Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, za SRS ovaj zakon je bespredmetan, besciljan i nefunkcionalan i predlažemo da se kao takav povuče iz procedure.
Zašto je besciljan? Zbog toga što Predlogom zakona nisu utvrđeni razlozi za donošenje ovog zakona. Koji su to razlozi? Oni se moraju zasnivati na pravilima Svetske trgovinske organizacije, pravilima EU i pravilima srpskog zakonodavstva. U kom domenu? U domenu državne pomoći. Predlagač zakona je morao jasno da kaže šta je to državna pomoć, da tačno da kvalifikaciju i vrste državne pomoći, način dodele te pomoći, a s druge strane, sve druge elemente koji su bitni za tu pomoć, i na kraju - sankcije. Ovo je jedan od retkih zakona koji nema sankcije za zloupotrebe, za prekršaje, privredne prestupe, pa i moguća krivična dela.
Ono što je predlagač zakona trebalo da napravi, a nije napravio, to je da se definiše pitanje državne pomoći kroz nacionalnu strategiju o načinu i uslovima dodele državne pomoći. Tom nacionalnom strategijom mora se utvrditi sve ono što je bitno za državnu pomoć. Nacionalne strategije nema. Vi ste ovde promašili temu. Čak ste nabacali neke stvari koje ne pripadaju ovde.
Koji su to oblici državne pomoći koje ste pomenuli ovde, a koji tu ne pripadaju? To su socijalna davanja, koja ni po svom karakteru, ni po pravilima Svetske trgovinske organizacije, ni po pravilima EU nisu državna pomoć i kao takva ne smeju se ovde ni ubacivati, nema razloga.
S druge strane, pitanje subvencija, a posebno subvencija u oblasti poljoprivrede, nema potrebe da izbacujete. To jeste vid državne pomoći i po pravilima EU, ali nema kontrole, jer se ne narušava slobodna ekonomska utakmica. Znači, samo u uslovima kada se narušava slobodno tržište moramo vršiti kontrolu. Ko vrši kontrolu? Nezavisan državni organ. U Evropskoj uniji je to Evropska komisija. U našem slučaju ste inaugurisali komisiju za kontrolu državne pomoći. Nepotrebno.
Posebna stvar koju ste morali ovde obraditi, a niste je obradili, jeste način dodele. Koji su to prioriteti države i u koje namene ćemo izdvajati državna sredstva? Koji su to prioriteti? Da li je jednim slovom to ovde rečeno? Nije.
S druge strane, niste rekli kako se narušava slobodno tržište. Koji su to parametri? Koji su to kriterijumi? Koji su uslovi narušavanja tržišta? Tada je bitna kontrola i tada reaguje državni organ. On mora biti nezavisan. Ne može biti državni organ, u ovom slučaju komisija za kontrolu državne pomoći, sastavljen od onih činilaca, u ovom slučaju su to uglavnom ministarstva, četiri predstavnika ministarstava... Ministarstva i državni činovnici u ministarstvima vode globalnu politiku u oblasti ekonomije, privrede itd.
Posle toga prave analize, donose rešenja itd. i onda vrše kontrolu. Kako da vrše kontrolu? Ko će Mlađana Dinkića kontrolisati? Neko iz njegovog ministarstva? Nemojte, to je jako smešno. Može samo jedan nezavisni organ.
Predlog SRS je da to bude odbor, odbor Skupštine. Skupština ima te ingerencije. Član 98. Ustava kaže da Skupština ima kontrolnu funkciju nad radom izvršne vlasti i to je moralo biti ugrađeno i inkorporirano u ovaj zakon. Niste to napravili.
S druge strane, za poljoprivredu i ribarstvo imate takve formulacije da je čak Vlada morala uputiti amandman. Sad ću pročitati te formulacije, one stvarno nemaju smisla. Začuđujuće je da ste i u Predlogu zakona, a i u kasnijem amandmanu promašili temu.
Dozvolićete, jedan minut ću samo uzeti da pročitam. U Predlogu zakona, stav 2. kažete: „Odredbe ovog zakona se ne odnose na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo.“ U amandmanu Vlade menjate odredbu u članu 1. stav 2. i kažete: „Odredbe ovog zakona ne odnose se na poljoprivredne proizvode i proizvode ribarstva.“
Kakve to ima veze? Kakve to ima veze sa državnom pomoći i kontrolom državne pomoći? Apsolutno nikakve veze. Morali ste reći šta je državna pomoć i da li državna pomoć u oblasti poljoprivrede predstavlja klasičnu državnu pomoć ili ne. Kakve veze imaju proizvodi? Kakve veze imaju ribarstvo i proizvodi ribarstva sa državnom pomoći i kontrolom državne pomoći? Apsolutno ste promašili temu.
