju iz Vranja koja je zapošljavala 500 radnika. Samo tada to nije bio problem, ali sada jeste problem da se sedne sa onima koji su doveli do otpuštanja tih 500 radnika i da sedi sa njima u klupi, zastupa njihove programe. Zato što niste imali Komisiju za kontrolu državne pomoći, pa ste doveli investitora u Vranje koji je zatvorio domaćeg investitora, a brinete navodno o domaćim investitorima, brinete o javnim nabavkama, brinete o svemu, samo sada kada ste opozicija, a niste nimalo dok ste bili na vlasti zato smo i zatekli opustošenu i opljačkanu državu, kakvu više nikada nećete moći da napravite, kao što više nikada u njoj nećete moći ni da odlučujete.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sada smo imali priliku da čujemo kako čak i preci narodnih poslanika smetaju u ovoj diskusiji, a mogu da kažem jednog prilično avanturističkog pokreta koji tvrdi da je zemlja ravna ploča i da su svi koji imaju zelene oči ili plave, vanzemaljci. Sada da li je to istina ili ne, neka to nauka utvrdi.

Pa valjda po tom istom principu ne znaju da uključe jedan najobičniji računar. Može čak i preko mobilnog telefona i da pogledaju portal za javne nabavke. Valjda je portal previše težak zadatak da to nauče i vide, jer da vide znali bi da pre ove vlasti nikakav portal nije postojao, da pre ove vlasti nije postojao ni registar ponuđača, da pre ove vlasti nisu bili poznati ugovori, oglas, bodovanje, prigovor, žalbe, rešenja.

Sada svaki građanin to može da vidi. A, ovi što ne znaju da pogledaju portal, izgleda mi odlično znaju da gledaju ili pišu po društvenim mrežama raznorazne gluposti. A, da malo uključe mozak znali bi da po javnoj nabavci mi imamo bolji prosek nego region. Ali nema veze, ajmo da slažemo i da napadnemo SNS ili predsednika Vučića, da nešto smislimo, da nešto lupimo i odvalimo, da budemo interesantni, pa kaže još, da se nameštaju tenderi, evo nađite mi i danas jednu, jednu jedinu ozbiljnu građevinsku ili putarsku firmu koja ne radi za državu, jednu jedinu.

Evo ponovo dobacuju gluposti, da se malo više bavite politikom, znali biste da lokalne samouprave imaju problem zato što se niko ne javlja na njihove oglase, jer građevinska i putarska preduzeća, ne mogu da ispune ni one obaveze koje su preuzele prema Republici Srbiji i samo mi objasnite kako to u pokradenoj državi imate devizne rezerve, od 25 milijardi evra, neto, a zatečeno je 5. Objasnite mi kako imate budžetsku rezervu od 4 milijardi evra. Objasnite mi kako mogu da se povećavaju plate i penzije. To ne ide sa pokradenom državom, nego sa normalnom koja se razvija, a u nedostatku političkog programa, najlakše je slagati i lupati gluposti o ravnoj zemlji i vanzemaljcima sa zelenim i plavim očima. Hvala vam.

38/3 VS/MP

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već od ujutru krećemo malo sa zanimljivim reakcijama vezano za raspravu i izbor sudija Ustavnog suda. Jeste važna tačka dnevnog reda, međutim očekivao sam više da raspravljamo o kandidatima, o njihovim rezultatima, da ne mešamo njihove članove porodica u našu raspravu, jer oni ne mogu da odgovore. Nešto najružnije što sam čuo jeste od pripadnika bivšeg režima, jer oni nisu opozicija, nego bivši režim i lopuže će da budu dokle god postoje, jer su pokrali Srbiju, a sada ćemo da vidimo i kako su to radili.

Slušao sam velike priče o demokratiji. Sada, kada je neko nov na političkoj sceni, te priče o demokratiji možda kod nekog mogu i da prođu, i zaštiti zakona, i Ustava itd.

Da vidimo kako je to izgledalo u njihovo vreme, obzirom da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšte obavezujuće.

