Dame i gospodo narodni poslanici, molio sam, mislim na najljubazniji mogući način, ministra da izađe samo da nam na nekoliko pitanja odgovori i da ovo završimo. Ministar to nije želeo da uradi iz meni nepoznatog razloga, kao da je bilo to teško. Nema problema. Ako vi, gospodine ministre, ne želite da čujete, mi smo želeli da čujemo vaš stav, da nam kažete kako će to da se primenjuje i šta ćete da uradite.
Pitao je potpredsednik Narodne skupštine pre nego što je prešao na novi amandman. Krenuo je novi amandman, ne želite i dalje da se obratite narodnim poslanicima. Mi iz poslaničke grupe SRS, bez obzira što mislim da su samo naši amandmani ostali do kraja, nećemo se više javljati za reč, a vi ministre izvolite, ako hoćete da nešto kažete, a ako nećete - ne morate.
Mislim da su građani Srbije videli ko je onaj ko njih ne poštuje, jer nepoštovanje narodnih poslanika je nepoštovanje građana Srbije, onih koji su izabrali svoje predstavnike u ovaj visoki dom.
Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je još jednom zbog nesporazuma oko zakona o izdavanju publikacija, za koji mislim da je malo kojoj poslaničkoj grupi bio sporan, a skinut je sa dnevnog reda. Očigledno je da je došlo do nekog nesporazuma na liniji Narodna skupština - Vlada Republike Srbije.
Ovaj amandman je deo suštinskih primedbi poslanika SRS na predloženi zakon. Mi smatramo da je trebalo celu proceduru pojednostaviti i umesto miritelja, arbitara, posebnih agencija, imamo ih već preko glave, broj im se ne zna, sve je to trebalo preneti na službu pravne pomoći, a naravno i na izvestan način izmeniti onu uredbu kojom se status i delokrug rada službe pravne pomoći reguliše, ali bi to bilo neuporedivo važnije.
Sa druge strane, u članu 32. u stavu 2. se kaže da arbitar može da isključi javnost na zahtev strana u sporu. Pitam hoće li to biti i sa radno-pravnim zahtevima u slučaju, a pretpostavljam da ste već čuli, pošto vesti Beogradom vrlo brzo kruže, da Milo Đukanović, Stanko Subotić-Cane i Bodo Hombah, u dogovoru, pokušavaju da preuzmu kompaniju "Novosti".
Ne znam šta je Vlada po tom pitanju uradila. Ne znam da li je tačno procenjen državni kapital ili ne, ali treba da imate u vidu da bi to bila druga veoma značajna kuća od interesa za državu koja bi prešla u sumnjive ruke. Neke su do sada već uništene i šta god da sam mislio o "Politici", a nikada o njenom pisanju nisam mislio dobro, imala je neke svoje delove koji su uvek bili zanimljiviji nego u drugim novinama, posebne rubrike. Ti ljudi su zasluživali nekakvo poštovanje, a danas je spala na tiraž od 30.000 do 50.000. Da ne pričamo o tome da je ugled te novine pao dramatično, zato što je bukvalno postala dnevni bilten Borisa Tadića i jedne političke stranke u ovoj zemlji.
Ovo ne govorim zbog toga što se plašim koju će političku opciju da podržava novina Stanka Subotića-Caneta, Mila Đukanovića i Boda Hombaha. Mi smo na to naučili i do sada nas nijedna novina u tom smislu nije direktno podržavala, čak ni indirektno, ali hoću da ukažem na to da bi to bio veliki finansijski problem, sa brojnim malverzacijama, i da neki ljudi o tome moraju da vode računa.
Naravno, iskoristio sam ovaj amandman da iznesem ovu primedbu koja jeste od suštinskog značaja i svoju zabrinutost za ono što bi moglo da se desi, a ne želim da budem pogrešno shvaćen, te da neko kaže kako pokušavam da sprečim privatizaciju, ili strani kapital, strane investicije. Da, hoćemo strane investicije, ali ne mafijaški kapital. To je ono na šta bih želeo da ukažem i ovoj vladi ali i Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer je to jedno od najvažnijih pitanja za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Inače, ceo zakon, pošto nisam govorio o zakonu u načelu, bez obzira na namere koje je zakonopisac imao, a to je da olakša rešavanje sporova, da ih ubrzava, da ih rešava na drugačiji način nego što su do sada bili rešavani, mislim da se procedura samo komplikuje, usložnjava, da se istovremeno delu radnika oduzima pravo na štrajk i da samo unosi veću zabunu, pometnju, čak i brojne kontradiktornosti.
(Predsednik: Vreme.)
U svakom slučaju pozivam vas da kada bude dan za glasanje prihvatite amandman narodnog poslanika Rankića. On bi naravno nosio sa sobom i tu posledicu da bi i ostali članovi ovog zakona onda, u tom smislu, u tom smeru, morali da se menjaju i to bi bio glas razuma u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a vi vidite, gospodine predsedniče, još jednom šta možete i da li nešto može u skladu sa Poslovnikom da se ispravi i po pitanju zakona o izdavanju publikacija. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, sa sličnim obrazloženjem za ovaj amandman izneću drugačije obrazloženje, da se ne bih ponavljao u odnosu na malopređašnje, naravno sa istim ciljem i suštinski istom sadržinom.
