Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani i uvaženi građani koji danas slušaju raspravu o Predlogu zakona o kinematografiji, uvaženi gospodine ministre, želela sam da kao poslanik SRS, ali i kao glumac prodiskutujem malo o ovom predlogu zakona.
Nažalost, nisam mogla da prisustvujem raspravi koja je vođena pre nekoliko dana iz opravdanih razloga, ali me nije to sprečilo da slušam raspravu koja je vođena u ovoj sali.
Predlog zakona o kinematografiji u svakom slučaju je urađen, napravljen sa amandmanima koji su prihvaćeni ili ne, ali slažem se da svaki zakon omogućava lakše i pogodnije kretanje umetnika, uvažavajući zakon koji je pred nama ili zakon koji je stupio na snagu.
Ono što je meni, sada više ne mogu da kažem, zamerka suštinska, sada ću da napravim digresiju, pa ću reći pošto sam u kontaktu bila sa gospodinom direktorom Muzeja kinoteke Ardeljanovićem i direktorom Jugoslovenske kinoteke, Radoslava Zelenovića, došla sam do saznanja da ste vi već razgovarali sa njima na sledeću temu o kojoj ću da pričam, pa mi je tako mnogo lakše i jednostavno. Zaista sam polaskana time što ono što sam primetila u zakona da nedostaje, da ste vi već predupredili stvari i da će to da se uvaži u obliku jednih od tačaka ovih zakona.
Naravno, mogu da se pohvalim time da sam kao glumica snimila zaista dosta filmova, možda oko 20, što je za jednu glumačku karijeru stvarno puno, pa stoga bih želela da pričam i o kinoteci, tj. Jugoslovenskoj kinoteci, koja i dan danas lepo radi pod tim imenom.
Naša Jugoslovenska kinoteka, a možda građani nisu upoznati koliko je jedna od najznačajnijih kulturnih ustanova u Srbiji, po tome što našu kinoteku možemo da svrstamo i svrstavaju je po broju kopija trećom u Evropi. To je veliko bogatstvo jedne zemlje.
Zašto smo došli do takvih epiteta koje možemo da damo kinoteci i do toga da u superlativu možemo da govorimo o svemu onome što ona poseduje? Zbog toga što su ljudi koji su na čelnim mestima i koji već godinama vode našu Jugoslovensku kinoteku prikupljali kopije filmova koji su rađeni, tako da recimo neki svetski filmovi bitni i značajni postoje u našoj Jugoslovenskoj kinoteci, a npr. ne postoje u Nemačkoj, pa su svojevremeno Nemci pozajmljivali od nas neke filmove itd. To je stvarno lepo i za pohvalu.
U prilogu tome šta je suština, o čemu bih govorila, a to je…
Eto, da dovedem u vezu, govorim o Jugoslovenskoj kinoteci, da svi filmovi koji se rade u Srbiji, da su producenti, znači srpski filmovi, producenti bi bili obavezni da daju kopije, po jednu kopiju da daju Jugoslovenskoj kinoteci ili kako da je nazovemo srpska, nije bitno, ali da to bude njihova obaveza, da bismo sprečili osipanje tog blaga koje imamo.
Ako je skupa možda jedna celuloidna filmska traka, koja znamo košta pet hiljada dolara, a distributeri srpski kažu – skupili smo jedva novac i da uradimo film, a kamoli još i da damo kinoteci, to može onda da se u nekom drugom formatu dostavi kinoteci, u obliku hard diska, u obliku elektronske kopije, ali da kinoteka mora da ima kopiju srpskog filma, to da bude obaveza distributera i producenata, kako bismo sačuvali to blago koje imamo u kinoteci.
Pošto je srpska ili Jugoslovenska kinoteka spomenuta samo malo, onako uzgred u članu 12, eto vi ste već razmišljali o tome, već ste razgovarali i članovima 23, 48, 59, 61, 77, 96. i 98, vi ste upoznati već sa tim članovima, bismo mogli da rešimo ovaj problem.
Hvala. Mislim da bismo ovim potezom zaista sačuvali naše srpsko blago u obliku i filma i svega onoga što se zove blago srpske ili jugoslovenske, gospođo Čomić, kinoteke.
Bila je greška, u stvari zamena. Ja sam želela o ovome da govorim zato smo mi i došli u raspravu da se vratimo na srpski, ne srpski, u stvari htela sam o kinoteci da govorim i ovome što sam već rekla, pa se ne bi ponavljala. Hvala.