Dame i gospodo narodni poslanici, juče je Vlada, razmatrajući probleme u oblasti energetskog sistema i aktuelne probleme u ceni prirodnog gasa, donela ishitreno jednu odluku kojom je faktički opovrgla sve ove razgovore koje smo vodili na Odboru za finansije, na Skupštini Srbije i u celokupnoj javnosti.
Celokupna javnost je bila uzdrmana ovako visokom cenom prirodnog gasa, povećanjem od 60% za domaćinstva. Ova odluka Vlade pre 15 dana iza sebe vuče ne samo ekonomske i finansijske elemente, nego ima i politički karakter, ali zadržaćemo se na ovim ekonomskim i finansijskim.
Na Odboru za finansije smo razmotrili sve informacije koje se odnose na uslove, način nabavke i distribucije prirodnog gasa. Konstatovali smo sve te probleme.
Zatražili smo od Agencije za energetiku, kao najodgovornije državne institucije u ovoj oblasti, pored toga zadužili smo i Ministarstvo rudarstva i energetike, da ponovo sagleda i zajedno sa Agencijom za energetiku zauzme stav i da ide sa predlogom korekcije cene, da li u ukupnosti gašenju ove odluke ili korekcije cene prirodnog gasa.
Vlada je juče donela odluku, ne vodeći računa o svemu onome o čemu smo mi pričali. Ono što smo konstatovali na Odboru i ovde na Skupštini jeste da je ovoga trenutka neprihvatljiva cena prirodnog gasa. Domaćinstva to ne mogu plaćati.
Stav Srpske radikalne stranke je da se stavi van snage i prva odluka o povećanju cene prirodnog gasa i jučerašnja odluka o subvencijama u plaćanju gasa.
Naime, po jučerašnjoj odluci, potrošači bi plaćali u dve rate. Prva rata bi bila 62,5%, a druga rata za šest meseci od 37,5%. Neprihvatljivo je i jedno i drugo, zato tražimo od Agencije za energetiku, Ministarstva za rudarstvo i energetiku i Vlade Srbije da povuče jednu i drugu odluku, da sagleda još jednom sve elemente i donese pravednu odluku. Narod ovo ne može platiti. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, moramo u ovom parlamentu da razgovaramo o najnovijim rešenjima i odlukama Vlade, jer ona izazivaju u javnosti određene probleme i iz njih moramo izaći na taj način da kroz skupštinsku raspravu ukažemo na sve ono što državni organi, a na kraju i neodgovorna Vlada, čine u praktičnim rešenjima.
Moramo se vratiti na povećanje prirodnog gasa. Moramo o tome razgovarati i moramo naći rešenje, jer ovu cenu građanstvo ne može da plati. Kada smo razgovarali u ovom parlamentu o najnovijoj odluci Vladi o povećanju cene prirodnog gasa, ukazali smo na sve probleme u organizaciji uvoznika i distributera gasa. Ukazali smo na ogromne marže distributera, koje se kreću od 30 do 40%, kao maloprodajna marža, ako tome dodamo i veleprodajne marže, gotovo pola cene je izmaržirano.
Ako ovaj iznos maloprodajne-veleprodajne marže izbacimo, svedemo na neku razumnu meru, evo nam načina kako možemo smanjiti poskupljenje. Vlada o tome ne razmišlja, a državni organi u toj oblasti, Agencija za energetiku i Ministarstvo rudarstva i energetike takođe ne razmišljaju. Moraju razmišljati. Ovo je aktuelno i o tome moramo razgovarati ovde, jer državni sistem ne funkcioniše.
Moramo reći da je Vlada dala saglasnost na povećanje cena telekomunikacionih usluga, sa takvim procentima koje ne pamtimo od 93. godine, od one inflacije koja nam je svima poznata. To su dali onom javnom preduzeću koje je prošle godine u 2007. imalo najveću dobit od svih državnih preduzeća u Srbiji.
Telekom je u prošloj godini imao dobit od 11,5 milijardi ili 140 miliona evra. Tom preduzeću država dozvoljava povećanje cene, znači imaju sasvim dovoljno sredstava i ostvaruju veliku dobit na temelju monopolskog položaja. Ista situacija je i sa distributerima gasa.
Ova vlada, ova država i državni organi dozvoljavaju monopolistima da rade šta hoće i zato je stav SRS: sve se mora vratiti na početne pozicije. Vlada mora ponovo sagledati sve ovo povećanje, dobiti relevantne informacije od državnih organa, Ministarstva za rudarstvo i energetiku, i tek onda doći sa pravim rešenjem ovde. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, moramo otvoriti priču oko povećanja cene prirodnog gasa i otvoriti sve elemente koji su bitni za određenje i utvrđivanje visine cene prirodnog gasa. Ovde moramo krenuti u kalkulacije prirodne cene gasa. Izneću ovde nekoliko podataka, pre svega finansijskih podataka koji relevantno određuju cenu prirodnog gasa.
Prema bilansima za poslovnu 2007. godinu, Javno preduzeće "Srbijagas" ostvarilo je dobit od 861 milion dinara, što predstavlja blizu 11 miliona evra. Pored toga, ako tome spomenemo da postoji na desetine, 37 ili 38 distributera lokalnog karaktera koji takođe su ostvarili ogromnu dobit, naša je procena da je dobit svih, nemamo sumarni pregled, ali procenjujemo da je oko 35 miliona evra dobit ovih preduzeća, zajedno sa ovom dobiti, tačno imamo onoliko koliko će po našoj proceni biti potrošnja gasa za 2008. godinu, odnosno 2008/2009. godina. Kada uporedimo taj podatak ukupne potrošnje, koja je negde u nivou od 40 miliona, i ovu dobit, onda vidimo da jednostavno iz ove dobiti možemo pokriti mnogo toga. Možemo pokriti i ovo povećanje. Znači, nema potrebe za povećanjem cena. Nema potrebe.
Zašto nema potrebe? Radi se o distribuciji gasa koji se tretira u našem pravnom sistemu delatnosti od posebnog interesa. Preduzeća koja se bave ovim poslom su preduzeća koja imaju odobrenje da li republičke Vlade ili lokalne samouprave, ali ako se radi o preduzećima koja obavljaju delatnost od posebnog društvenog interesa, oni su se u našem sistemu pretvorili u monopoliste, oni određuju sve elemente i na kraju su oni ti koji predlažu stvarnu cenu za povećanje.
Ako smo rekli da su marže previsoke, ako smo konstatovali da su zarade u preduzećima koja se bave ovim delatnostima previsoke, dva do tri puta i pet puta veće nego u ostalim delovima privrede i neprivrede, onda dolazimo do zaključka - gde su nam rezerve. Tu su nam rezerve.
