Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6940">Zoran Krasić</a>

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka

Govori

Znači, zaključili ste: posle poplave, jedino što gore može da bude, to je poreska politika i budžet Mlađana Dinkića, kao što ste videli iz primera gospodina Rankića.
Vratimo se ovom amandmanu na član 12. U stvari, šta menja Vlada u članu 34. Zakona o budžetskom sistemu? Kvote su do sada postojale samo za direktne korisnike budžetskih sredstava. Moram ponovo da kažem, zbog neobaveštenih, da su direktni korisnici budžetskih sredstava organi i organizacije Republike, odnosno lokalnih vlasti. Oni imaju svoje razdele i svoje ekonomske klasifikacije, gde se iskazuju svi rashodi. Naravno, većina tih rashoda se prema posebnim ekonomskim klasifikacijama grupiše i mi dobijamo u onim tabelama te iznose. Za njih se prave te tromesečne, mesečne kvote, da bi se dinamički poštovao budžet Republike Srbije.
Do sada nisu indirektni korisnici bili predviđeni članom 34, kao što reče gospodin Rankić, čak ni posle ove izmene ni u naslovu ih ne stavljate, iz prostog razloga što su indirektni korisnici budžetskih sredstava, po definiciji, inkorporirani u okviru razdela koji se odnosi na direktnog korisnika budžetskih sredstava.
Ali, da vidimo ko su to indirektni korisnici budžetskih sredstava. I tu smo dobili novu definiciju. To je definicija obuhvaćena članom 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Ovako: "Indirektni korisnici budžetskih sredstava su pravosudni organi".
Mi smo juče imali raspravu povodom izbora nosilaca pravosudnih funkcija i sve poslaničke grupe koje su izašle za ovu govornicu ukazale su na potrebu formiranja pravosudnog budžeta. Ministar pravde nam je obećao da će u sledećoj fazi sređivanja odnosa u našem pravosuđu da se ide ka tome da se napravi poseban budžet za pravosudne organe Republike Srbije, da on bude pod nekom kontrolom ili u rukama Vrhovnog suda Srbije.
Tim pre što je pre dve godine data nova organizacija sudova, pa imamo i apelacione, upravne itd, pa će Vrhovni sud dobiti novu nadležnost, a nikako da dođe do te nadležnosti, da bude vrhunska, vrhovna sudska instanca, koja radi samo u žalbenom postupku i zauzima pravne stavove povodom otvorenih pravnih pitanja tokom sudskih postupaka i u nekim predmetima gde se javi problem primene propisa.
Ovde ministar finansija potpuno drugačije zagovara pravosudni budžet. On ga zagovara kao nešto što treba da bude u okviru nekog direktnog korisnika budžetskih sredstava, ali izmenom u članu 34. on nama sad kaže: "Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava mogu da vrše plaćanja do visine izdataka koje, za tromesečni ili neki drugi period, odredi ministar".
Sad se prisetimo rasprave koju smo jutros vodili, gde smo prokomentarisali promenu člana 7, gde ministar može da obustavi, tada sam ukazao na potrebu da, ukoliko se obustavlja nešto ili smanjuje zbog toga što je priliv neravnomeran, da moraju da postoje neki kriterijumi.
Na ovaj način ministar finansija želi da ima pod direktnom kontrolom sve indirektne korisnike budžetskih sredstava, kako bi u zakonu dobio ovlašćenje da preskače direktnog korisnika budžetskih sredstava. Ovo znači da sutra gospodin Dinkić može slobodno da ode u Vrhovni sud i da se dogovara oko kvota i oko isplata, a da ministar Stojković čak i ne zna. On ima osnova u ovome što ćete vi da mu izglasate.
Samo da obavestim one koji su zaboravili da su pre nekoliko dana glasali o Zakonu o javnom dugu. Član 15. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu odnosi se na član 36, koji ima naslov - Upravljanje preuzetim obavezama.
Šta se menja u ovom članu? U ovom članu, u stavu 1. i 2. se, pored reči "direktni" dodaju reči "indirektni korisnici", o čemu smo malopre pričali, ali se menja stav 4. tako da on sada ovako glasi: "Prinudna naplata koja se odnosi na korisnika budžetskih sredstava, a u osnovu za prinudnu naplatu je naveden račun izvršenja budžeta, može se sprovesti do iznosa 50% ukupnog obima sredstava opredeljenog tom budžetskom korisniku, na teret njegove aproprijacije, čije će se izvršenje obavljati sukcesivno, prema dinamici izvršenja budžeta (mesečne kvote)".
I ovo što deluje rogobatno znači da poverilac države – može biti i običan ugovorni odnos, ne mora da bude samo sudska presuda kojom se uspostavlja zakonito stanje prava nekog pojedinca prema određenom državnom organu – čije finansije vodi Mlađan Dinkić, može da računa da neće da naplati svoje potraživanje. To znači, gospodo, 13.000 uhapšenih u "Sablji", za koje je utvrđeno ili se utvrđuje da nije bilo osnova, a imaju pravo na naknadu štete, nećete moći da ostvarite svoje potraživanje, iako je sudski utvrđeno, jer je ovde propisano ograničenje.
Postavljam pitanje šta bi bilo kada se u jednom poslovnom odnosu promene odnosi, pa država bude poverilac prema nekom preduzeću ili fizičkom licu, da li ćete tom analogijom da primenjujete ovu odredbu, pa da kažete - sprovešće se prinudno izvršenje, ali selektivno - do 50%, a od 50% - videćemo kako ćemo. Ne, nego ide prinudna naplata.
Mogu da vam kažem kakav je patent bio za vreme Demokratske stranke. Oni su klasična obligaciona potraživanja po osnovu zakupa poslovnog prostora naplaćivali tako što njihovo javno preduzeće dostavi obično pismo područnom organu uprave prihoda i oni blokiraju račun, skinu sredstva; kasnije dobijete rešenje o prinudnoj naplati poreza, a zakupnina nije poreski prihod.
Nemam razloga da sumnjam da gospodin Dinkić neće da izvrši još neku inovaciju kada je u pitanju taj potpuno drugačiji odnos u odnosu na ovaj koji se ovde planira. Zašto stavljate ovo? Onda ćete ponovo da kažete kako imate suficit. Šta vredi što imate jedan fiktivni i virtualni suficit, a imate neizmirene obaveze. Verovatno će u sledećoj etapi promena nekog propisa, da za ta potraživanja ne teče kamata sve dok to potraživanje nije moglo da se namiri zbog razloga navedenog u članu 36, poslednji stav.
Ne može ovako. Vi sada samo potvrđujete onu moju osnovnu tezu - Dinkić hoće da dokaže da je država najbolja banka i da je najbolji privredni subjekat. Zašto? Ima poreske organe koji mogu da rade što god hoće. Ima policiju koja može da radi šta god hoće. Ima sud koji Mlađan Dinkić ne poštuje, nijednu odluku ne poštuje. Ima budžet, taj budžet i taj Zakon o budžetskom sistemu omogućuju da direktno dogovara, pregovara i sa indirektnim korisnicima i sa poveriocima direktnih korisnika. Čovek može da radi sve.
Dajte, molim vas, da ceo pravni sistem pogazimo, da donesemo samo jedan zakon o pravima Mlađana Dinkića sa dva člana. Prvi član - biće onako kako kaže Mlađan Dinkić, drugi član - ukoliko nešto nije jasno, primenjuje se prvi član. Kažite mi gde tu ima neke demokratije, reda, poštovanja Ustava.
Ko će da uđe u ugovorni odnos sa državom ako ste vi ovo ovde ovako napisali, odnosno ugradili sistemsku nemogućnost čak i prinudne naplate nekog nespornog potraživanja. Kakve vi to finansije vodite? Ovamo se hvalite suficitom, a ovamo dajete odredbe koje praktično znače zabranu izvršenja na računima direktnih korisnika. Da stvar bude još do kraja kompletirana, sada se trezor i uprava za javna plaćanja spajaju u upravu za trezor i onda je priča zatvorena, onda nema države. Nema ničega!
