Gospodine predsedavajući, pozivam se na član 104. stav 1. Ovo stvarno vređa dostojanstvo ne samo Narodne skupštine, nego i šire. Ne znam šta je to živi dokaz. Pozivate se da ćete u 2006. da nam date živi dokaz. Kad date neki dokaz, ubuduće očekujem da kažete: ovo su mrtvi dokazi, ovo su živi dokazi. Ne znam kakav je to živi dokaz.
Kažete da isplate penzija idu redovno. Kojih penzija, za koji mesec? Gospodine Albijaniću, ako je nešto redovno, onda znači da se 1. u sledećem mesecu isplaćuje penzija za prethodni mesec.
Na ovaj način ste se posvađali sa gospodinom Dinkićem. On jedno priča, vi drugo. Pod hitno morate da održite poslaničku grupu i da se dogovorite šta je istina u ovome što pričate.
Kažete da ćete to da stavite ljudima u kešu. Koliko znam, ministar nosi samo kesu ovde. Šta je to za naše penzionere "keš"? Nemojte te uličarske štosove da koristite u Narodnoj skupštini i u zakonima.
Dalje kažete: "odgovorni". Pozivate se na odgovornost? Pre mesec dana ste doneli zakon i menjate ga. Koja je to vaša odgovornost? Vaša odgovornost zavisi od nekog referenta MMF-a. Vi ne znate da pregovarate sa njima.
Kad pregovarate sa njima, kažete: molim vas, kažite šta treba da uradimo. Tako se ne pregovara. Čude se ljudi koji pregovaraju sa vama. Prosto se iznenađuju da li može neko ko zastupa državu da ide toliko ispod interesa države. Niste vi jedini.
Sećate se onog malog Đelića, šta je pričao 2002. godine: "Odemo na razgovore, znamo da će da nas pritisnu za to, a mi kažemo da je završena stvar, nudimo nešto još više. Tako smo ih zbunili". Takvi vode državu.
Dalje kažete – ko je napravio dug? Pitajte vaše prijatelje koji su vas doveli na vlast ovde, što su nas držali pod sankcijama, bombardovali – zašto nisu dozvolili da se naša privreda normalno razvija i da normalno radi? Pitajte one koji su nosili polutke iz Pančeva, a danas izigravaju neke ministre.
Obećali ste penzionerima 2000. godine – 6,5 milijardi čeka na granici, samo da dođemo na vlast. Poverovali ljudi, bilo teško, bilo muka, računali – hajde da probamo i ove, možda će da bude bolje. Šta ste uradili bolje? Kažnjavate ih što 10 godina, navodno, nisu glasali za vas. Ma, glasaju penzioneri za sve stranke, ali vi im se svetite.
Dalje, ona vaša kesa, zaboravili ste jednu stvar – to je nekada bila čarapa, pa ste se sada sofisticirali i mislite da sa kesom možete da završite posao. Samo se vi smeškajte. Ponovo ćete da izađete za ovu govornicu, a bogami, ovih dana ćete poprilično da izlazite da se smeškate i da dajete poruke građanima o novoj realnosti. Da, građani Srbije, nova realnost – zadesila nas je elementarna nepogoda.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 104. stav 1, povodom govora gospođe iz G17 plus.
Malopre ste izneli neke stvari koje apsolutno ne odgovaraju istini. Rekli ste da smo pre mesec i po dana, kada su bila ova dva zakona glasali protiv. Nismo glasali protiv. Uzmite listing pa pogledajte ko je glasao protiv. Mi nismo, bili smo uzdržani, odnosno nismo se uopšte izjašnjavali povodom toga.
Malopre sam rekao, možete stenogram da pogledate, gledao sam stenogram pre ove sednice, jer znam da svašta može sa govornice da se kaže, pa pošto volim da razoružam protivnika onda se malo naoružam tim stvarima.
Tada smo bili vrlo blagi prema tom zakonu, prema oba zakona. Podneli smo samo jedan amandman, principijelno, da izjednačimo penzionere poljoprivrednike i penzionere, koji su nekada bili zaposleni.
Znači, nešto najkorektnije što ste mogli da očekujete. Uvažili smo sve vaše razloge da je teško, ali vi pokazujete apsolutnu neozbiljnost da za mesec dana menjate zakon i još se hvalite kako je ovo epohalno i još bolje.
Verovatno Albijanić sada pravi neku matematičku formulu da dokaže da je jedna šestina veća od jedne trećine. Ne sporim, može i to da radi, može da pozove onog Milana Božića i onog Kovačevića što je u Savetu NBS, može još neke od tih njegovih matematičara da skupi, ali je to nedokazivo.
Rekli ste: ukoliko vam je ovaj od pre mesec dana bolji. Nije nam bolji. Kažete da će uz decembarsku penziju da dobiju i deo duga. To ne zavisi od ovog zakona. Kada je neko nešto dužan, on ispunjava svoje obaveze prema postojećim zakonima.
Nikada nije postojala smetnja da se penzija da u uvećanom iznosu kako bi se sukcesivno izmirivao neki raniji dug. Zašto varate građane Republike Srbije da od ovog zakona zavisi da li će u decembru da im bude vraćen jedan deo?
Ne zavise građani Srbije od ovoga, zavise od volje Mlađana Dinkića, Vojislava Koštunice i ove vlade. Ne treba vam nikakav novi zakon, imate zakonski osnov. Zakonski osnov, ako ne znate, nalazi se u članu 108. postojećeg Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, nalazi se i u Zakonu o obligacionim odnosima. Nemojte neke stvari da brkate.
Dalje kažete – da razgovarate sa MMF, pa će građanima da se otpiše dug. Pred MMF-om građani nisu dužnici. Koji je građanin dužan pred MMF-om?
Molim vas, eksperti, objasnite nam to. Ko je od vas ušao u neku ugovornu obavezu sa nekom svetskom bankom i zašto pričate da građani treba da se razduže?
O čemu pričate? Gospodine predsedavajući, meni je izuzetno drago. Pozivam građane Republike Srbije – uključite se ovih dana u prenos, videćete šta smo amandmanima predložili. Gospođa nije čitala naše amandmane. Amandmanima nismo predlagali ono što je ona rekla.
Povodom svakog amandmana ćemo ovde da izađemo i računam da je ovo poziv da povodom svakog amandmana i vaši predstavnici izađu sa svojim stavovima, i da izvedemo, ako treba, matematičku i političku i svaku drugu računicu, povodom svakog člana ova dva predloga zakona.
Izvolite, imaćete pojačanje, tu će vam biti ovaj vaš Dinkić, pozovite vašu ekipu, pozovite sve matematičare.
Pozovite ove Tadićeve eksperte, pošto oni stoje iza ovoga, ne vi, sve pozovite i doći će i SRS, povodom svakog amandmana, vi 15 minuta, mi 15 minuta, da građani Srbije vide sve.
Ali, nećete, nećete ni da se javite povodom amandmana. Sada ste se ovde javili zato što ste malo uvređeni, zato što smo prozreli vašu nameru. Želite zakon kao pokriće, da sprečite sudske sporove i ništa više, i da otpevate neku Labusovu pesmicu, kako vodite računa o nečemu, kako ćete nešto da izmirite. Pa evo, dokažite da je šestina veća od trećine.

Ovlašćen sam, u ime SRS, da iznesem stav. Mi nećemo glasati za ovaj predlog zakona.
Moram samo da konstatujem da je predstavnik Vlade otprilike nagovestio okvir gde je imao neke dileme, a to je u stvari osnov našeg neslaganja. Krenuo bih redom.
Na početku ove rasprave obavestio bih javnost da smo podneli 32 amandmana. Te amandmane delimo na dve grupe. Prva grupa je grupa tzv. principijelnih i teoretskih amandmana, koji se zasnivaju na nekim teoretskim saznanjima, a druga grupa, gde smo pokušali da obavestimo Vladu da postoje i drugi propisi koji na neki način ovu materiju ili pojedina pitanja ove materije regulišu, a da se ovim predlogom zakona ne vrši nikakva intervencija u nekom od tih zakona, pre svega mislim na Zakon o obligacionim odnosima.
Vi vršite neku intervenciju kada je u pitanju Zakon o osnovama svojinskih odnosa, jer brišete od 30 i nekog člana. Šta smatram da je najbitnije da se kaže na početku?
Mislim da se ne slažemo sa definicijom hipoteke. Verovatno ste mogli da primetite, mislim da je to član 2, naslovili ste ga kao pojam hipoteke. Podneli smo jedan amandman i razlika se ogleda u tome što u definisanju hipoteke polazimo od prava i obaveza samo jedne ugovorne strane, u odnosu na ono što vi ovde predlažete da je to svojevrsni miks, gde se na neki način definišu prava i obaveze obe ugovorne strane.
Mislim da je naša definicija mnogo preciznija i ukazuje na samu suštinu tog vida založnog prava. To je principijelna razlika.
Druga razlika je u tome što, to je ona grupa teoretskih primedbi, ne znamo šta je to predmet hipoteke. Predložili smo da taj član nazovete – založno dobro. Predmet hipoteke ne mogu biti stvari, pa makar bila i nepokretnost u ovom konkretnom slučaju, nego svojinska prava koja proističu iz stvari, i tu se ogleda principijelna razlika između nas.