Opominjemo Vladu, opominjemo sve državne organe, nemojte tako. Ova cena gasa nema ni ekonomsko, ni privredno, ni finansijsko uporište u ukupnoj kalkulativnoj ceni prirodnog gasa. Sagledajte ponovo. Ovo što ste napravili morate staviti van snage. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokazaću vam kako ne rade državni organi, a posebno oni organi koji su bitni i vitalni za funkcionisanje ukupnog društvenog, ekonomskog i političkog sistema Republike Srbije.
Razgovaramo o drastičnom povećanju cene prirodnog gasa i probali smo da vidimo ko su ti subjekti u društvu koji su morali da odreaguju na daleko odgovorniji način nego što su odreagovali u slučaju ovog povećanja. Moramo tu spomenuti Agenciju za energetiku, koja je osnovana na temelju Zakona o energetici.
Ovde ću pročitati nekoliko odredaba i videćete jedan od razloga zašto je došlo do povećanja cene prirodnog gasa. Članom 13. Zakona o energetici predviđeno je da se faktički formira agencija kao samostalan pravni subjekt i funkcionalno, kaže, nezavisna od bilo kog državnog organa, energetskih subjekata i korisnika njihovih proizvoda i usluga, kao i od svih drugih pravnih i fizičkih lica.
U članu 10. kaže, u pogledu nadležnosti prati primenu propisa i pravila za rad energetskih subjekata, usklađuje aktivnosti energetskih subjekata na obezbeđivanje redovnog snabdevanja kupaca energijom i uslugama, njihovu zaštitu i ravnopravan položaj, kao i drugih poslova utvrđenih ovim zakonom.
Članom 15. predviđeno je da agencija obavlja poslove na donošenju tarifnog sistema za obračun električne energije i prirodnog gasa, usklađuje metodologiju za utvrđivanje tarifnih elemenata za obračun cene električne energije i prirodnog gasa itd.
Ono što je bitno, to je da u pogledu nadležnosti u radu ove agencije imamo organ upravljanja, a to je savet agencije koji bira Skupština. Ukupno ima pet članova. Savet agencije kao organ upravljanja dužan je da dostavi izveštaj o radu Narodnoj skupštini, kaže, najmanje jednom godišnje, a ovaj izveštaj sadrži izveštaj o finansijskom poslovanju i izveštaj o finansijskom planu za narednu godinu.
Onog trenutka kada je Skupština izabrala savet, savet je morao biti u funkciji, savet nije u funkciji. Agencija nije u funkciji. Da je agencija na vreme preduzela sve aktivnosti i dala potpunu informaciju Ministarstvu itd, ne bi došlo do ovakvog povećanja cena. Isteklo je vreme, javiću se kasnije. Hvala.

Hvala vam. Dame i gospodo narodni poslanici, dobili smo informaciju od ministra finansija, koja reče u svom uvodnom izlaganju da je neuobičajeno da se u poslednjem kvartalu godine vrši rebalansiranje prihoda i rashoda u budžetu za tekuću godinu.  
Odmah da kažemo da je uobičajeno menjati pozicije prihodne i rashodne uvek kada za to postoje razlozi. Sada stvarno razlozi nisu postojali, jer mi nemamo na prihodnoj strani adekvatne prihode da bi išli u pravo rebalansiranje, ali postoje na rashodnoj strani zahtevi trošadžija budžeta, a u kasnijem izlaganju ću reći ko su ti koji su izvršili politički pritisak da se izvrši rebalansiranje budžeta.
Postoji još i u toku predizbornih aktivnosti data zadaća buduće Vlade da se u određenim segmentima budžeta, u rashodnom smislu, izvrši trošenje sredstava koji u budžetu nemamo. Zato je deficit od 45 milijardi primeren političkim obećanjima i zahtevima ministara koji su došli tu.
Pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Srbije za 2008. godinu. Kada govorimo o usvajanju ovog zakona moramo spomenuti i moraćemo se osvrnuti na donošenje odluke o davanju saglasnosti na odredbe odluke o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, zbog zadatih aktivnosti Vlade u smislu obezbeđenja adekvatnih sredstava za povećanje penzija. Pored toga, davanje saglasnosti na odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Budžet inače predstavlja jedan od najznačajnijih, ne jedan, nego predstavlja najznačajniji političko-pravni i ekonomsko-finansijski akt koji donosi jedna država, jer u svom obuhvatu obuhvata sve pretpostavke u ostvarivanju makroekonomskih projekcija i ciljeva ekonomske politike, kao i planiranim merama ekonomske i fiskalne politike koje podrazumevaju i provode državni organi.
Predlagač budžeta za 2008. godinu postavio je osnovne ciljeve makroekonomske politike za 2008. godinu i ovde ću ih pročitati: 1) makroekonomska stabilnost; 2) dinamični privredni rast i rast investicionih aktivnosti; 3) rast zaposlenosti i standarda života; 4) ubrzani proces stabilizacije i pridruživanja u EU; 5) ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi; 6) ravnomerniji regionalni razvoj.
Kada se ovo malo dublje sagleda, imate osećaj da je ovo predlog budžeta Švajcarske, Norveške, Švedske itd, jer videćemo kasnije iz izlaganja budžetskih stavki da osnova za sve ovo što je napisano u ciljevima ne stoji.
Dalje, sa ekonomsko-finansijskog aspekta predlagač budžeta postavio je određene okvire finansijske i ekonomske, pa kaže - predviđa rast društvenog bruto proizvoda od 35,5 milijardi evra, odnosno rast 6% u nominalnom iznosu, rečeno u dinarima 2.779 milijardi; rast investicionih aktivnosti za 20,2%; izvoz robe i usluga za 25,8%; uvoz robe i usluga koji će rasti 20,5%; smanjenje učešća spoljnotrgovinskog salda u odnosu na bruto društveni proizvod od 18,9%; smanjenje učešća tekućeg platnog bilansa u odnosu na bruto društveni proizvod do 14,1%;spoljni dug i učešće spoljnjeg duga u odnosu na bruto društveni proizvod na iznos od 56,8%; inflaciju u okvirima 6%, a baznu inflaciju 3-6%; povećanje zaposlenosti od 0,1%; realan rast zarada od 5,3%.
Predlagač budžeta, koji je radio ovaj predlog negde između osmog i devetog meseca, uočavajući određene ekonomsko-finansijske i monetarne pozicije, shvatio je da se mora izvršiti određena korekcija i korekcije u budžetskim stavkama, ali ipak za rebalans budžeta za 2008. godinu predložio je sledeće: povećanje rasta privrednih aktivnosti, povećanje rasta izvoza i uvoza, povećanje investicionih aktivnosti, stabilan kurs dinara prema evru itd.
