Prvo, nisam razumeo sve oko istraživanja. Imam istraživanja. Inače, manji je procenat onih koji govore o bedi i siromaštvu, i to za 7% nego što je bio slučaj ranije, a o nezaposlenosti čak 9% je manji broj.

Što se tiče ukupnog broja nezaposlenosti, značajno je manji, ne samo o utisku kada govorite, nego i u stvarnim brojevima. Dakle, da podsetim građane, 2012. godine imali smo 26,5% nezaposlenih, danas 15,2% nezaposlenih po apsolutnoj istoj metodologiji koju prihvata i priznaje EU. Dakle, da li vam se to sviđa ili vam se ne sviđa, nema mesta u Srbiji u kome nemamo, možda ima po neko, ali od velikih gradova, pa čak i od manjih gradova, nema mesta u kome imamo veći broj nezaposlenih nego što smo imali. To je jedna dobra stvar.

Čudi me da ne gledate i da ne pratite i gde i koliko fabrika otvaramo. Da li je teško i da li imamo veliku stopu nezaposlenosti? Imamo, 15,2% je ogromna stopa nezaposlenosti, i 12% kada budemo imali, ogromna je stopa nezaposlenosti, ali će biti mnogo bolje nego 26,5%, koliko je bilo u vaše vreme. To su činjenice.

Što se tiče Svetske banke, Svetska banka je saopštila da za 0,5% imamo manje siromašnih nego što smo imali. Inače, određene svetske agencije preuzimaju izveštaje domaćih nevladinih agencija. Nemam ništa protiv, ne znam kako se to zove, Romska nevladina agencija „Sunce“ iz Kragujevca ili neka druga, svaka im čast, nikada nisam rekao da su zli. Samo kažem da je to zasnovano na stavovima pojedinih nevladinih organizacija, a ne na brojkama i ne na činjenicama, i apsolutno ništa više.

Takođe, vi odlično znate da sam u pravu za to što vam govorim, kao i za mnoge druge stvari. Rekao sam vam, ne jedanput, uvek ste dobrodošli da radimo zajedno, uvek da radimo zajedno na tome, da pokažemo da možemo da imamo još bolje rezultate. Ako imate neke ideje, ali da nije ideja – povećajte socijalna davanja, mi nismo smanjili socijalna davanja ni za jedan jedini dinar, uprkos teškoj krizi u kojoj smo ostavljeni, ni za jedan jedini dinar nismo smanjili socijalna davanja. Da povećamo socijalna davanja, osim u pojedinim oblastima, baš kada govorimo o trudnicama i porodiljama, gde hoćemo da učinimo, to je za nas nemoguće. To neka priča onaj ko je neozbiljan.

Moj je posao da govorim istinu, a istina inače nema mnogo prijatelja i nema mnogo obožavalaca, a onaj ko voli da ide u narod i da govori – kada mi dođemo na vlast, sve ćemo da povećamo, to su neozbiljni i neodgovorni ljudi. Povećaćemo kada nam rast bude dovoljno veliki da nam to dozvoli, ali ćemo pre nego što povećamo druga socijalna davanja, prvo ćemo da uložimo u infrastrukturu i da povećamo dalji ekonomski rast, da na takav način mobilišemo snage, da bi nam socijalna davanja bila mnogo veća.

Znate li šta znači, kolika je razlika kada mi danas kažemo da nam je potrebno svega, to je ogroman novac, svega 37, 38% da finansiramo iz budžeta za penzije? A trebalo je 61%. Koliki je to napredak u odnosu na ono što smo imali ranije? Da običan čovek može da razume, kada ljudi pričaju i potcenjuju hiljadu dinara za penzionere, na 1.770.000, 1.780.000 penzionera, dakle, hiljadu dinara samo da date penzionerima, to vam je milijarda i 780 miliona. Dakle, samo hiljadu da dobije svaki penzioner, to je milijarda i 780 miliona. Država to isplaćuje na vreme, bez dana kašnjenja. Da li je to ljudima dovoljno? Nije. Biće bolje i dobijaće više. Sada planiramo da im narednih dana donesemo jednokratno plaćanje, da mogu ljudi lakše i bolje da provedu i slavu, ko slavi, i Arhanđel Mihaila i Svetog Nikolu, i Novu godinu i Božić i sve druge praznike, mislimo takođe onoliko malo koliko možemo da povećamo stalno penzije, mislimo da povećamo plate u javnom sektoru. Povećali smo minimalnu zaradu za 8%, samo što to ljudi nisu razumeli kada govorimo od 21.200 i 22.800, dakle, za 8% smo to povećali. Nije mnogo, ali je to – kamen po kamen palača. To jesu ozbiljni rezultati.

Kada bismo svake godine imali takvu vrstu rasta, mi ne bismo imali problema. Za pet godina ne bi bilo velikih problema, o nekim drugim temama bismo danas ovde razgovarala i čini mi se da bi tema o kojoj je govorila Slavica i Zlatibor, da bi to bila apsolutno najvažnija tema, za koju mislim da je ekonomski najvažnija tema za nas. Da imamo rešenja, nemamo.

Kada je neko pomenuo da li je Elvira Island, nije to zbog najvišeg standarda. Oni se osećaju ugroženim i takođe znaju da mogu da napreduju samo ukoliko budu imali više stanovnika. Imate neke druge Skandinavske zemlje koje su mnogo godina imali najnižu stopu prirodnog priraštaja. Moramo da pronađemo iz različitih oblasti različite mere. Zato je Slavicin posao tu najkomplikovaniji. Zato sam i rekao radi šest meseci na tome, Makedonci su nešto po tom pitanju uradili, nađite svoje stručnjake, uradite sve što možete, da vidimo, jer nam nije žao. Izdvojićemo, videćete, u novom budžetu i određena finansijska sredstva da pomognemo, samo moramo da znamo šta radimo. Pričali smo godinama – pomozite treće dete, ali nije nama problem u trećem detetu, nama je problem u prvom detetu, nama je pre svega problem u prvom detetu, u prvom i drugom detetu, a ne u trećem detetu. Mi imamo 1,45 dece, a potrebno nam je 2,35 da bismo imali normalnu reprodukciju. Ovako svake godine gubimo po 30.000 do 40.000 stanovnika.

U svakom slučaju, što se tiče onoga oko Vojvodine, da li se nešto vraća ili ne vraća, ljudi, mi hoćemo da ulažemo u Vojvodinu, mi hoćemo da nam Vojvodina bude bogatija, ali mi tako uzimamo i od svih drugih građana Srbije, kao što uzimamo i od građana Vojvodine. Kako država da se finansira, nego iz poreza. Zašto ja onoliko jurim i molim ljude da uzimaju fiskalne račune, jer onaj ko ne uzme fiskalni račun sebi je oduzeo put, sebi je oduzeo školu, sebi je oduzeo bolnicu, sebi je oduzeo vrtić. Što je tu razlika između čoveka iz Novog Sada i čoveka iz Niša? Ako hoćete, bliža mi je Vojvodina, ako ni zbog čega, majka mi je iz Vojvodine. Ne razumem stvarno šta je tu razlika. Od sve te silne brige za Vojvodinu doveli smo dotle da u Vojvodini imamo veći broj siromašnih opština nego na jugoistoku Srbije, od sve te silne i strašno velike brige za Vojvodinu. Ja hoću i mi hoćemo da Vojvodina ne bude siromašna, već da Vojvodina bude industrijski poljoprivredno bogata, da bude baš onako kako su pojedine sremske opštine danas bogate, koje su imale minus od po 500, 600 miliona, milijardu u svojim budžetima, a danas na računu imaju 200, 300, 400 i 500 miliona.

Koliko Ruma, Martinoviću, danas ima na račun, a imala je preko 100 miliona, imali su minus od 500 i 600 miliona. To su stvari koje mi hoćemo da menjamo i to su stvarni rezultati kojima možemo da se ponosimo.

Odmah ću da pokušam da vam odgovorim.

Nema potrebe da se žestite, ja prihvatam razgovor po pitanju zakona. Nego, niste nešto dobro pročitali. Niste dobro pročitali zato što niste vodili računa o rastu, ja ću vam reći svaku godinu – 2009. godine minus 3,6, sledeća vam je plus 1,4, sledeća vam je opet minus koma jedan, mi se od 2008. godine još nismo oporavili tek ove godine smo se oporavili. Tek ove godine smo se oporavili, imaćemo veći BDP, nego 2008. godine. Tek ove godine.

Vi možete da gledate šta hoćete, inače sve to što me ispravljate trebate da kažete građanima, nije minus 3,6 nego minus 3,1. Pa i da je minus 3,1 kako možete da govorite da je minus 3,1 dobro u odnosu na plus 2,8? Samo mi to objasnite tu matematiku.

Nemojte ljudi nisu ljudi iz Svetske banke i MMF ni glupi ni ludi. Tačno je tek ove godine ćemo da pređemo 2008. godinu, upravo zahvaljujući užasnoj krizi. U 2014. godini smo imali minus 1,8 i zahvaljujući užasnim poplavama, samo ste to zaboravili da kažete, ali smo 2013. godine imali plus 2,3 što vi niste imali ni u jednoj godini od 2008. godine do 2012. godine. Ni u jednoj godini. Govorim o 2013. godini.

Ja vam sad pričam o 2015. godini gde smo imali plus 0,8 da svi ljudi znaju precizne podatke u Srbiji, jer ja ništa ne krijem, imali smo plus 0,8 ne zaboravite da su to bile godina najtežih mera fiskalne konsolidacije da bi ljudi shvatili mi zasnovali svoj rast ekonomski, što znam da vi znate na investicijama i na izvozu. Na investicijama i na izvozu, što su dve ključne komponente. Šta je to što mi danas hoćemo? I ovim povećavanjem i plata i različitih primanja za penzionere itd. hoćemo da povećamo rast i kroz potrošnju.

Ono što je Češka uradila prethodne godine, to je ono što hoćemo, to je ono što radimo. Da imamo tri stuba na kojima nam počiva rast, a to su investicije, izvoz i potrošnja. To su tri stvari o kojima radimo. Zato sam takođe rekao, zato sam Marko rekao jednu važnu stvar, hoćemo da imamo narednih godina svake godine rast od preko tri posto i imaćemo, imaćemo. To smo mogli tek posle teških reformi, posle teškog Zakona o radu za koji znam da ste i vi lično bili, a druga je stvar bila šta se govorilo i mnogi drugi ljudi u Srbiji. Danas je to nešto što nas je dovelo između ostalog do ovako dobrih rezultata. Kada sledeće godine budemo imali 3,5% moći ćemo milijardu da uzmemo da potrošimo na neke druge stvari i da idemo na još veće povećavanje plata i penzija i da ljudi mogu da žive bolje, ali su nam za to potrebne godine permanentnog stabilnog rasta od preko 3%, a ne od pada od 2%, pada od 3%, kao što smo ga imali ranije. Danas imamo kompletno sve što se tiče rekao bih naših ekonomskih performansi pod kontrolom, baš kao što kažu i sve svetske organizacije. Na nama je da vidimo kako ćemo to da uradimo i kako ćemo to da izvedemo u budućnosti. Mislim da imamo dobru šansu.