Pored toga, definicija državne pomoći koju ste izveli ovde ne odgovara logičkom sledu svega onoga što ste naveli u zakonu. Čak je bolje rešenje i definiciju državne pomoći dala državna komisija, koja je počela da radi 2004. godine, u svojoj analizi i izveštaju koji je usvojila Vlada. Upravo zbog toga što niste napravili pravu definiciju državne pomoći, niste rekli u šta će država ulagati, koji su prioriteti države u ulaganju sredstava, sve ostalo je nadalje promašeno. Samo toliko. Hvala.

Gospođo Dragutinović, vrlo kratko pitanje. Često pominjete kontrolu državne pomoći i kažete da će se vršiti namenska kontrola utrošenih sredstava. Ova komisija, ako ste prekopirali evropsku komisiju koja vrši kontrolu državne pomoći unutar EU, nema ta ovlašćenja. Ta ovlašćenja niste ugradili ni u zakon.
Zakonom o budžetskom sistemu su data jasna ovlašćenja budžetskoj inspekciji da vrši kontrolu namenskog utroška državnih sredstava i to ovlašćenje ima samo budžetska komisija. Ova komisija to nema. Ona dejstvuje samo onda kada se naruši ekonomska utakmica i ona ocenjuje karakter tih sredstava, da li je narušena ekonomska utakmica ili nije.
U zakonu nigde nijednim slovom niste rekli kada se narušava ekonomska utakmica, koji su to bitni elementi i kriterijumi kada dolazi do narušavanja ekonomske utakmice. Tada dejstvuje ta komisija. Nema nenamenskog korišćenja sredstava. Nema toga u zakonu. Nema toga ni u EU, ni u pravilima STO.

Očito nije shvaćena suština ove komisije. Onaj ko je pisao ovaj zakon nije shvatio suštinu ove komisije. Uzmite pravila EU o radu evropske komisije za kontrolu pomoći i biće vam sve jasno.
Ako se išta zakonom reguliše, onda se reguliše nadležnost institucije koja vrši kontrolu. Ovde je u ovom zakonu nemate. Imate Zakon o budžetskom sistemu. Kontrolu namenskog korišćenja sredstava po Zakonu o budžetskom sistemu vrši budžetska komisija. Ne mogu dve komisije, ne mogu dve državne institucije raditi.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman u ime SRS-a na član 19. tačka 8, koji se odnosi na subjekte regionalnog razvoja, a u tački 8. je, kao jedan od subjekata, predviđena jedinica lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave može biti, u smislu ovog zakona, subjekt regionalnog razvoja, ali samo u pasivnom smislu, s obzirom na to da nema onaj okvir da bi mogla biti aktivan subjekt u ekonomsko-finansijskom smislu.
Ono što je bitno za lokalnu samoupravu, jeste mesto, pozicija koja je u lokalnoj samoupravi utvrđena Nacionalnom strategijom regionalnog razvoja. Nacionalnu strategiju regionalnog razvoja je donela Vlada RS u januaru 2007. godine i njom su utvrđeni osnovni postulati regionalnog razvoja, subjekti regionalnog razvoja i osnovne smernice, između ostalog, i obaveza donošenja ovog zakona.
Implementacija Nacionalne strategije nije ostvarena u pravom smislu, shodno odredbama ove nacionalne strategije. Vlada RS i nadležno ministarstvo su morali, pre nego što su došli s Predlogom ovog zakona, izvršiti analizu sprovođenja Nacionalne strategije regionalnog razvoja i, u okviru toga, utvrditi osnovne parametre regionalnog razvoja za svaku lokalnu samoupravu koja spada u kategoriju onih lokalnih samouprava koje spadaju u red regionalnog razvoja.