Makroekonomski indikatori koji su uočeni u prvih sedam meseci, prema predlagaču rebalansa, jesu sledeći: inflacija 6,5%, bazna je 6,8, a na kraju godine bi inflacija trebalo da bude 9,5, znači jednocifrena inflacija. Međugodišnja inflacije je u međuvremenu, to smo videli, sedmi mesec 2007/2008. 10,5%.
Spoljnotrgovinski deficit na bazi sedam meseci negde u nivou četiri milijarde 820 miliona evra. Rast bruto društvenog proizvoda zadržati na nivou od 7%, što bi se ukupno u dinarskom iznosu moglo izvesti na dve milijarde 773,8 miliona dinara. Deficit tekućeg računa u odnosu na bruto društveni proizvod na 18,3, a broj zaposlenih, e vidite ovde je smanjenje od 0,1%. Prosečan rast zarada od 6% i produktivnost rada povećati na 6,9%.
Vrlo je zanimljivo prokomentarisati ono što je predlagač rebalansa izneo kao svoje zadatke koji će proizvesti rebalansiranje budžetskih stavki. Pod jedan - jačanje privatnog sektora kroz privatizaciju i otvaranje novih preduzeća koja će kreirati nove investicije, izvoz i nova radna mesta; unapređenje poslovne klime; razvoj tržišnih institucija i unapređenje antimonopolske klime; efikasna kontrola plata u javnim preduzećima i državnom sektoru i jačanje finansijske discipline.
Gledajte, ovo su tako široke postavke za jedan rebalans da je nemoguće ni u najrazvijenijim privredama u kratkom roku, sa malim finansijskim sredstvima, ostvariti, i uz dobar državni aparat, uz jaku disciplinu, finansijsku i svaku drugu, i monetarnu disciplinu, napraviti iskorak za dva do tri meseca. Verovatno je predlagač budžeta mislio da pred njim ima dovoljno vremena, ima dovoljno vlasti, četiri godine, pa će sve ovo što je ovde zacrtano ostvariti u tom periodu.
Međutim, ekonomski i finansijski, kao i monetarni pokazatelji govore da sve ovo što je ovde napisano u praksi ne izgleda baš tako, a počećemo od bruto društvenog proizvoda. Samo ću vam reći da je bruto društveni proizvod, koji je ovde predviđen za finansijsku 2008. godinu, svega 68% bruto društvenog proizvoda iz 89. godine, kada smo imali daleko manje investicija, kada smo imali daleko manju tehničko-tehnološku opremljenost, kada smo imali daleko manju i slabiju putnu povezanost, telekomunikacionu povezanost i sve druge inpute u odnosu na poslovnu i finansijsku 2008. godinu.
Rebalansom budžeta vidimo da se smanjuje planirana projekcija budžeta za nekih pet milijardi. Nije to malo, ali ako vidimo šta čini osnovu bruto društvenog proizvoda, to treba da nas zabrine. Najveći rast u bruto društvenom proizvodu imaju usluge, nad kojima ova država ima najmanje mogućnosti kontrole i gde efekti vršenja tih usluga i obavljanja tih poslova i usluga daju najmanju korist državnom budžetu. Bankarske usluge, telekomunikacione usluge, trgovačke usluge i, možemo reći, građevinske usluge, gde možda imamo najznačajnije efekte.
Sad ćemo krenuti od bankarskih usluga. Bankarske usluge čine ozbiljnu stavku u bruto društvenom proizvodu. Međutim, mi u bankarskom sistemu države imamo vrlo malo državnih banaka. Učešće državnih banaka u ukupnom bankarskom kapitalu je negde između 10 i 12%. Znači, manje-više privatne banke i strane banke, koje su otvorile ovde klasična predstavništva, ne ispunjavaju bankarsku ulogu onako kako bi morale imati, one imaju najveće učešće u ovim uslugama i imaju najveće efekte.
Banke su, plasirajući sredstva, zadužile i prezadužile i stanovništvo, i preduzetnike i privredu. Kada kažemo prezadužile, onda moramo reći da je ukupno bankarski sistem plasirao 312 milijardi dinara, odnosno to je tri milijarde i 700 miliona evra, što po stanovniku dođe oko 400 evra. To je mnogo kad znamo kolika je nezaposlenost, koji su problemi, i kod zaposlenih niska primanja itd.
Zabrinjava i treba da zabrinjava zaduženost privrede, 670 milijardi plasiranih sredstava, to je oko osam milijardi evra. Posebno to zabrinjava kod državnih preduzeća i kod privatnih preduzeća koja su prezadužena. Neće imati odakle, posebno ova državna preduzeća, i sve će opet pasti na teret države.
Treba da razgovaramo ovde i moramo reći da u bankarskom sistemu, ovakvom kako je on sada postavljen, imamo najveće kamatne stope u Evropi. Kamatne stope kod keš kredita, kod potrošačkih kredita se kreću kod banaka negde od 22 pa sada do 30%. Kod deviznih kredita su bile prihvatljive, primamljive do pre mesec i po dana, do ove globalne krize kada su se kretale između ...

Kažem, treba da nas zabrine ova većina kamatnih stopa zato što su naši građani u nemogućnosti da dođu do jeftinijih kredita, obraćaju se za kredite bankama, i to uglavnom stranim bankama, koje ta sredstva plasiraju po velikim kamatama.
Ovo mora da zabrine i Ministarstvo finansija i sve državne organe zato što građani u ovakvim uslovima kreditiranja ne mogu da vraćaju kredite. Najbolje nam to pokazuje situacija u drugim istočnoevropskim zemljama, slična situacija je bila i u Mađarskoj, bila je u Poljskoj, u Čehoslovačkoj itd, jer su građani i stanovništvo bili željni kredita, željni robe široke potrošnje. Ušli su u zaduživanje.
Onog trenutka kad su izgubili posao, tog trenutka su ostali na ulici. Odakle vratiti? Onda dolaze u obzir instrumenti naplate. Instrumenti naplate su hipoteke. Tog trenutka dolazi do situacije da ljudi ostaju bez kuća, bez stanova, bez pokretnina koje su kupili itd, nemiles cene, a to državni organi Srbije koji kreiraju monetarnu i finansijsku politiku moraju da znaju i moraju preduzimati aktivnosti.
Kod banaka, još ono što je bitno, to je da moramo reći da dobit bankarskog sistema iz godine u godinu raste, upravo zbog ovih visokih kamata. Odnos pasivnih i aktivnih kamata, odnos između uzetih kredita, u pravilu banke uzimaju kredite kod stranih banaka po stopama od, pre ove krize, pet-šest do sedam posto, ovde ih plasiraju do dvadesetak posto, vidite koja je to razlika, onda vidimo da je dobit banaka iz godine u godinu sve veća.