Što se tiče vašeg nacrta zakona, nemam nikakav problem da ga vidim, samo vas odmah pitam da mi kažete koliko više para treba da izdvojimo. Ako je samo preraspodela i te kako sam spreman da saslušam vaš predlog, samo nemojte da nam se to svede na to da moramo da izdvojimo nove desetine milijardi novca, jer tog novca nemamo. I, nećemo da trošimo ono što nismo zaradili. Ako mislite da možemo bolju preraspodelu da izvršimo, dobrodošli ste svaki dan i Kabinet ministra i kod mene, lično ću da vas primim, jer smatram da je to veoma važno pitanje. Mi hoćemo da siromašni dobiju pravu zaštitu i da ne bude bilo kakvih zloupotreba i uvek i u svakom trenutku ste dobrodošli i nikakav problem sa tim nemam, samo da ne dođete, onaj poslednji član je strašno važan, a to je finansijski efekat, samo nemojte da finansijski efekat bude takav da opet moramo da brinemo od deficitu, da bismo zadovoljavali političke potrebe naše ili bilo čije druge. Hvala najlepše.

Zahvaljujem se gospodinu Markoviću. Pokušaću da odgovorim na sve, da bismo i drugima ostavili, bar još nekoliko opozicionih poslaničkih grupa da postave pitanja.

Najpre hoću vama, narodni poslanici, koji uvek želite da čujete, da kažem jednu stvar. Malopre su rekli kako smo imali više investicija prosečno. Jesmo. A znate li šta su uračunali u to? Kada je „Delta“ prodata „Delezu“ za milijardu i trista miliona, pa vam se to računa kako ste milijardu i trista. Možete li da mislite tu nesrećnu godinu u kojoj smo u stvari imali, a porez kiparski?

Dakle, samo hoću da vam kažem kako su brojevi, ukoliko se time ne bavite, ponekad varljivi. U to vam ulazi i prodaja NIS-a, jer sve je rasprodato, od cementara 2001, 2002. i 2003. godine, do svih mreža naše telefonije, do NIS, do apsolutno svega, a nama su ostavili i hajde ti Vučiću prodaj Resavicu nekome. Samo što bi rekao Palma, nadam se da se neće naljutiti što ću da kažem moj drug Palma – ostalo ti, Vučiću, samo uzmeš konopče da se obesiš posle Dnevnika i ništa drugo da ne uradiš. E, to sam od njega naučio, i to, nažalost, nije daleko od istine, bilo. E, danas je daleko od istine, zato što smo uspeli da napravimo normalniju i zdravu državu, da u uslovima smanjenih investicija u Evropi dođemo do gotovo dve milijarde, bez ijedne velike privatizacije.

Neću da vam se hvalim prilivom stranih investicija i ne bih se hvalio da smo uspeli da privatizujemo „Telekom“, kao što su neki to radili, nego bih rekao – to ostavite po strani, računajte posebno, iako mislim da sam ja napravio grešku što to nismo uradili.

Neću da vam kažem - zajedno sa aerodromom imamo toliko i toliko. Ne, to što nam dođe „ap front“ za aerodrom, to ću da odvojim da kažem - to smo zavredeli toliko, iako je to vredelo 50 miliona, danas smo dobili 354 miliona sa, ne znam, „konsešn fi“. Ako budemo išli na taj model, biće i 600 i 700. Ostaviću to po strani, stranih direktnih investitora koje dolaze u grinfild ili braunfild investiciju imamo ovoliko, što je mnogo više od svih drugih u regionu.

Tačno je, Dragane, da svakog drugog, trećeg dana idemo da otvaramo fabrike ili potpisujemo ugovore i polako se to razvija i sve manje ćemo problema da imamo, ali i dalje mnogo problema. Samo vas molim, ja taj posao radim od ranog jutra do kasno uveče, svaki dan. Znam svaki broj. Tačno znam zašto je bolje i zašto mi je danas optimizam veći.

Treća tema koju ste pokrenuli mi unosi pesimizam i rekao bih neke crne slutnje, a ekonomija ne. Sa tim ćemo polako, ali sigurno da se izborimo i polako, ali sigurno na stabilnim nogama stvari idu bolje.

Naša „Železnica“ neće skoro biti na nivou evropskih železnica. Već danas imate po privi put neke deonice za one koji ne znaju. Molim ljude da uđu u Štadlerove vozove, da odu od Novog Sada do Beograda. Jeste to i dalje sat i po vremena, možda je nekome kraće kolima, ali idite, uživaćete u najlepšim vozovima u ovom delu Evrope. Idite Beograd – Vršac, stići ćete brže nego što stižete automobilom. Idite, po prvi put ćete deonicu Beograd – Vršac brže preći vozom, nego što ćete preći automobilom. Da li je to idealno ili je to sve? Nije. Sada moramo da radimo na Koridoru 10, Beograd – Niš, pre svega što vas, naravno, Dragane najviše zanima, i to jeste za nas najvažnije i za teretni saobraćaj i za putnički saobraćaj. Moramo da radimo na pruzi za Crnu Goru. Sa Kinezima ćemo da potpisujemo. Svađa je da li je 344 ili je 327 ili je 313 miliona evra deonica Beograd – Stara Pazova, pošto Stara Pazova – Novi Sad radimo sa Rusima itd, gde smo iz različitih razloga potrošili svakako nešto više para.

Dakle, hoću da vam kažem, stvari se tu polako menjaju, ali se menjaju i, kao boga vas molim, vi idite, ako ne mogu da zamolim ljude, ako ne mogu narod da zamolim, idite da vidite kako izgleda vožnja u Štadlerovom vozu od Beograda do Novog Sada i obrnuto, iznenadićete se i sami. Videćete da imamo nešto što nismo imali. Samo što je ljudima teško da priznaju. Vama hvala što ste o tome govorili.

Ono što ja vidim, dualno obrazovanje, radimo sa kompanijama po prvi put, domaćim i stranim. U Vlasotincu, bio sam ponosan, dve nemačke kompanije i tri srpske kompanije su se dogovorile da ulažu u klince koji su majstori, koji imaju svoju radionicu, mehaničari. Ambrođo mi je rekao, državni sekretar u Švajcarskoj, imam sina koji je doktor nauka, ali imam i dvojicu sinova koji su zanatlije. Iz dualnog obrazovanja su izašli, zarađuju više od doktora nauka. To je tržište. To je Švajcerska. Na tržištu se traži automehaničar više, vodinstalater više, nego taj doktor nauka. Šta ćete? To je tržište. Što bi Maja rekla, Tito je umro, moramo na tržištu da se snađemo i moramo to da razumemo.

To polako guramo. Nećemo mi ni za 10 godina biti uspešni u dualnom obrazovanju, ali svaka firma, svaka fabrika koja u taj procesu uđe, svaka škola koja u to uđe je veliki pomak napred. Ovo je i dalje za nas neka vrsta pilot projekta, ali je veliki pomak napred i ljudi konačno to razumeju.

Ono što je najveći problem, čestitam vam na polaganju kamena temeljca i sutra ću to da uradim i u Jagodini.

Što se tiče Albanaca, tu je situacija komplikovana. Imao sam dobar razgovor sa Federikom Mogerini. Mi ćemo da nastavimo razgovore, da pokušamo da implementiramo ono što smo se dogovorili, iako ima mnogo problema. Vi morate da razumete da naš ekonomski napredak, između ostalog, zavisi i od slike kakvu šaljemo u svet, koja ne mora uvek da bude saobražena ili istovetna onome što mi želimo. Upravo zato je neophodno da nekada donesete kompromisne i teške odluke, ali sve to ima svoje granice. Zato ćemo, ja verujem, oko budžeta, pre ili posle budžeta, da otvorimo jednu raspravu po tom pitanju u Narodnoj skupštini. Danas sam na Vladi otvorio, jer neke stvari, sada vam kažem otvoreno, ne razumem. Uvek sam poziciju, ne mogu da kažem ni neprijatelj, ne mogu ni čak protivnika, druge strane u pregovorima razumeo. Ja ne razumem zašto su oni ovo uradili oko Trepče. Ja se sve vreme trudim da razumem zašto su to napravili i nikako ne mogu da shvatim. Mora da postoji nešto što neko od vas vidi, a mi ne možemo da vidimo. Danas smo imali dugu raspravu…

Znam da vi vidite, nisam ni sumnjao. Oni koji lako sve vide i sve lako prepoznaju, ti najmanje vide i od drveta šumu ne mogu da sagledaju. Svejedno, mi ćemo biti spremni da čujemo i da to vidimo. Vama hvala još jedanput i čestitam vam na još jednoj fabrici. Želim mnogo uspeha i želim Jagodincima još više posla. Znam da ima, čini mi se, pet ili šest hiljada nezaposlenih ljudi u Jagodini i moramo zajedno da radimo da taj problem rešimo u budućnosti. Hvala najlepše.

Pokušaću veoma kratko uz zahvalnost za određene ideje. Inače, ti koji govore da socijalna pomoć treba da se odvoji striktno od rada, zaboravljaju da kažu da su neke od najprogresivnijih zemalja sveta upravo to povezale. Između ostalog mislim i na Vladu Dejvida Kamerona koja je to predložila, i na mnoge druge zato što je besmisleno da ako neko može da zaradi svoj novac, da mu vi dajete socijalnu pomoć da on u stvari ne bi radio.

Nemamo mi problem da bežimo od toga, izvinjavam se što Srbima i građanima Srbije govorim istinu. Mnogo mi je žao što neko drugi voli da govori kako para ima i kako će da padaju sa neba. Pare mogu da se dobiju samo kada ih mi zaradimo i zato sam zahvalan ljudima u Srbiji, jer baš zato možemo da razmišljamo o boljitku i o nečemu drugačijem u budućnosti, baš zato što su verovali u to i zato što su znali da je to ozbiljan i odgovoran program.

U pravu ste gospodine Markoviću. Imamo više firmi i fabrika u onome što mi zovemo pajp-lajn, dakle u toj liniji koja dolazi u Srbiju, nego što smo ih imali ikada. Zato ćemo u narednom periodu iz dana u dan negde da otvaramo fabrike, negde da potpisujemo ugovore. Imaćemo i nove konferencije u Hamburgu. Odatle očekujem, kao što sam rekao, veoma povoljne vesti za Nišlije, nadam se i za neke druge opštine.

Verujem da ćemo i u Jagodinu dovesti još neku fabriku i da taj broj nezaposlenih smanjimo. U Jagodini je bilo mnogo problema, kao što znate. Od pivare do danas kablova i svega drugog i nije to lako da se reši. Jer, znate, stručnjaci to nisu prodali pošto to nisu bile cementare i nije bila naftna industrija i nije bilo mnogo para da se uzme u jednom trenutku, nego je trebalo da se brine na drugačiji način. E, za to nikad rešenja nije bilo, pa su slali svoje ljude da budu konsultanti u pojedinim pivarama.

Danas nam sole pamet ovde, pa su od tih pivara uzimali po milione dinara na sebe i na svoje supružnike i nisu se mnogo uzbudili zbog toga. Ali bi zato danas da nam drže pridike i da nam drže predavanja i da nam objašnjavaju kako, šta i na koji način treba da funkcioniše.

Dakle, što se tiče prihoda, a ja ću da vam kažem. Otišli smo iz Niša, i sada zovu iz grada Niša svaki dan – gde su pare za fasade. Ali ne traže oni pare za fasade, kao što ih uređujemo u Beogradu sada. Videli ste gotovo čitavu Karađorđevu u 19 objekata, rekao bih, najružnijih, prelepih objekata, ali sa oronulim, propalim fasadama koje će da zasijaju u punom sjaju i sve ćemo da uradimo dekorativno i u svetlu.

Bukvalno će biti prelep Beograd. Tako i Novi Sad, tako i Niš, tako i mnoga druga mesta gde smo bili i prošli. Daćemo i za Prokuplje i za mnoga druga mesta.