Hipoteka je pravo založnog poverioca da, ukoliko ne namiri svoj dospeli dug od dužnika, ima pravo da iz vrednosti nepokretnosti, koja ide na prodaju, namiri svoje potraživanje. Založni objekat je nepokretnost, nešto što postoji.
Radi građana Republike Srbije, ukazaću na to da je nepokretnost – zemljište, građevinski objekat i tu je kraj. Vi ste ovde, gospodine ministre, pošto ste u toj oblasti, pa apsolutno razumete svaki od ovih pojmova koje koristim, založni objekat nazvali predmetom hipoteke, a u zagradi upotrebljavate dva sinonima – predmet ili nepokretnost. Tu je osnovna greška.
Predmet hipoteke, prema onome što se koristi u svojinskim i obligacionim odnosima, mogu biti prava koja ima neko lice prema nekoj stvari, jer, uostalom, i imovina je skup imovinskih prava. U žargonu, kada kažemo – imovina, nabrajamo pokretne i nepokretne stvari na kojima postoje svojinska prava. Kažem šta se u žargonu kaže, ali vi shvatate o čemu se radi.
Ako je to tako po definiciji, a mislim da to mišljenje dele i svi oni koji su završili drugu godinu pravnog fakulteta, onda je verovatno jasno da je nepokretna stvar založni objekat ili objekat hipoteke, ali predmet hipoteke – ne može, to je potpuno neadekvatan izraz. Možete da mu date neki značaj, ali to je pitanje konsenzusa, nije pitanje teorije. Ne sporim da neki autori koriste i taj termin, ali zašto pričam ovo? Zato što postoje neki principi manje ili više od rimskog prava, kojim se definiše hipoteka.
Prvo i osnovno načelo, ili princip, jeste akcesornost. Verovatno je drugi princip, koji od početka postoji – princip oficijelnosti. On postoji dvadeset i nešto vekova. Ne sporim da je nemačka teorija počela pre sto godina da menja taj princip, ali vam pričam o tome da je to nešto što definiše hipoteku kao založno pravo na nepokretnost.
Najveća naša zamerka, a to ćete čuti povodom amandmana, barem kada su u pitanju ovi uvodni članovi koje ste obuhvatili, sa poglavljem – osnovne odredbe i nastanak hipoteke, to je ovaj drugi deo, pre svega zasniva se na kršenju jednog principa koji je osnovni za pravo hipoteke, a to je princip specijaliteta.
Založno pravo obuhvata pojedinačno i individualno određene stvari. Ovde imate čak i buduća prava, ne stvari. To ćemo detaljnije da objasnimo kod amandmana na član 3. Predloga zakona.
Izvinite, molim vas, ta buduća eventualna prava ne mogu biti po vašoj terminologiji predmet hipoteke ili založni objekat, jer oni nisu nepokretnosti.
Znači, imamo fizički razlog, u suprotnosti je sa fizikom. Imamo princip nedeljivosti. Vi u nekoliko članova negirate postojanje tog principa. Druga je stvar kada se nepokretnost ne podeli, pa je svaki deo neka nova čestica i nova celina, ali ovde dajete, i kao založni objekat tretirate idealni deo prava svojine na nepokretnost. To je nemoguće.
(Milan Parivodić, sa mesta: To je notorna stvar. Možete da prodate, možete i da založite.)
To je nemoguće. Možda je notorna u Holandiji. Izvinite, molim vas, objasnićete to.
Znači, princip nedeljivosti ste prekršili celim predlogom zakona. Na nekim mestima dovodite u sumnju princip prioriteta, a publicitet vrlo pogrešno tumačite, odnosno ubacujete nam neko rešenje koje ne sporim da znači javnost, dostupnost javnosti preko ove agencije, ali postavljam pitanje: šta je sa zemljišnim knjigama, šta je ovlašćenjem suda koji vodi zemljišne knjige? Zašto ste njega isključili? Gde je on?
Pošto su to načelne primedbe, o tome ćemo razgovarati mnogo konkretnije povodom naših amandmana. Uspećemo, ministre, da vas ubedimo.
Što se nas tiče ne sporimo da je ova materija važna i da treba da se reguliše. Ali, skrenuo bih vam samo pažnju na neke stvari koje ste možda zaboravili, a bile su vrlo interesantne u proteklih 20 godina.
Da vas podsetim, pre otprilike 15 godina donet je jedan zakon, koji je otprilike, da ne ulazimo sada u naziv, imao za cilj da u nekom periodu od deset godina dođe do sažimanja zemljišnih knjiga i katastra u neku buduću zajedničku…( jedinstvenu evidenciju, centralni registar nepokretnosti). Jeste. Zašto?
Ideja je bila, jer se jednostavno videlo, katastar vodi nepokretnosti, sud vodi prava na nepokretnostima, vlasnički popisni teret i tako dalje.
Videlo se da postoji neusklađenost, da zvanične državne evidencije suštinski onemogućavaju sprovođenje mnogih stvari, pa između ostalih i hipoteke. Sada, ako pogledate u zemljišnim knjigama nekih sudova, gde postoji taj sistem, pošto imamo i tapijski sistem, to je nešto drugo, tamo gde je sistem zemljišnih knjiga možete da primetite da čitava naselja nisu ni upisana, niti mogu da se upišu, jer prethodno, posao koji je trebalo da završi katastar i opština, nije završen.
Onda su se javljale mnoge institucije koje su htele to da završe u pripremi za privatizaciju stambenog fonda. Tada je rečeno da je bilo potrebno preko 300 miliona maraka da se te evidencije objedine i da krenemo sa tom jedinstvenom evidencijom, da nema nikakvih problema da se usaglasi i faktičko i pravno stanje.

Naravno, izvinjavam se, gospodine predsedniče, koristim i drugih deset minuta.
Šta se desilo što se desilo, sankcije, blokade i tako dalje. Verovatno taj posao nije ni mogao da se završi, nije bilo sredstava da se taj tehnički deo posla obavi. Neću da pričam o "e" knjigama, to je druga priča.
I 2001. godine, kada je bilo najava velikih investicija iz inostranstva, onda je još vlada Zorana Đinđića ugovorila jednu studiju kako da se taj problem, ali pre svega sa gledišta i zbog potrebe hipoteke, uredi na jedinstven način. Od toga ništa nije urađeno.
Malo smelije su sudovi počeli da upisuju hipoteke i stalo se. Da bismo imali dobar zakon o hipoteci, u ovom trenutku je neophodno da kao prethodno pitanje, nažalost, kao prethodno pitanje, uredimo pitanje evidencije nepokretnosti javnog registra.
Ne prejudiciram rešenje, da li će to biti sud, da li će to biti sve objedinjeno u katastru, uopšte ne ulazim u te stvari.
Ali, dok se to ne sredi, praktično ništa ne može da se radi, kada je u pitanju ona teritorija, nepokretnost, zemljište ili objekat koji ne postoji u javnim knjigama. Vi pokušavate taj problem da prevaziđete jednim hibridom.
Ako idete na ovo i ako predlažete centralnu evidenciju i da sve to strpate u Agenciju za privredne registre, pošto se tamo nalaze i založna prava na pokretnim stvarima i evidencija privrednih jedinica i tako dalje, onda morate da napravite neku intervenciju prema katastru i prema zemljišnim knjigama.
Čekajte, možete da radite, ne sporim to, ali da vam kažem samo jednu stvar. Ako idete na tu varijantu, onda pravite još veću grešku. Unećete totalni haos u pravni sistem Republike Srbije. Nemamo mnogo sreće sa ovim propisima koje primenjuje ova agencija za privredne registre, znate i sami.
Bilo je govora da će za dva dana sve da se završi, pa neću sada da licitiram sa vremenom za koliko se završava, neću da licitiram ni sa tim zašto taj novi način upisa stvara neke nove sporove. Imamo novih sporova zbog poslovanja te agencije, a imamo i situaciju da se od Vrhovnog suda traži da protumači zakon, kako bi Agencija i Trgovinski sudovi znali šta da rade i kako da rade.
Totalni haos. Moje je da kažem da je haos, a vaše je da kažete da je idealno. Ovi koji prate, oni će da kažu. Ima da kažu: ili Krasić laže ili Parivodić laže. Ovo su pitanja gde nema između.
Naravno, niko neće da kaže da Albijanić govori istinu, to se zna. Kažete da je ovaj princip oficijelnosti kod nas stvorio velike probleme. Problem je u sudu. Problem suda ne možete da rešite na ovaj način.
Vidite, ovde se pre godinu dana Zoran Stojković zaklinjao da se na dva ročišta završavaju sve parnice, pa je rekao – sada ćemo da pregovaramo, pre nego što krene sudski postupak. U tom pregovaranju uzeli su pare samo ovi koji su učili sudije kako treba da se pregovara. Da li je to zaživelo? Nije.
A kada stisnete ministra, on kaže – jao, ćutite, neke sudije i ne znaju da su doneti novi zakoni. Vrlo je važno to načelo oficijelnosti, složićete se. Jeste da je dato da bi se zaštitio vlasnik nepokretnosti čija se nepokretnost prodaje, ali je ono vrlo važno.