Godine 2006. šesnaest milijardi je dobit svih banaka, 2007. godine 21 milijarda. Za sedam meseci ove godine 21 milijarda dinara. Do kraja godine očekuje se do 33 milijarde dinara. Znači, negde oko 400 miliona evra, to je sve ono što građani i privreda pretoče u bankarski sistem. To nas treba zabrinuti.
Privatizirali smo banke, prodali smo banke, u nekim situacijama i poklonili banke stranim bankarskim sistemima koji su ušli u našu državu. Koristi od svega toga najmanje je imala država i naši građani.
Ministar finansija je ovde vrlo malo govorila o deficitu u spoljnotrgovinskom poslovanju. Deficit treba da zabrine. On je već doživeo kataklizmičke pozicije. Godine 2001. deficit u spoljnoj trgovini je bio dve milijarde 560, 2006. godine šest milijardi 270, za prvih osam meseci osam milijardi 230 miliona evra, do kraja godine očekuje se 13 i po milijardi dolara. To će biti povećanje 2008. u odnosu na 2007. godinu od 70%.
Ulaze nam ogromni trgovački sistemi. Uvozimo, ova država i ova vlast, i ministri i ljudi koji rade u ministarstvima, lobiraju za pojedine sisteme. Zato imamo ovo. Uništava se domaća proizvodnja. Zbog toga imamo ovaj sistem.
S druge strane, Vlada nema nacionalnu strategiju kako povećati izvoz i smanjiti uvoz. Nema budžeta, nema stabilnosti, nema prosperiteta u ovoj državi dok ne napravimo nacionalnu strategiju u kojoj će se tačno znati koji subjekt radi koji posao. Dok se ne naprave izvozni fondovi nema stabilnosti u spoljnotrgovinskom poslovanju.
Ono što treba da obraduje, to je da smo mi u toku prošle godine u spoljnoj trgovini imali kod izvoza poljoprivrednih proizvoda suficit, u toku 2006. godine 320 miliona evra, u toku 2007. godine 700 miliona evra.
To je vrlo dobro, međutim, iza svega toga ne stoji država. Subvencije koje država daje su vrlo male. Država mora uložiti u agrarni budžet i iz tog agrarnog budžeta će se transferisati sredstva u poljoprivredu, poljoprivreda u izvoz, iz izvoza dobijamo kvalitetne devize, zdrave devize, od domaće proizvodnje, od seljaka, a ne činimo ništa da povećamo budžet.
Mi ovde razgovaramo u ovom visokom domu godinama o tome da budžetska sredstva koja se izdvajaju za agrar, za poljoprivredu, moraju biti duplo, pa i tri puta više. SRS, to ću vam kasnije reći, predlaže da se u okviru agrarnog budžeta za ovu godinu izdvoji za poslovnu 2009. godinu preko 50 milijardi. Odakle? Ne znam, nađite.
Jer ako jedna delatnost, poljoprivreda, daje tako dobre rezultate bez gotovo ikakvog učešća države, jer ako uložimo 200 miliona evra, damo za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, a dobijemo proizvod koji prodamo za milijardu i 700 miliona i ostvarimo suficit u poslovanju od 700 miliona evra, to je dobar rezultat. U to moramo ulagati.
Inače, ova Vlada i ovo društvo nema prioritete. Ne znamo gde ulažemo. Razbacujemo sredstva, umesto da ciljano, prioritetno izdvajamo u određenu oblast koja će dati rezultat.
Deficit platnog bilansa takođe treba da zabrine. Ono što nam uglavnom Svetska banka i MMF prigovaraju to je ogroman deficit u platnom bilansu. Pokrivamo ga raznim doznakama iz inostranstva, inokreditima iz privatizacionih prihoda itd, ali moramo spomenuti, on će za ovu poslovnu godinu biti u nivou od 500 miliona evra, to je nekih šest milijardi evra. To su ogromna sredstva i to ovo društvo ne može izmiriti u dužem periodu. Kratkoročno, da, ali perspektivno na duži korak jednostavno ne možemo to podneti.
Šta nam prigovara MMF? Smanjenje javne potrošnje, smanjenje zaduživanja u inostranstvu, posebno zaduživanje države, zaduživanje privatnika, povećanje izvoza i smanjenje uvoza, u ukupnosti smanjenje i uravnoteženje spoljnotrgovinskog poslovanja, smanjenje deficita u budžetu, a mi ga ovim izmenama, ovim rebalansom povećavamo i sad sa nekih 14,8 milijardi dinara povećavamo na 45,7. Dalje, nalažu restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku itd, ali u osnovi mi ne postupamo po nalozima MMF i Svetske banke i to će nas u svakom slučaju koštati.
S obzirom da mi je vreme pri kraju, dozvolite mi još samo dva minuta oko zaključaka. Kako možemo govoriti o razvoju i stabilnosti države kada ostvarujemo ovakve negativne makroekonomske korake? Deficit platnog bilansa od devet milijardi dolara, deficit spoljnotrgovinskog bilansa od nekih 13...

Dozvolite mi još minut.
Kako možemo govoriti o stabilnosti ukoliko nam je spoljni dug došao na nivo od 63 % bruto društvenog proizvoda, a sami smo rekli da ćemo ga skinuti negde na 58,6%.
Nenamenski koristimo državna sredstva. Neizmirenje obaveze budžeta prema putarima u iznosu većem od 30 milijardi dinara, što predstavlja negde 4,8% budžeta, koji bi morali izmiriti jer su to poslovi koji su odavno izvršeni. Umesto zapošljavanja, predlagač budžeta ovde iznosi podatak da ćemo...

Završavam.  Ono što je stav SRS, to je da ne možemo prihvatiti sve ovo što je navedeno rebalansom budžeta. Ono što bi Vlada trebalo da zaustavi rapidan pad u demografskoj strukturi, mi svake godine 30 hiljada ljudi imamo manje, 500 ljudi visokoobrazovanih svake godine nam odlazi u inostranstvo.
Ne radimo ništa na polju zapošljavanja. Nemamo uslove za razvoj, nemamo uslove za stabilnost, ne radimo na zapošljavanju.