Ali je problem u tome što nam oni traže te pare zato što imaju problema sa keš-floom. Rekao sam – dostavite prvi projekat, evo vam pare. Samo to molim predstavnike lokalnih samouprava. Nemojte da dajemo novac i da nam to nestane u ćupu. Dajte projekat, mi ćemo da nadziremo da vidimo da li je to urađeno, novac ćete da dobijete. I to je ono što će Vlada Srbije da traži. Zato moramo da budemo strogi, zato moramo da insistiramo na tome jer bez toga, plašim se da ćemo samo da uđemo u još veće probleme. Vama još jednom hvala i na pažnji i na tome što podržavate to što radimo.

Ja sam vas odlično razumeo i zato ćemo na inicijativu Vlade da uvodimo raspravu o tome u narednoj Skupštini Republike Srbije, zato što to jesu ozbiljna pitanja.

Za jednu stvar ste apsolutno u pravu, da bez uspešne politike nema uspešne ekonomije. Samo uspešna politika može da vas dovede do dobre, stabilne i naprednije ekonomije. Zato što jesmo imali uspešniju politiku u prethodne dve godine, a danas imamo stabilniju i bolju ekonomsku situaciju. Zato danas nismo pred bankrotom kao što smo bili.

Vi ste u pravu da su teški izazovi pred nama. Za jednu stvar niste ni tehnički, ni suštinski, ali to nije suštinsko pitanje. Bio bih nefer ako bih rekao, da se uhvatim za tu rečenicu, a to je da poglavlja nisu otvorena zbog toga što nismo uslove iz Poglavlja 31, a to je usaglašavanje sa preporukama, odlukama i rešenjima EU. Nije to razlog.

Razlog zašto poglavlja nisu otvorena u oktobru, ne znamo da li će biti do kraja godine, je dijalog sa Prištinom. Dakle, da niko nema iluzija u Narodnoj skupštini Republike Srbije da je neki drugi razlog - nije. Ja vam otvoreno kažem šta je. Dakle, razlog je implementacija sporazuma sa Prištinom.

Sa naše strane postoji jedan suštinski problem, za koji bih voleo da čujem i vaš stav i u ovom drugom vašem javljanju, i stav LDP kao što ćemo da čujemo posle toga i stav DSS i kao što smo čuli i DS, i SDS, itd.

Dakle, samo hoću da mi kažete – a šta je to što mislite da je najbolje za Srbiju da uradimo, jer ja mislim da radimo najbolje za Srbiju? Mislim da mi izvlačimo maksimum za Srbiju. Reći ću vam i zašto. Zato što gledamo da se ne junačimo, da ne dajemo izjave kakve daje prištinska strana, ali kao što znate mi smo tu u veoma teškoj poziciji, 22 od 27 ili 23 od 28 zemalja EU, u zavisnosti od toga da li računate Britaniju ili ne, su priznale nezavisnost Kosova. One u tim razgovorima, ma koliko da govore da su statusno neutralni, zna se u kom smeru stvari idu.

Ja pitam – a šta nam je alternativa? Mi sa jedne strane smo pritisnuti onima koji kažu – napustite taj put, što je vrlo neodgovorno. Srbija jeste na evropskom putu i ostaće na evropskom putu.

(Boško Obradović dobacuje.)

Ima vas mnogo neodgovornih. Niste jedini neodgovorni. Nemojte da uzimate…

(Boško Obradović, s mesta: …Pedeset posto naroda. To je većina naroda.)

Pošto dobacuju nešto o većini naroda, što se većine naroda tiče, pitali smo narod i narod je većinski dramatično drugačiji od onoga što vi mislite rekao.

(Poslanici Dveri dobacuju.)

E, sada, nemojte da vičete i da dobacujete, zato što snaga argumenata vaših ne meri se snagom decibela koju proizvodite, već snagom znanja, vaspitanja i ponešto i da naučite.

Vama, gospodine Miliću, da odgovorim, pošto ste na ozbiljan način pitanje postavili i ozbiljno ću da vam i odgovorim. Da, zabrinut sam. Ako zbog nečega brinem već nedeljama i mesecima, samo zbog toga brinem. Stvari se, tačno je i u pravu ste, usložnjavaju, nisu lakše. Naprotiv, protekom vremena su komplikovanije.

Nije kriv ministar spoljnih poslova, ja sam kriv, da budemo pošteni. Ja sam rekao da dok sam predsednik Vlade Srbija će se nalaziti na evropskom putu i Srbija će činiti sve ono što može da bude čvrsto na evropskom putu zbog sebe, ne zbog 27 ili 28 drugih zemalja, već zato što želimo da pripadamo tom tipu društva, zato što želimo sebe da menjamo.

Ja sam dodao, gospodine Miliću, da dok sam predsednik Vlade nećemo voditi sankcije Ruskoj Federaciji, što ne znači da neka druga Vlada neće doneti drugačiju odluku. Mislim da ne bi bilo fer da u ovoj situaciji i u ovakvim trenucima uvodimo sankcije Ruskoj Federaciji. Mislim da mi kao zemlja nemamo ni razloga za to, nemamo ni naš interes da tako nešto uradimo. Da budem iskren, ne bi bilo fer ni prema prijateljskom ruskom narodu, jer ne znam da su nam neko veliko zlo učinili. Ne znam kako bismo i čime bismo to mogli da opravdamo.

Sa jedne strane, to nije pozicija balansiranja. Mi ne idemo u evroazijski savez, mi idemo u EU. Naša politika je po tom pitanju jasna.

Sa druge strane, molimo naše evropske partnere i molimo sve druge da razumeju i naš odnos i prema Ruskoj Federaciji i prema ruskom narodu, to su naši tradicionalni prijatelji, i do sada smo to uspevali. Da li ćemo to uspevati i u buduće? Nenade, nikakav problem, doći će neko ko će to bolje da definiše nego ova Vlada i ja sa tim nemam nikakav problem. Do sada smo uspevali i mislim da je to veoma važno.

(Saša Radulović aplaudira.)

Vi što se tako nepristojno smejete, dobacujete i mislite da besmislenim aplauzima u nekom trenutku nekoga prekidate na bilo koji način…

(Saša Radulović, s mesta: Lako je junačiti se kad se isključi mikrofon. Junak samo takav, ugasi sve ostale.)

Nemojte da vičete. Nepristojnost.

…Neučtivost nije problem što vam je karakteristika.

(Saša Radulović, s mesta: Što ne izađete negde na duel?)

Samo da vam kažem da biste znali kakav je to junak, to je čovek koji sada na čudan način aplaudira, a ja nisam Slavica Đukić Dejanović. Sa vama na duel treba Slavica Đukić Dejanović da izađe. To je jedino rešenje za vas, da vam iskreno kažem.

Tema nije demografija, verujte mi.

Želim da kažem i drugim opozicionim kolegama da namerno ovaj čovek odugovlači i namerno ovo pravi da recimo radikali ne bi mogli da dobiju pravo na reč i neki drugi i to sve vreme namerno radi.

Da vam ispričam dragi prijatelji, biće vam zanimljivo da znate i još neki detalj, sem svega što znate o različitim marifetlucima, pljačkama koje su sprovodili od BIP-a do „Kalifornije“. Ima jedna druga stvar. Znate li šta je uradio sa svojim vozačima, koje je za šest meseci petoricu promenio? Znate li kako je sa njima razgovarao? Sa njima je razgovarao na sledeći način – tako što kada mu kaže vozač „dobar dan“, on uključi telefon i kaže njegovoj sekretarici – „kažite ovome dobar dan pored mene“. Sada vi dragi građani razmislite sa kim mi imamo posla i o čemu se ovde radi. Ovo što sam vam ispričao svaki njegov vozač će da vam potvrdi.

Izvinjavam se gospodinu Miliću zbog nepristojnog ponašanja pojedinih poslanika, ali šta da radite, to vaspitanje valjda se stiče u osnovnoj školi, kod kuće, neki su te časove preskočili.

Dakle, gospodine Miliću, mislim da ćemo morati da o tome razgovaramo, ako imate bolji predlog, molio bih vas da mi kažete. Jedva čekam da to čujem zato što svaki bolji predlog u odnosu na politiku koju smo vodili oberučke bismo prihvatili. Samo vas molim da mi taj predlog ne bude taj da se odreknemo interesa koje smo već ostvarivali, koje smo mogli da ostvarujemo i od kojeg građani Srbije zarađuju novac i od kojih mi isplaćujemo i plate u javnom sektoru i penzije.

Molim vas da to imate u vidu, hvala vam na, rekao bih, postavljanju pitanja u dobroj veri i želji da nešto uradimo zajedno i zajednički što bi bilo dobro i korisno za našu zemlju. Hvala još jednom.

Želeo sam da ne odgovorim sada, da bi bio bar još jedan poslanik, pa ću onda u odgovoru njemu odgovoriti i vama, gospodine Miliću, na ovo drugo što ste govorili, ako vam to ne smeta. Hvala.

Naravno, poslednja dva govornika su iz različitih uglova o tome govorili i to, čini mi se, na najbolji način govori o ozbiljnosti i odgovornosti pozicije u kojoj se nalazi Vlada Srbije.

Što se tiče Fonda za zapadni Balkan, o kojem ste toliko govorili, potpisan je Sporazum sa sve zvezdicom i fus notom. Čekajte, vi govorite o Fondu za zapadni Balkan, meni govorite, za koga znate da znam bar nešto šta se zbivalo u ovoj zemlji koji odlično pamti.

Pa, vi ste potpisali CEFT-u, koja je deset puta značajniji sporazum. Ma ne deset, hiljadu puta značajni sporazum od Fonda za zapadnim Balkan, CEFT-a je potpisana sa Kosovom. Ja sam to kritikovao u Parlamentu i sad da vam kažem, koristimo to što ste vi uradili sa CEFT-om da budemo najjači u CEFT-i.

Danas bih, da sam bio na vašem mestu potpisao taj sporazum. Vi danas kritikujete nešto što je 100 puta manje od CEFT-e i nešto što je urađeno sa zvezdicom i fusnotom, u skladu sa svim pravilima koje smo sami doneli. O čemu govorite? Pa, kakvo je to licemerje? To je vrsta najgoreg političkog licemerja. Evo, meni nije teško da vam kažem, podržavam to što ste potpisali CEFT-u. Hoćete da vam kažem zašto? Zato što, u Prištini kako mi kažemo, ili kako Nenad Milić kaže na Kosovu, mi plasiramo 700 miliona evra naše robe i to ne pričamo o Srbima na severu, već pričam južno od Ibra. Od toga žive mnoge fabrike.

Bio sam nedavno u Leskovcu. Kako se zove kompanija za proizvodnju crepa i građevinskog materijala? Mislim da nisam pogrešio „Mladost“. Zapošljava čovek nove ljude. Gde izvozi? Izvozi u Albaniju i Prištinu. Ja ga pitam, šta treba mi da uradimo za tebe, kao država? On kaže, ništa samo nastavite da vodite takvu politiku, ja ću sada da uzmem još više tržišta u Albaniji i da zarađujem još više para i da zapošljavam više Srba u Leskovcu.

Isto mi je to rekao i Aleksić, kada sam bio u Vranju, u „Alfa plamu“, „Metal feran matura“ takođe isto su mi to rekli. Ja sam taj koji podržavam izvoz naših proizvoda svuda, ja sam taj koji podržavam trgovinu i boriću se za slobodan protok ljudi, roba i usluga. Miliću ovo i vama govorimo, zato što ste tu upravu, potreban nam je slobodan protok ljudi, roba i usluga. Pa, vi ste za ovo govorili da smo priznali nezavisno Kosova. Pa, kako možete to da izgovarate, a vi ste potpisali CEFT-u godinama unazad, koji je 100 puta važniji sporazum od Fonda za zapadni Balkan. Sa Kosovom. Ne, nego sa UNMIK administracijom. Ma, nije šija, nego vrat, a mi smo potpisali sa zvezdicom i fusnotom onako kako je Skupština Srbije odredila da treba da se potpisuje. I, još vam piše, bez prejudiciranja konačnog rešenja, u skladu sa rezolucijom UN. E, to je velika razlika nije to moja interpretacija, nego uzmite pa pročitajte šta piše, uzmite pa pročitajte šta piše.