Da krenemo od, recimo, izbora za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Evo, kakve to veze ima sa odlukom Ustavnog suda? Pa, zato što je Ustavni sud od izbora Nate Mesarović za predsednika Vrhovnog kasacionog suda ćutao, iako je odluka o njenom izboru bila neustavna, što je drugi Ustavni sud ocenio kako neustavno. A šta su uradila gospoda iz bivšeg režima? Predlagač je na nezakonit način uputio Narodnoj skupštini predlog za izbor Nate Mesarović. Tadašnji predsednik Odbora nadležnog za poslove pravosuđa Boško Ristić je to video, da odluka nije u skladu sa zakonom, poništio odluku, sakrio je i Natu Mesarović predložio kao predsednik odbora nadležnog za poslove pravosuđa, bez opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda.

Evo, tu je gospođa Ana Brnabić. Ne postoji ni dan danas u arhivi Narodne skupštine izvornik kako su kršili Ustav i direktno primenjivali Ustav bez zakona, odnosno suprotno zakonu. Da li je to ta vaša vladavina prava?

4/3 GD/MJ

Pazite, najvažniju funkciju u pravosuđu su izabrali na neustavan način, jer to tako funkcioniše kod njih, da bi zatim na neustavan način izabrali sve nosioce pravosudnih i javno-tužilačkih funkcija, gde su se kandidati birali na sednicama opštinskih i gradskih odbora Demokratske stranke, a često i za kafanskim stolom sa kariranim stolnjakom. Sede dva advokata, jedan visoki funkcioner Demokratske stranke, drugi njegov prijatelj i određuju ko će da bude sudija, ko će da bude tužilac. Vrlo zanimljivo. Evo, kaže mi kolega iz Vranja da su to radili u niškoj kafani.

5/1 TĐ/MP 10.45 – 10.55

Idemo dalje.

Kada je Boris Tadić predlagao sudije, kandidate za sudije Ustavnog suda, taj postupak je trajao neuobičajeno dugo. A, znate zašto? Birali su se politički podobni kandidati za sudije Ustavnog suda. Bezbednosno informativna agencija je tada koju je on kontrolisao dobila zadatak da proveri sve kandidate, ja nemam ništa protiv, ali ne da proveri njihovu časnost da zastupaju, da nose funkciju Ustavnog suda i njihovu dostojnost nego, pošto su to profesori u najvećem broju slučajeva bili, da provere da li je njihov stav da Boris Tadić može da bude biran treći put za predsednika Srbije.

Svaki kandidat koji je na predavanju u amfiteatru rekao da to nije u skladu sa Ustavom bio je brisan sa liste kandidata. Znam neke i lično. To je istina koja vas boli i mogu da vam kažem da to nije u skladu sa Ustavom, jer se nadležnosti predsednika Republike nisu menjale, ni njegov izbor, pa ne može da dobije treći mandat, ali vama nije smetalo da donesete neustavan zakon, slušajte sada ovo, neustavan zakon za sprovođenje Ustava. To su vaši dometi u vladavini prava.

Idemo dalje.

Bili smo svedoci ovde pre nekoliko dana oko izbora članova REM-a i mogu da kažem da je bivši režim od cele te sednice pokušao da napravi jednu farsu i da njihov peti kandidat, koji bi činio većinu, prođe ovde odlukom na način koji nije predviđen zakonom koji to reguliše. Zbog čega su to hteli? Hteli su iz jednog prostog razloga da imaju apsolutnu većinu u REM-u. Neko bi pomislio da bi N1 dobio nacionalnu frekvenciju, možda jeste, možda nije, verujem da jeste, ali nešto drugo je posredi bilo u pitanju - da se ukinu i zabrane sva elektronska medija koja su suprotna njihovoj političkoj ideologiji. Da li je to demokratija, gospodo?

Mi nismo ni jedan medij zabranili, čak ni jedan jedini. Ni jedan jedini medij nismo zabranili. Vi sa tim ne možete da se pohvalite, jer ste zabranjivali i hapsili. Gde je ta vaša demokratija? Gde je ta vaša demokratija?

Idemo dalje.