Ova vlada je i socijalno, i ekonomski i privredno nezdrava vlada, i ona kao takva mora otići u zaborav. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je vreme da se priča o poskupljenju gasa stavi na raspravu u parlament, mislim da jedino parlament ovoga trenutka može da donese pravu odluku i pravo rešenje. Zašto? Zato što celokupan sistem vlasti ne hoda onim načinom kojim bi trebalo da hoda. To najbolje pokazuje povećanje cena od 60%. Na Odboru za industriju dobili smo informaciju o tome kako je došlo do povećanja. A šta je struktura cene? Koji su to stvarni troškovi, šta su direktni, šta su indirektni troškovi, šta su zarade u ukupnoj ceni, šta su materijalni i nematerijalni troškovi itd? Mi to na Odboru za industriju nismo dobili.
U skladu sa članom 78. stav 5. poslovnika o radu Narodne skupštine zatražili smo od ministra dodatne informacije, ostavili smo rok od sedam dana. U međuvremenu smo mi kao poslanici dobili mnogo informacija o tome koji su propusti u organizaciji, sistemu distribucije prirodnog gasa, i na republičkom nivou i na lokalnom nivou.
Onda smo utvrdili, na republičkom nivou enormno visoke zarade od direktora, zamenika direktora, rukovodnog osoblja, upravnog odbora, nadzornog odbora itd. U lokalnoj samoupravi je još gore stanje. Umesto da se primenjuju odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, Zakona o javnim preduzećima, imamo šarenilo, imamo samovolju lokalnih čelnika koji su dozvoljavali da se dešava štošta u lokalnoj samoupravi. A šta je to?
Imamo trenutno u lokalnoj samoupravi distributera koji su u društvenom vlasništvu. Do kraja godine mi moramo završiti prodaju, ako ćemo poštovati zakon, svih društvenih preduzeća. Distributeri su još u društvenom vlasništvu. Dalje, distributeri su u državnom vlasništvu. Akcionar, kao treći vid, akcionarska društva, šarenilo, ne možemo tako. Ne može se tako rešavati pitanje u ovoj oblasti.
Nadalje, državni sistem ima svoje instrumente kako da iskontroliše ovo stanje, ali to stanje ne kontrolisati sada, postoje valjda inspekcijske službe koje je trebalo da preventivno i restriktivno deluju u slučaju ako ima propusta u primeni zakona. Očito da ih ima, ali koga to interesuje. Zašto državni sistem nije u funkciji u ovom slučaju? Ko je kriv? Kriva je Vlada, prevashodno, krivo je ministarstvo, Agencija energetiku, koja je takođe propustila sve ono što ide od strane javnih preduzeća. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, sazvana je sednica Odbora za 18,00 časova.
Pozvao bih sve poslanike koji su članovi Odbora da se dogovorimo. Dobio sam informaciju da ministar nije tu, ali ga moramo dobiti sutra pre podne. Uspostavićemo kontakt s njim da pre sednice Upravnog odbora "Srbijagasa" zauzmemo stavove, da damo sugestije i da ministar ode sa Odbora sa stavovima Odbora.
Javio sam se još po određenim pitanjima koja moram ovde da razmotrim.
Izlazila je ovde predstavnik G17 plus, Suzana Grubješić, i iznela je određene neistine o tome šta je zaključeno u Moskvi, ko je zaključio određeni ugovor u Moskvi i na kraju se ispostavi da to nije potpisao sadašnji direktor koji je, čuli smo, u međuvremenu i podneo ostavku.
Vrlo je neozbiljno od predstavnika vlasti izlaziti ovde, žaliti se nama opoziciji, pa i vama poziciji, o određenim stvarima koje vi imate mogućnosti da proverite. Kako neko može, pre svega radi se o državnom činovniku, ići i zaključivati ugovore bez određenog znanja i na kraju iznositi takve činjenice ovde, neproverene? Ono što SRS raspolaže sa određenim činjenicama, sada ću ovde izjaviti.
Dobili smo informaciju da je u stvari taj sporni potpisao gospodin Milanković. Milanković je za dobro obavljen posao otišao na mesto zamenika predsednika Upravnog odbora "Srbijagasa", za malu platicu, jedno 9.000 evra, čisto da se nađe. Milanković je iz G17. To je nagrada za dobro obavljen posao u Moskvi i potpisan ugovor, samo da se zna.
Nadalje, imamo informacije da je u Jugorasgasu jedan od akcionara Žarko Zečević, kao slučajno prijatelj građanina Tomislava Nikolića. Ministar policije je ovde i dobro bi bilo, s obzirom da smo čuli mnogo činjenica negativnih, protuzakonitih radnji u Jugorasgasu, da se ispita to. Nadam se, s obzirom da je ministar policije zvezdaš, a u pitanju su predstavnici Partizana, mislim da je to primereno da se odradi.
Još jedna stvar. Premijer juče izađe sa određenim podacima oko smanjenja, odnosno određenih privilegija u smislu plaćanja ovako visoke cene prirodnog gasa, 70% će se plaćati po isporučenoj fakturi, a 30% kasnije. Da li je to odluka premijera? Na čemu je on zasniva? Zašto ne sačeka pravu analizu? Zašto je nije napravio pre toga? Vrlo je neozbiljno i od premijera i od aktivne vlasti da izlaze sa određenim stvarima samo zato što je krenuo požar. Ne može se gasiti požar na ovaj način. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moramo otvoriti raspravu oko najnovijih cena u režiji naše Vlade. Ova Vlada se predstavila kao socijalno odgovorna proevropska vlada, a poslednje aktivnosti ove Vlade ukazuju da niti je socijalno odgovorna, niti je proevropski orijentisana Vlada. Zašto?
Poskupljenje gasa i povećanje od 60% u svakom slučaju je zabrinjavajuće. Građani ovu cenu ne mogu da plate. Na Odboru za industriju dobili smo određene inpute o troškovima u strukturi cene gasa. Međutim, svi podaci koje je Odbor trebalo da dobije nisu dobijeni.
Zatražili smo dodatnu intervenciju Ministarstva da zajedno sa JP "Srbijagas" dostavi sve podatke o direktnim ili indirektnim troškovima koje terete celu prirodnog gasa. Verovatno će ona sabrana, sumirana biti onakva kakva je iskazana u ovim pokazateljima.
Ali, ne mogu se prihvatiti svi troškovi koji su ugrađeni u cenu gasa. Ne može se u ceni gasa iskazati dug koji Srbijagas i koji građani Srbije nisu platili, pa ćemo sada kroz ovu povećanu cenu gasa opteretiti građane, i to one koji su plaćali, koji su uredno plaćali. Oni koji nisu plaćali, ima tu i socijalnih slučajeva koji ne mogu plaćati, oni ni u ovoj situaciju neće plaćati ovakvu povećanu cenu gasa. Znači, mi ćemo ošteti uredne platiše, one građane koji uredno izmiruju državne obaveze.