Dakle, naš je zahtev da se pre svega razmotri pravni institut arbitra. To je suština svih amandmana koje podnose poslanici SRS. Kakva to ovlašćenja ima arbitar? O tome se govori u narednom 35. članu, ali vi tu vidite da on ima ovlašćenja kao sudija, kao neko ko ima položen pravosudni ispit, kao neko ko ima dovoljno pravnog znanja, umeća, prakse, a ne kao lice koje, po vašem zakonu, gospodine ministre, jeste samo ono koje ima visoku stručnu spremu. To je jedini uslov.
Dakle, može da bude inženjer rudarstva, može da bude stomatolog, može da bude bilo šta. Šta on zna šta je veštak? Dakle, to jesu časna zanimanja, to su časni ljudi, ali kako znaju kog veštaka da angažuju po kom principu, na osnovu kog zakona?
Mislim da to nije nikome jasno i da ne može da opstane, odnosno da ne može da uđe u pravni promet ovaj zakon, da ispravim ono što je malopre rečeno sa ove govornice.
Dakle, neprimenjiv je u praksi. Ne samo zbog razlika u odnosu na Zakon o parničnom postupku, koji ćemo mi usvajati u Narodnoj skupštini, oko instituta mirovanja i zastoja, o čemu smo već govorili. Ovo je takođe neprimenjivo.
Dakle, mi smo predvideli službu pravne pomoći. Šta to znači? To je više lica. Sva lica su diplomirani pravnici u najmanju ruku, sa položenim pravosudnim ispitom. Ti ljudi znaju šta je stručnost, znaju šta je veštačenje, znaju kako se veštak poziva i određuje. Znaju na koji način na kraju da donesu rešenje u predmetu spora.
Kako će taj arbitar, koji je stomatolog, da donese rešenje o predmetu spora? To bih voleo da čujem. Ali, na to je nemoguće dati smislen odgovor. (Žagor.)
Naravno, znam da je nekima ovde dosadno, ali sam siguran da građanima Srbije nije, jer se tiče njih, njihovih prava i obaveza, onoga čemu će biti izloženi u predstojećem periodu. A, oni koji ne žele da slušaju - šta da im radim.
Nastaviću. Dakle, nama u Srbiji predstoji teška borba za zapošljavanje ljudi. Ali je očigledno da se započeti trend nezaposlenosti, odnosno broj nezaposlenih ljudi u ovom trenutku povećava. Jasno je da je potrebno na neki način suzbiti moguće tenzije, socijalne nemire, sukobe i sve drugo.
Imali smo i obećanja gospodina Tadića, koji je u izbornoj kampanji, ne samo Vlada, i Vlada, ali i gospodin Tadić, nedvosmisleno su govorili - imaćemo nova radna mesta, imaćemo veće plate, imaćemo veće penzije. Na kraju nema ništa ni od većih plata, ni od većih penzija, a o novim radnim mestima niko ne govori.
Sve što su govorili narodu i građanima Srbije u jednom trenutku nije bilo istina, nisu govorili istinu. Izmišljali su. Sada se kriju iza međusobnih sukoba, zađevica i ničega više.
Mi mislimo da bi služba pravne pomoći bila neuporedivo bolje rešenje nego arbitar, nego miritelj, i da bismo time na neuporedivo bolji način regulisali ovu oblast, da su oni stručniji, kompetentniji zato što ti ljudi znaju šta je rešenje, znaju kako, po kojoj proceduri, u kom postupku se rešenje donosi.
Na način kojim ste vi predvideli ovim zakonom, to je apsolutno nemoguće da se prihvati.
Pošto je gospodin Marković, slušao sam ga u poslaničkom klubu, rekao kako poslanici Demokratske stranke zdušno podržavaju amandmane Srpske radikalne stranke, da kažem da su imali priliku gospodin Marković, ali i svi ostali, da u skladu sa zakonom, u skladu sa dobrim običajima i ponašanjem, ako hoćete, i bona fide u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dozvole raspravu o opozivu gospodina Tadića.
Pre svega, što su nam ljudi iz stranke gospodina Tadića ranije govorili kako jedva čekaju tu raspravu, jer im je mnogo drago da do te rasprave dođe. Mnogo toga su uradili, mnogo utakmica je, valjda, obišao. Ne znam šta je još uradio, ali su to jedva čekali, da nam objasne kako se u svemu tome napreduje, kako se čuda čine i mnogo toga radi, i na kraju to niste uradili.
Zato je gospodin Marković morao na drugačiji način da se obrati poslanicima Srpske radikalne stranke i Narodnoj skupštini.

 Hvala vam, gospodine Anđelkoviću. Završavam.
Pozivam vas, posebno vas gospodine ministre, da razmislite, jer ne može neko ko ne zna kako izgleda rešenje da dovodi, poziva i privodi veštaka, da odlučuje o svim pitanjima, jer za to jednostavno nije kompetentan, nema dovoljno znanja.

Dobro, gospodine Anđelkoviću, završavam.

Tražim pravo na repliku.

Hvala. Malo široko tumačite Poslovnik, ali nema veze.

Gospodine Anđelkoviću, slažem se da je ponekad potrebno malo šale, ali nisu baš pravni akti za šalu, ali dobro.
Hoću da kažem da nije istina ovo što je gospođa Lakićević-Stojačić govorila sa skupštinske govornice. Prosta činjenica govori da su samo još poslanici Demokratske stranke bili za raspravu imali bismo tu raspravu, jer nisu samo poslanici Srpske radikalne stranke, već i poslanici Socijalističke partije Srbije bili za to. Pokazali ste, gospođo Lakićević, da ste se plašili te rasprave. Rekli ste, hoćete, pokazali ste da se vidi, hoćemo da znamo i da pokažemo naciji kako je to gospodin Boris Tadić upravljao Srbijom, šta je to uradio.