Gledajte kakav su oni to plana napravili. Koristeći i zloupotrebljavajući tragediju u Novom Sadu, prvo su 15. marta zajedno sa svojim blokaderima sa kojima su tada bili u velikoj ljubavi na nasilan način hteli da preuzmu vlast u Srbiji. Kada je to propalo, tada su im nuđeni izbori. Odbijali su izbore. Kada je to propalo, kmečali ste ovde skoro svi do jednog - dajte nam prelaznu Vladu. Niste je dobili. Preživeli smo na vaše nasilje i odbranili izbornu volju građana.

Kada niste dobili prelaznu Vladu tražite nove izbore. Kada ste se posvađali sa blokaderima, e onda nećete nove izbore, nego ćete da gasite medije preko REM-a, a ako je moguće da izaberete sudije Ustavnog suda koji će da zabranjuju političko delovanje, da vrše lustracije, da zabrane predsedniku Srbije da bude nosilac liste. Pazite to. To je vaša demokratija, jer ste o tome kmečali i ne možete da kažete da to nije istina, lično sam video kada ste to radili kod raznih zapadnih diplomata i funkcionera. Tražili ste od njih da Aleksandru Vučiću zabrane da bude nosilac bilo koje izborne liste, pa ako to ne pomogne i opet Aleksandar Vučić pobedi, e onda je tu vaš Ustavni sud da dekretom vas dovede na vlast. Gde su tu građani? Znači, nasilje mimo volje građana. Na kraju Ustavni sud dekretom da vas dovede na vlast, pod izgovorom da su glasali neki koji nisu samo državljani Srbije, a nije vam smetalo kada je Milorad Dodik glasao za Borisa Tadića. Pretite ovde lustracijom. Doneli ste i zakon koji je opet oglašen neustavnim - Zakon o lustraciji. Da li je to vaša politika?

I na kraju kada kažem - gde je narod, mislim na onaj narod koga vi vređate, koga nazivate nepismenim, koga nazivate štrokavim, koga nazivate jeftinim, koga nazivate sendvičarima, koga nazivate ćaci. Gospodo, krezuba Srbija, gospodo, bez volje

5/2 TĐ/MP

tih građana ne možete da dođete na vlast. Zaboravite na vlast i samo nam pomažete. Dokle god ih tako vređate još više ih motivišete da vam još više pokažu kako niste dostojni njihovog poverenja, ne samo zbog vaše prošlosti, koja je užasna kada ste Srbiju ostavili opljačkanu, srušenu, nego i zbog vaše demagogije o vašoj brizi za Srbiju, o vašoj brizi za građane, a pre svega o brizi za fotelje i novac koji sada Srbija i njeni građani više imaju nego ikada. To je vaš cilj. To je vaša politička borba, ali vas u tome građani Srbije nikada neće podržati.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da neko ovde u Narodnoj skupštini ne shvata kako se pišu amandmani, kako se utvrđuju iznosi i namene za trošenje sredstava.

Ovi amandmani koje sam podneo su međusobno povezani, pa između ostalog, da je neko čitao tabelu, a nije čitao tabelu, recimo da je u originalnom tekstu budžeta predviđeno da novi gasovod između Srbije i Makedonije košta 42 miliona evra što nije dovoljno, predviđeno je 170, što nije dovoljno nego košta 420 miliona evra.

Sada da krenem o još nekoj stavki. U istom ovom amandmanu predviđeno je koliko može da se emituje hartija od vrednosti, ukoliko su uslovi povoljniji nego na tržištu kod banaka.

Nisam znao da će ovaj moj amandman toliko polemike da izazove ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Očigledno je da đak sa Berklija i još neki ovde ne propuštaju priliku da, ako se Srbija nađe u teškoj situaciji, tu situaciju još više ne otežaju i napravu štetu građanima Srbije i Srbiji.

Uvek ćemo da se bavimo u vođenju politike jednim vidom trgovine emocijama. Ovde konkretno trgovine emocijama našeg naroda prema Rusiji i Ruskoj Federaciji. Sada će oni da se predstavljaju kao rusofili, a ja kažem evo ovako – ja jesam rusofil i više sam uradio za razvoj odnosa između Srbije i Rusije nego svi vi zajedno, više nego svi vi zajedno, a mnogostruko manje nego pojedini ministri, predsednici Vlada i predsednik Republike Srbije.