Ono što nikada ne dobijemo, to su prave informacije i prave analize od ministarstava i drugih državnih organa koje se odnose…

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam u ime SRS-a uložio amandman na član 26. stav 1. tačka 7), koji se odnosi na određene poslove Nacionalnog saveta za regionalni razvoj. Stav SRS-a je da iza svega ovoga postoji jedna politička priprema za stvarnu regionalizaciju u Srbiji, to je bojazan, a, istovremeno, odredbe Ustava ukazuju na nedeljivost naše teritorije.
S druge strane, u prethodnim članovima su predviđeni uslovi i sastav Nacionalnog saveta, ali nigde nema prostora za narodne predstavnike. Upozoravam na odredbu člana 98. Ustava Republike Srbije, koji Narodnu skupštinu tretira kao najviše zakonodavno telo, predstavničko, ali i kontrolno telo.
U članu 24, gde se govori o sastavu Nacionalnog saveta, kaže se da Nacionalni savet ima predsednika i 19 članova, ali nijednog narodnog predstavnika. Mislim da ima i da mora biti mesta za narodne predstavnike, posebno u onom kontrolnom smislu.
Ovde smo dobili informaciju od potpredsednika Vlade da je, u regionalnom smislu, odnos između najrazvijenijih i najnerazvijenijih opština 1:15. To treba da zabrine, zato što je u Nacionalnoj strategiji regionalnog razvoja analizom pokazano da je odnos 1:7.
Šta to znači? Ta analiza je rađena pre dve i po godine. Da li je regionalni razvoj, izvinite, samo da završim, porastao za dva puta u odnosu na podatke koje smo dobili analizom u Nacionalnoj strategiji i regionalnom razvoju?

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ovaj moj amandman odnosi se na član 29. stav 1. tačka 7. Predlog je da se tačka briše. Razlog je generalni stav SRS-a da je to još jedna agencija koja će usisati deo sredstava od onog obima sredstava koji se planira za regionalni razvoj.
U uslovima ekonomske i finansijske krize, izdvajamo i izdvajaćemo u nastupajućem periodu limitirana sredstava, namerno kažem limitirana, zbog toga što iz godine u godinu izdvajamo sve manje, a posebno se moramo osvrnuti na određene podatke i činjenice koje se odnose na određena finansijska sredstava koja su kolala u finansijskom sistemu Republike Srbije u periodu od 2001. godine, pa do danas. Oko 16 milijardi evra direktnih stranih investicija je ušlo u finansijski sistem Republike Srbije.
Pitanje je – koliko je stvarno uloženo u regionalni razvoj? Niko to ne zna. Zašto? Zbog toga što ne pravimo analize, nemamo ovde završni račun da možemo to iskazati.
S druge strane, privatizacija je privedena kraju, što se tiče društvenog sektora, i preko tri milijarde evra je upumpano u finansijski sistem i u budžet Republike Srbije, ali nije upumpano tamo gde je trebalo po Zakonu o privatizaciji, u Fond za razvoj i, preko Fonda za razvoj, u regionalni razvoj. Ništa od toga nije napravljeno i zbog toga imamo ovu disproporciju između najrazvijenijih i najnerazvijenijih, koja, po podacima potpredsednika Vlade gospodina Đelića, iznosi 15 puta.
To treba da vas zabrine, to treba kod vas da stvori preduslove da kažete – dosta je bilo onog što smo radili.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, uložio sam amandman na član 32. stav 5, kojim sam zatražio brisanje ovog stava. Stav se odnosi, samo zbog građana Srbije da kažem, na administrativne stručno-tehničke poslove za potrebe regionalnog razvojnog saveta. Predviđeno je da to obavlja regionalna agencija za taj region, odnosno Nacionalna agencija do osnivanja regionalne razvojne agencije.
Srpsku radikalnu stranku brine umnožavanje regulatornih tela, pa time i ovih poslova koji su predviđeni ovim članom, odnosno stavom. Zanimljivo bi bilo da je predlagač ovog zakona izašao s podacima koliko će stvarno biti novozaposlenih radnika u ovim agencijama, koliko će se na taj način uložiti sredstava, da smo dobili pregledno koliko će se stvarno izdvojiti za regionalni razvoj, a koliko za administraciju koja će servisirati, obavljajući administrativno-tehničke i sve druge poslove za potrebe regionalnog razvoja.