Da li je gospodin Tadić bilo kome, osim sebi, povećao platu? Nije. Da li je gospodin Boris Tadić nekome povećao penziju u Srbiji? Nije, a obećao je. Da li je gospodin Tadić obezbedio neko novo radno mesto? Nije, a obećao je. Možda jeste nekom od svojih najbližih saradnika. Možda gospodinu Đilasu ili još nekome. Ne znam da je nekome u narodu. Da li je rešio aferu ''Bodrum'', kao što je rekao? Nije. Da li je uradio bilo šta za građane Srbije? Jeste. Nije tačno da nije. Jeste, pomagao je našim fudbalerima, kad su izgubili 6 : 0 od Argentine, da izgube sa 5 : 1 od Australije. Mnogo je radio i mnogo se mučio, ali bih voleo šta je to zaista, šta je to stvarno i suštinski radio za građane Srbije.
Sada, posle ovih naših replika i duplika, mogu da kažem da nije uradio ništa i da vi to dobro znate.
Ne planira da uradi ništa, sem da se marketinškom kampanjom bori protiv svojih političkih protivnika, da kaže - da, ja sam najbolji, najlepši, ogledalce ljubim te mnogo, a nikada ništa za građane i narod Srbije da preduzme neće.

Gospodine Anđelkoviću, znao sam da ste vi tačni, ali da me tačno u tri minuta i nula sekundi ...

Ne znam koji su razlozi predstavnika vlasti da odbiju raspravu o radu predsednika Republike. Nije to moralo da se završi našom pobedom, niti bi tu bilo pobede, jer su građani Srbije izgubili svakako. Mislimo, izgubili i izborom gospodina Tadića i svim onim što je on radio u međuvremenu.
Narodna skupština Republike Srbije je u dobroj meri izgubila demokratsku legitimaciju, jer nije dozvolila da se raspravlja, da se razgovara o jednom čoveku koji predstavlja deo izvršne vlasti, zato što su se neki uplašili, a možda neki nisu želeli da remete tadašnje njihove odnose. To je ono što ne bi smelo u budućnosti da nam se ponovi.
Što se nas tiče, mi ćemo na tome insistirati, nećemo praviti razliku, za nas postoji dvoglavi režim, bicefalna izvršna vlast. Jedno je predsednik Republike, jedno je Vlada, ali u svakom slučaju mislimo, tačno je, izbori su dobro rešenje, a da li će biti u februaru, martu ili maju, svejedno, uveren sam da će srpski radikali na njima odneti pobedu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o zakonu o dostupnosti informacija, a nema TV prenosa iz Skupštine Srbije. Niko nas nije obavestio zašto nema TV prenosa. Neke ribice su na Trećem kanalu, u akvarijumu. Možda čekaju ministra finansija, ne znam šta je u pitanju, ali prenosa sednice Narodne skupštine nema, pa me interesuje ko je te informacije zabranio i zašto se ne dozvoljava građanima Srbije da budu upoznati sa onim što se zbiva u ovom visokim domu.
To smo mogli da pretpostavimo, jer vidim da je nešto malo ljudi iz vrha vlasti koji žele da prisustvuju ovoj sednici. Ne interesuje ih naročito. Nema onih koji su malo vlast, malo nisu, kada im šta odgovara u dovoljnoj meri. Izgleda da su svi znali sem nas, pa bi bilo dobro, gospodine predsedniče, da nas obavestite koji je razlog za neprenošenje sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Ukazao bih na još jednu stvar. Voleo bih da nam neko na to direktno odgovori i bilo bi dobro da se gospodin Kojadinović konsultuje sa ostalim kolegama i da nam kaže ko će da odgovara u ovoj zemlji; reč je o informacijama koje su bile dostupne javnosti, a nisu smele da budu dostupne, jer su bile pre svega neistinite.
To je poslednji slučaj koji predstavlja najstrašniji zločin koji je počinio Boris Stajkovac (uzgred, član Demokratske stranke); on je u jeku kampanje koju je jedan beogradski dnevni list poveo protiv njega, zbog bazena i ne znam kojih čuda ima u kući, odlučio da transferiše poruku i da skrene pažnju na drugu stranu i kaže kako je neki čovek silovao bebu i naneo joj teške telesne povrede. Naknadno se ispostavilo da taj čovek ništa slično nije uradio. Naneo je ne štetu jednom čoveku, već je na zastrašujući način skrenuo pažnju javnog mnjenja sa svoje imovinske karte.
Postavlja se pitanje hoće li to uvek neko da radi. Da li je to manir Demokratske stranke? Hoće li takve informacije da budu dostupne u javnosti? Kada vam neko nađe bazen i pokaže bazen, ili vam nađe ne znam kakve vile, a da ne zna šta ste sve u životu bili sem da ste humanitarni radnik, a vi na to odgovarate tako što ćete da kažete ljudima – aha, našao sam čoveka koji je silovao bebu. Taj čovek nije silovao bebu.
Da li je to po istom principu kao kada gospodinu Tadiću dođu ljudi ispred zgrade Predsedništva, dođe sirotinja, dođu goli i bosi koji traže slobodu za sebe i svoju decu, traže svoju budućnost, a da im on kaže – izvinite, a ko vam je platio put?