Prema tome, još jednu stvar pre nego što nastavite sa urlanjem, ja sam pripadnik srpskog naroda i građanin Republike Srbije i odluke ću uvek da donosim koje su u skladu sa interesima naroda kome pripadam i građanima Srbije, jer je Srbija moja država, nije ničija druga, nemam rezervnu. Građanin sam Republike Srbije. Kada kažem moja, nemam rezervnu, za razliku od mnogo vas i nisam spreman da se igram sa sudbinom države u kojoj živim i koju volim, za razliku od vas, i nisam spreman da trgujem emocijama da bi sticao jeftine političke poen nanoseći štetu sopstvenom narodu i sopstvenoj državi. To je razlika između vas i nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumljive su meni neke kritike ili bivšeg režima ili narodnih poslanika opozicije, jedna me posebno ovako iznenađuje. Uvek se nekako dotaknu cene goriva, ali neće da pogledaju prihodnu stranu budžeta da su prihodi i akcize na naftne derivate 244 milijardi dinara, a da su troškovi Ministarstva odbrane 274, možda pet ili 277 milijardi dinara. Već ako hoće jeftino gorivo, nemam ništa protiv, neka izađu lepo i javno pred građane Srbije i neka kažu da nam ne treba moderna i snažna vojska koja garantuje teritorijalnu celovitost Republike Srbije, da bi mogli da imamo jeftino gorivo, jer su uglavnom sve diskusije ovde koje sam slušao danas i proteklih dana, u najveću ruku demagogija, ništa drugo.

E sada, jedan zanimljiv člana sam pronašao i spremio da podsetim kolege i srpsku javnost na određene informacije i saznanja. Prema najnovijim podacima Evropske komisije, stopa nezaposlenosti u Srbiji dostigla je 20 posto, čime je posle BiH, rekorder u regionu. Ekonomisti nemaju optimistične prognoze i najavljuju još jaču opštu recesiju. Početkom godine, Republički zavod za statistiku, izneo je alarmantan podatak da u Srbiji bez posla svakog meseca u proseku ostane grad veličine Loznice, ovi iz Vranja mogu da izračunaju, pošto budem rekao koliko će trebati da ostane na jedan grad, kao što je Vranje bez, dobije 555 radnika, dobije otkaz svakog dana, paralelno sa tim, oni građani koji imaju sreće da rade, suočavaju se sa rastućom inflacijom, devalviranjem ili smanjenjem plata, ali sa neizvesnošću da li će sutra ostati bez posla. Prema podacima koje je upravo objavila Evropska komisija, Srbija je prva u regionu po porastu stopa inflacije sa rastom cena od 10,3 posto. Neko je pričao o nekim realnim zaradama, kada je on bio na vlasti, a sada je inflacija 2,8 posto.

Dalji pad standarda je neminovan, dok se ne budu videli faktori koji će da utiču pod jedan na nivo proizvodnje, preko procesa proizvodnje do okončanja postupka otpuštanja ljudi i pada broja zaposlenih u Srbiji.

Vlasnik jedne građevinske firme u Beogradu, koji je molio da ostane anoniman, kaže da od početka godine morao je da otpusti čak 122 od ukupno 250 zaposlenih zbog svega toga, dodaje, on trpi dalju perspektivu u novim poslovnim projektima, da ne govorim da su to ljudi koji su radili sedam, osam, deset godina i da su vukli određene kooperante tako da je broj nezaposlenih i do tri, četiri puta veći.

Beograđanin Predrag Lazić radi u jednom privatnom uvozno-izvoznom preduzeću, koje je zatvoreno u periodu krize, čekajući na berzi rada sa dvoje dece i ženom koja takođe ne radi, primoran je da radi na crno. Taj posao obezbeđuje neka sredstva za život, ali nikako ne sređuje socijalnu stranu u smislu da nemam nikakvu socijalno osiguranje i da nemam nikakvo penziono osiguranje.

Stanje na tržištu rada je dosta nezavidno, jer i kada se pojavi prilika za jedno radno mesto, konkuriše 700 stotina ljudi, objašnjava Lazić. Ekonomskog oporavka ni statistički u Srbiji tokom prošle godine gotovo da nije bilo, jer je rast BDP-a, prema Evropskoj komisiji, skromnih 1,8%. Izvor „Deutsche Welle“, datum 13. april 2011. godine.