Moram više puta to da ponovim, ne zbog ovih koji ne žele to da shvate, nego zbog onih koji treba da primete kakvu smo mi to vlast dobili, kako ste vi iz većine kreirali, pa čak i vi koji mi dobacujete, koji se navodno nešto bunite, ali uvek glasate za ovo. Bunili ste se, pa ste izabrali Draškovića za ministra spoljnih poslova. Bunili ste se protiv ovoga, evo ga, Mlađan Dinkić sprovodi. Smatra, čim podržavate tu Vladu, da može da radi što god hoće.
Što se ljutite na mene? Nisam ja kriv, vi ste ga izabrali. On je video da ovde nije zaustavljen - na prvom koraku kada je pregazio Ustav i zakon. On tera dalje. On stabiluzuje finansije tako da posle njega niko živi neće moći da ispravi brljotine koje se rade. To da vam bude jasno. Možda to vama nije u ovom trenutku jasno, jer ste vi zaslepljeni time što mislite da ste neka vlast. Vi jeste vlast, bože moj. Imate skupštinsku većinu, imate ove koji podržavaju.
Da vas upozorim, Nebojša Čović je juče održao konferenciju za štampu, pa je kritikovao ovaj suficit. On kada krene da kritikuje, a kada je na vlasti, on beži sa te vlasti, i ta vlast pada. Tako je bilo i sa Demokratskom strankom, setite se, Nebojša Čović i Socijaldemokratija u to vreme. Vidi i on šta se ovde dešava. Promenio je on svoju priču, znate i sami, to više nije Nebojša Čović iz 2001. godine. Sada malo drugačije gleda, jer gleda one statistike i procente i prilagođava svoju levičarsku priču.
(Predsednik: Molim vas, bez ometanja govornika, izvolite, gospodine Krasiću, slobodno se držite teme.)
Gospodine Markoviću, nemojte da me branite, baš je interesantno, jer deluje inspirativno i tako izlazi istina. Mi treba da imamo ovde i polemiku. Zašto da ne, nije to problem. Treba da razmenimo mišljenje. Na ovaj način razmenjujem mišljenje sa poslanicima koji se ne slažu sa onim što pričam. Doduše, oni nemaju hrabrosti da izađu ovde i da to kažu, ali nema veze.
Znači, upamtite ovo što sam vam saopštio, što je napisano ovde, a vi ne želite da protumačite. Zapamtite, ko od vas bude u Skupštini sledeće godine, u hodniku da će da priča - pa, jeste, bilo je brljotina. Unapred vas upozoravam, ove brljotine u javnim finansijama su strašne, opasne, posledice su dalekosežne. Zapamtite - posledice su dalekosežne.
Kao dokaz za to nalazi se u činjenici što je jedan, relativno dobar, Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima u vreme Božidara Đelića promenjen. Ali, ni Božidar Đelić nije imao hrabrosti da ide ovoliko, menjao je samo zbog toga što pojma nema sa finansijama, pa je slušao neke ljude koji se razumeju u finansije, pa je našao neku dimenziju dokle može da ide.
Ali, ovaj nema tu kritičku ocenu. On ima svoj pravac i on šiba. Šta će biti posle toga, znate i sami. On se povlači, baš ga briga, kaže - davali ste mi podršku, vi ste krivi onda što ste uskratili pravo Narodnoj skupštini. Poverioci države biće oštećeni u startu i onda se postavlja pitanje da li oni uopšte treba da vode spor pred nekim sudom da bi dokazali svoje potraživanje, pogotovo da bi tražili prinudno izvršenje nad sredstvima države. Ne bih voleo da sam u koži Republičkog javnog pravobranioca. Šta će njega da sačeka na bazi ove odredbe? On nema pravilan uvid u to. Videćete kolike će posledice da budu.
Upozoravam vas, 2003. godine Srbija i Crna Gora su primljene u Savet Evrope, mi imamo obavezu da primenjujemo Konvenciju iz 1976. godine. Verujte, ko ne bude mogao da naplati svoje potraživanje zbog ove odredbe i bude uputio predstavu Evropskom sudu za ljudska prava, čućete kakva će odluka odatle da dođe. Razmilite! Ako meni ne verujete, poverujte onim institucijama gde hrlite da idete. Poverujte tim institucijama.
Raspitajte se malo kakvi su stavovi Evropskog suda za ljudska prava i kako se potraživanja pojedinca prema državi tretiraju. Privatna svojina je svetinja, ništa ne može da je ograniči i to potraživanje je kao svetinja, ne može da se ograniči ovakvim odredbama. Da nam je neko stavio prst na čelo, pa zamislio nešto - hajde, sada sve može; imamo većinu, sve može. Radoman Božović je rekao: "Ako imam 70 ruku u vazduhu, proglasiću da je zemlja kockasta". Evo ga, ne sme nigde da se pojavi u javnosti. Vodite računa, ne kvarite sebi i ljudsku i političku karijeru, da sutra ne smete nigde da se pojavite zbog toga što glasate za sve i za svašta.
Članom 18. Predloga zakona dograđen je ovaj novi stav, ali moram da kažem da u drugom stavu postoji jedna velika greška oko izvršenja aproprijacija, s obzirom da je aproprijacija ovlašćenje kojim je određen iznos do koga mogu da se troše sredstva. Ovde je rečeno Vlada, odnosno izvršni organ lokalne vlasti, međutim misli se na sve ono drugo što ide uz pojam Vlade.
Ovaj peti stav koji se dograđuje kaže da izuzetno od odredaba stava 1. do 4. ovog člana sredstva tekuće rezerve budžeta Republike mogu se koristiti za izvršenje obaveza budžeta lokalne vlasti usled smanjenog obima primanja.
Na šta se odnosi to primanje, da li se smanjeni obim primanja odnosi na sredstva, da li se odnosi na sopstvene izvorne prihode lokalne samouprave, ne znamo na šta se odnosi. Jeste da ovaj član u naslovu ima - tekuća budžetska rezerva. Jeste da je u prvim stavovima, dakle, prvom i drugom, propisano kada se koriste sredstva tekuće budžetske rezerve. Dakle, za neplanirane svrhe, za koje praktično ne da nije izvršena aproprijacija, nego nije čak ni određena aproprijacija.
Nešto se u međuvremenu desilo. Kaže se ovde dalje, ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne. Zar vam ovo nije kontradiktorno sa čitavim konceptom, medijskim konceptom suficita? Tekuće budžetske rezerve su ograničene u određenom iznosu, zna se, a ovo su uvek namenska sredstva i sve aproprijacije su namenska sredstva, propisana im je namena gde mogu ta sredstva da se troše.
Sada vi kažete, kod lokalne vlasti, usled smanjenog obima primanja, priliva sredstava, uplata, naplate javnih prihoda, vi tu morate da definišete i da li je to po vama smanjeni obim primanja, da li se on odnosi na punjenje budžeta Republike Srbije ili se odnosi na punjenje budžeta lokalne vlasti. Kod punjenja budžeta lokalne vlasti imamo dva dela: jedan su sopstveni prihodi, a drugi su transferisana sredstva. Na šta se ovde misli?
Ovo je formulacija koja pokriva sve, pa čak i to da se tekuća budžetska rezerva može koristiti u svrhu poboljšanja finansijskog položaja pojedinih opština, a da mi ne znamo šta je razlog. Hoću da vam kažem da vi veštački možete da izazovete situaciju da lokalna vlast ne dobija planirana sredstva i da ima problema sa punjenjem svog budžeta i da vi primenite neke druge odredbe, ili je moguća situacija da uskratite nekoj opštini zbog onih razloga o kojima smo malopre pričali, pa naročito onaj član 7. stav 3. što menjate.