Dosadašnja iskustva nam govore da su ogromna sredstva namenjena za regionalni razvoj odlazila u neke druge vidove trošenja, između ostalog, i za obavljanje administrativnih i tehničkih poslova. Zadatak je svakog državnog organa da prilikom predlaganja zakona pruži narodnom predstavništvu, odnosno Narodnoj skupštini podatke o tim troškovima. Zašto? Oni su bitni. Oni su fundament razgovora, razgovora na temu o kojoj govorimo, i moraju pokazati sve prednosti i nedostatke u zapošljavanju. SRS se zalaže za zapošljavanje, ali ne u državne institucije. Zašto?

Dame i gospodo, uložio sam amandman na član 33. tačku 4) – poslovi koji su u nadležnosti regionalnog razvojnog saveta, gde u tački 4) kaže – daje mišljenja i predloge na ostale razvojne dokumente na regionalnom nivou. Predlog je da se briše, jer je to sled svih ostalih brisanja, svega onoga što je izneto kao zvaničan stav SRS-a.
Zanimljivo je ovde ukazati na određene podatke koje sam dobio od potpredsednika Vlade i prvog zamenika predsednika Vlade, gospodina Dačića, na pitanje – kolike su ukupne donacije stigle u periodu od 2001. do 2008. godine, između ostalog, i za regionalni razvoj.
Nažalost, nisam dobio analitički pregled ukupnih donacija međunarodne pomoći koje je Republika Srbija dobila po osnovu regionalnog razvoja, ali sam dobio jedan sumarni i sintetički pregled svih donacija i međunarodne pomoći koje je ostvarila naša država u tom periodu.
To je ukupan iznos od 4.368.000.000 za opšte namene, a u okviru mog pitanja – koliko su ukupno sredstava međunarodne pomoći dobili za socijalne programe, dobio sam podatak da ukupna realizovana sredstva međunarodne razvojne pomoći namenjena rešavanju različitih pitanja u socijalnom sektoru, u periodu od 2001. do 2007. godine, iznosi 358,18 miliona evra. Da završimo ovde na...

Uložio sam amandman na član 34. stav 3, a u stavu 3. je predviđeno da se na osnivanje i rad regionalne agencije  primenjuje zakon kojim se uređuju javne agencije. Predlog je da se ovo briše, shodno svim našim zalaganjima, mislim na SRS, vezanim za Predlog ovog zakona.
Da se vratim na poslaničko pitanje i odgovor koji sam dobio od Vlade, a odnosi se na ukupne donacije koje je Republika Srbija dobila, između ostalog, i za regionalni razvoj.
Zanimljivo bi bilo da gospođa Kalanović može izaći s određenim podacima, ili neko iz stručne službe Ministarstva, ko bi ukazao u koje namene su ova sredstva uložena, da vidimo koliko je sredstava vraćeno, jer znamo da se gro tih sredstava na kraju vrati, da vidimo koliko je uloženo u novo zapošljavanje, u kojim delatnostima unutar regiona su podeljena ova sredstva.
Tu bi sigurno bilo određenih sumnjivih stvari i pokazatelja, zato to i nemamo; sve što sam dobio, to je jedan sintetički pregled podataka.
Sredstva nisu mala, 4.368.000.000 evra su ogromna sredstva. Ako uporedimo s onim što smo dobili od privatizacije, nešto ispod tri milijarde, jasno je koliki je obim međunarodne pomoći, ako je ovaj podatak tačan i validan. Zanimljivo bi bilo, kažem, da dobijemo te podatke od Vlade i nadležnog ministarstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, uložio sam, u ime SRS-a, amandman na član 35. stav 1. tačka 4.
Zbog građana Srbije ću da ga pročitam. U tački 4. se kaže da regionalna agencija obavlja sledeće poslove, pa kaže: "koordinira radom oblasnih asocijacija u svom regionu''.
Stav SRS-a je da kroz ovoliki broj agencija ostavljamo mogućnost kroz ovo zakonsko rešenje da i u okviru oblasti imamo određene asocijacije, koje će ponovo biti finansirane od nekoga i onda, u okviru regiona, imamo više oblasnih asocijacije koje će kasnije prerasti u samostalne institucije, pravne subjekte, u koje će se izdvajati određena sredstva.
Onda imamo gomilanje i imamo probleme u sistemu obezbeđenja sredstava za ovoliki obim javne potrošnje.
Da se vratim na određene podatke koje sam dobio od Vlade, a odnose se na međunarodnu pomoć koja je morala biti usmerena, između ostalog, u ekonomsku i razvojnu politiku i planiranje i u socijalna pitanja, rad, zapošljavanje itd.