Dalje, kaže se – konstituisanje hipoteke, pa hipotekarni zajmovi. Morate da kažete – ako koristite, slažem se sa vama, između 20. i 35. godine hipotekarna banka je bila jaka banka, osnova za izgradnju, itd.
Sada ne stvaramo uslove da bi takva banka i takav način mogao da uspe.
Ako mislite da ćete ovim zakonom da stvorite uslove za oživljavanje rada hipotekarne banke, hipotekarnih založnica, onda moram da vam kažem, pobrkali smo neke stvari, pobrkali smo hipoteku sa hartijom od vrednosti, gospodine ministre.
Podsećam vas na odredbu vašeg Predloga zakona, gde hipoteka prestaje propašću stvari. Buduća neizgrađena stvar za koju kažete da je nepokretnost, a kažem da nije nepokretnost i da ne može biti objekat zaloge, u našim uslovima, pogotovo, gde je sve spremno za prevaru, to znate i sami, službenika u banci, službenika u sudu, to su konstatacije vaših organa koji se bore protiv korupcije. Tako nešto neće dati dobre rezultate.
Dalje – neuknjiženi stanovi, slažem se. Na kraju, ono niste smeli da kažete, gospodine ministre, da ne želite da robujete, ili kako ste rekli, da budemo zatvoreni i da verno služimo nekim pravnim principima, a da život ide drugim putem, da ide dalje i da ti pravni principi zaustavljaju život.
Znate, pre nekoliko dana sam čuo da ste pokrenuli neku akciju pred sudom državne zajednice, gde tražite, novinari ne znaju, možda su napisali pogrešno, verovatno ocenu jednog člana Ustava Republike Srbije, sa ciljem da se utvrdi da on nije u skladu sa Ustavnom poveljom.
Pošto nije u skladu sa Ustavnom poveljom, onda navodno možemo da ugasimo i državnu svojinu i neke druge stvari, jer se taj član odnosi upravo na ta pitanja i tu ste napravili pogrešan korak. Ministre, vi ste doktor pravnih nauka, to niste smeli da uradite zbog struke.
Ipak, više bih voleo da robujem pravnim principima, a zašto? Oni unose koliko-toliko pravnu sigurnost. Ako se pomamite samo za onim što se nekome čini da je život, može da se desi sve i svašta.
Samo da vas obavestim, verovatno vam je poznato, u Zapadnoj Evropi, teško da ima kvadratni santimetar nepokretnosti da nije opterećen nekom hipotekom i da, dajući hipoteku, neko obezbeđuje sredstva i na taj način kreira novac. To kod njih može da funkcioniše i da daje dobre rezultate, jer oni imaju godišnju inflaciju jedan posto ili jedan i po posto, a kada je tri posto, to je nestabilna država.
Mi ove godine, znate i sami koliku inflaciju imamo. Ne znam koja naša pravna sigurnost nama omogućava da se neko tako ponaša, a vama, to vrlo pouzdano mogu da kažem, svako može da predstavi šta je život.
Dakle, šta su moderne tendencije, ne bih vam preporučio da nekritički preuzmete sve po svaku cenu. Ova zemlja, delovaće nekima malo čudno, zbog nesređenih nepokretnosti je država u Evropi koja ima najmanje opterećenog zemljišta hipotekom.
Šta smo prošli za proteklih 15 godina i šta nam sledi za nekoliko godina, to je naša kooperativna vrednost, odnosno prednost, u smislu vođenja prave nacionalne i državne politike.
Samo da vas podsetim, možda niste u toku sa određenim predmetom, jedna banka je na imovinu "Borbe" stavila hipoteku, pokušala da realizuje tu hipoteku po vašim kriterijumima, da bi to bilo sve legalno, međutim, hvala bogu, neko se iz Direkcije za imovinu Republike Srbije setio da to zaustavi, jer se iza hipoteke krio pokvareni posao Nebojše Čovića, Orlića i ostalih koji bi hteli po svaku cenu da rasprodaju imovinu i da putem namirenja, preko hipoteke, izvrše svojevrsni oblik privatizacije. O tome verovatno niste vodili računa.
Znači, bolje povucite ovaj predlog zakona i dajte da krenemo prirodnim redosledom, kako da uredimo ove stvari. Znači, prva je evidencija nepokretnosti, makar samo zakonski, a onda da krenemo sa ovim drugim poslovima, s tim, samo da vas upozorim, založno pravo na pravima i potraživanjima, gospodine ministre, regulisano je već Zakonom o obligacionim odnosima.
U nekim odredbama ste založno pravo na pravima i potraživanjima regulisali na drugačiji način od Zakona o obligacionim odnosima, kroz hipoteku, u stvari. Pravo preče gradnje, kada je u pitanju gradsko građevinsko zemljište, radi vaše informacije, više ne postoji.

Upravo ste citirali taj pravi član Poslovnika. Gospodin Cvetković je bio u važnim razgovorima, pa ga je gospodin Nemanja Šarović samo pomenuo, a on je to iskoristio kao priliku da ovde iznese nešto što niti je rekao gospodin Šarović niti predstavlja stav SRS.
Znači, samo da objasnim u čemu se ogleda neshvatanje stava SRS od gospodina Cvetkovića. Gospodin Šarović je pokušao više puta da vam objasni da je hipoteka jedno sredstvo obezbeđenja potraživanja. Vi ste tokom replike ovde izneli više netačnih stvari.
Prva netačna stvar, da nije kod nas uređena hipoteka. Ona jeste uređena Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, nekada saveznim propisom, a sada je to republički propis, mislim da je od člana 60. i nekog do člana 67. i 68. to je uređeno.
Ručna zaloga i založno pravo, odnosno zaloga na pravima i potraživanjima uređena je odgovarajućim odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Upis hipoteke u zemljišne knjige je regulisan takođe zakonom. Zašto do sada ta mogućnost obezbeđenja potraživanja nije korišćena nalazi se pre svega u činjenici da je do pre nekoliko godina 85% svega što postoji na teritoriji Republike Srbije bila društvena svojina, pa državna svojina, pa loše knjige itd. To je jedna stvar.
Međutim, ako je gospodin Cvetković ili bilo ko iz DSS-a hteo da koristi vreme kojim raspolaže ta poslanička grupa, on bi morao da izađe ovde i da nam objasni, pošto demonstrirate veliko poznavanje hipoteke, kako može u članu 3. da bude napisano sledeće.
Znači, predmet hipoteke može da bude 1) nepokretna stvar, slažem se, uz onu ogradu oko založnog objekta, 2) deo nepokretne stvari u skladu sa odlukama o deobi, nakon deobe, slažem se, 3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari - ne slažem se, u suprotnosti je sa osnovnim principima koji važe za zalogu.
Stvar na kojoj se konstituiše hipoteka mora biti individualno određena, prepoznatljiva, definisana, kao takva upisana, ona je čestica, ona je celina. Vi ovde kažete - susvojinski udeo.
Kada pričate o susvojinskom udelu, vi pričate o pravima koja postoje na nekoj nepokretnosti, a ovde se govori o nepokretnosti.
Dalje, da vam pročitam pod brojem 5), to je neprimenjivo. Vi ste, gospodine Cvetkoviću, učestvovali u Skupštini kada se donosio Zakon o planiranju i izgradnji, kako može da se upiše hipoteka na nečemu što nije nepokretnost. Evo ga piše u tački 5) pravo na zemljištu, to nije svojinsko pravo na zemljištu, to nije dokaz da je u svojini tog pojedinca. Pa onda dalje, koje sadrži ovlašćenja slobodnog pravnog raspolaganja. Da ste slušali vašeg koalicionog partnera Pajtića juče kako je vrištao i ukazivao na propuste zakona o planiranju i izgradnji, jer oni u Vojvodini ne mogu da koriste to pravo nikako.
Pa dalje kaže, a naročito pravo građenja. Pravo građenja, kakvo je to pravo, gde je tu nepokretnost. To je pravo po utvrđenim uslovima, to je lično pravo, na ličnim pravima ne može da se konstituiše nikakva zaloga, je li tako ministre? Kako nije, onda vi ne znate obligacije.
Dalje, pravo preče gradnje. Pravo preče gradnje više ne postoji u našim propisima, da li znate vi to ministre, da li ste čitali Zakon o planiranju i izgradnji. Dalje, ili o raspolaganju u društvenoj i državnoj svojini, gde to može, šta radi Bubalo sa ovom privatizacijom, molim vas, vi ste pobrkali šta je nepokretnost, a šta je pravo na nepokretnosti.

Ministre, pošto ste predstavnik Vlade povodom ove tačke dnevnog reda, kao što smo ovima iz G17 plus obećali povodom ona dva penzionerska propisa da se pripreme povodom svakog našeg amandmana, mi ćemo 15 minuta, oni 15 minuta, pa da vidimo da li je veća jedna šestina od jedne trećine, pošto se na kraju svelo na tu raspravu.
Vama SRS garantuje 32 amandmana, pripremite se vrlo dobro povodom svakog amandmana, ali odmah da vam skrenem pažnju na ovo zbog čega sam se javio. Opet vas vraćam na ono polazište. Nije to tradicionalističko shvatanje, kako ste okarakterisali stavove SRS.