I moguća je ova situacija gde vi selektivno pomažete određene opštine, pa čak možete i da preskačete, pa čak jednim širim tumačenjem vi možete da preskočite i lokalnu vlast i da pomognete nekog indirektnog korisnika na lokalnom nivou, a vi ste ubacili mesne zajednice kao indirektne korisnike. Znači, vi ste teoretski u mogućnosti da pomognete svaku mesnu zajednicu, a da opština i ne zna da ste je pomogli.
To vam je na bazi zloupotrebe, dakle, ovaj stav je rasadnik za zloupotrebu.
Ovaj stav tumačite kao post festum obećanja Davinića i Mlađana Dinkića, sada kada su posetili Leskovac i ovaj kraj gde su rekli, tu ćemo mi 10 miliona, to će Vlada, a ljudi iz opštine nemaju pojma ni da su bili niti da su bilo šta obećali.
Kako je moguće da se preskače lokalna vlast? Ono što su obećali pre nekoliko dana, odmah pretočili u zakonsku normu i videćete kako će ići korišćenje sredstava budžeta, dakle, tekuće budžetske rezerve, naročito na tri ili četiri meseca pred predstojeće izbore, a naravno sve u skladu sa propisima, sve može da bude namensko trošenje sredstava u okviru ovlašćenja.
Samo da vas podsetim, 2001. godine Mlađan Dinkić je bio član Komisije za utvrđivanje ekstraprofita. Mlađan Dinkić je podsticao budžetsku inspekciju u to vreme, a vi to dobro znate koji radite u Ministarstvu finansija, šta su ti budžetski inspektori sve morali da rade i ispod čega su sve morali da se potpišu.
Da vam samo ukažem da to što je tada bilo po nekim procenama nenamenski, ako taj aršin primenite i u vreme dok je Božidar Đelić bio ministar finansija, a naročito danas, onda ova dvojica, mislim na Đelića i Dinkića, oni bi mogli na 17 doživotnih robija da idu zbog nenamenskog trošenja sredstava budžeta.
Samo vam ukazujem koja je logika i koje je pravilo primenjeno 2001. i 2002. godine, radi progona političkih protivnika. Ako se taj aršin primeni, onda vam kažem da ove dve kompletne poslednje vlade mogu da idu u zatvor.
Ali ne, Mlađan Dinkić je sada video da nešto baš nije u redu, pa hajde malo ako može da preskoči lokalnu vlast, jer tu nisu navodno njegovi na vlasti, a ima potrebu da poboljša izbornu bazu, sada će preko tekuće budžetske rezerve da izazove situaciju i da čak indirektnom korisniku uputi sredstva da lokalna vlast i ne zna. To je haos budžetskog sistema.
Ovim članom se menja član 50. Zakona o budžetskom sistemu na sličan način kao su se promenile i one odredbe po pitanju kvota direktnih, pa je to prošireno i na indirektne korisnike budžetskih sredstava.
Ovaj član 50. odnosi se na odgovornost funkcionera direktnih korisnika budžetskih sredstava.
Znači, u naslovu i dalje stoje samo - direktni, ali u stavu 1, 2. i 3. pored funkcionera direktnog korisnika, ubacuju se i, odnosno - i indirektnog korisnika. Tu je princip podeljene odgovornosti.
Na čemu se sve ovo zasniva. Ako se prihvati princip da preko direktnog korisnika budžetskih sredstava indirektni korisnik ostvaruje sredstva i da rukovodilac, funkcioner direktnog korisnika budžetskih sredstava ima obavezu i po nekom materijalnom propisu u smislu nadzora, kontrole itd, ali takođe ima i obavezu u smislu finansijskih propisa da kontroliše i nadzire rad, ako je u pitanju neka organizacija.
I tu moram da kažem da onda država u organima upravljanja ima svoje predstavnike preko kojih takođe ostvaruje ne samo nadzor i kontrolu, već i upravlja tzv. indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, onda ovo ubacivanje odgovornosti funkcionera indirektnog korisnika budžetskih sredstava nije ništa drugo nego razvodnjavanje pitanja odgovornosti, ne pojačanje pitanja odgovornosti, nego razvodnjavanje.
Na ovaj način ministar finansija preskače sva ministarstva koja imaju bilo kakav odnos sa indirektnim korisnikom budžetskih sredstava i on se nameće kao persona koja vedri i oblači.
Ova ovlašćenja nema predsednik Vlade i to moram da vas podsetim. On ima samo neka politička, a pitanje je zbog ovog sastava i ta politička su poprilično tesna, ali ovde u izvršenju zakona, odnosno propisa koji se odnosi na sredstva, a to su najvažniji propisi, jer narodski što se kaže - koliko para toliko i muzike, ko plaća ima pravo i da kontroliše. Ta ovlašćenja je prigrabio ministar finansija. Ministar finansija postaje ta persona koja bukvalno pušta vodu.
Od njega zavisi da li će vode biti ili neće biti, od njega zavisi ko će da dobije krivičnu prijavu, kada, koliko krivičnih prijava, može da bude i otvoreno neslaganje između nekog ministarstva koje ima neke kompetencije u odnosu na indirektnog korisnika budžetskih sredstava i da on izloži potpuno drugačije mišljenje. Važno je mišljenje ministra finansija, jer je on ovim izmenama Zakona o budžetskom sistemu dobio apsolutnu kontrolu i apsolutnu moć.
Nema države koja u svojoj strukturi vlasti ima takve propise koji jednom čoveku, jednom pojedincu daju ovako neograničenu vlast. Ovu vlast nema čak ni monarh, to moram da vam kažem. Sve je pod njegovom kontrolom. Da vas vratim na ono sa početka: kada je problem između zakona i Dinkića, pobedio je Dinkić. Kada je problem između suda i Dinkića, pobedio je Dinkić. Kada je problem između direktnog i indirektnog korisnika sredstava sudija je Dinkić. Kada je problem između predsednika vlade i inostranstva sudija je Dinkić. Vi glasate za to.
Razumem ove iz G17 plus, oni smatraju da to tako treba i da je to demokratski, i kako reče onaj veseli - neko je protiv reda, G17 plus uvodi red. Kakav to red uvodite? Uvodite red za loto, za ovo grebanje, donedavno za gorivo. Kakav red vi uvodite? Svi u red kod Mlađana Dinkića. To vi uvodite. Njega ste isturili u prvi plan, on je alfa i omega vlasti, on je alfa i omega ove vlade, sve je pod njegovom kontrolom. To ne može.
Šta će biti kada posle ovakvog Mlađana Dinkića dođe neko ko je mnogo opasniji i ko ima mnogo podlije lične sklonosti? Drugi čovek sa ovim ovlašćenjima značio bi život i smrt na nekim teritorijama. Mi nemamo ovlašćenja da pojedincu damo ta ovlašćenja. Naš Ustav ne poznaje takvog pojedinca kakvog vi pravite ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Ljudi, kako ne shvatate, ministar finansija vodi Narodnu skupštinu. Ako ništa drugo, on promeni kvotu za Narodnu skupštinu. Sve je u fnkciji Mlađana Dinkić, ne vlade. Tu smo pravili grešku do ovog zakona, pa smo rekli da je Narodna skupština u funkciji Vlade Republike Srbije. Ne, Narodna skupština i Vlada su u funkciji Mlađana Dinkića i naravno interesnog lobija koji stoji ispred ili iza njega.
Zna se, učesnici tog organizovanog društva su oni kojima je dobro u Srbiji. Jeste da je mali broj njih, ali oni podstiču ovo, oni podržavaju ovo i Narodna skupština, odnosno većina prihvata to. To je problem, što Narodna skupština prihvata. Nije problem u Mlađanu Dinkiću. Problem je u Skupštini, što je izgubila kritički odnos prema normama koje se ugrađuju u ove propise. Kakav može da bude koalicioni dogovor da jedan čovek, druga ili treća ličnost u svojoj stranci, bude prva ličnost u zemlji?
Radi se o članu 24. Predloga zakona o izmenama i dopunama, gde se Uprava za javna plaćanja i Trezor spajaju u Upravu za trezor. To je ta SDK G17 plus.