Postavlja se pitanje, u okviru ovih sredstava koja su došla u Srbiju, koliko je stvarno izdvojeno u rad, zapošljavanje, regionalni razvoj i koji su efekti?
Da li iko u ovoj državi to zna? Da li imamo određene analize? Da li pratimo to stanje? Da li imamo pripremljene programe za sve ovo?
Nemamo. Stihijski su sredstva dolazila, stihijski su trošena, a završavala su po osnovama političkog unitarizma.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i kod ostalih članova, predlažem da se ovo briše. Suština je u sledećem – ovakvim zapošljavanjem, državna vlast povećava administraciju i na taj način, umesto da sredstva izdvoji u rad i zapošljavanje, izdvaja ih za rad državne službe.
U članu 38. tačka 2. stoji da će se sredstva obezbeđivati preko prihoda koji se ostvare obavljanjem poslova. Pitanje je – koji će to biti poslovi? S druge strane, preko budžeta jedinica lokalne samouprave. To će, najverovatnije, biti jedini izvor iz kog će se alimentirati sredstva za rad oblasnih asocijacija.
Zatim – iz donacija, sponzorstava, raznih pomoći domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica itd. Pitanje je – koliko će se po tom osnovu moći obezbediti sredstava? Najverovatnije, neće ih biti. Opštine i lokalna samouprava će obezbeđivati sva sredstva za rad oblasnih asocijacija, čime ćemo pojačati iovako ogromne probleme koje imamo u javnom sektoru.
Postoji obaveza koja je nametnuta budžetom i drugim podzakonskim aktom – smanjenje broja administracije za 10%. Mi ga ovim načinom ne smanjujemo, mi ga povećavamo. Izgleda da je to igra aktuelne vlasti.
Ono što moramo otpustiti, kroz ove vidove novog zapošljavanja ćemo samo prebaciti iz jednog resora u drugi resor. Ovde će dobiti otkaz, ovde će dobiti novo rešenje, i na taj način ćemo rešiti pitanje svojih kadrova. Ponovo ćemo zaposliti, umesto da stvarno ti radnici izgube posao.

Podneo sam amandman na član 39. stav 1. tačka 3). Zbog javnosti ću ga pročitati. Odnosi se na oblasnu asocijaciju, koja obavlja sledeće poslove.
U tački 3) se kaže – predstavlja interes oblasti u odnosima sa Nacionalnom agencijom i regionalnom agencijom i u okviru svoje nadležnosti učestvuje u realizaciji usvojenih razvojnih dokumenata.
Ovo što je navedeno u članu 39. odnosi se na prava i obaveze, nadležnosti oblasne asocijacije. I prethodni članovi, koji su definisali status ove asocijacije, govore jasno o tome da će ona zapošljavati određeni broj ljudi u opštinama koje mogu izdvojiti veća sredstva. To će biti veći broj ljudi, a iz ovih poslova se vidi da je to ogroman deo posla. Znači, nova administracija.
Jednim primerom ću da ilustrativno pokažem kako mi zapošljavamo administraciju, umnožavamo administraciju, povećavajući, nekada fiktivno, a nekada bez nekakvog valjanog osnova, broj radnika u državnoj službi.
Jedan podatak koji ilustrativno govori o tome jeste da je, u 2008. godini, Agencija za privatizaciju potrošila, obavljajući poslove za koje je osnovana, 2 milijarde i 500 miliona dinara, a, preko Fonda za razvoj, Vlada Republike Srbije je izdvojila 2 milijarde 750 miliona za novo zapošljavanje.
Vidite, mi smo izgubili 2,5 milijarde sredstava. Umesto da smo ih pretvorili u zapošljavanje, ponovo bismo, zapošljavanjem, imali i poreze i doprinose, imali novu dobit, novu materiju iz koje bismo mogli izmirivati sve ono iz čega se finansira država, mi smo ta sredstva uložili u jednu paradržavnu instituciju, koja nema mesnu funkciju...

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, uložio sam amandman na član 40. stav 3, koji kaže – Nacionalna agencija i regionalna agencija jednom godišnje vrše vrednovanje rada oblasnih asocijacija.
Pravno-tehnički je to vrlo loše rešenje. Šta znači – vrednovanje rada oblasnih asocijacija?