Je li vam to sa onim, još da me obavestite – gde je moj brat, u međuvremenu kupio neku novu kafanu. Pošto ste prošli put izašli sa tim da se raspitam gde je i šta. Samo da vam kažem nije, niti će ikada da kupi, ni to, ni bilo šta drugo.

Samo tek toliko da vam kažem, i to ću svaki put da vam govorim, zato što se tako ne razgovara. Mi ovde treba da razgovaramo na ozbiljan način. Ako hoćete da razgovaramo na ozbiljan način i da vidimo šta nam je politika i šta nam je činiti, a ne da razgovaramo – ej, vi ste izdajnici, ej, vi ste mnogo velike patriote. Ne dam vam da budete veći rodoljubi od bilo koga u ovoj sali. Kao, što neću da kažem da smo mi veći rodoljubi, jer mislim da smo odgovorni i ozbiljni, ne dam vama da kažete da više volite Kosovo, nego što ga volim ja.

Na Kosovu znam svako srpsko selo i u svakom srpskom selu sam boravio. U svakom srpskom selu i nikome neću da dozvoli više, nego što ga volim ja. I, za Srbe na KiM se borim svakoga dana, u svakom razgovoru, na svaki mogući način i cela Vlada Srbije, ali to ne znači da ne treba da imamo sa Albancima dobre odnose. Zato što mi moramo pored njih da živimo. Mi moramo da živimo pored njih, onaj ko to ne razume, poješće ga vreme, političko vreme. Ništa loše ne mislim. Mi moramo da zarađujemo novac.

Zašto sam ja pričao o Nišu? U Nišu će, kako bi to naš narod rekao, da se sjate svi putevi, kao što je bilo nekada – svi putevi vode u Rim, sada će da bude – svi putevi vode u Niš. Bukvalno. Ja mislim da je to, ja to nisam lagao naš narod u Nišu. Kada kroz Niš, samo me saslušajte, kada kroz Niš bude prolazio istočni krak Koridora 10, ka Bugarskoj.

U pravu ste, prolazio je i u vaše vreme, samo što je to bila poneka ćuprija i veoma loša kaldrma i loš put, a sad će pun profil auto-puta da prođe, sve ono o čemu ste i pričali i sve ono što nikada niste ispunili. Ali, ne brinite došao je neko umesto vas sve to da ispuni. Ka jugu imaćemo auto-put takođe južni krak Koridora 10. Imaćemo jugoistočni ka Prištini, ka Draču i to je sve nešto što je veoma, veoma važno za nas.

Onaj ko to ne vidi, ne znam kako bih to i šta bih mogao, niti želim niti mogu da vam kažem bilo šta loše, mislim da je to politika koja je neodgovarajuća i koju je već progutalo vreme.

Što se tiče zaštite naših nacionalnih interesa. Zaštita naših nacionalnih interesa je u tome, prvo, da sačuvamo bezbednost za naše ljude na Kosovu i Metohiji. Drugo je, dobra i bolja ekonomija za naše ljude na Kosovu i Metohiji. Da li imamo problema? Imamo. Da li za nijansu ide bolje? Za nijansu ide bolje. Treća stvar koja je za nas važna, to je da to za nas, za dobar deo sveta neće, ali za nas je bila i uvek će biti Srbija. Četvrto, ono što je takođe veoma važno, to je da pokušamo da sa Albancima gradimo dobre odnose i da imamo dobru trgovinu, dobre ekonomske odnose, a zašto ne i političke, ako možemo. Ne ide nam najbolje, sa Albanijom ide relativno dobro, sa Prištinom ne ide dobro, zato što oni imaju neke svoje unutrašnje razloge.

Voleo bih da ide bolje i hvalio bih se ovde da ide bolje zato što bi nam to donelo više novca, jer bi oni mnogo više prolazili kroz centralnu Srbiju nego što prolaze danas, a danas tražimo, mi im tražimo posebne potvrde da im izdajemo, milion muka, i mi ponekad nepotrebnih napravili, upravo se plašeći ovakve vrste kritike u parlamentu i na drugim mestima. O njima da ne govorim, koji vole da stave svoj pečat i ne znam šta već, našta god stignu, na trotoaru će to da ispisuju još malo i na putevima i na auto-putevima i time zaustavljaju protok kapitala ljudi, roba i usluga, ja ću za to da se borim. Mislim da je to dobra politika za Srbe na Kosovu, jer Srbi na Kosovu hoće da žive lepo sa komšijama Albancima, posebno u centralnom Kosovu gde su nezaštićeni.

Nije gospodine Lapčeviću, nezavisno Kosovo proglašeno i podržano od strane velikih zapadnih sila ni juče ni prekjuče, nego u vreme kada ste vi vodili Vladu Srbije. Vaša reakcija je tada bila, skočićemo jedan dan da vidimo imamo li nesrbe naše sugrađane, što nikada neću da dozvolim da se u Srbiji dogodi, dok sam predsednik Vlade i dok se za bilo šta pitam. A šta je bilo sa Srbima na Kosovu? Šta je za njih učinjeno? Pa, ništa. To je bio sav rezultat. To je bila cela politika. Mislim da se u tome razlikujemo i mislim da su ovo mnogo bolji rezultati i da je ovo rezultat ozbiljnog i odgovornog pristupa kakav ćemo da imamo i u buduće. Hvala vam najlepše.

Pošto je ovo moje poslednje obraćanje danas, želim prvo da vam se zahvalim na tome što ste pitanja postavljali, koliko vidim, pet je opozicionih poslaničkih grupa postavljalo.

Nekoliko stvari. Upravo ste govorili suprotno od onoga što sam ja pričao. Ja nisam rekao da sam veći patriota, nego sam rekao da vi niste veći i da nikome drugom neću da dozvolim da bude veći rodoljub od nas i ništa više od toga. Naprotiv, pledirao sam na to da se odgovorno i ozbiljno ponašamo i da donosimo odgovorna i ozbiljna rešenja.

Voleo bih da odete sada i da objasnite za 5.800 radnika opštinskih kojima plaćamo plate, da oni ne postoje, i da su oni fikcija i da su izmišljeni.

(Marko Atlagić, s mesta: I meni je rekao da ne postojim.)

Da, i vama, gospodine Atlagiću, i vi ste nepostojeći profesor, pošto predajete u Kosovskoj Mitrovici, a i vama plaćamo platu, ali, šta ćete.

Tačno je, pokušaću da budem sasvim ozbiljan i da se ne igram političkih igara, tačno je da Srbija nema onoliko koliko bismo mi voleli na tom delu naše teritorije, nema. Mnogo je razloga, od Prizrenske lige do danas. Više bih imao ja vama da kažem nego vi meni. Mnogo bismo imali obojica da kažemo nekim drugima pre nas i nekim drugima mnogo pre nas. Ali, pre svega, nemojte da smetnete sa uma da nešto ne sme da nam bude mantra ni politička, niti bilo kakva drugačija, jer je mnogo licemerja i najlakše mi je da danas govorim – Kosovo je srce Srbije, živelo ne znam šta sve, ti Albanci, treba ih proterati, skloniti. To su gluposti.

Samo mislim da kada mi pokažete ko će od nas ovde da ode da živi u Glogovac ili Štimlje ili Suvu Reku, onda ćemo moći o nečemu ozbiljnijem da razgovaramo. Do tada možemo da govorimo o opstanku Srba u srpskim sredinama.

Nemojte da vas podsećam da su neki dobijali glasove u Prekazu i Uniku i da su imali više glasova nego u mnogim drugim mestima u centralnoj Srbiji, što je sve bilo nerealno i što je sve bilo neozbiljno.

Dakle, naš je posao da pomognemo našem narodu. Ja, pravo da vam kažem, bio sam i u Glogovcu, bio sam i u Orahovcu i u Mališevu i u Štimlju i u Suvoj Reci i u Zrzu između Prizrena i Đakovice, za razliku od 99,999% Srba. Ali, moram da vam kažem nešto, tamo ne bih živeo, a znam da ne biste ni vi i niko drugi u ovoj sali i ne pada nam na pamet da tamo živimo. Izabrali smo lepša mesta u kojima ćemo danas da živimo. Hajde da o tome govorimo istinito i iskreno.

Da li vi stvarno mislite da će neko u Glogovcu da kaže da to nije nezavisno Kosovo, u Glogovcu u kojem smo sa jedinicom žandarmerije i 1997. i 1998. godine uspevali da držimo opštinsku upravu sa četiri čoveka, kao što znate, gde su nam popreko i uzduž radili i Voja Živković i Miladin Ivanović Staljin itd, dobri ljudi, dobri političari bili za to vreme? Žestoko su se borili zato što su znali da ne možemo to sve da sačuvamo. Da li je tako, Steviću, bilo?

(Zvonimir Stević, s mesta: Da.)

Znali su koliko to nije bilo realno i utoliko su se snažnije i jače tukli. Ja vam pričam o jednom dalekom periodu koji mi nešto stariji u politici i dalje pamtimo i znamo ga dobro. Ljudi, da se pogledamo lepo i da kažemo da li ima i jedan od nas ovde koji hoće tamo da živi? Ima li i jedan od nas koji neće to da iskoristi i da kaže – evo me na Gazimestanu, da govorim nešto protiv ne znam koga? Protiv koga, protiv čega? Na Gazimestan odemo na Vidovdan 28. juna. Kad još odemo na Gazimestan?

Znamo li da u svim mestima oko Gazimestana žive Albanci? Imamo, hajde ovamo, da kažete, u Obiliću, u opštini imamo Plemetinu, ovamo Prilužje, koje već pripada Vučitrnu, Babin Most imamo još ovamo. Bresje smo izgubili, i to je sve i nemamo više ništa. Da li je tako? Pa, tako je. Što to ne kažemo našem narodu? Zato što 90% Srba misli da su to čista srpska mesta. Ne, nisu, na našu žalost nisu i ne vašom i ne mojom krivicom, kao što znate.

Hajde da sagledamo stvari realno. Šta je to što možemo da uradimo? Možemo da brinemo o našem narodu, da brinemo o bezbednosti, sigurnosti našeg naroda, da brinemo o njihovom ekonomskom prosperitetu, da kažemo – super što ste doneli takvu besmislenu odluku o Trepči, ne možete da je sprovedete, ali ćemo i mi da imamo problema, jer sad ne možemo da uvezemo eksploziv za Trepču, a treba nam eksploziv za rudnike, da ne misle ljudi da nam treba eksploziv za nešto drugo, treba nam eksploziv za rudnike.

Dakle, hoću da vam kažem, hajde da mi svoje ciljeve postavimo realnije. Hajde lepo, Srbi, da se zapitamo i da ne šaljemo tuđu decu negde, nego da kažemo šta je to šta je realno, šta je to što možemo da ostvarimo. Ne biste verovali koliko se žestoko borimo za to da te ciljeve koje možemo za tih stotinu i nešto hiljada ljudi naših koji danas žive na KiM da za njih nešto učinimo i od toga više njih žive južno od Ibra nego severno od Ibra, a severno od Ibra imamo kompaktnu teritoriju. A šta ćemo da kažemo našem domaćinu u Klokotu i Donjoj Budrigi koji je izložen na milost i nemilost albanskom komšiji? On traži da mi razgovaramo u Briselu. On traži da mi pregovaramo.