Otprilike, to je nekih 1.100 radnika koji će da opslužuju ovu službu i verovatno još 200 iz Trezora koji se vode kod Ministarstva finansija kao sektor. Pa, 1.100, prema podacima iz budžeta, radi u Upravi za javna plaćanja. Kada se to spoji i rasporedi na celoj teritoriji Republike Srbije, to vam je onaj SDK, sužen, ali sa daleko većim ovlašćenjima nego što je SDK imao, jer je SDK u jednom periodu otvarao žiro račune, vršio plaćanje i u jednom periodu vršio kontrolu završnih računa itd.
Međutim, pošto ste se vi opredelili na to, samo bih postavio pitanje, ako već ne prihvatate ovaj amandman, morao bi neko da objasni javnosti ovo poglavlje koje je obuhvaćeno novim članom 73, gde uprava za trezor obavlja poslove, pa se u okviru toga to deli na neke grupe. Prva grupa poslova je finansijsko planiranje koje obuhvata "projekcije i praćenje priliva na sistemu konsolidovanog računa trezora i na računu trezora (Koji vam je taj drugi račun?) Republike i zahteve za izvršavanje izdataka". Nešto ste pobrkali, fali vam neka reč, mislim da nedostaje reč: "konsolidovanog".
Dalje, mora javnost da zna da će ta nova uprava za trezor imati u okviru grupe poslova pod tačkom: "8) obrada ličnih primanja zaposlenih, koja obuhvata: (1) obradu zarada, naknada zarada i ostalih ličnih primanja zaposlenih". Kojih zaposlenih? Koji rade u republičkim organima? Ako se misli na njih, onda treba da kažete "zaposlenih koji iz budžeta primaju platu". Ne znam zašto bi uprava za trezor bila ERC. Postoji zajednička služba svih organa, postoje u okviru ministarstva ljudi koji rade na platama. Ne znam zašto sada objedinjujete i plate.
Dalje: "(2) održavanje i čuvanje baze podataka o zaposlenima i ličnim primanjima zaposlenih". To svaki poslodavac vodi. Sada će Ministarstvo finansija da bude i poslodavac svim zaposlenima u Republici Srbiji, koji rade u državnoj službi.
Kaže: "Praćenje procesa restrukturiranja javnih preduzeća, u skladu sa sporazumom zaključenim sa međunarodnim finansijskim institucijama". Šta će ova druga ministarstva? Šta će Ministarstvo privrede, šta će Ministarstvo energetike? Oni resorno prate neka javna preduzeća koja se restrukturiraju. Hajde da pogasimo ta ministarstva, jer imamo Upravu za trezor koja sve to radi.
Dalje kaže: "Propisivanje smernica za izradu poslovnog plana". Uprava za trezor daje smernice za poslovni plan! Kome? Preduzećima koja se restrukturiraju? Šta će vam onaj Bubalo? On se ubi objašnjavajući - novi zakoni, država preuzima akcije za ono što nije restruktuirano. Šta će vam on, kad imate upravu za trezor, imate vladu iznad vlade.
Dalje kaže, analizu kvartalnih izveštaja, praćenje kretanja mase zarada, izrada izveštaja za potrebe komisije nadležne za restrukturiranje, evidentiranje i praćenje državne pomoći. Šta radite, ljudi? Vi ste sve zgurali tu, da to postaje posebna superorganizacija. Zapamtite, samo zbog tajnih računa i podračuna, jer niko normalan ne bi obuhvatio ovako veliki broj ovlašćenja. Za ova ovlašćenja se bori samo neodgovorna osoba, jer na taj način pokriva sve nedostatke i isključuje svoju odgovornost. U moru ovlašćenja, u moru obaveza, sve je pod kontrolom Ministarstva finansija.
Dalje, u okviru ovoga kažete, definisanje tromesečnih i mesečnih kvota preuzetih obaveza i plaćanja. Ministar propisuje kriterijume za utvrđivanje kvota, kako mi se čini. To niste menjali u Zakonu o budžetskom sistemu. Zar vam se ne čini da je nešto moralo da se menja, kad ste objedinili Trezor i Upravu za javna plaćanja. Bilo bi sasvim logično da se promeni ovo pitanje ko obaveštava o kvotama korisnike budžetskih sredstava.
Zar vam nije bilo logično, kada ste spojili Upravu za javna plaćanja i Trezor Republike da onda štrči trezor lokalne vlasti? Kakav vam je to sistem? Tamo ste trezor lokalne vlasti ostavili, da njih petoro-šestoro vode neko budžetsko knjigovodstvo, ali opet držite pod kontrolom, preko uprave za trezor, u tom delu ona ovlašćenja koja sada ima Uprava za javna plaćanja. Ovo prevazilazi sva moguća očekivanja.
Samo da vas upozorim, da je kojim slučajem ovo neko radio 1992, 1993, 1999. 2000. godine, ova zemlja bi verovatno bila bombardovana zbog ovakve moći i ovakve vlasti koja se koncentriše u rukama ministra finansija. Lokalna vlast bi šetala Beogradom i ovaj što se hvali da je duvao u pištaljku verovatno bi duvao i danas u pištaljku. Kada vi to radite, to je demokratski. Vodite računa kada nešto definišete da je demokratsko da ne preterate, jer u slučaju promene vlasti, to što vi tvrdite da je demokratsko, ostaće da bude demokratsko i za nekog ko dođe.
Članom 26. Predloga zakona Vlada menja naslov iznad člana 73a osnovnog teksta Zakona, odnosno to briše; znači, glava VIIIa, Uprava za javna plaćanja briše se i ostaje nešto što ide nadalje, to je član 27. Predloga zakona, gde se menja član 73a.
Kaže: "Za obavljanje poslova iz nadležnosti Uprave za javna plaćanja (sada se "javna plaćanja" briše, ubacuje se reč "trezor") obrazuju se organizacione jedinice." To će biti organizacione jedinice po mestima, opštinama i gradovima. Kaže: "Način obrazovanja, broj, struktura, mreža i delokrug organizacionih jedinica iz stava 1. ovog člana uređuju se aktom ministra, na predlog direktora Uprave za trezor." To sve čini jednu celinu, znači i naslov koji se menja jednim članom Predloga zakona o izmenama i dopunama i ovaj.
Uprava za javna plaćanja postala je povod da se objedini trezor i da se napravi SDK. Ona ima svoju organizaciju, svog direktora.
Moram da vam kažem još jednu stvar - nekada je SDK bila poprilično samostalna organizacija. Imala je kontakte sa Narodnom bankom, Ministarstvom finansija i drugim bankama, ali su bili precizno određeni domeni te saradnje i tog kontakta.
Ovde se, praktično, formira uprava kao sektor Ministarstva finansija. Ova uprava za trezor postaje organizaciona jedinica, bez obzira što ima svoj organizacioni oblik uprave, to je u suštini jedan sektor Ministarstva finansija. Videćete kasnije, na predlog ministra, direktora te uprave bira Vlada; znači, nema konkursa, Mlađa odluči koga će svog tamo da postavi. Ne verujem da ima odredbi o uslovima koje treba da ispunjava, verovatno jedini uslov jeste da je član G17 plus.
Tako nešto je opasno ako se radi u jednoj državi. Imate potpuno dva različita pristupa. Kada su u pitanju neke oblasti vi se prosto bunite, formirate agencije kao nezavisna tela, neki put kao upravne organizacije, a nekada kao nezavisna regulatorna tela. Kažete - to je proces decentralizacije, deetatizacije, izvlače se neki poslovi, da ne budu više poslovi državne uprave, već ako se radi o stručnim poslovima, radi se o formiranju upravnih organizacija, koje kod vas dobijaju nazive, pre svega agencija, mada u nomenklaturi tih naziva može da stoji i zavod i direkcija.