Kada govorimo o strukturi cene gasa moramo reći da u tu cenu sigurno ulaze visoka primanja čelnih ljudi, ne samo čelnih ljudi, nego svih onih koji rade u sektoru koji se bavi distribucijom gasa, od JP "Srbijagas", preko lokalnih distributera. Tamo su zarade natprosečne.
Ovde smo dobili informaciju o platama za pojedine direktore. Nisu to samo direktori. Tu moramo uključiti i rukovodnu strukturu u javnim preduzećima, tu moramo uključiti upravne odbore, nadzorne odbore, ali i celokupnu radnu strukturu u tim preduzećima.
Onda vidimo gde su nam rezerve. Smanjiti, to je obaveza Vlade.
Zato se zalažem, izvinjavam se, još jedna rečenica, da Vlada po hitnom postupku preispita stvarne troškove, stvarnu strukturu cene prirodnog gasa, da izađe ovde premijer, da se obrati javnosti, i to u Skupštini Srbije, i da kaže zašto je došlo do ovakvog povećanja, gde su moguće rezerve i da napravi Vlada program mera za prevazilaženje stanja u ovoj oblasti. hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mora da nas zabrine ovaj poslednji potez Vlade. Ali, nije to samo poslednji potez Vlade, nego i svi potezi koji su usledili posle konstituisanja ukazuju na vrlo lošu ekonomsku postavku ove vlade, koja za sebe kaže da je socijalno odgovorna i proevropska Vlada.
Evo, ovde ću spomenuti nekoliko zabrinjavajućih podataka. Uz povećanje cene prirodnog gasa povećane su i komunalne usluge. Cene komunalnih usluga su povećane, ukupno, do 20%. Tamo gde država, odnosno Vlada i lokalna samouprava kontroliše cene kod tih usluga možemo reći da je povećanje bilo u skladu sa zakonom do 7%, a ukupno povećanje prema statističkim pokazateljima je 6%.
Međutim, zabrinjavaju svi ostali podaci, koji govore o tome da su cene mesa za poslednjih godinu dana povećane za 35%, cene ulja za 25%, cene u maloprodaji u ukupnosti za 25%, a statistički organ nam kaže - da su troškovi života u periodu od devetog meseca 2007. godine do 2008. godine porasli za 10,5%, ali su se plate u tom istom periodu zadržale u nivou, odnosno bilo je povećanja od 5,5%. Ako tome dodamo povećanje usluga "Telekoma" za pretplatu od 161% i povećanje impulsa za 100%, sve ukazuje - da je ovo socijalno neodgovorna Vlada.
Moramo reći još jednu konstataciju koju smo dobili na sednici Odbora za industriju, koja govori o tome da su cene inputa, odnosno cene prirodnog gasa koje dobijamo od Rusije najpovoljnije. Posle Belorusije, spadamo u red država koje imaju najpovoljniju ulaznu cenu, ali i uslove plaćanja.
Zato bih upozorio sve poslanike koji zlonamerno govore o Rusiji , o ruskim potezima koji se odnose na Srbiju i za srpski narod, da vodimo računa o tome zato što ne samo da ovaj podatak govori o tome da je vrlo ozbiljan pristup ruske države prema Srbiji i srpskoj ekonomskoj, socijalnoj i ostaloj situaciji, nego je i principijelna politika Rusije, vezano za Haški tribunal, vezano za Kosovo i Metohiju, vezano za sve ostale probleme koje na ovim prostorima imamo.
Zato moramo istinito i čestito reći da je pristup Rusije vrlo prihvatljiv, blagonaklon i ne smemo ovde iznositi neistine.
Ono što se tiče Gasproma i određenih poteza, to moramo spomenuti ovde i o tome moramo govoriti, ali detalje koje smo dobili i na Odboru i koje znamo iz političkog i društvenog života, vidimo da je pristup Rusije vrlo blagonaklon i nemojmo da ih na ovaj način ružimo i da ih na ovaj način dovodimo u poziciju da preduzimaju određene nepovoljne mere prema nama. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, stav SRS je da Vlada Srbije povuče ovu odluku. Ona je krajnje neprihvatljiva, socijalno neizvodiva i ovoga trenutka Vlada Srbije bi morala izaći u susret građanima Srbije, jer oni ovakvu cenu prirodnog gasa ne mogu platiti.

Da je to jedna nebuloza Vlade govori i podatak da sve države članice EU, znači 27 država, nemaju ukupno povećanje kakvo je opredelila Vlada Srbije, odnosno 60%.

Kada govorimo o značaju Rusije moramo reći, dobili smo informacije i na Odboru za industriju, a evo i ovde od pojedinih kolega poslanika koji kažu, što je činjenica i istina, da dobijamo najpovoljniju cenu, najpovoljnije uslove plaćanja. Ali, šta čini Vlada da oživotvori jedan sporazum između države Srbije i države Rusije koji predviđa carinske povlastice, koji bi također moglo biti jedan od bonusa u celokupnom poslu? Ne čini ništa.

Mi nemamo strategiju da iskoristimo ovu mogućnost. Ceo svet gleda u pravcu Rusije, kako da se uključi u energetski sistem i sve ono što je prirodno bogatstvo Rusije. Jedino mi tamo gde imamo najpovoljnije uslove to ne koristimo. Zašto? To je pitanje za Vladu. Vlada će morati doći ovde i obrazložiti zašto ne koristimo te bonuse koje nam daje Rusija.

Još jedna činjenica, Vlada i premijer moraju doći ovde i reći šta su to direktni i indirektni troškovi koji terete ovako visoku cenu gasa i šta je struktura zarada u ukupnoj ceni gasa. Postavljam pitanje - hoću da Vlada da jasne kalkulativne troškove zarada u strukturi cene gasa. Znamo kolike su zarade rukovodnog osoblja u javno-komunalnom preduzeću, Javnom preduzeću "Srbijagas", da nam tačno navede decidirano koliko to učestvuje u ukupnoj ceni prirodnog gasa? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moraću ovde da ukažem na određene pravce aktivnosti državnih organa u smislu ulaska na belu šengen listu. Mislim da će tu prevashodno ovo ministarstvo, milim na MUP, imati vrlo istaknutu i značajnu ulogu. Ovo ministarstvo će zaokružiti sa ova dva zakona, Zakonom o strancima i Zakonom o zaštiti državne granice, zakonodavnu regulativu koja je uslov za implementaciju liberalizacije viznog režima.
Međutim, da bi se ovi zakonski projekti implementirali neophodno je preduzeti druge pravne i pravno-tehničke radnje da bismo ispunili zadate uslove od strane EU. O kojim uslovima se radi?