Rekli ste malopre nešto oko CEFTA. Samo pogledajte. Nemojte da smetnete s uma jednu stvar, ako je Milan, ako nisam pogrešio, izvinjavam se, nisam pogrešio, Milane, nemojte da smetnete s uma jednu stvar, mi smo prvi put, a danas bih potpisao to, tada ne bih, kada ste potpisivali CEFTA, tada smo prvi put kao posebno carinsko područje izdvojili teritoriju Kosova, od tada sve što naše robe uđe na Kosovo to je nama izvoz. Ja svaki put vodim računa kada o tome govorim i ne kažem izvoz na Kosovo, ako ste primetili, nego govorim izvoz u Prištinu, ako ste primetili. Iako bi bilo normalno da kažem izvoz na Kosovo, jer nam to od CEFTA, od tog sporazuma ide.

Šta je bila vaša alternativa? Nije bilo. Šta je naša danas? Nema je. Da zaštitimo koliko možemo, tvrdo, da zaštitimo narod, ali ljudi mi tamo moramo da budemo prisutni na tržištu, moramo ekonomijom i našom robom da budemo prisutni, mi možemo da budemo zemlja koja ima najprisutniju robu i u Prištini, i u Prizrenu i u Peći. Ljudi, to moraju da budu naši novi ciljevi i naša nova politika. Ko to neće da razume, i ne govorim vama, taj ne misli dobro i ne ponaša se odgovorno i ozbiljno prema svojoj zemlji i svi znate da sam u pravu, samo što nikome ne odgovara da to kaže.

Ja sam hteo u Niš da pozovem i neke ministre iz privremenih institucija, tzv. kosovske vlade i onda su mi rekli – nemoj, navući ćeš samo džabe gnev. Hteo sam samo sve da ih dovedem u Niš i da pokažemo, da kažemo – ej, ljudi hoćemo od Niša da napravimo centar regiona, hoćemo da vidimo kako da ubrzamo trgovinu, prolaz preko administrativne linije, kako vi kažete, granice. Da li vi stvarno mislite malopre, kad Jadranki govorite, da će oni da priznaju da to nije nezavisno Kosovo? Pa priznala ih Amerika, Nemačka, Engleska, Francuska i ne znam ko, pa neće nikada. Neće nikada, a mi im ne damo da uđu u UN. Mi im ne damo da uđu UNESKO. Mi štitimo to kao svoju teritoriju u skladu sa Ustavom na koji smo položili zakletvu i borimo se za taj Ustav koliko god možemo. Dajte da istini pogledamo u oči. Njih je realno, oni dodaju naravno, njih je realno dole oko milion i po. Nema ih više.

Hoćete ja da vam kažem u čemu su sada igre oko crnogorske demarkacije, kao i sa turskom viznom liberalizacijom? Suština je da ni jedni ni drugi ne dobiju viznu liberalizaciju jer u roku od godinu dana 300 hiljada Albanaca bi sa Kosova napustilo Kosovo i zato to neće, i to uslovljavaju demarkacijom sa Crnom Gorom za šta moraju da glasaju Srbi, a Srbi za to ne mogu nikad da glasaju zato što bi time de fakto priznali nezavisnost Kosova. I tu vam je igra svih, kao što Turcima sada neće da daju viznu liberalizaciju, iako bi to nama odgovaralo zbog neuporedivo većih prihoda itd, i naravno da se to sve uklopilo i u naš evropski put i u sve drugo.

To su mnogo ozbiljnije i mnogo veće teme o kojima mi moramo ovde da razgovaramo. I zato je to Milić pokrenuo malopre. I zato moramo otvoreno o tome da razgovaramo. I da vam kažemo šta još tu postoji. Ja sam spreman i za zatvorenu sednicu, da vam kažemo šta sve znamo o nekim drugim stvarima, da biste bili upoznati i da biste mogli da rasuđujete, a ne da se to pojavi sutradan u novinama.

(Goran Bogdanović, s mesta: Sve to znamo.)

Super. Ukoliko to sve znate, voleo bih da sam video ranije neka bolja rešenja i voleo bih da sam video nešto više racionalne politike, kao što bih voleo i danas na „Horizontu“ vidim… Možda smo videli ili možda nismo, ali vašu politiku su građani na Kosovu oceni tako što su vam dali jedan ili dva posto, a nama 62%, tako da mu to na isto dođe, kako god okrenete, i to govorim o Srbima na Kosovu i Metohiji.

(Nenad Milić, s mesta: Ovaj čovek nije glasao.)

Da, kao što ste govorili o tome da je glasao čovek koji je star 140 godina i ispostavilo se da je glasao čovek od 40 godina, pa mu niste dali da glasa samo zato što je glasao za SNS i čovek je iz Kosovskog Pomoravlja. Dobro, takav je vaš odnos. U pravu ste, neko drugi je kriv. Vi ste odlični, narod vas mnogo voli, samo se na glasačkom listiću nešto čudno desi, i to je neki problem ozbiljan i ja prihvatam da je to suština.

Još jedanput, želim da vam se zahvalim potpuno uveren da ćemo u budućnosti moći da otvorimo dijalog i po tim najvažnijim, ključnim političkim pitanjima koja će da znače i bolju ekonomiju za građane Srbije. Hvala svima na pažnji, poštovani narodni poslanici.

Pokušaću da u najkraćem odgovorim na sve što ste rekli. Sve što ste pročitali je dobar tekst i sa svim sam saglasan. Rekao bih da bar 80% onoga što ste pročitali smo baš tako i uradili. Mislim da to ljudi vide.
Rekli ste da sam rekao da ćemo da smanjimo javni sektor. Smanjili smo javni sektor dramatično. Za razliku od nekih koji su nam povećali javni sektor posebno samo na republičkom nivou sa 9.000 na 28.000 za tri godine od 2000. godine, mi smo uspeli da ga smanjimo. Smanjili smo za 14.500 u 2015. godini, a ove godine imamo i teže i veće zadatke. Nisam razumeo tu vrstu primedbe.
Posebno nisam razumeo vrstu primedbe oko prijema građana. Posao je svakog funkcionera da razgovara sa ljudima. Smejao sam se nepismenim ljudima koji su izgovarali svašta, kako je to posao pojedinih zaštitnika i ne znam koga. To je posao pre svega izabranih predstavnika vlasti, da razgovaraju sa građanima i da rešavaju njihove probleme. Ne govori samo ime šta ko radi. Ne postoji funkcija primalac građana. To je moj posao, da razgovaram sa narodom, da osetim puls ljudi, da vidim šta je to što ih boli, kakve probleme možemo da rešimo. Od 87 ljudi, za mene to nije malo, za 46 ljudi smo rešili problem. To je više od 50%. I bolje da smo rešili za 46 nego da je to bilo nula. Da li se to nekome dopada ili se ne dopada, ja tu ne mogu ništa da uradim. Mislim da je to nešto što je potpuno normalno i da to takođe pokazuje da se predsednik Vlade oseća kao i svi drugi građani i da nikakvu razliku ne pravi između sebe i njih.
Sa druge strane, čitali ste deo u kojem sam govorio da ćemo da pružimo podršku privredi. Pa, pružamo podršku privredi i zato imamo ovakav rast privrede. Za razliku od perioda vaše vlasti u kojem smo imali minus 3,6, danas imamo plus 2,6. Ako ćete da me ubedite da je minus 3,6 veće od plus 2,6, po kriterijumima koje vi priznajete, mi priznajemo, ceo svet priznaje, ja bih voleo da mi objasnite koja je to matematika. Koja je to aritmetika koja taj rezultat može da dovede do toga da je minus 3,6 veće od plus 2,6? U kojoj to zemlji, na kom to mestu i kako je to moguće?
Kažete nema smanjenja siromaštva. Ima ga, ali je malo. I Svetska banka ga konstatuje, ali nije dovoljno. Zato će to biti drugačije u narednim godina, zato što će brži rast BDP-a brže doprinositi smanjenju siromaštva. Mi bismo želeli da to ne bude 0,6 i 1,6, nego da to ide preko 2 i 2,5 posto na godišnjem nivou. Ako to budemo mogli da uradimo, to je dobar rezultat. Ali, ja sam se javio ne zbog toga da bih, razumem politiku, razumem šta mora da se kaže i to je sve u redu. Hvala na tome što ste barem rekli za ciljeve i za program da je dobar i u redu, i to je nešto.
Dakle, mi inače imamo u našoj zemlji neverovatan odnos prema svemu. Evo, približava se 1. septembar. Gledajte, na svim televizijama i svim novinama imaćete kako je strašno kako su nam knjige skupe. Ali, još više od toga kako je strašno kako su nam knjige skupe, iako ponovo imamo toliko i toliko besplatnih udžbenika i ne razumem zašto to imamo i na to pristajem zato što većina članova Vlade uvek na tome insistira, ali ni to neće da bude tema, tema će da bude obim tih knjiga, ili kako bi govorili stručnjaci – koliko su debele knjige. Kao da su svinje, a ne knjige. Kao da se knjige jedu, a ne čitaju. Onda je glavni problem – a kako će naša deca to da nose u teškim rančevima u školu? Što, da kičmu ne izlome? Što, da meniskus ne povrede? I sve nam je nešto teško i uvek nam je teško.
Kada se poveća cena žive vage, kilo žive vage svinje, onda puštaju samo potrošače koji se žale, a tad ne idu kod proizvođača. Kada se spusti cena svinje žive vage, onda idu kod proizvođača koji, kažu, ništa ne valja, ne idu kod potrošača. I da idu, i oni bi opet rekli da ništa ne valja. Nama nikad ništa ne valja. Šta god da se dogodi, kako god da se dogodi, ništa nam ne valja. Šta god da sam rekao, i vi to dobro znate, šta god da sam rekao, da sam govorio minut ovde, a ne što sam se trudio i borio se... Ne zaboravite, vi ste juče svi izlazili po 10 puta, a neki i po 10 sati bili napolju. Ja nisam napustio ovu stolicu juče 12 sati i odgovarao sam svakom.
(Vojislav Šešelj, s mesta: I ja da sam na takvoj stolici ne bih napuštao.)
U pravu ste, vi ste napuštali zato što niste na toj stolici.
Samo hoću da vam kažem da sam i time želeo da pokažem poštovanje prema svima, da saslušamo sve, ali to nama nedostaju, rekli ste, vrednosti institucije. Nama nedostaje promena političkog sistema i to su razlozi. Pa, imamo u okviru političkog sistema sve ono što smo imali do pre neku godinu kada ste vladali. U najmanju ruku neke stvari su značajno unapređene, ali ništa lošije od toga. Ja sam spreman da razgovaramo i o izbornim zakonima i o svemu drugom, ali nismo ništa urušavali. Naprotiv, ostavili smo sve na najvišem demokratskom nivou, kako ste nam vi ostavili, kako ste o tome govorili, osim što nismo zloupotrebljavali ono za prljave spotove itd, kao što su neki drugi radili.
Samo ne razumem šta se to promenilo, te je od najboljeg odjednom postalo najgore. Kakve su te vrednosti institucije, jer se ja sećam tih nekih nezavisnih institucija, one su bile nezavisne od svega? Ćutali kao zaliveni sve vreme, nikad ništa nisu smeli da kažu. Bio je jedan ministar, sada više ne znam, nije u vašoj, u ovoj drugoj stranci. Više ne znam ni da li je u toj drugoj. On je protiv kandidat sad neki. Ove znate frakcije vaše. Taj kad vikne...
(Narodni poslanik Radoslav Milojičić dobacuje s mesta.)
Pa, nije valjda tuborg od rane zore radio.
Dakle, on je ni manje ni više...
(Radoslav Milojičić, s mesta: Molim vas da ne vređate, nema smisla.)