Založni objekat je nepokretnost. Nepokretnost može biti zemljište, različite vrste zemljišta, poljoprivredno, šumsko, gradsko građevinsko itd. Nije tačno, u postojećem Ustavu postoji odredba, i to baš u članu čiju ocenu tražite, da pod uslovima propisanim zakonom i gradsko građevinsko zemljište može biti u privatnoj svojini.
To niste dobro pročitali, pogledajte malo bolje, vrlo dobro znam taj član. To je onaj stav pre onog stava koji govori o kulturnim dobrima u našem Ustavu, ali da znate još jednu stvar, i drugo, da su to nepokretnosti. Lepo ste rekli da imamo knjižno i vanknjižno vlasništvo. Vanknjižno vlasništvo je faktičko stanje koje tolerišu naši sudovi.
Centralno pitanje ovog zakona je da se hipoteka upisuje na nepokretnosti kao založnom dobru, a vi ste ovde kao nepokretnost protumačili i ubeđujete nas da su i neka prava na nepokretnosti, pa između ostalog ste stavili pravo preče gradnje. Usmeravam vas, kada se budete pripremali za raspravu po amandmanima, uzmite dobro Zakon o obligacionim odnosima.
Ako ima potrebe da se u Zakonu o obligacionim odnosima promene odgovarajuće odredbe koje će omogućiti efikasniju zaštitu poverioca po osnovu zaloge na pravima i potraživanjima, idite sa tim projektom, podržaćemo vas. Ali ako to želite da promovišete kroz zakon o hipoteci, osporavaćemo vam, jer založno dobro je nepokretnost.
(Milan Parivodić, sa mesta: Da li mogu da vas pitam nešto? Da li se hipoteka stavlja na svojinu ili na nepokretnost?)
Na nepokretnost, siguran sam. Šta piše teretni list? Zabranjuje se pravo raspolaganja do tog iznosa, a ukoliko dužnik ne ispuni svoju obavezu, iz vrednosti nepokretnosti hipotekarni poverilac ima pravo da namiri svoje potraživanje. Kako će potraživanje namiriti iz nekog prava? Kako ćete izračunati koja je vrednost prava preče gradnje? Vidite i sami, ako je neka nepokretnost u susvojini, suvlasnici zajednički raspolažu, upravljaju, dogovaraju se o korišćenju. U slučaju da jedan suvlasnik želi da otuđi, da raspolaže svojim delom, on prvo mora da ponudi suvlasniku, ali nepokretnost je u susvojini.
Ako se ta nepokretnost opterećuje, ona se cela opterećuje, ukoliko prethodno nije izvršena deoba, a vi nam ovde promovišete zalog na pravima i na potraživanjima u formi nepokretnosti, a vrlo dobro ste konstatovali da osnovni problem što nema upisa hipoteke i drugih prava koja se tiču nepokretnosti jeste u lošim evidencijama nepreciznosti i tako dalje.
Na kraju samo da vam završim sa jednom malom anegdotom. Kada su dve bivše predsednice razgovarale, ova kaže - prodala sam mužev traktor, a ova kaže - zašto, pa kaže - tvoj je prodao zemlju, pa mi više ne treba. Prodaćete fabrike automobila, fabrike autobusa, fabrike ove, fabrike one, ostalo vam je samo zemlja. Kada završite zemlju, onda ćete demokratski da nam kažete - sada neka demokratija cveta, neka drugi neko vadi ovo stanje iz ovog stanja.

Gospođo Pop-Lazić, samo bih predložio na početku da otklonimo neke po nama probleme. Mi smo u sazivu za ovu sednicu dobili jedan široki naziv za ovu tačku dnevnog reda, gde su navedeni nosioci pravosudnih funkcija.
Nedavno je trebalo da se održi Odbor za pravosuđe, on nije održan, možda je kasnije, ne znam to, ali smo dobili kao informaciju da su na dnevnom redu samo predsednici sudova i sudije. Mi smo se pripremili u skladu sa tim za ovih predloženih šest odluka. Vi ste sada u ovoj najavi ove tačke dnevnog reda pročitali i tužioce i zamenike. Ako se ide sa tim dnevnim redom, onda bih zamolio nekako da...

Gospodine Markoviću, mislim da ubuduće, kada ovako imamo više predloga odluka, a verovatno ćete za neke kasnije tražiti da se objave kao jedinstvene odluke, verovatno ovo ide u dve ili tri odluke za objavljivanje, nekako da nam u onom sazivu dostavite ove brojeve kako bi mogli da pratimo ovo i da ne dođemo u ovu situaciju u kojoj smo se malopre našli.
To smo rešili. Zbog službe koja precizno prati ova osporavanja, a pošto se nalazimo u okviru tačke, praktično u temi gde možemo sada da osporavamo pojedine kandidate o kojima će posebno da se glasa u danu za glasanje, znači, procedura nam je verovatno poznata.
Ne bih hteo da pravim neke preterano velike uvode, već bih pročitao shodno ovim odlukama koje kandidate, čiji izbor osporavamo, ko su ti kandidati i čiji izbor osporavamo.
Ova odluka 2668/05, SRS osporava kandidata pod rednim brojem 4, to je Natašu Kuznecov, Opštinski sud u Lajkovcu; kandidata pod rednim brojem 5. Jovan Velisavljević, Opštinski sud u Despotovcu; kandidata pod rednim brojem 6. Miroslava Lepojevića, Opštinski sud u Batočini.
Sada prelazim na odluku, to je odluka o izboru predsednika sudova i ova druga koju ću sada da pročitam, odnosi se na izbor predsednika suda, to je broj 2784/05, osporavamo kandidata Mirjanu Pajtić, koja je predložena za predsednika Opštinskog suda u Vladimircima i ujedno ovo prezime me asocira da skrenem pažnju Visokom savetu pravosuđa na nedostatke koji postoje u obrazloženju ove odluke.
U ovoj biografiji koja je data ovde, nema podataka da je ona bila predsednik tog suda. Mislim da je to vrlo važan podatak, pogledaćete Predlog odluke i videćete u obrazloženju, ne u obrazloženju odluke, nego u onom delu koji se odnosi na ovog kandidata, nema tog podatka da je godinu i po dana gospođa bila predsednik Opštinskog suda.

Pokazaćete mi posle to.
Što se tiče odluke o izboru predsednika suda br. 2805/05, osporavamo kandidata koji je predložen za predsednika Trgovinskog suda u Somboru, to je Biljana Nastasić; kandidata za predsednika Opštinskog suda u Negotinu, Milana Blendića; kandidata za predsednika Opštinskog suda u Staroj Pazovi, Dušana Ćetojevića.
Sada prelazim na Predlog odluke o izboru sudija, 2785/05. Osporavamo kandidata koji je predložen za sudiju Opštinskog suda u Požarevcu, to je Robert Jovanović; kandidata za sudiju Opštinskog suda u Bačkoj Topoli, Čila Tilger.
Što se tiče ovih odluka 2804/05 i 2804/05, vode se pod istim brojem, nažalost, dobili smo dva različita papira. Te odluke ne osporavamo.
Običaj je da se prilikom osporavanja ukaže, makar u najskromnijim crtama, zašto to radi SRS, da sada neko ne bi prozivao, od onih koji se nađu uvređeni što smo ovako uradili, navešću samo vrlo skromne podatke. Ne želim da širim ovu temu uopšte zbog odnosa u sudovima i odnosa koji treba da imaju građani prema sudovima. Mi moramo da vratimo poverenje u sudije i naše sudove. Trudiću se da biranim rečima izrazim ovo naše neslaganje i osporavanje.
Milan Blendić, koji je kandidat za predsednika Opštinskog suda u Negotinu, odavno je poznat, jer je bio predsednik Opštinske izborne komisije 2000. godine. On je brutalno kršio propise da bi ostvario nečije interese, što očigledno ukazuje da ima vrlo selektivan pristup prema pravu i pravdi. Kao predsednik Opštinske izborne komisije čak nije dozvoljavao da stranke izjave primedbe, prigovore, a bio je i u to vreme neko od ljudi ko je drmao tim sudom.
Zatim, skrenuo bih vam pažnju na još jednu pojavu, pored toga što se neko hvali da je član Društva sudija, mi sada imamo kandidate koji se hvale da su članovi Rotari kluba. Evo jedan ovde, on se čak i slikao, to je nedeljnik "Novi put". To se negde, gospodine Markoviću, kod vas tamo izdaje u vašem rodnom kraju. On je učesnik svečane sednice Rotari kluba u Jagodini. Znam kakav je problem sa ovim sudom u Despotovcu. Znam da je veliki problem kako naći pravog kandidata da bude predsednik suda, tim pre što tamo ima svega i svačega.
Međutim, ovaj kandidat je vrlo specifičan. Njegov otac je advokat, njegov otac bio je 18 godina predsednik suda. To su Velisavljevići, naravno nisu Topalovići, ali su Velisavljevići. Oni imaju tako dobru poziciju da sin može da zaustavi sve krivične prijave i krivične postupke protiv oca advokata. To već postoji.
Drugo, njemu je mnogo važnije da bude član podobne stranke, da se priključi nekoj podobnoj stranci, kako bi Velisavljevići, kao porodica, ne samo napredovali, nego obezbedili svoje pozicije u tom mestu. To je nasledna dinastija predsednika suda.