Radi se o - zakonskim uslovima, zatim podzakonskim uslovima, uslovima koji su predviđeni u smislu administrativnog praćenja kretanja i ulaska stranaca, izlaska stranaca iz države, tehničko-tehnološkim uslovima, koji podrazumevaju sve aktivnosti na opremanju u tehničkom i tehnološkom smislu svih državnih organa koji učestvuju u ovom postupku, kao i drugih uslova.
Mi se trenutno nalazimo na sivoj listi i znamo koje probleme naši građani imaju za dobijanje papira, da tako kažemo u širem smislu, za ulazak u EU. Šengenski propisi su jasni i uslovi koje postavlja EU, shodno ugovoru iz Šengena, bili su poznati i prethodnim vladama. Prethodna vlada i prethodne vlade morale su daleko brže učiniti sve radnje i ispuniti sve predradnje i radnje da bismo došli u poziciju da pređemo sa sive na belu šengen listu.
Sada se nalazimo u vremenskom cajtnotu. U petak sam naglasio da nećemo moći ispuniti sve uslove koji nama stoje, znači počevši od ovih zakonskih, koji nisu jedini, podzakonskih, administrativnih, tehničko-tehnoloških i ostalih, koji nisu zanemarljivi.
Naša Vlada, da bi ispunila sve ovo što je uslov po Šengenu mora obavestiti Evropsku komisiju. Evropska komisija šalje medijatore koji će pratiti ovde ispunjenost svih uslova. Taj postupak traje tri do četiri meseca. Pred nama je znači period kada dolaze božićni praznici, januar kad gotovo ne rade ni naše ni njihove institucije, znači možemo očekivati njihov dolazak tek negde u toku iduće godine.
Kada Evropska komisija dobije pozitivno mišljenje o ispunjenosti uslova, tada ulazimo u jednu proceduru koja je predviđena njihovim propisima. Ako smo ispunili sve uslove, obaveštava se Savet ministara, Savet ministara obaveštava evropski parlament.
U toku iduće godine su izbori za evropski parlament. Znači, ukoliko do petog meseca ne ispunimo sve ovo što je predviđeno, ne možemo očekivati da će evropski parlament samo zbog nas nastaviti rad itd. Znači, to je njihova normalna procedura, izborna procedura. Za očekivati je da mi nećemo moći pre tamo desetog meseca, kada se završi konstituisanje evropskog parlamenta, tek tada možemo očekivati da ćemo ući u raspravu. Optimistički gledajući, ako bi ušli na belu šengen listu pred kraj iduće godine, to bi bilo zadovoljavajuće.
Pitam Vladu, pitam sve odgovorne - zašto ovaj postupak i svi ovi postupci koji su bili neophodni nisu napravljeni ranije? Zašto ovaj zakon nije donet pre tri-četiri godine? Zašto se kasni sa ostalim zakonima? Da bismo stekli punopravno članstvo za kandidata u EU, prema podacima iz Kancelarije za pridruživanje, stoji da moramo usvojiti još 49 zakona. Koliko nam treba vremena da bismo usvojili sve ove zakone - jako mnogo?
Ponovo pitanje Vladi - zašto nismo ispunili sve ono što je predviđeno i Akcionim planom, i Nacionalnom strategijom za pridruživanje. U krajnjem slučaju, i svakodnevnim upozorenjima EU, ne samo oko Haškog tribunala, nego i oko svih zakonskih, podzakonskih, administrativnih i drugih pravila i uslova koji nam se postavljaju državni organi ne rade, u tome je problem. Aktuelna vlast ne čini ništa da ove postupke ubrza.
Možda ovog trenutka izgleda zadovoljavajuće da je MUP, što se tiče zakonske regulative, ispunilo sve i da će se usvajanjem ova tri zakona zadovoljiti zakonska forma, ali u stvarnoj implementaciji svih zakonskih projekata, primene projekata u praktičnom životu proteći će vremena i vremena. Vode i vode Dunavom će proteći dok mi ne oživotvorimo sve ono što se traži.
Znamo koji su njihovi uslovi, a posebno njihovih posmatrača i kontrolora koji dolaze ovde da nas kontrolišu. Neozbiljno razumemo pristupanje. Puna su nam usta EU, pristupanja itd, ali praktično ne činimo ništa da oživotvorimo. Ono što je naše, što je subjektivno, to su stvari naše unutrašnje organizacije naše, shodno pravilima i uslovima koje propisuje EU. Hvala.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću ovu priču od mog kolege Živkova, ali ću se vratiti na član 2. i 3. Predloga zakona o strancima, koji definiše pitanje na koje se kategorije stranaca ne odnosi ovaj zakon, pa        u stavu 1. tačka 1. kaže - na one koji su podneli zahtev za dobijanje azila, ili kojima je u Republici Srbiji dat azil, ako zakonom nije drugačije određeno, pa pod dva oni koji po međunarodnom pravu uživaju privilegije i imunitete u delu koji je tim privilegijama i imunitetima isključen".
Na predlog SRS dali smo amandman i dodali smo još jednu kategoriju, a to su lica koja su ostvarila izbeglički status. Taj naš amandman je prihvaćen i mislim da je dobro da bude prihvaćen zbog toga što ova kategorija stranaca, jer prema članu 3. ovoga predloga zakona, stranci su svi oni koji nemaju državljanstvo Republike Srbije, znači izbeglice su stranci, ali primenu zakona smo izbegli na izbeglice koje su ostvarile izbeglički status. Mislim da je to vrlo dobro rešenje zbog toga da ne primenjujemo rigidno odredbe ovoga zakona u nekim situacijama, jer imamo na stotine, na desetine, a verovatno i na stotine hiljada izbeglica koje još nisu dobili državljanstvo Republike Srbije, zlopate se u dobijanju dokumentacije iz Hrvatske, plaćaju ogromne administrativne i druge troškove, i putne troškove odlazeći u Hrvatsku, vraćaju se ovde, predaju, a pojedinci su predavali po nekoliko puta zahtev za dobijanje srpskog državljanstva itd.
To je jedna ujdurma koju su imale izbeglice, ali ovde moram naglasiti da je Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu, u više navrata opominjala državne organe, ja sam i ovde u državnom parlamentu, predstavnici SRS, zahtevali od MUP da se primene odredbe koje su ratifikovane, a to je odredba Konvencije o statusu izbeglica, koja traži blagonaklon pristup države prema izbegličkoj populaciji, prema raseljenim licima.
Opominjali smo Vladu da ne čini te poteze koja je činila vezano za brojnu dokumentaciju koju su Srbi, koji su proterani iz bivših jugoslovenskih država, morali donositi državnim organima, a iz dokumenata koja su donosile državnom organu jasno je vidljivo da postoje svi neophodni podaci za dobijanje novih dokumenata.