A, izvinite ko je vama plaćao puteve? Evo, gledam sinoć na TV "Palma plus" u Jagodini, kaže da je 13 miliona predviđeno ugovorom da se urade poslovi, a izašli na 46 miliona. U svim gradovima isto, 3-4 puta, a u skladu sa zakonom moguće je samo do jedne četvrtine, tj. do 25%. Samo otmi i uzmi gde stigneš i prebacuj lopticu na suprotnu stranu, i ništa drugo niko da ne radi.
Da vidimo ko je odgovoran za takvu informaciju. Da vidimo da li je neko u Srbiji postavio to pitanje. Samo je jedan tekst o tome smeo da bude napisan, jedna žena je, mislim da se zove Zora Latinović, u NIN-u napisala tekst o tome. Niko više u Srbiji, iako se cela Srbija zgražava nad tim što je Stajkovac radio. Zgražava se. Jer, zamislite da je vas neko optužio da ste neko dete silovali, bez ikakvog dokaza, bez ikakvog papira, da bi baraba skinula pažnju sa sebe, njegovih kuća, vila i bazena.
Da li je to naša država? Da li ima neko da odgovara za to? Da li ima neko ko će da nam kaže kako je to moguće, kako je to smelo u jednoj ozbiljnoj pravnoj državi da se dogodi? Ili – nema nikoga, ćutimo, šta nas briga. Pa, mi smo to hteli da žigošemo kao pojavu. Ma nemoj, pa si uništio celu porodicu! Hteo si da žigošeš kao pojavu da bi se zaštitio ti kao pojava. Da li je to ono na šta treba da pristanemo? Da li je to ono što će da bude dostupno?
Molim vas još jednom, gospodine predsedniče, da nas obavestite o razlozima zbog kojih nema direktnog TV prenosa. Nadam se da to neće biti neka nova praksa.
(Predsednik: Naravno, vreme je isteklo, ali obavestiću vas.)
Molio bih vas da nas o tome obavestite, a molio bih vas da i vi utičete vašim autoritetom, kao predsednik Narodne skupštine, a znam da osećate i mislite isto kao i ja po pitanju ovakve vrste zloupotreba, jer svaki normalan čovek u Srbiji to na jednak način oseća, da nešto učinimo, da reagujemo i da se takve vrste zloupotreba, takve vrste ljudske drskosti, političke bezobzirnosti u budućnosti spreče. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi Vlade Republike Srbije, poslanička grupa SRS neće glasati za predložene članove Vlade Republike Srbije, a reći ću koji su razlozi zbog kojih to nećemo učiniti.
Neću da ulazim u tehničke probleme, koje nam je predstavio predsednik Narodne skupštine objašnjavajući i uveravajući nas da je potrebno da sve obavimo u jednom danu, zajedno sa glasanjem o rebalansu budžeta. U tu vrstu lokalno-globalne trgovine mi u SRS nećemo da učestvujemo, a ponosni smo što niko od građana Srbije to neće moći da pripiše nijednom srpskom radikalu.
Mi, niko od nas od SRS-a, nema ništa lično protiv ljudi koji su predloženi. Nećemo da ulazimo u lične rasprave, da li su ti kandidati, ili ono što su nam dali kao njihove biografije, dovoljni da neko za njih glasa ili ne.
Da li zaslužuju većinsko poverenje poslanika ili ne, nećemo da govorimo čak ni o njihovom stranačkom ili političkom opredeljenju. Jednostavno, samo na nekoliko stvari ćemo ukazati koje više govore, čini mi se, o onome što ne biste mogli formalno, ali suštinski svakako biste mogli da nazovete tehničkom redakcijom ili tehničkim izmenama unutar Vlade.
Naime, predsednik Vlade je rekao da je izuzetno zadovoljan radom jednog od ministara, dosadašnjeg, koji je bio i koordinator u Ministarstvu za privredu. Reč je o gospodinu Bubalu, ali ga onda pomera na drugo mesto, da više ne bude ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, jer je bolje obavljao ulogu koordinatora nego ministra.
Dobijamo novog ministra koji će biti ministar ne zbog ovakvih ili onakvih kvaliteta, već zbog obezbeđivanja većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije jer ima kontrolu nad tri poslanička mandata.
Idemo sa trećim ministrom, o kojem malo šta znamo u političkom životu Srbije, ali možemo da verujemo na reč ili ne onome što je ovde o njemu napisano, jer je vrlo malo ili gotovo ništa o njemu rekao predsednik Vlade Republike Srbije.
Ono zbog čega smo mi protiv jeste osnovno pitanje na koje nema odgovora, uz sve parametre sa kojima možemo da se složimo ili delimično ne složimo, a koja je predsednik Vlade ovde izneo.
To pitanje glasi: "Da li građani Srbije žive bolje? Da li građani Srbije osećaju poboljšanja? Da li građani Srbije imaju veći životni standard?" Jednostavno mislim da nemaju i to čujemo, osećamo na svakom koraku, čujemo od svih ljudi, vidimo, sve je veći broj siromašnih ljudi u Srbiji, sve je veći broj onih koji su stvarno opljačkani, sve je veći broj onih koji se osećaju ostavljenim, i od države, i od svih onih koji su obećavali narodu da će o njima da brinu.
Tu ne odvajam Vladu Republike Srbije od predsednika, pošto je on suprotno njegovim nadležnostima u izbornoj kampanji govorio i obećavao ljudima da će imati veće plate, veće penzije, "da će obezbediti nova radna mesta, i to kao ambasador naše privrede svuda u svetu" i mnogo toga još. Šta smo od svega toga videli? Ništa.