Ovo sam morao da iskoristim i obavestim da to nije jedini slučaj takvog ponašanja. Ta prirodna veza, koja se pojavila između kandidata za predsednika suda i bračnog druga, rođaka, advokata na istoj teritoriji, i te kako je prisutna. O tome se i te kako vodi računa kada se neko predlaže za sudiju i za predsednika suda.
Osvrnuo bih se na osporavanje kandidature za predsednika Opštinskog suda u Vladimircima. To je gospođa Mirjana Pajtić. Dobio sam ovde nešto napismeno. Ona je još u vreme JUL-a bila izabrana za predsednika suda u Vladimircima, pa je onda razrešena u nekom vrlo kratkom periodu.
Kada sam rekao - bila je član JUL-a, nemam nameru da nikoga omalovažavam, samo da ukažem na sklonost da joj nije smetalo da kao član JUL-a bude predsednik suda, a da se kasnije veže za Demokratsku stranku i za ove druge da bi opstala na nekoj poziciji. Inače, ona putuje iz Šapca da bi radila u Vladimircima. Valjda tamo ima ukupno četvoro sudija, samo je jedan iz mesta, tog čoveka poštuju, a ovu ženu baš ne poštuju bogzna šta ni kao stručnjaka, ni kao čoveka, a vi ste našli nju da predložite.
Reći ću samo nešto iz njene sudske prakse, na bazi nekih njenih odluka koje su postale pravosnažne, koje sada mogu da se komentarišu, jer su postupci završeni. Ako je neko krivično delo, sa nekom smrtnom posledicom, pa neka bude i saobraćajni udes, kod nje je pravilo da se izriču kazne do tri meseca, ali za krađu električne energije, uslovno rečeno, minimum je četiri meseca, a za šumske krađe ide čak do godinu dana. To je ta njena kaznena politika. Verovatno iza te kaznene politike postoji nešto. Verovatno nije Dušan Petrović, ali me ne bi ni iznenadilo.
U onim vašim statističkim podacima njenog rada potkrala se, verovatno slučajno, jedna greška. Ako se malo začeprka u onim koeficijentima, brojevima rešenih, nerešenih slučajeva, može da se vidi da je jedna presuda rađena, recimo, četiri godine. Ima odluka koja je izrađena tek nakon četiri godine. Kako ona može, kao budući predsednik suda, da goni druge da budu efikasni, brzi u izradi sudskih odluka?
(Predsednik: Hoćete li da koristite drugih deset minuta?)
Zamolio bih, gospodine predsedniče, ako nije problem da nastavim, pošto je ovo jedna celina.
Verovatno bi tu trebalo da se izvrši jedna stručna, neposredna kontrola i ovog kandidata. Ali, verovatno bi bilo dobro da postane praksa rada Visokog saveta pravosuđa, bez obzira u kom sastavu, u zavisnosti od kandidata, šta se bira, da se, kada su u pitanju kandidati, izvrši jedna stručna kontrola šta su oni to radili i kakve su to njihove reference da ih kvalifikuju da budu predsednici sudova.
Vidite i sami da se tu nalazi gospodin Dušan Petrović, pošto znate da on vedri i oblači tamo. Možete da radite što god hoćete u Visokom savetu, on će svojim kanalima da završi sve. Sada se preselio, već nedelju dana, u Bačku Palanku, vodi kampanju od stana do stana - siguran glas, proći će isto kao u Nišu. Tamo je i Šutanovac, usput kampanja, usput prave nemire, Beška, Stara Pazova, nešto muvaju i petljaju, ali proći će isto, a možda i gore nego u Nišu.
Vratio bih se na ovog kandidata vrlo inspirativne prošlosti, stručne, to je taj Ćetojević Dušan. Vidite, u Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici podneta je krivična prijava, u septembru 2005. godine, zbog zloupotrebe službenog položaja i kršenja zakona od strane sudije jer je na nezakonit način, mimo Zakona o sudskim taksama, pribavljao korist za sebe i druge.
To je, gospodine Stojkoviću, vama vrlo dobro poznato kako se to mućka sa taksama, radi svojih službenih putovanja, i naročito kako se uvode neke nove takse ako želi neko da sa ubrza predmet. Ne, vi vršite sudski nadzor, pa ste pokazali dobre rezultate u otkrivanju kriminala u nekim sudovima, a nisam vas u negativnom kontekstu prozvao, nego u vrlo pozitivnom kontekstu, da vas pohvalim zato što ste neke izbacili, odnosno pokrenuli postupak, pa kad su videli morali sami da pobegnu, jer očigledno im je bilo zaprećeno sa nekim kaznicama malo većim.
Da vas podsetim, to su oni predmeti budvanskih računa. Zbog toga je gospodin Boško Ristić ovde osporavao sve kandidate, jer njegov pao, pa on sada računa, kada je moj pao, onda moraju i svi da padnu.
Ovde je uvedena posebna taksa na efikasnost suda. To možete i da patentirate. Vidite kako je on tu uspešan. Dobro se pokazao u predmetu jednog predstavnika DS iz tog kraja, a taj se zove Ševo Željko.
Tu je pokazao veliku pristrasnost. Neću da čitam sve ove podatke, ali ću da vam pokažem, gospodine ministre, koliko čovek može da ne zna.
Pazite, on je bio nešto malo u sudu, pa je otišao u advokate, pa je tamo nešto malo bio, pa su došli ovi njegovi i ubacili su ga i on je tri-četiri godine bio predsednik suda, ništa pod milim bogom nije radio, osim što se talio u KV većima i ono DN, znate i sami, tu je bio vrlo uspešan. Daću vam jedan vrlo interesantan primer. On je u ostavinskom postupku, on, odlučio da zaostavštinu pokojnog čini pravo korišćenja na stanu. Odmah da vam skrenem pažnju, nije plodouživanje ili pravo stanovanja, nego pravo korišćenja na društvenom stanu i da bi omogućio naslednicima da kasnije otkupe stan.
Pazite, čime se on bavio. On ne zna pravo, gospođo Petrović, on ne zna pravo, on je greškom zalutao tu, neko je njemu dao pogrešnu diplomu. Verovatno je kod Parivodića gledao ove nepokretnosti. I kod Parivodića je nepokretnost neko pravo. On ne zna šta je pravo, a šta je nepokretnost. Nepokretnost je stvar, a pravo sadrži neka ovlašćenja. Ovaj je još gori od njega.
Evo ga, on doneo rešenje, a opštinski javni pravobranilac kaže, aman sudija, naučite nešto, mi se protivimo tome i onda objašnjava mu pravobranilac opštinski, ne može sudija, ne, on je zapeo. Završava posao.
Želim da vas podsetim, ovo je jedan lepi članak iz aprila 2003. godine, Lažna trojka, i ima verovatno neki nastavak još, ali su u pitanju neke pretnje. To su noćne sednice kojima predsedava, noćne sednice veća u opštinskom sudu kojima predsedava, ko? Predsednik suda. Zbog čega? Da bi se opštinski javni tužilac uplašio da odustane od optužnica i progona tri vrlo ključna direktora nekih preduzeća u Staroj Pazovi.
Molim vas, novine su objavile, data je slika, kaže, Sud u Staroj Pazovi danonoćno, u tekstu, on zaseda koliko je njemu volja, čak tri radnika BIA-e pretila opštinskom javnom tužiocu, na čelu toga ili kao saučesnik stoji taj kandidat koga ste vi predložili.
Uzeo sam samo ova tri-četiri karakteristična primera. Moram još jedanput da vam ukažem na nešto što provejava, doduše ne mogu da kažem da je sada to izraženo u nekom velikom procentu, ali ste negde predložili za sudije neke kandidate i mi nismo tu osporili. Zašto nismo osporili? Zato što nema ničeg tako lošeg u tim ljudima, ali ima neuporedivo mnogo više boljih i dobrih stvari o drugim kandidatima, koji nisu mogli da uđu u taj bubanj i da ih neko izvuče.
Tu je sasvim očigledno da je neki drugi kriterijum bio prisutan, mi sumnjamo da je bio prisutan, a što se tiče nas i očigledno, a ne želimo da osporavamo zato što su to kandidati za sudije.
To je njihov početak. Ne želimo da osporavamo da na početku svoje sudijske, pošto verovatno ćete vi to sve da izglasate, da taj budući sudija ne bi doživljavao neprijatnost da mu neko zakuca na vrata i da kaže, ti si onaj, tebe su osporavali i ovi su te na silu progurali. Ovo vam pričam zbog toga što postoje verovatno za dve-tri klase bolji kandidati koji su konkurisali za ta mesta. Nažalost, oni nisu prošli.
Verovatno je bilo osnova da još neke kandidate osporimo, ali smo uvažili činjenicu da se radi o malim sudovima, gde nije baš moguće da se obezbede kvalitetni ljudi, gde i nema nekog velikog interesovanja.
Želimo da pomognemo da pravosuđe bude što nezavisnije, što samostalnije, jer ništa nije apsolutno, kao što želimo da vam skrenemo i pažnju, vi ste predlagali neke kandidate, a ima ovde poslanika koji neće verovatno da izađu i da kažu, i ne treba da izađu i da kažu, ono što su u međuvremenu utvrdili.