Taj kad prozbori neku reč protiv tih institucija, oni se sakriju i po tri meseca se ne pojavljuju nigde, odu na duži godišnji odmor. Danas te institucije, hvala bogu, funkcionišu, svaki dan nam nešto kažu, svaki dan rade svoj posao. Makar po tom pitanju je nešto drugačije.
Što se tiče vrednosti, u pravu ste, saglasan sam. Imaćemo taj problem i za 30 godina. I upravo zbog svih nas i zbog toga što nećemo da čujemo, nećemo da saslušamo nikog drugog i nećemo da priznamo da je nekada neko drugi nešto uradio, i to ni vi nama, ni mi vama i to tako ide. I zbog toga što se u našoj zemlji ne ceni ni znanje, ni rad, ni trud, ne ceni se ništa. Ceni se samo kako mogu da dobijem na svoju stranu što više saveznika da bih mogao da pravim kombinacije i da bih mogao da pobeđujem one druge i ništa drugo ne postoji. O tome ćemo moći da pričamo i za četiri godine ili sa nekim drugim da pričate, i za osam godina i za dvanaest i za šesnaest i neće se to, na moju žalost i na vašu žalost, mnogo promeniti.
Što se tiče „Petoletke“, nije Vlada Srbije kriva za to, kao što vi to dobro znate. Vlada Srbije je pomagala i bukvalno davala sve od sebe da se učini sve kako je rukovodstvo „Petoletke“ radilo, tražilo i želelo, iako smo imali drugačije ideje i planove o socijalnom programu koji smo poštovali, neću ni da govorim. Pitajte to one koji su uspeli da fabriku razore i unište i da ništa u nju ne ulože u periodu u kojem je to trebalo da urade, već su samo čekali da njena vrednost pada, da obrtni kapital bude na najnižem nivou, da bukvalno bude razorena i da na kraju nikome, ni sa Belorusima, ni sa svima drugima sa kojima smo pregovarali ne možemo ništa da učinimo.
Dovodimo „Kromberg i Šubert“ u Kruševac. Uskoro verujem da ćemo dovesti još jednu fabriku u Kraljevo. Govorim o celom Moravskom koridoru, govorim o celom putu od Preljine do Pojata, dakle od Čačka, Kraljeva, Banje, Trstenika, Kruševca do Ćićevca. Ne mogu da kažem da u svako mesto možemo uvek da dovedemo tako velike investitore, ali mislim da i u opštim uslovima možemo da popravimo to stanje.
Drugo, što se reeksporta tiče i povećanog izvoza, apsolutno nije tačno to što ste rekli. Reeksport je na tako malom nivou da ga ne možete računati u našem izvozu ni do 1%, ni do 1%. Toliko su žestoke naše kontrole. Vi mi navedite primere, evo, molim da mi navedete primere, kao što sam molio da mi navedete primere gde su to radnici nosili pelene, kao što sam molio primere da mi navedete primere u kojoj to zemlji nisam posetio Srbe. Na kraju nisam dobio odgovor. Zato što je uvek bilo rekla-kazala – čitao sam u novinama, rekla mi baba Smilja. Ja vas pitam, pokažite mi te kompanije koje reeksportuju tolike poljoprivredne proizvode i odmah ćemo da reagujemo kao država, istog sekunda i videćete da sam u pravu. Za takve stvari bih ja voleo da nam ukažete i voleo bih da se pokaže da nisam u pravu, da možemo da reagujemo istog sekunda, ali mi recite. Evo, ja sam dobio uveravanja jer moj tim prati i pošalju mi odmah informacije. Tačno znam i oni znaju da ne smeju da mi pošalju lažnu informaciju.
Ovo je jedna od stvari na kojoj smo insistirali. A zašto smo insistirali? Zato što smo želeli da to što postoji takav odnos između Evropske unije i Rusije iskoristimo za sebe, da mi povećamo nešto od svoje proizvodnje, da mi više možemo da izvezemo u Rusiju, a ne da pomažemo onima koji su im uvodili sankciju. To je njihov odnos i šta nas briga za njih. Neka oni rade šta hoće između sebe. Mi hoćemo da zaradimo na svojim proizvodima. Mi hoćemo da Srbi prodaju svoje proizvode, a ne da prodajemo češke, austrijske ili mađarske proizvode. I zato smo tako rigorozne kontrole uveli.
U svakom slučaju, vama hvala na korektnom istupu i molio bih vas, ako imate bilo koji od ovih podataka da nam ukažete na to, da bude konkretan, da bude precizan i budite sigurni da ćemo istog sekunda da reagujemo. Zahvaljujem se.

Trudio sam se da razumem i nije vas ovde troje, četvoro. Posle izbora ste govorili da ste gotovo većina i da je moguće i da formirate Vladu. Ovde vas je mnogo više. I za razliku od vas i svih drugih, ja sam ovde da odgovaram svakome od vas.
Izvinjavam se što vas se ne plašim, već vam odgovaram. Govorili ste, preskočiću. Želeo sam da citiram nešto iz Žikine dinastije na šta me je podsetio vaš govor.
Sem mržnje i ostrašćenosti u tih nekoliko minuta ništa drugo nije moglo da se čuje. Podsetiću vas, stvar je stila koliko ćete da govorite. Jedna Angela Merkel govorila je dva i po sata. Njoj su aplaudirali stojeći 15 minuta, pa to niste rekli da podseća na neka druga vremena, što ste govorili za vreme kada neko aplaudira 15 sekundi. Zato što vi o tim drugim vremenima govorite jer ne znate šta biste drugo, zato što biste da vratite Srbiju u vreme kada ste otimali pare od Državne lutrije Srbije. Državna lutrija Srbije je jedina institucija u svetu koja je donosila minus našoj zemlji, donosila minus Republici Srbiji, zato što je davala pare Đorđu Vukadinoviću. Zato vama smeta ovo i zato ćete vi da govorite o diktaturi i svi drugi će da govore o diktaturi.
Pogledajte kako ne umeju da trpe kada im neko odgovori. Odmah histerično reaguju, pritiskaju dugmad, viču, mašu, skaču i sve ostalo. Kako nisu naučili da im iko igde odgovori? Zato što su naučili da mogu da izgovore šta hoće.
Da vidimo ko je diktator, da li je diktator onaj koji se nikada nije pojavio u Narodnoj skupštini i nikada nije odgovarao narodnim poslanicima, kao što su to činili predstavnici njegove stranke, ili sam diktator ja koji sam došao da ih sve čujem, da ih sve saslušam i da im na sve strpljivo i trpeljivo odgovorim, bez obzira na činjenicu što su učestvovali direktno u razaranju i lažnom, fiktivnom trošenju naših para nizašta, za ne izvršene usluge, samo da bi oni bili dobro finansirani i da bi obavljali svoju političku ulogu, nizašta više.
Vi govorite ovde da neko hoće da bude i evropejac i patriota. Ja jesam za ulazak Srbije u EU, nikakav evrofanatik nisam. Jesam rodoljub, volim našu zemlju i poštujem sve njene građane. I Srbin sam. To da sam Srbin nikad nisam menjao, za razliku od nekih, koji su išli i na druge liste, manjinske liste, da bi postali poslanici.
Da podsetim građane Srbije, da biste se dočepali fotelje u ovom parlamentu bili ste Vlah. Pa nije prošlo, prošao je jedan ispred vas. Vama je falilo malo. Tražili su 0,4% glasova umesto 5% glasova da bi mogao da sedi ovde i da nam drži predavanja i pridike.
Svakog dana gledam šta je to što izgovarate. Nikakav problem ja nemam sa ti što ćete vi da pohvalite jednog, drugog, trećeg, petog. Ja tu nikakvu razliku i ne vidim i nema tu razlike, zato što vaša jedina ideologija, i vaša i nekih drugih pored vas i u blizini, je samo Državna lutrija Srbije. To vam je jedina ideologija, kako da se dočepamo Državne lutrije Srbije pa makar optuživali Srbiju da liči na najgore mesto na kugli zemaljskoj, pa makar sve najgore o svojoj zemlji govorili, makar sve najgore o svojoj državi govorili. Ne interesuje vas šta, kako i koliko ste u stanju protiv svoje zemlje da uradite samo da biste se ponovo dočepali Državne lutrije Srbije. E, od Državne lutrije Srbije za vas više nema ništa. Sad te pare idu u budžet Srbije i idu građanima Srbije.
Nemojte da pretite kako će da se završi, jer ja iz ove zemlje neću da idem. Ni vas, nikog od vas ovde, svih zajedno, ne plašim se ni malo.
Kad govorite o tome ko je kome šta pominjao, ja sam pominjao direktorska mesta, a ne da pominjem decu koja nikakve veze ni sa čim nemaju, koja su kriva što su nekada išla u neku školu i bila vrlodobri đaci. Ali, to govori o vama, jer je patološka mržnja koju gajite zbog Državne lutrije Srbije.
Građani Srbije treba da znaju, ja, Aleksandar Vučić, kriv sam što Državna lutrija Srbije više ne plaća reket Đorđu Vukadinoviću i što više neće da mu plaća taj reket i biću kriv za to i u buduće. Taj reket probajte da naplatite negde drugde, ali od državnih organa i državnih preduzeća taj reket više nećete moći da naplaćujete. Pričajte vi šta god hoćete, ali na jedno samo računajte… nešto se sekirate, nešto brinete, nešto vam vreme ne odgovara, nestrpljivi ste. Ja imam vremena koliko hoćete, nigde ne žurim i mogu da odgovaram i da govorim, jedini sam predlagač, u skladu sa onim što ste donosili u ovoj Skupštini, koliko želim. Vi donosili, svi ti koje hvalite, a ne ja, u skladu sa vašim pravilima iz te Bavarske ili ne znam koje Nemačke, kako ste ih vi donosili, mi ih danas manje revnosno poštujemo.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Moramo da menjamo.)
Kako da menjamo najviše demokratske postulate koje su oni postavili pred nas za narednih 50 godina? Jedan od tih postulata ćemo da promenimo, i to za uvek. Nema više otimačine iz Državne lutrije Srbije, pa čak ni za Đorđa Vukadinovića, šta god radio, i ma koliko puta promenio veru i naciju. Zahvaljujem se.