Kada su u pitanju finansije, idete na koncentraciju i centralizaciju. Sve je pod kontrolom Ministarstva finansija. Prvo, to nije prirodno. Nemoguće je da jedno ministarstvo dobije tako veliki broj ovlašćenja i tako veliki broj službi. Pustiće vas ta euforija, iskreno da vam kažem. Napraviće svako grešku ko dođe posle vas, ako makar godinu dana ne ostavi ovaj zakon da biste ga vi osetili, po vašim grbačama, kako Mlađan Dinkić primenjuje propise. Zapamtite, to će biti neminovno. Vi, koji ste u prvim redovima, još niste osetili slast poslednje klupe. Zapamtite ovo što sam vam rekao. Sve se vraća.
(Upadica iz sale: I plaća se.)
Jeste, i plaća se. Prikočite malo, ljudi. Nije počela istorija Srbije od Mlađana Dinkića i od Miroljuba Labusa. Nije! Orijentišite se u vremenu i prostoru. Neko vas grdno laže pričajući o tome - samo napred, gurajte. I ljudi u inostranstvu se čude šta se ovde radi, ljudi koji profesionalno prate javne finansije. Evo, drže predavanja, pripremaju ljude, treba neke licence da se dobiju itd.
Vi mislite da neko ovo podržava. Niko ovo ne podržava. Nađite jedan članak za poslednjih deset dana u novinama gde se daje podrška od strane nekog stručnjaka ovim inovacijama Mlađana Dinkića. Niko ne daje podršku, izražava čuđenje, nezadovoljstvo. Vi po ceo dan čitate novine, valjda ste pročitali tu rubriku.
Samo vi dobacujte, volim da vi meni dobacujete, jer javnost koja gleda prenos je protiv vas.
Zapamtite, uvek kada dobacujete, javnost je protiv vas. Javnost zna kakva je vaša struktura i zašto postoji nagon da se ovo progura ovako kako ste zamislili. Malo veštiji ljudi prikoče to, znam da više ne možete da kočite. Znate i vi da to ne valja. Znate da i ovo vodi u nedođiju. Ali, izvire iz vas. To je problem.
Ja sam danas uspeo, javnost je videla da je poslanička većina svesna svih ovih propusta i namerno ovo gura, a ovo se završava time da je Mlađan Dinkić super premijer. Znači, pored neobaveštenog premijera dobili smo i super premijera, koji sve može da kontroliše. Hoće sve da iskontroliše, sve će biti pod njegovom kontrolom - i lokalna vlast, plaćanje prema lokalnim vlastima, mesnim zajednicama gde su rođeni predsednici i potpredsednici i ugledni članovi G17 plus; preskočiće se lokalna vlast itd.
Zapamtite vi iz lokalne vlasti, onog momenta kada krenete sa ozbiljnojom kritikom G17 plus, Uprava za trezor zavrće slavinu, videćete, kao što ovih dana, ili ovih meseci, prolazi sa Surčinom i nekim drugim navodno problematičnim opštinama, gde možda postoji spor oko legitimiteta vlasti, ali ne postoji spor oko računa i ne postoji spor oko toga da ljudi, koji rade u opštini, zaposleni, treba da prime platu.
Tu ne postoji nikakav spor. Ljudi su radili, treba da prime platu. Ne mogu oni zbog problema legitimnosti da budu uskraćeni za platu. Koga oni da tuže? Da tuže svog poslodavca, lokalnu vlast? Ne mogu. Zašto? Ni oni nisu dobili od Skupštine grada. Ovo sam uzeo kao primer, bez namere da izazivam repliku i da se dokazuje ko je legitiman, a ko nije legitiman. Zapamtite, ovo je loš potez, ovo ne valja.
Zapamtite, ponavljam vam četvrti put danas i peti put za neke koji ne slušaju. Grdno ima da se iznenadite kada po silasku sa vlasti utvrdite veliki broj tajnih računa koji će biti sakriveni preko Uprave za trezor. Zapamtite, nervoza je krenula onog momenta kada se otvorilo pitanje gde su četiri milijarde dolara sa Kipra. Podsećam vas da je ovo tema i da ona obuhvata čak i ono što su Velimir Ilić, Vladan Batić i mnogi drugi pronašli na Kipru, a prvo je to pronašao, pa izgubio Mlađan Dinkić.
Zapamtite, privatizacija kako se plaća. Zapamtite da ovi koji su otkupili državne akcije preko Akcijskog fonda, zbog čega je stradala i Komisija za hartije od vrednosti, nisu uplatili sredstva, a mi nemamo izveštaj od ministra finansija kakvo je stanje finansija. Čim se grupišu ovolika ovlašćenja, znači da na delu postoji nešto nezakonito i neki kriminal.
Unapred vam tvrdim, unapred vas obaveštavam, imam puno osnova da sumnjam da se na ovaj način prikriva i podstiče finansijski kriminal u ovoj zemlji.
Zapamtite, ovo što sam vam rekao, jer posle nekoliko meseci ućutaćete se kada budete saznali bolnu istinu toga što ste verovali Mlađanu Dinkiću i Miroljubu Labusu. Zapamtite, nema više neobaveštenih u ovoj zemlji.
Ako možda nije obavešten preko sredstava javnog informisanja, onda ga oseća svakog meseca kada dođe da primi platu ili kada se pojavi u svojoj firmi i vidi da je zatvorena. A onda pogleda sa druge strane da neki, koga do pre 10 godina nije imalo kuče za šta da ujede, sada vedri i oblači, neki Hamović, neki Lazarević, neka Nacionalna štedionica.
Mnogo ste tema otvorili, a nijednu niste zatvorili do kraja. Prva koju ste otvorili, a niste zatvorili, jeste Bogoljub Karić. Razmislite ko zastupa državu u arbitraži povodom Braće Karić, odnosno Mobtela. Utvrdite i vidite ko koga kako zastupa. Zapamtite ovo što sam vam rekao.
Možda je ovaj član i ovaj amandman na član 73đ dobra prilika da se ukaže da nije baš moguće mehanički da se spoji Trezor i Uprava za javna plaćanja i da računate da je sve to u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije.
Prema postojećem zakonu Uprava za javna plaćanja može da ne izvrši neki nalog. Na ovom članu se vidi svojevrstan upravno-računski spor, sa elementima sukoba centralne i lokalne vlasti, odnosno da vas podsetim na one odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi gde lokalna samaouprava ima legitimno pravo da se štiti od Republike ukoliko su joj ugrožena prava i interesi. Ta dva pojma stavite u kontekst ovoga što ste napisali u članu 73đ posle ove izmene da se reči "javna plaćanja" zamenjuju rečju "trezor".
Uprava za trezor neće da izvrši nalog za plaćanje koji nije u skladu sa propisima (preširoko je dato; mislim da nalog koji nije u skladu sa propisima treba da se, pre svega, tumači u smislu propisa vezanih za finansijsko poslovanje, odnosno izvršenje budžeta), a na zahev podnosioca, u roku od tri dana od dana podnošenja naloga, pismeno će obrazložiti razloge za odbijanje naloga. Zašto pismeno obrazlaže? Zar, valjda, ne donosi rešenje?
Pošto je Uprava za trezor koncipirana kao bivši SDK, i znate SDK kada ne realizuje neke naloge koirisnika u obavezi je da donese rešenje i da se vodi upravno-računski spor. Vi ovde isključujete mogućnost vođenja upravno-računskog spora, ali vam kažem da je situacija potpuno drugačija ukoliko se imaju u vidu odredbe iz Zakona o lokalnoj samoupravi, gde je lokalnoj samoupravi na bazi Ustava zagarantovano pravo da se štiti od Republike i od Vlade. Ta zaštita neće se obezbediti ovim članom. Ovde nema upravnog akta.
Ako po analogiji razmišljate o upravnom aktu i računate da ministar svojim propisima može to da propiše, onda postupak i ovo ne može da se reguliše podzakonskim aktom, nego zakonom. Mora zakonom da se reguliše.