Ali, znajte, neki kandidati koje smo osporavali, a niste nam poverovali, sada nam verujete da smo bili u pravu, jer ste primetili da ti predsednici sudova odlaze kod predsednika opštine, kod nekog po svoje mišljenje. Neki poslanici se ovde gorko kaju što su glasali za tog kandidata, ili za te kandidate, pošto ima više slučajeva.
Ta zakasnela pamet dobro je da se pojavi, a nije dobro što da bi se ispravila ta nepravda mora da se čeka četiri godine. Za četiri godine ti i takvi mogu da naprave sve i svašta.
Ovo sam više rekao zbog toga što verovatno smatrate da sam u nekim rečima možda malo i preterao, to je vaše pravo da tako mislite, a budite uvereni, tamo gde SRS ukaže da ima nekih problema i ospori izbor nekog kandidata, verujte da postoji puno pravih razloga da nam se pridružite prilikom glasanja o ovim kandidatima.

Bez obzira na promenu predsedavajućeg, onoga dana Mlađan Dinkić je izvršio tešku povredu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, jer je u poslednjoj rečenici svog izlaganja, kojim je trebalo da obrazloži dva predloga zakona, izrekao niz uvreda koje se svakako odnose na poslanike SRS, jer su jedino oni u ovoj sali kritičari svega onoga što radi Mlađan Dinkić, a što građani Republike Srbije osećaju na svojoj koži svakodnevno kroz pad životnog standarda.
Na kraju te sednice pozvao sam gospodina Markovića, pokušao sam da mu pomognem, pošto nije bio prisutan u tom trenutku kada je Mlađan Dinkić izrekao te uvredljive i klevetničke izjave, pozvao sam ga da pita predsednika Vlade, Vojislava Koštunicu, da li je ovlastio Mlađana Dinkića da predloge zakona brani na taj način što u uvodnom izlaganju dezavuiše grupu poslanika, štaviše, rekao je da su barabe i oni koji su napravili taj javni dug, pri tome misleći na SPS.
(Glas iz sale: Ti znaš šta on misli.)
Taj dug je nastao, ako niste upoznati, mnogo ranije i pošto ste zaboravili, reći ću vam.
Kada su srpski radikali bili u Vladi Republike Srbije, omogućili su da se preko električne struje saniraju neke penzije, a verovatno vam je poznato da se kasnije taj dug u jednom periodu povećavao, a kasnije smanjivao.
To što se niste prepoznali, to je vaš problem, vas ne prozivam. Samo ukazujem na nevaspitanje čoveka koji treba da predstavlja državu, koji mora da predstavlja državu. Ne može on tako da se ponaša, ne može da koristi takav rečnik.
Kada je u pitanju ministar finansija, nas gotovo ništa ne može da iznenadi. Dolazi u farmerkama, napravi incident da bi mu bio pokriće da napusti ovu prostoriju, jer ne može da trpi otvorenu kritiku, argumentovanu kritiku pogubnih poteza koje sprovodi.
Mora Vojislav Koštunica da se izjasni, ili on da se izvini ovoj Narodnoj skupštini ili da traži promenu ministra finansija ili šta god hoće da radi sa njim, ali takav ministar finansija nije potreban Narodnoj skupštini.
Vama, koji činite većinu, samo da kažem, verovatno ste u mogućnosti da izglasate da Mlađan Dinkić nije učinio povredu Poslovnika. Samo vas upozoravam da preuzimate veliku odgovornost ukoliko se taj aršin bude primenio ubuduće na govore svih onih koji su ovlašćeni, bilo da su poslanici, bilo da su neki drugi koji se obraćaju javnosti sa ove skupštinske govornice.
Sasvim je očigledno da je bezobrazluk iz tog čoveka izašao i da je on povredio, pre svega, ovaj organ, zatim poslanike koji ga kritikuju, a samim tim birače, simpatizere, pa zašto ne reći i potomke i pretke onih koji kritikuju Mlađana Dinkića.

Razmislite šta bi se desilo ukoliko prilikom svake odbrane našeg amandmana sa ove govornice, jeste vreme, baš vama kažem, koji ne glasate za moj amandman, da ste barabe.
Da li bi to bila uvreda? Bila bi uvreda. Zato što utičem na vaše pravo slobodnog odlučivanja i unapred ga dezavuišem. To je Mlađan Dinkić uradio i na taj način skrenuo pažnju da on ne želi da trpi kritiku, a verovatno iza toga stoji Vojislav Koštunica.
Moraju Vojislav Koštunica i Predrag Marković da se izjasne da li je to novo demokratsko pravilo koje promoviše ova vlada. Ako jeste kažite, ako nije osudite.

Gospodine predsedavajući, iz čisto formalnih razloga, pozivam se na član 101. i član 104.
Predsednik poslaničke grupe G17 plus u ovoj Narodnoj skupštini, koji je malopre izašao, rekao je niz neistinitih podataka.
Prvo, nije znao da pročita stenogram sa ove sednice, od prethodnog dana. Pročitao je neke izraze koje su koristili poslanici SRS povodom prve tačke dnevnog reda, a to je Predlog zakona o transfernim sredstvima.
Ta rasprava je završena, pa je onda krenula objedinjena rasprava o četiri predloga zakona, od toga dva zakona koja regulišu javni dug, koje je branio Mlađan Dinkić, u ime Vlade Republike Srbije.
U tom trenutku, bez ikakvog razloga, ničim izazvan, iz samo sebi poznatih razloga, tempirao je incident i uvredu da bi imao razlog da napusti ovu zgradu i da prepusti raspravu, da ne čuje kritiku, s obzirom da za mesec dana on menja svoj zakon, epohalni zakon sa kojim se hvalio kod penzionera. To je prva stvar koju je predsednik poslaničke grupe G17 plus loše predstavio.
Tema ove današnje rasprave koja je, faktički, krenula, jeste da li je ministar finansija ovlašćen da u ovoj zgradi, u ovoj sali za poslanike upotrebi reč da je neko baraba. Sudeći prema onome što je rekao predsednik poslaničke grupe G17 plus – minus, ispada da je ta reč dozvoljena, da je to uobičajen način komunikacije, gde se izvršna vlast obraća zakonodavnoj vlasti. Moram da vas podsetim da je situacija obrnuta, izvršna vlast polaže račune zakonodavnoj, zakonodavna kontroliše i vrši nadzor nad radom izvršne vlasti.
Razumem da predsednik poslaničke grupe ne zna Poslovnik, da se ne razume u politiku. Njemu je dovoljno dati 100 evra i on ide u emisiju i lupa tamo sve i svašta. To je njegov problem. On je našao način kako da poboljša materijalni položaj, da se slika u prvom redu. Ne razlikuje se ništa od BK televizije, koja u izveštaju od dva minuta iznese 25 laži, pa se ne zna ni ko je predsednik Skupštine opštine, ni ko je predsednik opštine, ni ko koga razrešava, ko kome traži ostavku itd.
Shvatam za Karića, kod Karića je sve to moguće, jer njemu je gusto, ali ne shvatam ove iz G17 plus, koji ne znaju da su još na vlasti. Osim toga, ovde ste izneli napad na SRS da je neko nešto rekao što nije istina. Duge cevi, čarape, upad, uništavanje bankarskog sistema, to su opšte poznate stvari, više nema potrebe da se dokazuje. Ima potrebe da se prozove pravosuđe što to ne završi do kraja. Postoje izjave svedoka, postoji sve i svašta, dokumentacije koliko god želite.
Znam da vas pogađa kada se iznese istina, ali sam vas i malopre upozorio, vodite računa, pravilno se opredelite prema izrazu koji je upotrebio vaš ministar sa ove govornice. Ukoliko napravite presedan činite sebi zlo. Treba da shvatite da postoji velika razlika između poslanika koji može biti laik i ministra koji mora biti stručnjak zato što predstavlja državu. Ako na ovaj način on predstavlja državu u pregovorima onda nije ni čudo što smo toliko uslovljeni iz inostranstva različitim zahtevima.
Dakle, bolje bi bilo da je predstavnik G17 plus tražio od svog partijskog druga, predsednika Narodne skupštine, koji je pobegao sa ove sednice, jer zna šta ga čeka, da se Vojislav Koštunica izjasni da li je ovlastio, ili nije, Mlađana Dinkića da pojedine poslanike naziva barabama.
Ukoliko je napravio gaf taj ministar, koji je poprilično nevaspitan, nekulturan, onda treba Vojislav Koštunica da se izvini Narodnoj skupštini Republike Srbije. Verujte, ovo je vrlo važna stvar, ne samo za budući rad nego i za status Narodne skupštine, s obzirom da ovaj status osporavaju mnogi. Karić sa svojom rezervnom strankom – Demokratskom strankom, i ovi vanparlamentarni, koji su se okomili na vas.
Ne zaboravite, imate puter falsifikovanja zakona, krađe mandata i da ne ređam dalje. Možda sam upotrebio neki od ovih termina loše, ali sve novine su pune članaka koji upravo opisuju to.