Čak i u izveštaju koji pominje predsednik Vlade, Evropske komisije, koji smo dobili i mi poslanici, govori se o mnogo toga što bi trebalo još da se uradi, o mnogo toga što bi trebalo da promenimo, ali mnogo toga što ne bi trebalo da prihvatimo, ne zbog toga što se neko sa nekim inati ili svađa, već prosto zato što to bi išlo na uštrb ekonomskih interesa, pre svega građana Srbije.
Moram samo da kažem, pošto sam se začudio pomalo retorici gospodina predsednika Vlade, koji je ovoga puta više od 20 puta ponovio te evropske integracije, te naše želje za ulazak u evropske tokove, ne znam zbog čega toliko ponavljanje i naglašavanje, zašto nam nije rekao ono što je Evropska komisija saopštila.
Niko valjda nema ništa protiv da građanima Srbije bude dobro, da im bude bolje, ali imamo protiv kada se to koristi kao metafora, a to je nekada i gospodin Koštunica kritikovao kod nekih drugih političkih stranaka. Kada se to koristi kao metafora kojom ćete, sa jedne strane, da obeležite neke druge koji tobože tome ne streme i koji to ne žele i, sa druge strane, da kažete - aha, ja sam isti partner kao i neki drugi koji će poslušno da ispunjavaju sve naloge koji s te strane stižu.
Postavlja se pitanje zašto nije rečeno da je Evropska komisija rekla da do 2012. godine nema prijema drugih zemalja regiona, koji su znatno bliže EU od Srbije i Crne Gore, u članstvo EU. Znači, mi narednih 10 godina o tome nemamo šta da pričamo. Naše je da gledamo i da pričamo, i da vidimo kako i na koji način građani Srbije mogu da žive bolje, i da se mi politički ne tučemo ni oko čega, da se ne svađamo floskulama, da se ne svađamo poluistinama, polufabrikatima i falsifikatima, ti si za Evropu, a ti nisi, ti si za jedno, a ti si za drugo. Ne, da vidimo kako da napravimo strategiju za bolji život građana Srbije.
Kako da pokrenemo proizvodnju. Kaže gospodin Koštunica 6% je uvećana proizvodnja u odnosu na isti period prošle godine. Jeste, ali zbog čega? Zbog čega pre svega?
Pre svega, zbog poljoprivredne proizvodnje, zbog vrednih, marljivih seljaka, paora, poljoprivrednih proizvođača, dobrih i povoljnih vremenskih uslova i svega drugog.
Tako su nam se isto hvalili kada nisu bili zaslužni 2002. godine oni koji su bili na vlasti, a posle toga jedna za drugom fabrike su zatvarane u Srbiji. Imamo smanjenje prihoda iz privatizacije. Pre sedam meseci podneli smo Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao poslanička grupa SRS, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Ne da bismo zaustavili privatizaciju u Srbiji, naprotiv, već da bismo sprečili svaku vrstu mogućnosti nameštanja tendera ili bilo kakve druge zloupotrebe, a upravo da ubrzamo proces privatizacije i dolaska stranog kapitala i novih investicija u Srbiji.
Mi smo u prethodnom periodu imali čudan proces i to ne vezujem samo za ovu vladu. U ovoj vladi se i za vreme ove vlade taj proces nastavio. A to je da smo liberalizovali uvoz svega: drške za metle, verovali ili ne, imate potpuno liberalizovan uvoz, jabuke, šljive, paradajz, paprike, šta god hoćete. Ali, zato imate ograničenje investicija i ograničenje ulaska kapitala u našu zemlju. Tu se država meša na neverovatne načine, kada proceni neko iz Vlade da je negde na neki način tobože ugrožen državni interes. Sada vam kažem, napravljene su afere "Jugoremedije", "Knjaza Miloša", "C marketa".
Šta je naš stav? Ne možemo da ih pobeđujemo političkim odlukama, ne možemo da ih pobeđujemo restriktivnim i represivnim merama, moramo da ih pobeđujemo pametnijom ekonomskom politikom koju će da vodi Vlada Republike Srbije. Ako je "Merkator" spreman da ulazi na treća tržišta, da za to dobije, recimo, za ovo tržište 37 miliona evra beskamatni kredit svoje države, da li iz deviznih rezervi, na drugi, treći ili bilo koji način, zašto to naša država nije u stanju da obezbedi srpskim firmama, srpskim preduzećima.
Ako ne možemo toliko, možemo značajno manje, ali možemo da krenemo u taj posao. Mi moramo novcem i pameću da pobeđujemo, a ne restrikcijama, nametanjem nekih novih dozvola, kasnijom reakcijom države, koja će i polusmešnim oglasima u dnevnim novinama da pokuša da reaguje i neekonomskim merama da spreči ono što moramo ekonomskim putem da sprečavamo.
Čudni su ti pokreti države i Vlade u kontralicitaciji. To je na drugačiji način trebalo da se reguliše i na drugačiji način da se zaštite vitalni i ekonomski, koji jesu, uzgred, nacionalni interesi, a najvažniji nacionalni interes jeste ekonomski građana Srbije i cele države, razume se.