E, sad, svi ovi iz bivšeg režima, koji su navodno brinuli za radnike, ovu budućnost građanima Srbije nude, jer to je i njihova prošlost, kad su bili na vlasti. Oni nude inflaciju koja je preko 10% , nude preko 500 stotina radnika da dnevno gubi posao da bi, eto, njima bilo bolje, da bi živeli udobnije, a za građane koliko brinu, pokazali kad su bili na vlasti, dok je svakog dana 555 radnika gubilo posao.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam i rekao u svojoj prvoj raspravi o budžetu, predvideo sam u kom će smeru da ide rasprava i koje će to da budu kritike budžeta za 2026. godinu. Čini mi se da nikako, da li nedostatka znanja, da li iz ljudske gluposti, neke moje kolege ne mogu da izađu iz jednog kruga u kome se uporno vrte.

Znači, priča se svodi na to svi javni radovi koje imamo su iz kredita i da se ta sredstva uglavnom zloupotrebljavaju i kradu. Onaj ko zna da pročita budžet videće da su sredstva za javne investicije u iznosu od preko 600 milijardi dinara, a da su sredstva koja su iz kredita, odnosno iz deficita negde oko 300 milijardi dinara, što znači da više od polovine javnih radova i investicija finansira Republika Srbija iz svojih prihoda. Prestanite više da pričate gluposti, jer vrlo je lako te gluposti proveriti i demantovati.

Ja bih samo, kada je reč o tome kako se raspolaže novcem, nešto da kažem za 2025. godinu, pa od 1. januara plate u javnom sektoru su povećane za 8%, dok su u prosveti povećane za 11%. Zatim su 1. marta u prosveti povećane za još 5%, a od oktobra još 5%, što ukupno čini 22,4% povećanja zarada u prosveti i mogu da postavim jedno pitanje – a kako ste to onda kritikovali naše stanje i brigu države o zaposlenima u prosveti?

Kažete još sledeće – sve je to od kredita. Ne, nije. Onaj ko čita budžet zna da su ovo prihodi Republike Srbije, a sad mi objasnite odakle ti prihodi - iz poreza, doprinosa i privrede. Kako ti prihodi odoše narodu, a vi tvrdite da mi sve pokradosmo? Vi pokušavate da prodate jedan paradoks, a to je da država nikada nije imala više para, da građani nikada više nisu imali para, da se više nikada nije gradilo i radilo po Srbiji u granicama da neko nešto krade, pa bi valjda trebali da stojimo, da se ništa ne radi, da se ništa ne gradi iz straha od vas da nam ne kažete da smo nešto ukrali. Kako predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić reče – svako se kreće u granicama svoje pokvarenosti. Tako kako ste vi vladali, ne vladamo mi i zato ste već 13 godina opozicija, a kako izgleda ostaćete tu dokle god je demokratskog sistema u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Mali, jeste li primetili nešto u dosadašnjoj diskusiji naših kolega iz bivšeg režima koji su vladali Srbijom? Niko od njih nije govorio kako država da zaradi novac, nego su nas učili kako država treba da troši novac. Odakle ta naknadna pamet, baš me interesuje?

Naslušao sam se ovde svega i svačega. Jedan kaže – treba da povećamo zarade u prosveti. Dobro. Lepo. Jedan kaže – treba da povećamo subvencije u poljoprivredi. Samo nam ne reče, a pobeže iz sale, to je bilo samo valjda, samo nam ne reče hoće li to da otkine od onog železničkog čvora obilaznice kod Niša ili će možda kod brze saobraćajnice u Požarevcu da umanji sredstva ili će možda kod Kragujevca ili na nekom drugom infrastrukturnom projektu u Srbiji. Pa kažu – za nauku. Svako je imao neku svoju ciljanu populističku grupu, kojoj će da da jasnu političku poruku da bi živeli bolje da su oni na vlasti.

Sada da podsetim malo kako je to izgledalo kad nisu znali da država treba i da ima prihoda. Zaduživali su nas neverovatnom brzinom, 1.270 milijardi dinara za četiri godine ili ekvivalent, 11 milijardi evra, a možda i više, da bi vodili populističke politike. I dokle smo stigli? Do bankrota države.