Neću početi onim što je konstatovao gospodin Anđelković. Razumem gospodina Anđelkovića, on nije smeo da upotrebi prave srpske reči, ali da protumačim, rekao je da ga je Dinkić prevario, jer je Dinkić rekao da će za ovu godinu, odnosno za 2006. godinu da se urade jedinstveni kriterijumi, koji bi na objektivan način trebalo da odrede koliko tih transfernih sredstava treba Republika da usmeri u svaku od ovih opština. I da to bude objektivno, tim pre što se transferna sredstva usmeravaju, pre svega, radi pokrića tzv. poverenih poslova koji su predati lokalnoj samoupravi.
Ovo nije prvi put, naravno, ovo što je konstatovao gospodin Anđelković. Mi smo stalno izloženi epohalnim predlozima zakona, a njihova epohalnost i ekskluzivnost traju otprilike dva ili tri meseca, jer kasnije dolazi izmena i dopuna tog zakona. U onih 200 zakona što je potpisao Marković, verovatno 50% su izmene i dopune izmena i dopuna određenih zakona.
Na početku bih morao da iznesem vrlo precizan stav SRS. Mi nismo podneli nijedan amandman na ovaj predlog zakona, što je netipično za SRS kao jedinu opozicionu stranku u Narodnoj skupštini, jer ovaj zakon, sa još jednim propisom, pripada onoj grupi gde mi ne želimo da intervenišemo. To je pre svega Zakon o Vladi, Zakon o ministarstvima, a to je ona prva grupa, jer mi smatramo da onaj ko ima većinu je ovlašćen da uredi oblik svoje organizacije, kako će da vrši vlast.
Ovo je drugi zakon. Ako kod ovog zakona ne intervenišemo zato što, ukoliko bi intervenisali nekim amandmanom, to bi značilo da u članu 3. Predloga zakona mi predlažemo da se na nekoj poziciji iznos sredstava poveća, ali istovremeno, na nekoj od pozicija da se iznos sredstava smanji.
Mi za tako nešto u ovom trenutku ne bismo mogli da koristimo, ne bi mogli da nađemo adekvatnu argumentaciju i kriterijume, i onda bi se svaki naš amandman tumačio, podnosimo amandman i tražimo da se povećaju sredstva tamo u onim opštinama gde su radikali na vlasti, a tražimo da se smanjuju sredstva tamo gde je na vlasti neka od stranaka koja čini vlast. To ne želimo da radimo.
Nekoliko predsednika opština, koji su ujedno i poslanici SRS, ukazalo je na ovaj problem. Samo bih citirao gospodina Blažića, koji je rekao, evo ovlašćen sam u ime Kikinde da kažem, izbrišite sva ova sredstva samo neka Dinkić podnese ostavku. Opština Kikinda ne želi nijedan dinar iz budžeta Republike Srbije, samo da Dinkića više ne vide na mestu ministra finansija. To je, otprilike, kao ovo u Nišu, glasamo da ostane Smiljko, iako znamo da je bio u zatvoru i da je kažnjen, samo da demokrate ne dođu na vlast. Znači, po sistemu manjeg zla.
U čemu se ogleda problem ovog zakona, a moram da vam kažem, on ima svoj pečat zbog obećanja koje je Dinkić dao krajem prošle godine ili početkom ove godine da će on to sve da sredi u odnosu na neke druge godine kada se donosio sličan propis. Problem je u tome što nama nije definisana lokalna samouprava.
Kada je ovu skupštinu prevario Nebojša Čović, sa ona dva zakona o lokalnom samoupravljanju i lokalnim izborima, on se nije kretao u okvirima ustavom predviđenih za lokalno samoupravljanje, te mi praktično formalno-pravno imamo tu jednostepenu lokalnu samoupravu, poprilično definisanih ovlašćenja i nadležnosti, sa naznakama koji sve poslovi mogu biti preneti.
A onda imamo situaciju da ostalim propisima se to ne prati do kraja i, na kraju, kada se svi ti problemi svedu na novac, onda dolazimo do ovakvog predloga zakona, u kome se samo konstatuju problemi i nedostaci i s pravom neki potenciraju da su neke opštine privilegovane. jer, ako bilo koji kriterijum uzmete od postojećih, videćete da ti kriterijumi nisu bili odlučujući prilikom određivanja iznosa sredstava koja se transferišu opštinama iz budžeta Republike Srbije.
Kako se ne bih vraćao na tu teoriju, taj deo ostavljam eventualno za povratak neke varijante zakona o imovini lokalne samouprave, gde ćemo objasniti i obrazložiti naše amandmane koje smo podneli na ovaj vrlo loš predlog. Toliko je loš da ste vi shvatili da treba da se povuče, ne samo što niste dali saglasnost da ide po hitnom postupku u ovaj dnevni red, nego ima toliko nedostataka da mora da se povuče i da se ide sa nečim drugim, a što bi bilo u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
No, da se vratim u granice ovog okvira koji postoji, a on je definisan Zakonom o budžetskom sistemom, Zakonom o budžetu za 2006. godinu i odgovarajućim memorandumom koji prati ovu politiku.
Šta je karakteristično za ovaj predlog zakona? Ovaj predlog zakona, sudeći po obrazloženju, priznaje vrlo lošu strukturu prihoda i rashoda lokalne samouprave.
To ću na jednom primeru i da dokažem, to se naročito desilo posle 2000. godine, kada je Vlada Zorana Đinđića izvršila pravu centralizaciju javnih finansija. Da je prethodna Vlada to uradila, mi bi i dan-danas bili bombardovani, to da znate. Oni su izvršili apsolutnu centralizaciju finansija.
Ako vam nije teško, gospodo poslanici, uzmite Predlog zakona pa samo malo skrenite pažnju na tekst koji se nalazi na drugoj strani obrazloženja. Videćete da po osnovu poreza na zarade koji ostaje lokalnoj samoupravi i po osnovu poreza na imovinu, lokalna samouprava u strukturi svog budžeta obezbeđuje 48% sredstava. Ako se na to doda i 14%, kao uprosečeni procenat na bazi ovih transfernih sredstava, pre svega po članu 3. Predloga zakona, onda se dolazi do ukupnog procenta od 62%.
Znači, 62% ukupnih prihoda lokalne samouprave, to je prosek, čine sredstva koja praktično obezbeđuje Republika. Izračunajte i sami, ostaje još 38% za klasične izvorne prihode lokalnog samoupravljanja, koji nisu limitirani propisima, limitirani su Zakonom o budžetskom sistemu u načelu i limitirani su, na neki način, Memorandumom o budžetskoj politici.
Ova struktura ukazuje da vi vodite dva odvojena puta, međusobno suprotna i sve nama predstavljate da je to evropsko, epohalno i ekskluzivno. Više ne ponavljaju da je ekspertsko, pošto smo dokazali da su diplome dobili na onom oluku pored Narodnog pozorišta.
Vi nemate prava da se pozivate na lokalno samoupravljanje, jer ova centralizacija nikada u Srbiji nije postojala. Odmah da se razumemo, to vam ne osporavam, samo iznosim činjenice kojima pokušavam da vašu pesmu i vašu priču približim građanima da znaju šta znači kada vi kukuriknete, da to nije to. To ste vi nasledili od ovih "žućkastih".
Da li je moguće naći rešenje u postojećem pravnom sistemu. Kada to kažem, pravnom sistemu, mislim Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o lokalnim izborima, postojeća rešenja Zakona o budžetskom sistemu i postojeća rešenja Zakona o budžetu. Nemoguće je. Pošto je nemoguće to pravno naći, ne želimo da učestvujemo u ovoj priči i da podnosimo amandmane.
Zato vas opet podsećam na ono što je gospodin Blažić rekao, Kikinda kaže - uzmite sve ove pare koje ste nam namenili, samo pomerite Dinkića. Da vas podsetim, na isti način se pričalo 2002. i 2003. godine za Božidara Đelića. Naravno, on je otišao. Otišao je, daleko bilo, pomenulo se, ne povratilo se, svanulo nam je malo. Međutim, zamračilo se od kada je ekspert Dinkić počeo da vodi ove stvari.
Ukoliko je krajem prošle godine konstatovano da je primena kriterijuma, a oni postoje u Zakonu o budžetskom sistemu, ne ulazim u kvalitet tih kriterijuma, bila pogrešna, a bila je pogrešna, to se ovde priznalo za ovom govornicom od strane ministra prošle godine kada je sličan zakon usvajan i kada je obećao da će sve to da se promeni, sada dolazimo u situaciju da kaže - uzeli smo za osnovu ono što je bilo predviđeno za 2005. godinu i imali smo samo dve intervencije: prva - da je rast sredstava za 2006. godinu, kada su u pitanju gradovi, četiri posto, a kada su u pitanju opštine - 19,9 posto. Rekli ste da je to neki reper.
Ako primenite ova dva procenta na gradove i opštine, videćete da nije ni ovo primenjeno kako treba. A zadržali ste ono što ste konstatovali da nije dobro, jer je to osnovica na osnovu koje ste primenili ove procente i došli do podataka za 2006. godinu.