U korpusu finansijskog tržišta imamo osnovne činioce: Agenciju za privatizaciju i Akcijski fond, Centralni registar, Komisiju za hartije od vrednosti, sud, Vladu, Zakon o privatizaciji i Zakon o hartijama od vrednosti. Mnogim od tih činilaca mogli smo da donesemo značajnije reforme, značajnije promene, a ne na način kako pre dva ili tri dana ministar Bubalo u intervjuu za jedne dnevne beogradske novine kaže – mi hoćemo da Komisija za hartije od vrednosti sluša Vladu Republike Srbije. U korpusu finansijskog tržišta, Komisija za hartije od vrednosti mora da se ponaša onako kako se, u smislu državnih organa, sud odnosi prema Vladi Republike Srbije, da ima nezavisnu poziciju.
(Predsedavajuća Emilija Krstić: Da li koristite i sledećih deset minuta?)
Da. Dakle, sud je taj koji prema Vladi treba da ima jednak odnos kao Komisija za hartije od vrednosti prema Vladi Republike Srbije. Ne sme nikakvih novih pritisaka da bude. To je ono što ovde mora da se menja. Kada uvodimo takve vrste restrikcija, mi plašimo strane investitore zbog nepoštovanja principa pravne sigurnosti. Srećom, u ovom mandatu nismo imali donošenje zakona sa retroaktivnim dejstvom, kakve smo imali, naravno kriminalne prirode, u prethodnom periodu.
To je ono što sklanja strane investitore od naše zemlje. Kada kažu da se država osetila ugroženom, pa su političkim merama sprečavali ono što bi po ekonomskim zakonima morali da dozvole, mi imamo problem. Onda mi imamo sprečavanje ulaska svežeg kapitala u našu zemlju, a zemlja nam vapi za svežim novcem i za novim kapitalom. To je ono što u budućnosti po svaku cenu moramo da izbegnemo.
Gospodin predsednik Vlade kaže da mi imamo opštu stabilizaciju privrednih prilika. Kada imate toliki broj nezaposlenih, takve probleme sa spoljnotrgovinskim deficitom, platnim bilansom, mislim da niko ne može da govori o stabilizaciji privrednih prilika. Mislim da osnovni cilj naše ekonomske politike mora da bude brza, efikasna, ali pravična i poštena transparentna privatizacija, i od toga pokretanje proizvodnje.
To da li ćemo uspeti da pokrivamo svaku socijalnu rupu ili ne, nemoguće je. Uvek ćete vi imati problem sa tim, kao i svaka sledeća vlada. Ona će se delimično pokrivati onog trenutka kada uspemo da pokrenemo proizvodnju, pre svega industrijsku proizvodnju, i kada radnike vratimo u fabrike i kada nezaposlenost smanjimo.
Naravno, da to smanjenje nezaposlenosti ne bude administrativno i da ne bude tako što ćemo za 138 posto da povećamo broj zaposlenih u Narodnoj skupštini, kao što je rađeno u prethodnom mandatu, već da se to radi sa preduzećima, malim firmama, koje su u stanju da oplođuju kapital, stvaraju višak vrednosti, stvaraju profit i mesta za nove ljude, nove zaposlene.
Govorio je gospodin Koštunica – evropski opredeljena vlada je donosila dobre zakone, regionalna saradnja, evropske integracije.
Niko nema ništa protiv ako je to u interesu građana Srbije i ako svaki građanin Srbije vidi neku korist. Da vidimo kakvu smo to veliku korist od svega toga imali i šta smo to videli. Osim sve većeg uvoza i sve nižeg izvoza, procentualno posmatrano, a to je ono što je najpogubnije za našu privredu, teško da nekakav benefit i nekakvu korist za našu zemlju možemo da vidimo.
Mislim da građani Srbije to dobro osećaju i zato traže promene. Građani Srbije, pre svega, traže promene ekonomske politike. Ovde govorim o ova dva ministarstva, Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom, koje treba da bude samo neka vrsta protočnog bojlera za dolazak stranih investicija, ne za njihovo sprečavanje, za njihov dolazak, za ulazak stranog kapitala. Naravno, da ekonomskim merama očuvamo ono što je od vitalnog interesa za našu zajednicu.
Sa druge strane, mi moramo da vidimo šta je to što Vlada, osim stvaranja opštih uslova, osim predloga zakona, osim onoga što Skupština radi, može da pospeši, kako i na koji način da se koristi naš novac, da vidimo po kojim kamatnim stopama, gde stoje devizne rezerve naše zemlje sa 2,1 posto, pa neki uzimaju 2,7 posto, pa se ne zna gde se razlika u visini kamatne stope gubi, a naša preduzeća, naše firme od svega toga nemaju apsolutno ništa. Nikakvu stabilnosti ni na koji način nismo time obezbedili.
Predsednik Vlade je govorio o otpisu 62 posto dugova Londonskom klubu. Trebalo je da bude 66 posto, ali siguran sam da je i gospodin Koštunica dobro upoznat ko je odgovoran, čijom krivicom i zbog čijeg otkupa i otplate dugova kojih privatnika iz Srbije to nije dospelo do te sume novca. Trebalo je o tome nekoliko informacija da nam da.
Kaže: "Ustav je prioritet Vlade". Ustav, kao temelj svake države, kao nešto na čemu se zasnivaju prava i obaveze građana, ali koji je pravi i koji jeste fundament svake države, treba da imamo. Mi smo spremni, kao politička stranka, da se dogovaramo o onome što su neophodne izmene u ustavnom aktu koji trenutno imamo, da donesemo novi ustav.
Takođe, nemamo nikakvu vrstu problema, ni ideoloških, ni programskih sa tim. Ali, mi moramo, pre svega Vlada mora brzo i temeljno da radi na ekonomskim reformama, a političari moraju da se dogovore o najbržem mogućem roku, da vidimo kako ćemo to da uradimo i, u skladu sa željom naroda za promenama, da idemo, posle toga, na izbore na svim nivoima.
