Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da se siti ismejaše predstavnici nekih političkih stranaka. Nisam znao da ste zbog toga dolazili u Narodnu skupštinu, računam da je trebalo nešto da pripremite i da građanima Srbije ponudite. Ja nemam ništa protiv kada gospodin Čanak izađe i svoje poznate floskule o potrebi zabrane nekoga, neprijateljima, čudima raznim, iznosi na ovako veličanstven način.
To, gospodine Čanak, govori o vama i vašem demokratskom bloku. Vi biste da zabranjujete, da sklanjate, da ne dozvolite da postoji drugačija ideja, a ja sam razumeo, posebno kada su se smejali ovi vaši podržavaoci, da su oni za sve suprotno od onoga što ste vi čitali, to jest, da ste vi za to da mi naročito ljubimo i volimo one koji nam otimaju našu teritoriju, da Kosovo i Metohiju odmah danas predamo, kao i sve drugo, da autonomiju imamo gde god vam padne na pamet.
Ali, gospodine Čanak, u ovim teškim trenucima po Vojislava Šešelja, u koje ste ga vi i vaša vlast izmišljenom optužnicom smestili, on je napisao nešto po čemu je video kako će se ponašati Oli Ren i kako će se ponašati Havijer Solana, koji su, ne zaboravite, već ubijali po Srbiji, od male Milice Rakić do male Sanje u Varvarinu. Baš se lepo nasmejaše ovi vaši, verovatno su u tom trenutku na ta čuvena dela Evropske unije pomislili, posebno kada su oni iz najrazvijenijeg dela EU, Nemačke, krenuli i bombardovali most u Varvarinu. To je bilo jedno remek delo. Je l' tako, gospodine Čanak?
Šta još treba? Još malo politike štapa i šargarepe, još malo, pa da budemo magarci. Vi prihvatajte ulogu magaraca koliko hoćete, ali mi nećemo da budemo magarci, jer imamo svoju zemlju i imamo svoj narod o kome moramo da brinemo. I to vam je, između ostalog, Vojislav Šešelj napisao, samo niste umeli da rastumačite. Vi ste se mnogo smejali i niste hteli da čujete šta su ozbiljne poruke. To jeste ozbiljna poruka; ako neko misli da onome ko mu ubija dete treba da kaže – hvala ti što si mi ubio dete i sada me preseli iz stana od 30 u stan od 40 kvadrata, a ja mislim da je upravo to ono što se dešava sa Kosovom i Metohijom, jer ga nije izgubio ni Milošević, ni Šešelj, ni ovaj, ni onaj, jer su oni napisali Rezoluciju 1244 protiv nas.
Posle te rezolucije oni je ne ispunjavaju, ti vaši veliki prijatelji, a vi ćete da kažete – e malo je Kosovo što ste nam uzeli, nego, dragi Cobel, uzmi nam i Rašku, dragi Cobel, uzmi nam i Vojvodinu, uzmi nam još ne znam šta. E, ne može, gospodine Čanak. Danas ste poredili parlament sa cirkusom; ja sam mogao neke druge, ne parlamente, već izvršne organe na teritoriji Republike Srbije da poredim sa zoološkim vrtom, ali nisam. Mi se upravo u tome razlikujemo. Ali, to vide i građani Vojvodine i građani Srbije u celini.
To što mislite da svojom bahatošću svi zajedno, kao – e, umiremo od smeha, ili ne znam šta sve, mnogo smo pametni, sada ćemo da napadamo Tomu Nikolića... Pa, vi to radite svaki dan. Ništa drugo ne radite sedam godina. Zašto vam je sedam godina kriv Tomislav Nikolić? Vi ste na vlasti. Svu vlast ovoga svega ste imali i imate, zašto vam je sada kriv? Kriv je zato što je dobio najviše glasova na izborima. Je l' to ne možete da podnesete i ne možete to da prihvatite? Da li je to vaš problem? Kandidujte onoga koga možete. Onda gledajte da negde nekoga i pohvalite od svojih, ako ste u stanju.
To što ćete vi da kudite Tomislava Nikolića na neprincipijelni, rekao bih, imate pravo na šta god hoćete, ali na takav način, kroz salve smeha – kako smo snažni i jaki, da sebe tešite, da ne pokažete celom svetu koliko ste slabi i manji od makovog zrna, mislite da to šteti gospodinu Nikoliću? Ne.
Izašao sam samo da vam dam dobronameran savet, da vam kažem – to nam prija. Što narod više vidi vašu nervozu, što narod više vidi vaše probleme, utoliko poverenje i u budućeg predsednika Skupštine, ako danas bude izabran, Tomislava Nikolića i u sve one koji su protiv vas svakoga dana raste.
Nemojte da mislite da smo vam mi kao neki drugi, da možete da govorite šta hoćete a da vam niko ne odgovara. Ne znam za te neke druge koje ste naučili da šamarate kako stignete, i ovako i onako, da i sa njima vodite politiku štapa i šargarepe; podsećam vas, mi ne prihvatamo ulogu magarca, ni štap ni šargarepu, jer i štap i šargarepa su za magarce, a baš tako su ... Ne vas, ni po jada da samo vas tretiraju kao magarce kad s vama razgovaraju, nego što nam celu zemlju i ceo narod tretiraju kao magarce. Vreme je da više ne budemo magarci, nego ljudi. U tome je razlika između naših politika, što mi hoćemo da budemo ljudi, a vi hoćete da svi budemo magarci. Hvala vam najlepše.