I sada nam oni pričaju kako bi oni opet trošili novac, naravno, sad ga ima mnogo više, mnogo više država zarađuje, samo kažem, evo, nema problema, hajmo ovih 230-240 miliona evra da prebacimo, recimo, za poljoprivredu i za plate u prosveti, kako vi to kažete, podići ćemo standard u prosveti i u nauci. Samo da vas pitam, šta ćemo iduće godine? Iduće godine tih para neće biti. Kada zaustavite infrastrukturne projekte u državi, tih para opet neće biti. Da li se to zove EKSPO ili neko drugo ime, nema veze, neće toga biti. I to je ta populistička politika, koju ovde slušamo već nekoliko dana. Onda mi izađe neko i kaže – treba ukinuti taj koruptivni projekat EKSPO. Pa, dobro, treba nekima. Nekima treba. Valjda su se uplašili da neko ne potroši i izgradi pare, pa neće biti za njih.

Samo znate šta, sajamski prostor oko EKSPO-a ima jedan ekvivalent u ne tako davnoj prošlosti, košta negde oko milijardu evra, nešto malo više. E, sad zamislite jednu kompaniju koja se zove „Ces Mekon“, dinastije „Ces Mekon“, koja je savetovala sve banke naše za po 50.000 evra mesečno.

Dokle smo mi stigli sa tim savetovanjem banaka? Da vas podsetim, oni su oduzeli dozvolu za rad „Agrobanci“. Šteta, kako bi rekli u „Alan Fordu“, neko voli da ga citira: „Cijena, prava sitnica, 600 miliona evra“, malo više. A još platili da banka propadne, a štetu platili iz budžeta. Pošto su u međuvremenu opljačkali Fond za obezbeđenje likvidnosti kredita, pa su savetovali jednu drugu banku sa Bojanom Pajtićem, zvala se Razvojna banka Vojvodine, baš su se razvili, oduzeta dozvola za rad zbog nelikvidnosti banke, šteta, kako kažu opet u „Alan Fordu“: „Cijena prava sitnica, nešto preko 300 miliona evra“.

I sada oni koji pričaju o korupciji, oštetili državu, svojim savetima koje je država plaćala, za preko milijardu evra, i to je valjda ta budućnost koju oni nude građanima Srbije, budžetom. Vi svaki put kad izglasate budžet planirate i prihode za ne godinu kada se budžet troši, nego za godinu posle nje, jer morate da imate održive javne finansije, što se uporno negira od strane bivšeg režima. I džaba njima i Eurostat i Razvojna banka i Svetska banka i Međunarodni monetarni fond i agencije koje se bave rejtingom država kreditnim itd, oni su od svih njih pametniji, pa su zato valjda i 2012. godine, u februaru, najurili Međunarodni monetarni fond iz Srbije, pred bankrot Srbije. Molim da bar toliko ne vređaju inteligenciju nas koji se sećamo kakvi su bili dok su bili na vlasti.

Što se tiče amandmana, još jedno pitanje da postavim, vama je to smešno, nema veze, tiče se energetske bezbednosti i stabilnosti Srbije. Već preko 40 dana, skoro 50, naša Naftna industrija Srbije radi na rezervama koje je ova država kupila. U sirovoj nafti imamo rezerve u naftnim derivatima. I pošto je neizvesnost ne samo oko NIS-a, to će se rešiti za nekih do dva meseca, ja se nadam možda i mnogo ranije, neizvesnost i okruženje koje imamo u okruženju nas obavezuju da imamo višemesečne zalihe nafte, naftnih derivata i ovaj amandman ide u tom pravcu, i gasa, i interkonekcije gasa, i diverzifikacije gasnih čvorišta i zato sam ovaj amandman podneo.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor je sve one zakone iz svoje nadležnosti razmatrao, doneo je određena mišljenja, uputio Narodnoj skupštini. Kasnije bih o tome šta piše u zakonima, malo više bih o tome šta se dešavalo na sednicama Odbora i kakav se jedan narativ pravi u našoj javnosti i o rezultatima koje ima Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije i koalicija sa SNS.