Ne može ministar svojim uputstvom, pravilnikom ili nekim drugim podzakonskim aktom da reguliše celu ovu oblast. Nalog za plaćanje, na osnovu čega se on verifikuje, na osnovu čega se on odobrava, kako se dokazuje, šta se dokazuje itd.
Vi ćete tu imati problem. To je svojevrsni upravno-računski spor. Vi njega izazivate na ovaj način, činjenicom da Uprava za trezor može da odbije nalog za plaćanje, vi izazivate svojevrsni upravno-računski spor da lokalna samouprava dokaže da je njen nalog bio u skladu sa propisima.
Kome da se obrati? Ministru? Gde da vodi postupak? Šta ako ministara nije u pravu, ako direktor Uprave za tzrezor nije u pravu, likvidator koji radi u Upravi za trezor nije u pravu. O čemu se radi? Koje su posledice ako se posle izvesnog vremena dokaže da je onaj koji je podneo nalog za plaćanje, korisnik budžetskih sredstava, bio u pravu. Nije tako jednostavno spojiti dve stvari, pa kažete da je Trezor evidencija i Uprava za javna plaćanja, to je ono što odobrava itd, pa da to napravimo da bude SDK, Uprava za trezor.
Ovde nastaje svojevrsni upravno-računski spor, gde lokalni organi, organi lokalne vlasti mogu da vode postupak upravno-računski protiv Uprave za trezor, jer je odbijen zahtev, odnosno nalog za plaćanje. Vi to niste čak ni predvideli, a pogotovo niste predvideli situaciju da lokalna samouprava ima Ustavom garantovano pravo da se štiti od Vlade Republike Srbije. Vi ste i tu oblast zaboravili, odnosno u kontinuitetu zaboravili, obzirom da ni Đelić to nije predvideo u izvornom tekstu Zakona o budžetskom sistemu.
Znate, propis kada se piše onda se vodi računa o Ustavu, o drugim zakonima sa kojima to treba da bude usaglašeno i da čini neku pravno-logičku celinu, a ovde je došlo do mehaničkog zbrajanja da bi se sve stavilo pod kontrolu, a onda kasnije može da se primeti da čitave oblasti nisu regulisane, a ako treba da se regulišu onda će ministar da ih reguliše svojim podzakonskim aktima. On praktično na bazi ovog zakona može i ono što je po suštini i po sadržini materija uredbe Vlade da prebaci na uputstvo ili pravilnik ministra. Onda pričamo o velikim demokratskim tekovinama petooktobarske revolucije. Izgubilo se pravo.
Član 33. izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu odnosi se na član 73e osnovnog teksta. Stav 1: "Ministar utvrđuje spisak direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike, odnosno lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora". Stav 2: "Spisak iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku RS". Stav 3: "Izmene i dopune spiska iz stava 2. ovog člana objavljuju se tromesečno u "Službenom glasniku RS", u roku od 15 dana od dana isteka tromesečja"
Ovaj poslednji stav smeta Vladi. Ona očigledno ne želi da tromesečno izveštava da li je došlo do nekih promena, mada mislim da je mnogo racionalnije rešenje da se na svaka tri meseca objavljuje kompletan spisak svih direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike.
Ali, moram da vam ukažem na još jedan propust koji je učinjen. To vam se omaklo kad ste radili na brzinu ove izmene, da se prikriju neke opasne stvari koje se pripremaju, a bogami, neke su se i ugradile, pa sad treba da se prikriju tragovi.
Posebno se odnosi na ove prikrivene račune, tako da bih morao da vas podsetim da ste promenili i definiciju, pa ste rekli: objedinjeni račun sredstava konsolidovanog računa trezora Republike, trezora lokalnih vlasti, preko kojeg se vrši plaćanje između korisnika budžetskih sredstava i sredstava obaveznog socijalnog osiguranja, s jedne strane, i subjekata koji nisu obuhvaćeni sistemom konsolidovanog računa trezora, s druge strane, i obračunavaju međubankarska plaćanja.
Zaboravili ste da se taj sistem vodi praktično kod NBS, ali taj član nedvosmisleno ukazuje, evo ga to je član 8, konsolidovani račun trezora Republike, konsolidovani računi trezora lokalnih vlasti čine sistem konsolidovanog računa koji se vodi kod NBS. Ako se ti računi vodi kod NBS, onda je najlogičnije da NBS objavljuje spisak i direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Najlogičnije, kod njih se vode ti računi, a tim pre što račun trezora lokalne vlasti utvrđuje nadležni organ za finansije lokalne vlasti, a ove račune trezora Republike otvara Ministarstvo finansija, a oni se vode kod NBS. Mnogo je logičnije da NBS objavljuje taj spisak. Neko će da postavi pitanje, zašto je bitan taj spisak. I te kako je bitan taj spisak da se jednostavno rastumači ko se ubraja u sve to, a što se tiče direktnih, to nije problem, oni se već nalaze u budžetu, nego onih indirektnih, a ima i indirektnih koji nisu obuhvaćeni nekim pozicijama niti ekonomskim klasifikacijama člana 6. budžeta Srbije za 2005. godinu i verovatno misle da će to sledeće godine takođe biti po istoj metodologiji objavljeno. To je onaj raspored po razdelima.
Potreba postoji svih onih koji su uključeni na neki način u finansijski sistem ove zemlje da imaju tačan pregled kako direktnih, tako i indirektnih korisnika budžetskih sredstava i ono za nas u Narodnoj skupštini što je važno, mi koji smo po Ustavu dužni da kontrolišemo rad Vlade, a samim tim i Ministarstva finansija, za nas je interesantno i to stanje na računima i verovatno će Narodna skupština u nekom periodu koji nam predstoji morati da organizuje jedan sistem kako da se kontroliše Ministarstvo finansija, jer je ono nadvladalo i Vladu i sve do sada poznate sisteme određivanja ovlašćenja državnih organa.
Verovatno nam se priprema ono što neke političke stranke zagovaraju, a doduše ne pričaju više o promeni Ustava, ali ima nekih razmišljanja o formiranju računskog suda. Mislim da bi to trebalo da bude komisija pri Narodnoj skupštini, sa jasnim izvršnim ovlašćenjima kontrole svih budžetskih sredstava, kontrole potrošnje.
Ako su takve intencije i ako su pogotovo prisutni oni zahtevi da sve bude jasno i providno i prozirno, ne znam zašto nova transparentna demokratska vlast izbegava da ispuni obavezu obaveštavanja javnosti o svim korisnicima budžetskih sredstava, bilo da su direktni, bilo da su indirektni. Šta sada to treba da se krije? Zar je moguće da je Đelić bio veći demokrata od Mlađana Dinkića? Zar je moguće?
Zar vam ne deluje to malo uvredljivo da DS sada izađe i kaže, eto vidite, kada smo mi bili, kod nas se izmene i dopune objavljivale, a kada ste vi došli, vi ste diktatori, državni terorizam itd. To vas ne pogađa, zato što kartice su već odlučile i zna se da ćete ovo da izglasate, ali vodite računa da se ne prekombinujete.
Za razliku od nekih stručnjaka koji ne znaju koji je zakon na dnevnom redu, kao što znaju predstavnici SRS i vrlo argumentovano iznose kritiku na ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Kao što reče gospodin Arsić, član 36. Predloga zakona odnosi se na 73i, gde se menja prvi stav, tako da on glasi: "Sredstva za rad Uprave za trezor mogu se obezbediti i u budžetu Republike." Kao obezbeđuju se na drugi način, ali je moguće i u budžetu.
Taj drugi način je primarni način iz člana 73ž i to je bio član 34. Predloga ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, gde je takođe izvršena korekcija u prvom stavu. Dakle, umesto - Uprava za javna plaćanja može pružati druge finansijske usluge, sada je to promenjeno pa je napisano - Uprava za trezor naplaćuje naknadu za usluge izvršenih javnih plaćanja, pa onda ide ovaj dodatak iz originalnog teksta - i može pružati druge finansijske druge usluge i obavljati druge poslove u skladu sa ugovorom, po osnovu kojih stiče prihode.