Osvrnuću se ovde na jednu informaciju koja je upućena svim državnim organima Republike Srbije, pa i uostalom dobili smo je i mi kao poslanici, i to od Visokog komesarijata za izbeglice, koji kaže da prema podacima Visokog komesarijata za izbeglice od 1. jula 2008. godine u Srbiji i dalje boravi 96.948 izbeglica iz BiH i Hrvatske ili 80% manje nego što ih je bilo 1996. godine. Od tog broja 1.379 živi u preostalih 59 kolektivnih centara.
Mislim da ovi podaci koje ima Visoki predstavnik nisu potpuni zato što je broj lica u kolektivnim centrima daleko, daleko veći, on se kreće negde oko 6.000 i on je u stalnoj fluktuaciji. Bitne su konstatacije koje se poklapaju sa svim onim što smo mi u ime Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, u ime Skupštine, u ime sve izbegličke populacije upućivali državnim organima Republike Srbije.
Probaću da u skraćenoj verziji pročitam ovaj dopis koji je stigao svim državnim organima od strane Visokog komesarijata za izbeglice.
U tom dopisu kaže se - Vlada je 1992. godine usvojila Zakon o izbeglicama koji se odnosi na izbeglice iz republika bivše SFRJ. Vlada je također usvojila i sveobuhvatnu Nacionalnu strategiju za rešavanje problema izbeglica, interno raseljenih lica, 2002. godine. Obzirom na skromne rezultate ostvarene sprovođenjem ove strategije, Visoki komesarijat za izbeglice se zalaže za njegovo preispitivanje i ažuriranje.
Upravo ova poslednja rečenica govori o tome da državni organi Republike Srbije nisu na zadatom pravcu i da oni potezi koje čini Vlada i državni organi nisu pravi. Oni se moraju, kako rekoše ovde u dopisu Visokog komesarijata, preispitati i ažurirati.
Šta moramo napraviti? Moramo prevashodno rešiti pitanje zakonske regulative. Zakon o izbeglicama iz 1991. godine je prevaziđen. On je u svojoj materiji dao određene definicije koje su sada prevaziđene i one se moraju menjati.
Ovde ću pročitati samo član 4. koji je vrlo bitan, pa da ga čuje između ostalog i javnost Srbije. Kaže - Republika Srbija obezbeđuje kolektivnu zaštitu ličnih, imovinskih i drugih prava i sloboda izbeglica i obezbeđuje međunarodno-pravnu zaštitu na način koji je utvrđen za njene građane.
Možda je ovo rešenje bilo dobro za one uslove u periodu ratnih sukoba, proterivanja Srba itd.
Međutim, danas, a posebno u periodu od 2000. godine imamo strahovito mirovanje državnih organa u oblasti zaštite ličnih, imovinskih, kolektivnih prava izbeglica. Državni organi ne čine ništa da oživotvore ove odredbe.
Govorio sam ovde brojne primere nebrige državnih organa Republike Srbije i oko povratka imovine Srba u Hrvatskoj, i u drugim bivšim republikama, oko povratka njihovih imovinskih, socijalnih prava, a posebno sam napominjao oko penzija.
Gledajte, odredba je u formalnom smislu jako dobra, međutim, u funkcionalnom smislu državni organi ne čine ništa da pomognu izbeglicama, izbegličkoj populaciji, u smislu povratka njihovih oduzetih ličnih i kolektivnih prava.
S druge strane, kaže - obezbeđuje međunarodnopravnu zaštitu. Postavljam pitanje: da li je pokrenut ijedan spor protiv Hrvatske od strane državnih organa Republike Srbije? Nije. Imamo dva međunarodna vrlo bitna sporazuma između Srbije i Hrvatske, to je jedan o normalizaciji odnosa, u članu 7. jasno je i decidirano rekao da će dve države učiniti sve u smislu povratka, bezbednog i sigurnog povratka Srba na prostore Republike Srpske Krajine, Republike Hrvatske, ali od povratka nema ništa.
Prema podacima Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu 55.000 Srba se vratilo u Hrvatsku, a u ovom dopisu vidimo, pročitaću ga kasnije u celosti, također njihovi podaci, podaci Visokog komesarijata kažu da je takođe vraćeno oko 55.000, ali je već od tih 55.000 koji su tamo vraćeni, koji tamo stvarno žive, oko 15.000 je umrlo. Vraćaju se uglavnom starije osobe, vraćaju se na zgarišta, na zapaljene, uništene, devastirane kuće i ognjišta. Imamo svega četrdesetak hiljada Srba koji tamo žive.
Hrvatski organi lažno daju informacije da između 120-140.000 Srba živi u Hrvatskoj. Ti podaci nisu tačni, a to potvrđuje ovaj dopis koji imamo od strane Visokog komesarijata za izbeglice. Dalje ću nastaviti da čitam ovu informaciju koja jasno ukazuje na ogromne probleme izbeglica.
Kaže - nakon perioda hitne humanitarne pomoći tokom devedesetih godina, programi i aktivnosti Visokog komesarijata UN u Srbiji u poslednjih godina sve su više usmereni na pružanje pomoći i nalaže trajnih rešenja za najugroženije kategorije izbeglica i interno raseljenih lica, kao i na izgradnju nacionalnog sistema azila. Dobrovoljna repatrijacija. Obzirom da su sve velike prepreke uklonjene i da su se sve izbeglice iz Bosne i Hercegovine, koje su to želele, vratile u svoju domovinu, Visoki komesarijat UN smatra da organizovani povratak izbeglica iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu je završen.
Dobrovoljni povratak izbeglica u Hrvatsku pokazao se mnogo problematičnijim. U tu zemlju se od 1996. godinu vratilo oko 131.000 lica, što predstavlja 50% ukupno izbeglog stanovništva. Međutim, studija izvodljivosti tog povratka iz 2007. godine pokazala je da je tek polovina od njih ostala i da živi u Hrvatskoj. Vlada Hrvatske je pokrenula nekoliko stambenih programa da bi pomogla povratnicima u obnovi njihovih domova i izgradnji novog ili obezbeđivanju alternativnog smeštaja. Usled niza prepreka, značajan broj potencijalnih korisnika nije uključen u te programe. Visoki komesarijat UN u Srbiji smatra da najveći nerešeni problem predstavlja gubitak stanarskog prava, što je umnogome osujetilo povratak izbeglica u urbane sredine.
Visoki komesarijat za izbeglice nastavlja da se zalaže za sveobuhvatno i pravično rešenje za sve bivše nosioce stanarskog prava. E sad, kod stanarskih prava moramo malo šire da komentarišemo šta se to desilo Srbima koji su imali stanarsko pravo.