Vidite, pravi se jedan narativ da sve što pravimo i što se gradi, da se gradi iz kredita. Samo bih da podsetim građane i kolege narodne poslanike, da je investicija 6,7% BDP-a a javni dug 3% u ovoj godini, što znači da ćemo za više od polovine investicije na teritoriji Republike Srbije mi sami da finansiramo.

Naravno, možemo i bez kredita, samo ćemo tada imati sporiji razvoj, zato što su neki neodgovorni u periodu od 2001. do 2012. godine dozvolili da mnogo zemalja iz ovog regiona stigne, prestigne i daleko iza sebe ostavi Srbiju. E, takvi su sebi dali za pravo da kažu da se u Srbiji sve gradi iz kredita, što nije tačno.

Idemo dalje. Kada su u pitanju postupci dodeljivanja poslova, zamislite molim vas, da dovode u pitanje i Zakon o javnim nabavkama i postupak dodele poslova, isti oni koji dok su sedeli u kabinetu Mirka Cvetkovića, da je od 10 postupaka javnih nabavki četiri bilo u pregovaračkom postupku. Sednu dva mangupa i dogovaraju se koja će cena javnih radova da bude, koji se opet plate, a nikada ne izvrše. Takvi su davali sebi za pravo da dovode u pitanje rezultate.

Idemo dalje. Takvi isti su davali sebi za pravo da dok su sedeli u kabinetu Mirka Cvetkovića kritikuju mere koje sprovodi Vlada Republike Srbije, dok je 600.000 ljudi ostajalo bez posla dok su sedeli u tom istom kabinetu.

I na kraju, kada neko priča o korupciji, zaista je sramota da dok je sedeo u kabinetu Mirka Cvetkovića i ministra privrede njegov rođeni otac davao savete Vladi Republike Srbije kako da se vodi privreda, zbog toga bio uhapšen. Znate šta, i platio kauciju u više milionskom iznosu u evrima, ali ne zato što je bio dobar biznismen, nego zato što je poslovao sa državom dok mu je sin sedeo u najvišim državnim organima u dinastiji CES Mecon. Đura neki, hapsili mu tatu. Sada takvi pričaju kako se krade na infrastrukturi, kako, pazite sada ovo.

Znate šta je za njih bila misaona imenica, nikako ne mogu da shvate da je kurs evra već 10 godina stabilan. Pa, to u njihovo vreme nije bilo moguće. Kažu ne valja. Mi to radimo veštački, da bi Vučić podizao BDP. Ne, nego da bi oni trpali pare u džepove kao što su to radili 12 godina kada je narod bio sve siromašniji, oni sve bogatiji.

Ministar je samo jedan deo prikazao u svom izlaganju kako i šta radi država u kojoj nema korupcije, pljačke i prevare na kakvu su oni navikli. Kako se povećavaju plate u zdravstvu, kako se povećavaju plate u prosveti, kako smo … Pazite, za godinu dana izgradili 100 kilometara brzih puteva i saobraćajnica, a oni se godinu dana mučili u Požarevcu oko rekonstrukcije puta od tri kilometra. To su vam bila dostignuća, ali taj narativ prave.

Garantna šema za mlade, pa gde su bile garantne šeme za njihovo vreme. Pa, morale dinastije da trpaju pare u džepove, prvo oko ovog gradonačelnika, pa onda oko dinastije CES Mecon. Pazite ovo, dovode u pitanje cenu infrastrukturnih projekata, pitaju koliko košta kilometar auto-puta u Srbiji u današnje vreme. A zamislite oni napravili najskuplji kilometar mosta na svetu od preko 450 miliona evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ulazimo u kraj rasprave oko izbora članova Saveta REM-a i naslušao sam se ovde raznih diskusija, naročito o tome kako navodno u Srbiji ne postoji sloboda govora, da su zato krive televizije sa nacionalnim frekvencijama i da one snose najveću odgovornost što bivši režim ne može da dođe na vlast, pa moraju preko ulice, nasiljem i blokadama da se nekako ponovo domognu fotelja u kojima će da nastave ono što su bili zaustavljeni 2012. godine.

Jedan od kolega je čak išao toliko daleko da je pokušavao sa nekom evidencijom koliko puta se predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, pojavio na Javnom servisu, odnosno na RTS, samo je zaboravio jednu stvar da kaže - da li je govorio kao predsednik Republike ili kao predsednik SNS ili član SNS.