Ja želim da govorim. Dakle, mogli ste u samo dva minuta da čujete izliv besa, mržnje i sujete. Završili smo sa Kaligulom, Neronom. I Kaligulu i Nerona je istorija zapamtila, a vas nijedan Vlah ni u Neresnici i Manastirici ne poznaje i neće nikada da zapamti. Ne bih ja bio ni Kaligula… Nemojte da mi dobacujete, nemojte da psujete i nemojte da ste nevaspitani. Pristojnost se uči u mnogo ranijem dobu. Ja sam pažljivo slušao i sve uvrede pretrpeo, istrpeo na najjednostavniji način. To govori o vašoj diktatorskoj prirodi. Šta biste vi samo da ste mogli da zavladate Manastiricom i Neresnicom, pa tamo još i ka Kučevu i kakva bi to vlast bila, nego narod nije hteo. Vlasi prepoznali da niste njihov, a posle toga i Srbi prepoznali, ali šta ćete.
Da se mi vratimo na ono što je suština. Ne bih ja bio ni Kaligula ni Neron, već bih bio i De Gol i sve drugo bih bio samo da ima Državne lutrije Srbije, ali Državne lutrije Srbije nema. To je vaš problem, gospodine Vukadinoviću. Nikakvu laž nisam izneo nijednog sekunda. Uzimali ste pare od Državne lutrije Srbije, od državne institucije za lažne usluge koje ste im davali, jer vi o tome za šta ste pare dobijali niti imate pojma, niti to radite, i to svi u ovoj zemlji i te kako dobro znaju. Koliko ima, kada ste mi govorili – Vučić pao na 40%, pa ispod 40%, pa nestao? To je bilo pre godinu i po dana. Pitao sam se hoćemo li cenzus da pređemo slušajući ta istraživanja. Onda sam shvatio da ste istraživanja radili za Manastiricu i Neresnicu, ali i tamo smo dobili 50%. Ni to niste tačno rekli.
Što se tiče vere za večeru, ja veoma poštujem protestante, veoma poštujem Vebera. Mislim da je njihova religija jedan od razloga zašto su severni narodi u Evropi uspešniji od većine mediteranskih naroda, ali to nema veze sa tim čemu ja pripadam i ko sam. Slučajno sam, ne mislim da je prednost, ne mislim da je nedostatak, ali sam ponosan na to, Srbin pravoslavne vere. Verujte mi, kao takav, vas malo Vlahe, malo Srbe, malo neke treće, četvrte, pobeđivaću i na Državnu lutriju Srbije zaboravite. To vam obećavam i to vam garantujem. Danas ću da pročitam u popodnevnim satima kompletan vaš ugovor, da narod može da vidi kako ste pljačkali državne pare i kako ste otimali od naroda pare od ove sirotinje koju ovde tobož branite. Hvala najlepše.

Ja ću i u toku dana nešto da dodam na jedno pitanje, u ovom trenutku nemam odgovor, a na drugo imam.
Da, imali smo dobar razgovor. Nije problem, biće pritužbi na banke sve više, posebno zbog kredita u švajcarskim francima. Biće i sve više problema zbog činjenice da je to trend evropski da se to dešava gotovo u svim zemljama, naročito mediteranskim. Treba da znate da je naš bankarski sistem stabilan i mnogo stabilniji i čvršći od mnogih evropskih zemalja. Zato sam ja juče govorio da je veoma važno da čuvamo tu vrstu pravne stabilnosti da bismo očuvali punu ekonomsku stabilnost. Zato sve što dirnemo, i tada sam vam rekao - postoje stvari koje ja mogu da zameram, ali koje, ukoliko nismo sigurni kakve će posledice da proizvede, bolje da ne diramo jer možemo da izazovemo katastrofu.
Dakle, da li sam srećan time koliko pojedine banke ulažu u privredu, investiraju u privredu? Nisam, ali zbog toga moramo prvo da smanjimo tzv. empijelove, nonperforming loans, odnosno nenaplative kredite. To smo uspeli da smanjimo za 1% ili 2% u prethodne dve godine, što je vrlo teško, zato što se sama rukovodstva banaka tome suprotstavljaju, posebno brančeva iz inostranstva, jer oni hoće da drže iste bilanse da bi oni mogli da naplaćuju dobre bonuse. Baš ih briga što to nisu stvarne pare, jer ako bi išli u vraćanje tih nenaplativih kredita, dobili bi između 28% i 35%, a možda i 25 do 35%, ne više od toga, ali bi dobili pare koje inače ne bi dobili i koje neće dobiti. Ali, to njih ne interesuje, oni drže iste bilanse, ovo ne drže kao sporna ili nenaplativa potraživanja, uzimaju bonuse i ne pada im napamet da ulažu u privredu. Mnogo više zarađuju, čist novac zarađuju ulažući u državne obveznice.
Ne možete da zabranjujete nekome da se ponaša legalno, ali je tačno da taj problem postoji. Postoje neke male banke koje ulažu u privredu, koje daju za start apove, koje vode računa o svojim klijentima, koji se posvećuju tome, neću da ih reklamiram, zato neću imena da izgovaram, ali postoji i veliki broj tih velikih banaka koje se samo bave repo operacijama na našem tržištu. To im je najbolji način da zarađuju i da zarađuju dobre bonuse za sebe.
Šta je tu što možemo da promenimo? Primer koji ste naveli je pomalo čudan, tačno je, ali nije protivzakonit. Dakle, nije protivzakonit kako mi mislimo, ali nisam ja neko ko treba da sudi o tome, razgovarao sam i sa Nelom Kuburović i sa drugim ljudima koji o tome znaju. Dakle, kao što Telekom pregovara sa bankom, kao što Pošta pregovara sa bankom, kao što svako preduzeće pregovara sa bankom, tako dođe i taj i taj sud pregovara i kaže – dajte nam nešto povoljnije uslove. E sad, tu ima rešenje. U svakom trenutku, ukoliko je predmet vezan za tu banku, tražite izuzeće sudije ukoliko je uzeo bilo kakav kredit. Mi nemamo tu, ja mislim da, Nela, ne postoji nikakav način da mi tu delujemo kao država i da to promenimo. Svaka organizacija ima pravo da se bori za svoje zaposlene za što je moguće povoljnije uslove, a banka određuje i odlučuje ko će joj biti klijent. Oni su time postigli nešto povoljnije uslove za svoje zaposlene, zaposleni zadovoljni, ali tačno je da oni koji su dobili tu vrstu privilegija ne bi trebalo u posebnim predmetima koji se tiču upravo te banke da donose odluku.
Što se tiče ljudi koji su članovi SNS, niko ne može da bude član SNS, ne spojivo je sa sudijskom funkcijom. Mogao je to da bude kada nije bio sudija, neko je bio, neko nije. Kada je sudija, ne može da bude. Mogli ste da primetite još nešto i da budete sasvim otvoreni. Mi nismo menjali tu vrstu kadra, osim onoga što je odlukama Ustavnog suda promenjeno, ni na koji način. Kao što to nismo radili u RTS, što su uvek svi drugi radili ne znam koje zakone koristeći i postavljajući svoje novinare, urednike i sve drugo, tako to nismo radili, te je ostalo isto rukovodstvo i svi urednici iz perioda vladavine nekih drugih političkih stranaka, dakle, tako ništa nismo menjali ni u sudovima. Sada običan narod to ne razume zašto niste menjali. Pa, upravo nismo menjali zbog pravne sigurnosti. Zato što hoćemo da se sudije ne menjaju svakom promenom vlasti. Zato što hoćemo da se državni službenici ne menjaju svakom promenom vlasti. Zato što hoćemo da ti ljudi budu profesionalci, da svoj posao rade u skladu sa Ustavom i zakonom, ma kako to kome izgledalo.
Najsmešnije mi je kad slušam priče, pošto ljudi to ne znaju, pa kažu – Vučić ima uticaja na Tužilaštvo, a tužilac isti. Potpuno isti nam je tužilac, gospođa Dolovac nije se promenila sedam – osam godina. Koliko? Evo, kažu šest ili sedam godina. Nije ni važno. Dakle, nije se promenila. Isti je slučaj bio do isteka mandata i sa specijalnim tužiocem. Isti je slučaj i po našim sudovima, ali je problem nekom drugom da to prizna, zato što svi polaze od iste mantre da su uvek svi isti, samo ne bi li se on dočepao nečega. Nisu, to nismo menjali. U ovom trenutku imamo pojačanu kreditnu aktivnost, ali to nije ni upola dovoljno koliko je Srbiji potrebno za pojačan ekonomski rast. Ali, naravno, smanjivanjem nenaplativih kredita i svega drugog mislim da ćemo uspeti da taj problem rešimo.
Koje je još pitanje bilo? Zapisivao sam, ali verovatno nisam zapisao prvo pitanje. Nije bitno, u svakom slučaju izvinite i hvala. Još jedanput ćemo mi ovo da damo i našoj Narodnoj banci da to pogledaju. Mislim da tu nema tajni, oni objavljuju svoje izveštaje, kakve su mere preduzeli prema svim bankama. Mislim da je važno da zaštite kontrolore. Ne mislim da tu ima bilo šta sporno. Imali smo problema sa dve strane banke, sa dve domaće banke, ali nisu to bili problemi koje nismo mogli da rešimo. Danas imamo zaista stabilan bankarski sistem koji, naravno, nema onu dozu ili vrstu funkcionalnosti koliku bismo mi želeli upravo i zbog nenaplativih kredita i zbog slabosti pre svega domaće privrede.
Da se vratim, da pokažem koliko nažalost niste u pravu oko ovih drugih stvari što ste govorili, oni uglavnom gledaju kako i na koji način da investiraju ovde u strane firme. U njih imaju veće poverenje, zbog tržišta koje imaju, zbog sigurnosti poslovanja, zbog sigurnosti plasiranja njihove robe. E, to moramo mi da promenimo kod sebe, da naše kompanije budu jače, da naše kompanije budu snažnije, da srpske firme budu jače da bismo mogli da dobijemo takvu podršku. Zahvaljujem se.