Ako se uzme u obzir da Uprava za trezor naplaćuje naknadu za usluge, to je ona provizija slična proviziji koju je naplaćivao SDK, a pošto je to sada uprava za trezor, postavlja se pitanje, ko plaća tu naknadu. Plaćaju je direktni korisnici budžetskih sredstava. Kome plaćaju? Korisniku budžetskih sredstava. Kada ministarstvo treba da realizuje svoj nalog za plaćanje preko Uprave za trezor plaća odgovarajuću naknadu, a kome? Upravi za trezor. Uprava za trezor je upravna organizacija u sastavu Ministarstva finansija, znači, zatvoren krug.
Pošto se ovde verovatno ne mogu obezbediti dovoljna sredstva po osnovu naknade, potrebna je posebna stavka u budžetu, jer to znači ovo što se menja članom 36 – sredstva za rad Uprave za trezor mogu se obezbediti i u budžetu Republike. Znači, sve ima karakter javnih prihoda. Dakle, i ono što naplaćuje Uprava za trezor, ta naknada, to vam je javni prihod, i ono što Uprava za trezor dobija iz budžeta je javni rashod. Vrlo prosto, vrlo jednostavno.
Zbog toga što – šta vredi, sada nema više nijednog socijaliste, dobro, neko će da kaže Jovi valjda, ali tu je Žarko, dobro, obavestite Jovu Todorovića, pošto se on izgleda malo razume u ove stvari u vašoj poslaničkoj grupi – velika je razlika između trezora SRJ u vreme kada je postojala SDK Jugoslavije, samo polako, samo se vi smirite, objasniću vam i po imenima i prezimenima, i po nazivima asocijacija, odnosno institucija. Možete da pitate i onog vašeg Ilića što je bio direktor SDK, možete da pitate Jovana Zebića koji je vodio Ministarstvo finansija, možete kasnije da postavite pitanje i onim ljudima koji su kasnije radili te poslove, jer tada je postojao trezor, ali nije bio banka.
Dakle, postojao je trezor da bi objedinjeno pratio sva plaćanja koja idu preko budžeta SRJ, ali plaćanja je realizovala SDK i trezor je bio uključen u poslovanje SDK. Ta situacija i ova danas ne mogu da se uporede i o tome se radi. Danas je ovim predlogom zakona objedinjeno nešto što je knjigovodstveni deo, gde se vode računi i evidencije, sa institucijom koja vrši neposredno poslove plaćanja, i u tome se ogleda ta razlika.
To je sada umreženo u jedan sistem poslovanja, bukvalno rečeno, preko jedne interne banke Vlade Republike Srbije, gde nema nikakvog uvida, može uvid da ostvari neko od korisnika budžetskih sredstava, indirektnih korisnika budžetskih sredstava, ali nema javnosti. Tu je moguće sistemom računa i podračuna, svašta da se uradi sa sredstvima budžeta Republike Srbije, a moram da vam skrenem pažnju na to.
Uzmite i ove podatke koji su dati uz zakon, to je sledeća tačka dnevnog reda. Videli ste i sami, naime, za prvih šest meseci naplaćeno je 189 milijardi dinara, prihod budžeta Republike Srbije, dakle, potrošeno je 188 i ima puno neizmirenih obaveza, i kada neko ima apsolutnu kontrolu nad tim sredstvima, i u smislu banke i u smislu onoga koji uplaćuje, i koji troši, i koji manipuliše tim sredstvima, onda je sve moguće.
Verujte, to su najstabilnija finansijska sredstva. Vrlo je mali stepen neizvesnosti da će ta sredstva biti uplaćena. Ukoliko se pojavi neka sumnja ili ukoliko se pojavi problem za tekuće finansiranje budžeta Republike Srbije, država raspolaže mehanizmima. Mehanizam je poreska uprava, uprava carina, MUP, mehanizmi države mogu da se stave u pogon da se budžet uvek napuni i da se uvek izvrši maksimalna kontrola kako se budžet troši i da se napravi razlika sa kojom će da se kapitalizuje, kako je ovde u mnogim odredbama navedeno, pa je to pravo dato čak i lokalnim vlastima, odnosno pojedincima, čak je i pojedincima dato.
U jednom od prethodnih članova mi smo komentarisali, ministar finansija može samoinicijativno slobodna sredstva, za koja on proceni da su mu slobodna u budžetu, da plasira, a pošto završi to plasiranje, odnosno investiranje, jer to se koristi kao pravi termin, obaveštava Vladu šta je uradio.
Pazite, molim vas, neko sa milijardama može da raspolaže i da kaže, kupiću ovo, kupiću ono. Kupiću češki dug, čućete kod češkog duga ko se koliko ugradio. Što nije otkupljen kada je bio jeftin, zbog onog Božidara Đelića, nego je kupljen kada je skočila vrednost i to je ta opasnost koja se krije iza ovog predloga zakona.
Onda izađe neko i kaže, ovde nema stručne analize, nema stručnog sagledavanja. Nekoga iritira što piše tu - briše se, a šta drugo da se radi sa ovom odredbom koju predlažete nego da se briše i da se zaboravi kao da nikada nije ni postojala u predlogu. Trgnite se, ljudi, pogledajte šta se radi. Uništiće se državne finansije.
Ovo ide ka uništenju državnih finansija. Ko će da kontroliše onog ministra finansija? Niko živi, svi imate neko strahopoštovanje prema njemu i neko poverenje. Nijedna firma sutra neće moći da digne glavu ako se zameri njemu. Sejete strah ovakvim zakonima.
Sreća naša što predsednik jedini prati ove amandmane, pa je stalno u toku.
Vidite, amandman na član 37. je podnet da se jednostavno ovo izbriše. Vi ste to definisali kao Trezor lokalne vlasti. Sada se pojavila ta potreba, a u postojećem zakonu to je bilo definisano kao trezor i nadležnosti trezora, pa bez obzira na nivo, da li je to Republika ili je to lokalna vlast, ali je sada nastala potreba da se tu nešto razgraniči. Zašto? Iz prostog razloga što ne bi bilo dobro da trezor lokalne vlasti bude u trezoru Republike, odnosno u Upravi za trezor.
Da vidite kako se tu neprincipijelno, nestručno i pogrešno neke stvari završavaju.
U članu 25. Predloga zakona o izmenama i dopunama, koji se tiče člana 73, ostalo je da Uprava za trezor, između ostalog, obavlja i sledeće poslove - upravlja dugom koje obuhvata: (1) upravljanje novim pregovorima i sporazumima o zajmovima; zašto bi Uprava za trezor to radila? (2) vođenje evidencija o dugovanjima; zašto bi to radila Uprava za trezor? (3) upravljanje prilivima po osnovu pozajmljivanja; zašto bi to radila Uprava za trezor?
Prošle nedelje ste napravili Upravu za javni dug, sve ste to stavili da se upravlja javnim dugom od strane te uprave, pa ste rekli da ministarstvo mora da se obavesti, ministarstvo učestvuje u pregovorima, zaključivanju sporazuma itd. Ne znam da li ovo rade različiti sektori u Ministarstvu finansija. Da li vi razgovarate i komunicirate međusobno? Da li neki put Mlađan Dinkić sazove kolegijum i kaže - molim vas, vi šta ste uradili. Da li to korespondira jedno sa drugim ili je to nebuloza. Vidite eksperti, pobrkali ste sve, ništa ne znate.
Sada dolazimo na ovaj trezor lokalne vlasti. Malopre sam čitao kod Uprave za trezor oko onih plata zaposlenih. Niko nije znao da izađe i da kaže, nema Albijanića, on je najveći ekspert. Vidite, kod trezora lokalne vlasti šta ste napisali, šta je to nadležnost trezora lokalne vlasti.