Znate, po njima ne treba da bude vest kada predsednik Republike Srbije otvara neku deonicu nekog auto-puta, to treba da se sakrije od građana, ne treba da bude vest ni kada se otvori fabrika u kojoj će da radi nekoliko stotina ili hiljada ljudi, zato što to po njima nije vest.

Kada već spominju zatvaranje, danas jeste vest kada se zatvori fabrika, u vaše vreme to nije bila vest, u vaše vreme to nije bila vest zato što je svakog dana preko 500 radnika ostajalo bez posla i to je razlog što više niste na vlasti.

Za vas nije vest kada Srbija kao država pobeđuje, jer vi to doživljavate kao poraz. Pa, vidim, čim toliko dobacujete, izgleda mi da uopšte ne osećate krivicu što je za vreme vaše vlasti 500 ljudi dnevno gubilo posao i da biste ukoliko dođete na vlast, ponovo to radili.

Pričam o temi taman koliko ste i vi.

Evo, jedna koleginica ovde spominje nekakav rijaliti na nacionalnoj frekvenciji, samo što nije spomenula „Velikog brata“. Remek delo vrhunske lopuže sa diplomom mašinskog mozga, koji je na zemljištu koje je predviđeno za decu izgradio svoju imperiju, plaćajući to 50.000 evra, čini mi se, na period od desetak godina, u Pionirskom gradu. I tada je rijaliti mogao da bude prihvatljiv njima i sada moraju da napadaju drugi, da bi ih nekim čudom opet vrhunska lopuža sa diplomom mašinskog mozga stavila na listu da opstanu politički ovde. Samo mislim da će to i njemu biti nemoguće misija.

Rijaliti je u Srbiju dovela vrhunska lopuža sa diplomom mašinskog mozga. To prihvatite jednom. Za razliku od vrhunske lopuže sa diplomom mašinskog mozga, mi dovodimo investitore i zapošljavamo građane i nikakvi saveti REM-a to ne mogu da sakriju i poreknu.

Kada već pričamo o kandidatima, jedan mi je jako zanimljiv, Šabić, uvaženi bivši kolega narodni poslanik iz Narodne skupštine Republike Srbije, koji je, pazite, u isto vreme, toliko o tome koliko imate kvalitetnih kadrova, u isto vreme obavljao dužnost i narodnog poslanika i ministra za lokalnu samoupravu, a toliko je brinuo o demokratiji da je u septembru 2003. godine poništio Skupštinu, odluku Skupštine grada Požarevca, kada je DOS bio smenjen sa vlasti. I to je za vas demokratija.

Znate, samo pričam o moralnim kvalitetima kandidata koje vi preko raznih nevladinih organizacija, udruženja predlažete. Koliko ste spremni daleko da idete, da biste ostvarili svoje sebične, političke ciljeve koji su suprotni državi Srbiji, jer za vas je vrhunac demokratije, slobodnog izražavanja i novinarstva kada kamenje i flaše lete. Zamislite, kod vas su kamenice i flaše dobile krila, pa su poletele same. Niko ih nije bacio, niko nije gađan. Zamislite, i baklje su dobile krila kod vas, da zapale prostorije SNS, ali to nije ništa, sve je mirno u Novom Sadu, samo neki ljudi razbijaju prostorije SNS, dok krilima lete valjda kamenice, flaše, baklje. To je za vas vrhunac demokratije i vi biste takvim televizijama davali nacionalnu frekvenciju.

Kada pričate o mržnji, ta televizija seje mržnju, ta televizija deli narod, ta televizija huška sve druge da se oni koji drugačije misle sukobljavaju. Pa, jednog dana kada izađete iz tih poslaničkih klupa, bar pogledajte jednom iza kakvu ste nam Srbiju ostavili 2012. godine i kakvu biste je ponovo napravili da dođete na vlast.

Da završim, nikakav Savet REM-a, nikakve nacionalne frekvencije vas na vlast ne mogu da dovedu, zato što iza sebe imate pustoš, uništenu državu, a narod više da vam da poverenje da je ponovo uništavate nema šanse.