U pravno-tehničkom smislu, valjda se podrazumeva da se podnosi izveštaj. Izveštaj koji se podnosi je godišnji izveštaj o poslovanju regionalne agencije u regionu i Nacionalne agencije. Tada se i vrši ocena rezultata rada oblasne asocijacije i na taj način se vrši vrednovanje rada. Posebno vrednovanje rada do sada nije bilo uobičajeno u našoj praksi i zbog toga je predloženo da se ovo briše.
S druge strane, postavlja se pitanje izveštaja lokalne samouprave. Lokalna samouprava je dužna da finansira i ne dobija izveštaj. U uslovima centara moći, ove asocijacije će više postati, to je naša praksa – centri moći.
Lokalna samouprava će imati probleme u normalnoj korespondenciji s oblasnom, regionalnom i s Nacionalnom agencijom i zbog toga je neophodno ugraditi u ovaj predlog zakona obavezno izveštavanje lokalne samouprave. Bez toga neće ići. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 41. se kaže – pravo na akreditaciju ima privredno društvo koje je osnovano kao društvo s ograničenom odgovornošću i udruženja osnovana po Zakonu o udruženjima, koja u opisu svog posla imaju i obavljanje poslova iz oblasti regionalnog razvoja (malo ko to ima) i pružanje podrške privrednim društvima i preduzetništvu, a čiji su većinski osnivači (više od 50%) i većinski vlasnici kapitala (više od 50%) jedinice lokalne samouprave sa teritorije oblasti koju čine te lokalne samouprave.
Stav 2. kaže – bliže uslove, kriterijume i način akreditacije i prestanak akreditacije pre isteka vremena na koje je data propisuje Vlada, na predlog Ministarstva.
Postavljam pitanje – zašto to prepuštamo Ministarstvu i Vladi? To smo morali definisati ovim zakonom, da se tačno zna ko će propisati uslove, kriterijume i način akreditacije, kao i prestanak akreditacije. To bi moglo, u okviru jednog ili dva člana, da se ugradi u ovaj predlog zakona i da to bude njegov sastavni deo.
Dalje se kaže – postupak akreditacije vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Pored ovog zakonskog propisa, mnogobrojni drugi zakonski propisu regulišu pitanje postupka i materije bližih uslova, kriterijuma i načina akreditacije, pa je, prema mišljenju SRS-a, sve to moralo biti sastavni deo ovog zakonskog propisa, ugrađeno jasno, čitko. Ovako je to nedefinisano, posebno stav 1, koji je preopširan, otvorio je mogućnost za sve, a bliže uslove, kriterijume itd. smo ostavili Ministarstvu.

Dame i gospodo, u članu 42. stav 2. Predloga zakona stoji – prva akreditacija važi dve godine, a svaka sledeća – pet godina, s mogućnošću obnove.
Mislim da je ovo jako loše rešenje. I sam postupak koji je predviđen članom 41. je nepotpun, pa ćemo dovesti u zabludu sve one koji ozbiljno žele da se bave ovim poslom.
Postavlja se pitanje, to je pitanje ministru, ministar dolazi, zbog čega prva akreditacija važi samo dve godine, a svaka sledeća pet godina?
Koji su to razlozi, koji su to opravdani razlozi da se ide na dve godine? Da proverimo tog subjekta? Mi imamo u pravnom sistemu ogromne mogućnosti da ga proveravamo kroz poslove, ne na ovaj način.
S druge strane, sama akreditacija i uslovi koje će propisati ministar i Vlada verovatno će stvoriti novčane pretpostavke za ispunjenje svih uslova da bi se moglo raditi u ovoj oblasti. Znači, imamo rok od dve godine, a posle toga obnavljamo i imamo pet. Zakomplikovali smo bez ikakvog razloga.
Morate dobro razmisliti u vezi s ovim. Mi smo predložili brisanje. Svaka druga kombinacija, npr. četiri godine je primereno, i to ne kao što je predviđeno u članu 42 – za prvu akreditaciju Nacionalna agencija, a za one koje se obnavljaju regionalna. Tako je i kod oduzimanja, isto kaže – akreditacija se oduzima kada akreditovani subjekat prestane da ispunjava uslove za akreditaciju. Akt o oduzimanju prve akreditacije donosi Nacionalna agencija...