Poštovani građani, poštovani poslanici, sigurno da je na ovakav način izvrgnut dogovor koji je bio postignut između poslaničkih grupa.
Mogli bismo kvalitetnije da govorimo o ovim amandmanima, ali pošto nam je materijal koji smo spremili za ovu raspravu u pojedinostima ostao kod kuće, jer nije bilo predviđeno da se danas radi po ovoj tački, sigurno da moramo da skupljamo materijal po celoj skupštini i da o ovom govorimo.
Ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 10. koji glasi: "Nezakonitim ulaskom u Republiku Srbiju smatra se ulazak", a onda je navedeno pet stavova, "1) van mesta ili vremena određenog za prelazak državne granice; 2) izbegavanjem granične kontrole; 3) upotrebom tuđe, nevažeće, odnosno lažne putne isprave ili druge isprave; 4) davanjem neistinitih podataka graničnoj policiji; 5) za vreme trajanja zaštitne mere udaljenja stranaca sa teritorije Republike Srbije, mere bezbednosti proterivanja stranaca iz zemlje ili mere otkaza boravka." Želeo sam da se u članu 10. stav 1. posle tačke 5) doda tačka 6) "i u drugim situacijama koje su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona".
Znači, u praktičnom životu postoje mnogobrojne situacije i načini kršenja odredaba o povredi državnih granica i uslovima nezakonitog ulaska u državu. Da bi se olakšao postupak neposredne kontrole državne granice od strane nadležnih državnih organa potrebno je ovakvom širom odredbom uticati na pojačanu kontrolu i sprečiti nezakonit ulazak u državu.
Vlada je odbila ovaj amandman uz obrazloženje da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što su predložene druge situacije već obuhvaćene članom 11. Predloga zakona i odnose se na odbijanje ulaska stranaca, a u članu 10. su precizno navedeni slučajevi nezakonitog ulaska u zemlju. Znači, stranac je već ušao u zemlju, ali na nezakonit način, i nije mu odbijen ulazak u našu zemlju. Mislim da ovaj stav treba da stoji i u članu 10.
Ali, mi imamo ovde jednu situaciju... i sigurno je da amandman gospodina Buhe nije prihvaćen zato da bi se i izbeglice smatrale strancima. Sigurno je da znamo kakvi su njihovi problemi koji postoje trenutno u našoj državi, njihov izbeglički status, situacija da država ne vodi računa o izbeglicama, da jedino pojedinačno lokalne samouprave i neke međunarodne donacije još uvek pomažu ovoj populaciji. Recimo, lokalna samouprava iz koje dolazim, a to je opština Vrbas, u prethodnom periodu, dok je imala mogućnosti, dok još postojao fond solidarnosti, mogla je da pomogne velikom broju izbeglica, da li kupovinom domaćinstava, jer to je jedini način na koji se problemi mogu rešiti.
Sada pokušavamo kroz razne programe i konkurse koji postoje u našoj državi da konkurišemo kao opština. Vidimo da ti programi nisu uvek kvalitetni, a naša država na pogrešan način o tome razgovara sa predstavnicima međunarodne zajednice, UN i ostalih, recimo, italijanske vlade ili vlade Japana, koji su spremni da daju izvesna sredstva da se reši izbeglički status.
Sigurno je da se kvalitetnije i za manje novca može rešiti izbeglički status. U ovim opštinama imamo, pogotovo u seoskim sredinama, veliki broj domaćinstava koja su na prodaju i cene su dosta niske. Recimo, za pet-šest hiljada evra može da se kupi u selu domaćinstvo, a znamo da je većina tih izbeglica došla iz takvih krajeva i da nisu navikli da žive u stanovima. Oni u stanovima nemaju mogućnost da ostvare prihod za izdržavanje svojih porodica. U našoj opštini videli smo da se mnogo kvalitetnije na takav način rešava izbeglički status: kupovali smo kuće sa okućnicama u selima, gde su oni imali mogućnost da na tim okućnicama, baštama i sl. ostvare prihode i da omoguće da se njihove porodice prehrane.
U Srbiji još uvek imamo 84 kolektivna centra, preko 7.500 ljudi živi u tim centrima u uslovima koji nisu dostojni čoveka.
Takođe, imamo Vladu koja promoviše pobedu što se tiče glasanja u UN, a vidimo da su nam već sutradan Republika Crna Gora i Makedonija udarile jedan veliki šamar. Bilo bi dobro kada bismo mogli da razmišljamo o tome da to nije slučajno. Jasno je da su oni koji odlučuju o našim sudbinama želeli da već sutradan jednim velikim šamarom pokažu da ono što smo mi predstavili kao veliku pobedu to u stvari nije.
Crna Gora je u ovom trenutku, mimo interesa i mimo volje svojih građana, uradila to što je uradila. Rasprodajući teritoriju svoje države građanima je oduzela što je mogla da oduzme, a sada im je oduzela ono što im je najsvetije, a to je obraz i čast, priznajući Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu.
Takođe, ono što je sve nas poslanike danas na neki način iznenadilo u dnevnim novinama "Kurir" jeste da je, recimo, u "Kuriru" postavljena bomba, pa smo se pitali iz kog razloga je to urađeno, da li upravo zbog ovoga što su objavljivali o ovom dogovoru između naše vlade, da je čak naša vlada sinhronizovano učestvovala u tome i da je ona u tom danu kada je donela odluku da se vrate ambasadori u države koje su priznale nezavisnost Kosova, u istom momentu je vlada Crne Gore donela akt o priznanju, takođe vlada i skupština Makedonije. Sada vidimo da je postojao dogovor da se to sinhronizovano uradi i to upravo "Kurir" danas objavljuje.
Takođe, te iste novine iz dana u dan pišu o jednom političaru koji je uništio finansijske tokove ove zemlje, koji ima udela u svim aferama koje postoje unazad sedam godina u našoj državi.
Sada je pitanje zbog čega, da li da se ne piše više o tome, o tom političaru, ili je u pitanju ovaj dogovor koji je postojao o priznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije, da li je to nekom zasmetalo i da li je to razlog zbog čega je u "Kuriru" postavljena bomba. Hvala.