Samo da vas podsetim kolika je inflacija u 2005. godini, znate to. Ako želite da očuvate supstancu, ako želite da očuvate vaše intervencije na istom nivou kao što su bile, onda obična logika kaže - povećajte za taj procenat inflacije i vi ste rešili pitanje ukupnih sredstava koja su planirana za transfer. To je 15,4 milijarde dinara, čini mi se. Pri tome, treba imati u vidu da će javna potrošnja onog dela lokalnog samoupravljanja u Srbiji 2006. godine biti 112 milijardi dinara.
Znači, tu ne želimo da vam pravimo društvo u tim promenama. Poručujemo građanima svih mesta u Republici Srbiji da to što ćete vi možda u raspravi povodom amandmana da zastupate neki amandman da moje selo dobije više, da moj grad dobije više, da moja opština dobije više, to je jedna obična providna podvala prema tim biračima i to ne treba da uzimaju u obzir, jer ako nemate dobar temelj, naravno da krov mora da bude loš i naravno da je pitanje samo trenutka kada će taj krov da padne.
Verujem da je gospodin Dinkić, kada je rekao da mu je ovo poslednji zakon, da mu je stvarno poslednji zakon, ne zbog toga što će da se donese neki novi zakon koji će to da reguliše, nego što će on biti poslednji put u prilici da radi bilo šta kada je u pitanju državni posao. Biće, biće, to budite sigurni. Rekao sam vam da ću da završim sa stečajem Demokratske stranke, pa ih nema. Vi se samo birajte, pa videćete kako ćete i vi da prođete.
Da krenemo dalje, ovaj koji je predlagao ovaj zakon, hajde što ne zna ništa o Ustavu, pravu, ekonomiji, ali on ne poštuje ništa. Izvinite, kako ste mogli u članu 4. da napišete ono što je u stavu 2? Kako? Gde ste našli osnov da tako nešto napišete? Objasnite mi, molim vas, ko je osnivač škola. S kim zaključuju kolektivni ugovor sindikati prosvete? Da li oni zaključuju kolektivni ugovor sa lokalnom samoupravom? Koliko znam - ne zaključuju.
Sudeći po ona njihova tri sindikata, kada vitlaju narod po ulici, dođu do Vlade, pa ministra prosvete, pa ministra finansija, a predsednik Vlade neće da ih primi, oni zaključe kolektivni ugovor. Kakve veze ima kolektivni ugovor koji je zaključen između Vlade, odnosno preko nekog ministarstva, i sindikata prosvetnih radnika sa lokalnom samoupravom? Kakve to ima veze?
Ko isplaćuje platu prosvetnim radnicima? Vlada. Zašto onda optužujete lokalnu samoupravu i kažnjavate po sistemu - ako ne uradiš to, biće ti uskraćene pare za sasvim nešto drugo i treće. Ako lokalna samouprava nije, a čuli ste, bilo je puno predsednika opštine koji su rekli da to isplaćuju, da to nije nikakav problem i zašto pretite ljudima.
Iz ovih para, iz transfernih sredstava se finansiraju povereni poslovi, pre svega. To su izvorno državni poslovi koji su zbog efikasnijeg rada i organizacije povereni da u prvostepenom postupku radi neko od organa lokalne samouprave. Zašto pretite? Zašto uskraćujete sredstva? Kako možete da uskratite sredstva nekome ko nije potpisao kolektivni ugovor, koji je transmisija samo za jedan deo materijalnih troškova? Kolektivnim ugovorom se ne regulišu materijalni troškovi poslovanja.
Doduše, ko zna šta je sve Lalović napisao, pošto ste falsifikovali onaj zakon. Možda primenjujete neki neobjavljeni tekst, kod vas je sve moguće. Taj zakon ste falsifikovali. Ako ste falsifikovali i to ima u falsifikatu, onda objavite taj falsifikovani tekst. Kako može strana ugovornica da bude lokalna samouprava? Evo predsednika opština, da li ste potpisivali neke kolektivne ugovore sa profesorima i nastavnicima? Niste.
Dinkić može sve, njemu se ne sviđa Ustavni sud, ne primenjujem odluku; Vrhovni sud, ne primenjujem odluku; policija nije uhapsila, ne primenjujem, teram dalje, i sada jadnik pobegao, on čeka Karlu del Ponte, ona ne može bez njega. Valjda su završili sa sednicom Vlade, održali konferenciju za štampu, slikali se, neka se vrati i neka nešto čuje ovde ili će opet da nam utrči u farmerkama.
Vi unosite zabunu i svađu od opštine do opštine. Mi nećemo u raspravi da vam ukazujemo zašto je ta opština, sa toliko i toliko hiljada stanovnika, sa toliko škola, obdaništa, zdravstvenih institucija itd, dobila tri puta više od dva puta veće opštine sa većim brojem stanovnika, većim brojem škola, većim brojem zdravstvenih ustanova itd. Nećemo da se spustimo na nivo da sa vama tako razgovaramo.
Želimo principijelno i od kada se donose ovakvi zakoni, nekada su bila transferna sredstva, neki put su bila - učešće opština, dok vas nije prevario Nebojša Čović novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, za koji svi tvrdite da ne valja, da je loš, a istrajavate na njemu, nećete da ga menjate.
Gospodo draga, vi ste ovde napravili parcelisanje. Tačno prepoznajem ovde instrument kako obezbeđujete velika sredstva za buduće izbore. Tačno vidite gde je nenormalno dato mnogo više sredstava u odnosu na sličnu opštinu, videćete da je razlika u sredstvima 50-150 posto.
Dalje, vi ste dodvoravate nekim nezavisnim poslanicima koji podržavaju Vladu Republike Srbije, pa opštinama sa njihove teritorije dajete četiri puta više nego što biste dali bilo kojoj drugoj opštini koja je približno ista ili slična po svim pokazateljima koje ste možda koristili.
Mislim da ste se uhvatili lošeg posla. Naravno, vi ćete sve to da izglasate. Nemam nameru da vas odvratim od toga. Ne, stimulišem vas da se zainatite što više, da što pre izglasate ovaj zakon i da padnete, između ostalog, i na ovom zakonu.

Gospodine Markoviću, vi niste bili prisutni, pa verovatno niste u toku sa svim pojedinostima. Ovo nije replika.

Replika je bila uvreda, a lepo sam vaspitan čovek i nemam nameru nikoga da vređam.
Ukazao bih vam na član 101. i 104. Niko ovde nije sa svilenim ušima pa da je imun na upotrebu bilo kojih reči. Međutim, nije dobro kada onaj koji reprezentuje državu u Narodnoj skupštini, gde nema Bogoljuba Karića, pronalazi Bogoljuba Karića. Zato sam vam rekao, znači, nije u pitanju uvreda.
Vrlo precizno sam razumeo na šta je mislio gospodin Dinkić. On je mislio na Bogoljuba Karića, Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića, Božidara Đelića. Ali, nije dobro da on to nama priča, pošto mi sa njim delimo to mišljenje. Mi delimo mišljenje sa gospodinom Dinkićem da se radi o takvim ljudima.
To, gospodine Dinkiću, slobodno možete na nekoj TV emisiji, u pismenim podnescima, čak i u krivičnoj prijavi protiv Bogoljuba Karića, i Bogoljuba Tadića, i to lepo odgovara, ali ne bi bilo dobro da neko loše protumači da ste se vi obratili poslanicima, a kako primećujem ovde, ipak, ima nešto malo više poslanika stranaka vlasti, da ih tako nazivate. Ako ih tako nazivate, znajte da vas oni podržavaju, da će samo oni da glasaju za vaš zakon. Ako oni glasaju za vaš zakon, onda je to praktično isto društvo.
Nije lepo to da radite.
Razumem vas, teško je obrazložiti jedan predlog zakona o izmenama i dopunama jednog zakona koji je usvojen pre mesec dana, možda i manje, u ovoj Narodnoj skupštini. Razumem vašu nervozu u potpunosti. Ali, vi morate, vi predstavljate državu, ovi poslanici predstavljaju građane, narod. Njima je donekle moguće da se toleriše ukoliko preteraju sa upotrebom neke reči.
Vi ste predstavnik vlasti. Vi morate da obrazložite ono što je tema, tim pre što ničim niste izazvani tokom vašeg pledoajea u vezi ova dva predloga zakona da biste onako reagovali. Shvatam da ste nezadovoljni što još nije uhapšen Bogoljub Karić. Verujte i ja sam nezadovoljan. Možda sam još više nezadovoljniji od vas.
Sada su vam, vidite, uhapsili Antu Gotovinu, koji je čuvao na ovom ostrvu verovatno one vaše pare koje ste prebacili tamo. Verovatno je ono sa Kipra završilo na onim ostrvima i Ante Gotovina čuvao je vaše pare. Vidite, vi se ne vređate, a to je najteža uvreda što može da postoji.
Ali, opet ne želim da vas vređam. Znam da vam je teško da obrazložite ovakav predlog zakona. Na pogrešnom mestu ste upotrebili neke izraze, pa ste malo zbunili javnost da se to odnosi na ove poslanike koji sede iza vas, a mi svi znamo i delimo vaše mišljenje, jer ste vi to rekli za Bogoljuba Karića, Borisa Tadića, Čedu Jovanovića, vašeg prijatelja Nenada Čanka, Božidara Đelića, i da ne ređam tu interesnu grupu, koja stoji na tim pozicijama.