Rekao je gospodin Koštunica da smo mi u planu Vlade Republike Srbije, koji je ovde usvojen, doneli model teritorijalne autonomije. Mi smo insistirali, što je prihvatila i Vlada Republike Srbije, da se u papir nedvosmisleno unese činjenica da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.
Možemo da razgovaramo o teritorijalnoj autonomiji Srba unutar Kosova i Metohije, ali teritorija Kosova i Metohije ne sme da bude izvučena iz državno-pravnog sistema Republike Srbije.
Sada hoću da kažem nekoliko reči o onome što nijedan medij neće da prenese. Naime, Januš Bugajski, novina "Tajm", najuglednija američka novina, koja predviđa i govori šta će se dešavati, i Ramuš Haradinaj, govore nam istu stvar prethodnih nekoliko dana, to onima koji zagovaraju izlazak Srba na izbore, da upravo taj izlazak treba da pospeši dobijanje nezavisnosti Kosova i Metohije, koje bi trebalo da se dogodi u septembru ili na jesen naredne godine.
A Srbi bi dali legitimitet za ispunjenje standarda, manjinskih prava, zaštite prava srpskog i ostalog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Mediji koji su imali na "Tanjugovom" servisu preveden tekst iz američkog "Tajma", nisu to uopšte objavili.
Postavlja se pitanje zašto, da li je neko u Srbiji po tom pitanju intervenisao? Neko jeste. Mislim da svi znaju iz čije kancelarije. Iz kancelarije predsednika Republike, ali niko o tome neće da govori, niko o tome neće ni reč da kaže, nažalost, ni predsednik Vlade Republike Srbije.
Mi kao najjača politička stranka u Srbiji, a posebno je izražena naša politička premoć na Kosovu i Metohiji, zanimljivo je, nismo bili pitani od najrelevantnijih ni medija ni političkih stranaka kakav je naš stav. Naš stav je jasan. Ne smemo da damo legitimitet i legalitet kosovsko-metohijskim Albancima za stvaranje nezavisnog Kosova. Mi tu vrstu legitimiteta i legaliteta ne smemo da im pružimo.
Da se vratim na ono što treba da predstavlja osnovni zadatak Vlade Republike Srbije, a to jeste ekonomska politika i ekonomski razvoj Srbije. Čini mi se da smo u prethodnom periodu, to će, uveren sam, shvatiti svi građani Republike Srbije i to su već videli, osim ove vrste političke trgovine lokalno-globalne, o kojoj sam govorio, da imamo nedovoljno jasnu politiku socijalne ekonomije i ekonomije, koje bi trebalo da pozove sve one koji bi da ulažu u Srbiju, koji bi da razvijaju njenu privredu, industriju, koji bi da ulažu u nova preduzeća, koji bi da ostvaruju profit.
Vlada Republike Srbije po tom pitanju mora da ima neuporedivo jasniju politiku. Vlada Republike Srbije mora da ima jedan jedini cilj, a to je kako i na koji način mi možemo...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... da pokrenemo našu ekonomiju, kako da se izborimo protiv korupcije kao najvećeg zla današnjice i kako i na koji način da donesemo promene u društvu.
Građani Srbije nemaju više strpljenja, i to nije u pitanju samo Vlada, u pitanju su gotovo svi političari, jer ljudi hoće da vide da su birali one koji žele i mogu da im donesu boljitak.
Iz svega što smo čuli, čuli smo da će se nastaviti sve po istom, svi su radili odlično, a sad će raditi još bolje. Nadam se da nije nagrada za neke koji ulaze u Vladu to što dobiju jedan ili dva posto na izborima. Nadam se da nisu najbolji oni ministri koji su već bili ministri, radili nekoliko meseci, pa na izborima dobili jedan ili dva posto poverenja birača u svojim gradovima, u svojim mestima, da i to, čini mi se, ne govori na najbolji način po onome kako su svoj posao obavljali.
Trebalo bi da predsednik Vlade da preispita to, da preispita i samu koncepciju, samu strategiju i taktiku rada Vlade. Uveren sam da mnogo toga može da se promeni, a nije jedino rešenje i nije najbolji način to što ćete reći - ja sam za Evropu, a vi niste za Evropu. Možemo da budemo za bilo šta, ja ću da kažem, za Evropu, za Rusiju, za Ameriku, za šta hoćete, ako građani Srbije od toga imaju bilo kakve koristi.
Ali do 2012. godine niko za Srbiju neće da čuje u Evropskoj uniji. To nam je saopštila Evropska komisija. Ona nam je to saopštila. Hajde da iskoristimo i tu vrstu položaja, da vidimo šta je to što možemo da dobijemo time, šta je to čime građanima Srbije možemo da obezbedimo neuporedivo bolji život nego što imaju danas.
Interes građana Srbije i njihov bolji život je ono čime Vlada Republike Srbije mora da se rukovodi, a ne mislimo da se do sada time rukovodila, a ne to da li će neko drugi biti zadovoljan tom Vladom, da li će oni moći svojim političkim protivnicima nešto da prebace ili spočitnu ili ne.
Pozivam vas da razmislite o tome, promene su ono što je Srbiji neophodno. Hvala najlepše.

  Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo šta to znači u psihologiji autoprojekcija. Vidite, svakog dana u većini medija gledamo jednog ego manijaka koji daje sledeće izjave, a vi pogađajte ko je to. "Da nisam tražio od Srba na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore, ne bismo mogli da sprečimo izglasavanje rezolucije u američkom kongresu. Da nisam svojevremeno pozvao komandanta južnog krila NATO-a, ne bi bilo spasa Srbima na Kosovu i Metohiji".
Samo čekam kada će taj političar, a vi pogađajte o kojem političaru je reč, da kaže - da nisam živ, nebo bi palo na vas Srbe i građane Srbije, ali srećom pa sam živ, pa najviše volim da se gledam u ogledalu svakog dana, jer ogledalce nikog lepšeg na kugli zemaljskoj od našeg predsednika videlo nije.
Mislim da je vreme da sa tim titoističkim idolopoklonstvom prekinemo, da se na ozbiljan način odnosimo prema građanima Srbije, a onaj ko jeste ego manijak može da se izleči. To je vrlo nezgodna bolest i moguće je izlečiti. U ovom stepenu, mislim, veoma teško.
Što se tiče pominjanja ko je u zatvoru, a ko nije u zatvoru, stvarno ne znam ko je u zatvoru, ne znam ko je tamo sve danas, ali vam kažem da znam mnoge kojima je tamo mesto i, kada bude pravne države, koji će iz Demokratske stranke u zatvor morati da idu, jer su opljačkali državu, ne za hiljadu, deset ili milion evra, već za desetine miliona evra, zato što su uzeli sve što su stigli, zato što su ojadili građane Srbije. Koliko ono, Jočiću? Đelić samo 700 miliona.
Dame i gospodo, vreme je da se sa tim obračunamo. A sa tim da je nekog umlatio Boris Tadić, nije, jadan, nikog i zna on to dobro. Kada je dolazio na državnu televiziju jedino je danas umlatio i obogaljio naš narod, a posebno na Kosovu i Metohiji. Do sada se bavio psihoterapijom. Naši fudbaleri na Olimpijadi izgube 6:0, a on moli boga da bude sve bolje.

 Govorim o tome da je čovekova glavna uloga do sada bila da zove naše fudbalere telefonom kada izgube 6:0, da bi sledeću izgubili od fudbalske velesile Australije 5:1. To razumem, ali neka prekine da se bavi onim čime je počeo u poslednje vreme, jer samo nanosi štetu srpskom narodu i građanima Srbije.
Neka uradi nešto od onoga što je obećao ljudima, a obećao je veće plate, veće penzije, nova radna mesta. To je ono što je obećao. Od toga nema ništa.
Zato su Srbiji potrebne promene. To što ste se svi zajedno udružili protiv gospodina Nikolića, on je i tako dobio više od 46%. Ne brinite, svaki izbori procenat po procenat više, a onda ćete za sve što ste Srbiji i građanima Srbije uradili morati da odgovarate.

Dame i gospodo narodni poslanici, nešto je smanjio visinu tona gospodin Petrović, malopre je vikao, a sada je shvatio da od vike nije bilo ništa, da mora da se uljudi, ili je to nešto oko ovih frakcija sada  pitanju unutar DS-a. Bolje da se ne mešam u to.
Završio sam pravni fakultet, ne znam kako sam i koliko naučio, najviše ocene sam dobijao, i to od ljudi koji sede u vašoj stranci i u nekim drugim strankama, ili su bar sedeli, pa su napustili, u svakom slučaju, ne mislim da je to nešto gde bih mogao da vam se pravdam i gde bi trebalo da vam se pravdam.
Nije u pitanju samo gospodin Đelić, jer gospodin Đelić je svojevremeno, kada govorite o pravu, donosio presude protiv ljudi koje je gonio zato što su bonove za radnike davali, i to sa računa za prezentaciju, pa ste donosili javne presude u svojim medijima. Nemojte vi o tome nikome da govorite, jer je cela Srbija naučila kako vodite hajku i harangu.
Što se tiče priče o politici, da li sam profesionalni gubitnik ili ne, gospodine Petroviću, te večeri, iako sam kandidat SRS, išao sam protiv svih ostalih u Beogradu, dobio 48,46% glasova, a vaš kandidat 50,1%. I sada da vam kažem, pre nego što su stigli konačni rezultati, kada smo ih dobili sa naših ključnih mesta, imali smo 50 prema 49, prvo sam pozvao mog protivnika, čestitao mu telefonom, tek onda se obratio novinarima i javno čestitao, iako sam za samo 1%, i ako su svi išli protiv kandidata SRS, izgubio.
Tako se pokazuje dostojanstvo u ponašanju, odnos prema izborima, odnos prema građanima. I danas sam veoma zahvalan i koristim priliku još jedanput da izrazim zahvalnost svim građanima koji su glasali za kandidata SRS, koji su glasali za promene. Zato sam siguran da ćemo u predstojećem periodu i na sledećim izborima pobediti.
Kažem vam, možda sam profesionalni gubitnik, možda ću da prihvatim to što vi kažete, pretpostavljam da u SRS ima mnogo boljih kandidata. Ako ste se svi zajedno sa mnom ovoliko mučili, joj, teško vama sada kada vam naiđe neki mnogo bolji kandidat od mene, onda vam je jasno kako ništa ne vredite i kako ništa ne valjate.
Gospodine Petroviću, dosta je bilo te priče DS, a kada vam dođe drugi krug, hajde svi, molim vas, pomozite nam malo, pomozite nam svi malo, da ne bismo izgubili kase, da ne bismo izgubili finansije, da biste mogli da nastavite da pljačkate i da se bavite korupcijom ...