Gospodinu Petroviću sam želeo prvo. Ovo poslednje što sam čuo je toliko besmisleno, a shvatićete i zašto, da je teško komentarisati na ozbiljan način. Ali, gospodin Petrović je nekoliko ozbiljnih tema postavio i želim da mu odgovorim.
Pre svega, ne slažem se sa pričom o centralizaciji, zato što je tačno da je centralna država intervenisala zbog neuređenosti, nekoordiniranosti i opšteg haosa koji postoji na decentralizovanom nivou, koji je pravljen zbog partijskih razloga da bi neki mogli da pređu cenzus na republičkom nivou, na nekim drugim nivoima i da bi mogli da postignu bolje lokalne rezultate, jer drugačije ne mogu. To nam je unelo haos takav da mi isplatimo plate za zaposlene u vrtićima, ali da zaposleni u vrtićima ne dobiju te pare, nego ljudi uzmu i prebace taj novac fudbalskim klubovima, košarkaškim klubovima, najčešće sebi, samo pronađu još jedan protočni bojler. To nam se dešavalo u jednom velikom gradu u istočnoj Srbiji i to nam se dešavalo u jednoj manjoj opštini na zapadu Srbije.
Ono što je takođe veoma važno, tu veliku fabriku „Jazaki“ nije doveo niko iz Šapca. Tu veliku fabriku „Jazaki“ lično sam pregovarao, a ceo postupak i ceo proces vode moj nemački savetnik Jorg Haskens i Danilo Cicmil. Oni su doveli „Jazaki“ u Šabac i nikakav problem nismo pravili. Tek toliko, mislim da je važno da ljudi znaju, i naravno, razgovarali i o subvencijama koje Vlada Republike Srbije treba da im uruči.
Oko biomase koju ste pomenuli, poštovani gospodine Petroviću, hoću da građanima Srbije još jedanput objasnim zašto ćete svuda na jahtama da viđate, pa i u današnjim novinama, one koji govore da im Vučić smeta. Vidite ih, oni se brčkaju uvek u najskupljim jahtama, na najskupljim mestima. Reći ću vam i zašto. Upravo zbog onih tzv. fid-in tarifa, o kojima sam ja vama pričao juče, zato što oni kažu da su veliki biznismeni i da im Vučić sprečava investicije, a radi se o sledećem, pa ćemo doći i oko biomase, da čujete koja je cena, da biste razumeli zašto to do sada nismo razvili, iako, ako se ne varam, Antiću, do sada smo dali podsticajne mere za šest projekata za biomasu, jer to naravno jeste naša obaveza, evropska obaveza, kao i vetroparkovi. Zelena je energija naša evropska obaveza. Ali, i lično gledam da odugovlačimo oko toga. Da vam objasnim zašto. Zato što vam je cena po megavat satu koji dobijete iz biomase ne 50, ne 92, kao što je za vetar, već 132 evra.
Dakle, mi plaćamo tri puta veću cenu za nešto što treba da podstičemo i gde neko na najlakši mogući način zarađuje novac. Što da plaćamo tri puta višu cenu u uslovima kada ne živimo bogato? Naša želja je da to zaštitimo. Naša je želja da pokušamo da obezbedimo da više novca ostane građanima Srbije, a ne da ode nekom drugom. I taj pritisak je zaista užasan, tih sa svih jahti. Taj pritisak je užasan.
Dok ljudi ovde rade, sa jahte vam poručuju – a, ti si taj koji zaustavljaš investiciju. Zašto mu zaustavljaš investiciju? Zato što ne daš da Srbija bude opljačkana. Kao što ne dam da Državna lutrija bude opljačkana, tako neću da dam da budu opljačkani ni drugi delovi našeg budžeta, i to je razlog. Znam ja, kao što i vi znate, da ćemo morati da povećavamo broj i kapaciteta do 2022. godine, ako se ne varam, jel tako? Do 2022. godine. U strukturi potrošnje 27%. Treba jedno 6%, 7% da povećamo. Koliko ćemo samo morati iz budžeta da izdvojimo za takvu vrstu pljačke? Nije ni važno.
Gledaćemo da to odložimo do poslednjeg trenutka, da im što manje para damo ranije.
Što se tiče stope rasta, potpuno sam saglasan sa vama. Nama su potrebne više stope rasta, a gde to vi da mi kažete gospodine Petroviću?
(Dušan Petrović, s mesta: Što?)
Zato što nam je u vaše vreme najviša stopa rasta bila plus 1,1 i to na minus 3,6, i to na minus 3,6. Mi smo tek sad uspeli da se vratimo predkrizno vreme, u vreme pre 2008. godine, tek danas, eto zato…
(Dušan Petrović, s mesta: Nisam bio predsednik Vlade. Bio sam ministar.)
Bili ste samo ministar, niste bili predsednik Vlade, nego samo ministar. U pravu ste, bili ste ministar poljoprivrede koji je preselio agrarnu upravu u Šabac i zato nismo mogli da koristimo IPARD-ove pare i sada smo dobili 175 miliona evra, gospodine Petroviću. Nemojte da vam dodatno govorim
(Dušan Petrović, s mesta: Nije istina.)
Svi znaju kolika je istina. Nemojte da ulazimo sada… Nemojte da mi dobacujete, jer sam vam sa najvećim poštovanjem odgovarao, saslušao sam vas, ni jednu reč nisam izgovorio, a vi mi već 10 puta dobacujte.
Vi ljudi govorite o nekakvoj diktaturi u kojoj niste u stanju da saslušate onoga koji vam sa najvećim poštovanjem odgovara, a da vam ni jednu reč nije rekao i dobacujete mi 50 puta. Šta biste vi radili da je drugačije i da je situacija obrnuta? Pogledajte šta radite kada imate 0,6%, a šta biste radili da imate 50%. Zamislite koliko puta biste dobacivali i kako biste se ponašali prema svojim političkim protivnicima. Srećom očigledno je da građani znaju kome da daju 0,6%, kome šest, a kome 60% i dobro je da je tako.
Radiće NIS duboku preradu. Imamo probleme sa tim, naravno, za koje nismo ni krivi, ni dužni i sa tim se suočavamo već nekoliko godina, jer ne možemo da ispravimo, što bi veliki Valtazar Bogišić rekao – što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi ili, kako Jojiću beše, quod initio vitiosum est, potest quam ipse habet, na latinskom, ako sam dobro zapamtio sa pravnog fakulteta. Dakle, tu se postavilo pitanje - idemo li na koksovanje ili na hidrokreking? Vaša Vlada je birala koksovanje svojevremeno.
(Dušan Petrović, s mesta: Nije istina.)
Nije istina. Tako su nam Rusi rekli. Onda nam Rusi nisu saopštili istinu. Mi nismo izabrali ni koksovanje, ni hidrokreking. Sa njima razgovaramo o tome u okviru strategije i videćemo kakva će konačna odluka da bude. Naravno da o toj odluci, pre svega, ili većinsku vlast u donošenju odluka imaju Rusi, a ne mi. Nama nije lako da tu postavljamo uslove. Znali bismo mi odmah da vam kažemo šta bi za Srbiju bilo bolje. Da li ćemo moći da se izborimo? Nisam siguran.
Što se tiče Resavice, ko Boga vas molim, dajte nam rešenje danas, a od vaših rešenja za Resavicu dobili smo samo tužbe za neplaćeni smenski rad od 2005. godine, a koji će da nas košta između 15 i 20 miliona evra. To je sve što smo dobili od Resavice i potpuno nerešeno pitanje i za rudare u Resavici i za sve druge. Danas moramo da plaćamo i da isplaćujemo sve to što ste nam vi ostavili.
Što se tiče socijalne politike, Dejvid Kameron, veliki britanski premijer koji je napravio najveći rast od velikih evropskih ekonomija u svojoj zemlji upravo je povodom socijalne zaštite izgovorio sledeću rečenicu, citiram…Ja sam ga parafrazirao. Ja sam mali čovek, ali gledam. Angele Merkel je ekspoze bio u papiru dvostruko duži, nego moj. Toliko o diktaturi da, da ovim stručnjacima nesrećnim, koji ništa ne znaju i ne čitaju, objasnim. Dakle, 125 strana, a vi ste dobili 68. Dakle, želim takođe da vas obavestim da je rečenica Kameronova bila – nešto za nešto, a ne ništa za ništa.
Ja sam govorio o radno sposobnim ljudima. Ako nemate posao kao radno sposoban čovek, molim vas da nam pomognete u čišćenju lišća. Ne vidim zašto je sramota da zaradite ono što od države dobijate. Nije posao države, pošto vidim da vi ne znate ni koju, ni kakvu ideologiju biste da zastupate, da nas vratite u samoupravljanje, u nekakvu novu sirizu i ludizam. Da ne misle ljudi da sam nekoga uvredio, ludizam je pokret nazvan po Nedu Ludu sa uništavanjem mašina itd. Vi biste voleli najviše da niko nigde ništa ne radi, da svima pare padaju sa neba. Nije moguće. Takvu politiku vodite i za tu politiku tražite podršku naroda. Ja nisam tražio za takvu politiku, već sam tražio za politiku rada, tražio sam za politiku ozbiljnosti i odgovornosti, za bolesne, invalide, za starost, za sve uvek ćemo imati preko 200 hiljade ljudi koje plaćamo.
Za samohrane majke, pošto ste opet izmišljali govorili neistine o Er Srbiji, ja razumem vašu patološku mržnju prema svakom uspešnom projektu, jer vaš predsednik nikada ni u jednom uspešnom projektu nije učestvovao, osim u ovome u Kaliforniji i Americi. Zavrnuo ih je za sve pare i to vrlo uspešno, i to je jedino što je uspešno bilo. E sad što vas boli i što vas brine što je neko drugi uspešan, ja tu ne mogu da vam pomognem. Građani Srbije se tome raduju.
Što se tiče samohranih majku, gotovo iznad proseka svakako, ali pri vrhu je, rekao bih, evropskih zemalja što se tiče zaštite prava socijalno ugroženih građana koji imaju socijalnu potrebu, Republika Srbija po mnogim segmentima, naravno i porodilja. U pojedinim segmentima čak i veća prava, nego u značajno razvijenijim zapadnoevropskim zemljama, ali šta da radite? To vas nije naročito briga, pošto je uvek lakše da se širi nezadovoljstvo.
Ja sada postavljam pitanje građanima Srbije i postavljam pitanje svima vama u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a na to me je podsetio jedan ambasador, jedne od zapadnih zemalja, pre nekoliko dana. Kaže – sve mi razumemo, sve što neko radi, ali gospodine Vučiću da li ste vi primetili da nijednu investiciju, nijednu jedinu, koja je u Srbiju došla i ni jednog investitora nisu podržali, čak ni onog kog su sami doveli. Neka čudna politika se u Srbiji vodi. Ni jednog bukvalno investitora ne podržavaju. Kada ste čuli da su bilo koju fabriku podržali, bilo koju firmu, da su bilo šta rekli da je nešto dobro? Nikada ni jednog. Ni „Fijat“ ne podržavaju, mi ga podržavamo. Nikada ni jednog investitora. Građani Srbije mogu da primete. Nikada ništa nije dobro. Kada „Mercedesov“ direktor dođe u „Ikarbus“, oni kažu – beži, sklanjaj se odatle, ne trebaš nam. Ko god da dođe bilo gde, njima nije dobar. Kada dođe „Kontinental“, nije dobar. Kada dođe „Boš“, nije dobar. Kada dođe „Kromber Šubert“, nije dobar. Kada dolazi „Tenis“, najveći evropski proizvođač mesa – sklanjaj se odavde, beži što pre glavom bez obzira. Sklanjajte se svi. Što bi rekao Jovanović, kada dođu ljudi u Beograd na vodi, koje juri ceo svet, koje je jurio taj isti Kameron koji 15,5 milijardi investiraju tamo, kakvi, sklanjajte se, bežite, ne valja to. Samo su oni pametni, a cela politika im je na tome – nemojte da radite.
Kao što sam vam rekao, kao što ne mogu da izdrže da sede u ovoj sali i nikad nisu ovde, osim kada treba dve reči da kažu. Ne mogu da slušaju ništa, a kamoli da nešto ozbiljno rade. Tako se zalažu za to i samo za jednu jedinu stvar, a to je da niko ništa u Srbiji ne radi, a da svi relativno lepo žive, a da oni mnogo dobro žive.
Srbija u kojoj ćete da se zalažete i borite za to da ne radi ništa ne može da uspe. Može da uspe samo Srbija koja radi i Srbija u kojoj nećemo da bacamo pare građana. Hoćete li da vam kažem koliko imamo različitih primera gde ti ljudi mogu da odu da prodaju određene proizvode, mogu da se snalaze da zarađuju na drugi način, ali i dalje imaju kao dodatni prihod socijalnu podršku države? Takvih je više od 30, 35%.
Sad vas ja pitam, što mi da dajemo novac na takav način kad smo omogućili svakome da osnuje svoju firmu, osnuje svoju kompaniju u skladu sa zakonom i uslove napravili bolje od 2/3 zemalja u svetu? Nema nikakvog objašnjenja. Objašnjenje će da bude ono koje je građanima najmilije. Pošto se svi spremaju, jeste li videli, kad ustanu da govore oni se spremaju kao da za spot govore i nameste kako i usta i uši i sve ostalo kako treba da izgledaju, kao da otprilike snimaju spot za TV kampanju i tako to izgovore što su smislili i ništa više, interakcija ne postoji. Nemojte da radite ništa, mi kad dođemo biće sve super, mi ćemo da vam stvorimo sistem, ali pre toga sve ćemo sisteme da rasturimo. I mnogo uspešnije od ovog srpskog. Zamislite ljude koji su uspeli da razvale američki sistem. Pa, to je kapa dole, tu nemate šta da kažete, samo kažete svaka čast ljudi, to malo ko u svetu uspe i malo ko u svetu to može.
Ali zato svako i sve o čemu govore i sve što nam se dešava je samo – nemojte da radite, nemojte da radite. E, razlika u tome je, što je vaša politika – nećemo strane investitore, što smo juče čuli četiri puta, od četiri poslaničke grupe, vaša politika je – nemojte da radite, naša politika je – hoćemo strane investitore, hoćemo domaće privrednike, jake i domaće investitore, ali hoćemo da radimo. I ponosimo se radom, ponosimo se marljivošću, a ne bežanjem kroz ta vrata svaka dva minuta.