To je onih pet-šest ljudi u opštini koji su nekada bili u sekretarijatu za finansije, u odeljenju za finansije, vode tamo knjigovodstvo, upisuju neke podatke koliko se sa koje stavke budžeta skida, koliko se naplaćuje itd. Vidite šta ste sada njima napravili.
Trezor lokalne vlasti upravlja likvidnošću. To je otprilike, kao što ste napisali da Uprava za trezor Republike upravlja likvidnošću. Čemu onda služi ministar finansija? To je njegovo ovlašćenje. Vi ste nešto pobrkali tu.
Kaže - upravljanje finansijskim sredstvima što se tiče trezora lokalne vlasti; upravljanje dugom koje obuhvata upravljanje pregovorima o zaduživanju. Trezor lokalne vlasti upravlja dugom i zaduživanjem, a postoji na nivou Republike Uprava za javni dug. Sve ste pobrkali.
Idemo dalje, pod četiri, pa podtačka jedan - obradu plaćanja i evidentiranje primanja. Kakva primanja, šta je to? Uplatu javnih prihoda ili šta, na šta mislite? Prima se svašta. Kaže, vođenje poslovnih knjiga, finansijsko izveštavanje, pripremu i izradu svih izveštaja i izradu završnog računa budžeta lokalne vlasti, kontrolu rashoda koja obuhvata upravljanje procesima, praćenje kretanja masa zarada u javnim preduzećima na nivou tog trezora i dostavljanja izveštaja ministarstvu.
Sve ste pobrkali, apsolutno sve, i analitiku, i sintetiku, i plaćanje, i analize, i izveštaje, i ko je nalogodavac, ko je izvršilac, sve ste pobrkali. Da li imate vi nekoga u Ministarstvu finansija koji je nekada u životu radio ovaj posao? Ovaj posao traži da čovek jedno pet do deset godina neposredno radi ove poslove, da bi shvatio o čemu se radi, pa tek posle sedam-osam godina može da bude načelnik nekog odeljenja i da se uključuje.
Ako ste vi ovog "stručnjaka" doveli kada je Mlađa došao za ministra finansija, onda ovo nema veze. Ovo je ispod nivoa seminarskog rada. Nemojte da nas zaluđujete sa kojekakvim nebulozama. Ovde ima ljudi koji su nekada bili na vlasti, koji se 12, 13, 15 godina profesionalno bave politikom i oni ne mogu da gledaju kako se rastura država, naočigled javnosti, uz prisustvo nekako sklopljene većine, od koje najveći koalicioni partner ćuti, baš ga briga, njega se ovo ne tiče, računa da će proći ova oluja, sve će da se završi, sve će biti dobro, neće baš mnogo narod da ih kazni itd.
Pobrkali ste lončiće skroz. Morate da idete ili u poslednji red ove Narodne skupštine, da biste se spustili malo na zemlju, ali kako radite, verovatno nećete ni ući u zgradu. Ovi su jedva ušli u zgradu - 22, malo se muvali tamo po Vojvodini, cela Raška glasala na prevaru itd, pa su se jedva nekako provukli da uđu. Vi ćete mnogo gore da prođete od njih, jer ovde odiše neznanje, a neznanje koje se predstavlja "ekspertskim" poznavanjem stanja uništava državu.
Mnogo je lakše i prirodnije da kažete - mi ne znamo ovaj posao, neka dođu neki ljudi koji su ovo radili da nam pomognu da završimo ovaj posao, da ne upropastimo. Ali, vi koristite medijske manipulacije: suficiti, deficiti, svašta pričate, kojekakve nebuloze, a elementarne stvari ne znate da rešite. Naravno da vam sistem ne funkcioniše. Vi ste ceo sistem koncipirali da zavisi od volje jednog čoveka.
Čim krene neka stručna rasprava, njega nema, "zapali". Vidite, već mesecima, čim radikali krenu sa amandmanima i počnu tačku po tačku da analiziraju, njega nema, izgubi se, ostavi neke ljude iz Ministarstva finansija, oni ćute, beleže šta se ovde kaže, Mlađa to posle iscepa, baci, ne interesuje ga, bitno da je prošla oluja. Ne može tako. To ste mogli maja prošle godine, to ste mogli u septembru, a u julu 2005. godine ne može, pročitani ste kao bukvar.
Zna se šta hoćete. Hoćete da završite sa kontrolom, da vi budete ti koji daju život i smrt u Srbiji. Sa ovim stvarima, vi iz G17 plus ste u stanju da podignete firmu, da uništite firmu. U stanju ste sve i svašta da uradite. To vam SRS ne dozvoljava, zapamtite.
Zato izlazimo i povodom svakog amandmana pričamo, ako treba i 15-20 minuta, da upozorimo i one koji se bave privredom, i one koji se bave osiguranjem, i one koji se bave bankarskim poslovima, i građane, i seljake, sve da upozorimo šta se krije iza vaše intervencije. Ovo je nečasno. Ovo je protiv naroda i protiv države. Kažete da su skinute sankcije. Nisu skinute, ostala je jedna velika sankcija, a to je G17 plus.
 Amandmanom na član 38. tražimo da se taj član briše, a sada neka eksperti razmišljaju zašto je to traženo.
A šta to Vlada predlaže članom 38. Predlaže novi član 73k koji ima naslov - Privremena obustava prenosa sredstava. Ovi eksperti koji su od početka ovde, oni se sećaju da takav sličan član postoji negde na početku ovog zakona, gde je ministar takođe ovlašćen da uskrati prenos sredstava,tada je falila u tom članu reč - prenos, nego je rečeno izvršavanje sredstava, a mislilo se na transferisana sredstva.
Evo ga ponovo isti član i kaže ovako: "Ukoliko nadležni organ lokalne vlasti (a odnosi se na lokalnu vlast) ne dostavi Ministarstvu izveštaje i akte u skladu sa ovim zakonom, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike, do momenta dostavljanja traženih izveštaja i akata."
Znači, ako lokalna vlast ne dostavi izveštaj, ministar zamislio treba mu neki izveštaj, neki organ lokalne vlasti zakasnio ili ne dostavi izveštaj, ministar obustavlja prenos sredstava iz budžeta Republike Srbije koji po nekoj od ovih aproprijacija i nekoj ekonomskoj klasifikaciji pripada određenoj lokalnoj vlasti, samo zbog izveštaja.
Da li je moguće da zbog jednog papira, koji ministar tumači kao nepoštovanje ministarstva i njegove veličine, može neko da obustavi sredstva lokalnoj vlasti i da dovede u pitanje mnoge funkcije lokalnog samoupravljanja koje se tiču građana. Da li može jedan čovek da kaže, pošto vi meni niste dostavili izveštaj, primenjujem ovo iz člana 73k, obustavi dalje isplatu transfernih sredstava, ne može iz budžeta Republike Srbije ništa da ide prema lokalnoj vlasti.
Pa čekaj, treba plate, pa treba ovo i druge obaveze, nagomilalo se; baš me briga, niste mi dostavili izveštaj.
Ko to može da stavi u zakon. Samo neko ko se duri. Durko. Povređena sujeta. Mali čovek koji je zamislio da je ogroman, grandiozan čovek, njegovo veličanstvo ministar finansija. Čudo niste napisali kada se donosi izveštaj mora da se na kolenima ulazi u kancelariju i da se kaže - vaša visosti, gospodine ministre, izvolite izveštaj, a sada malo pustite ovo što nam pripada po zakonu. Znam, vi eksperti možete samo to da smislite, vi ste takvi eksperti.
Naravno da ne može ovo da stoji. Zašto bi ovo stajalo kada Vlada, Ministarstvo ima sve poluge vlasti, ima sve moguće kontrole, sve moguće inspekcije, može da prekontroliše i trezor lokalne vlasti, i poslovanje lokalne vlasti, i rad lokalne vlasti i namensko korišćenje sredstava. Imate tolike i tolike organe koji to mogu da rade.
Zašto bi vi insistirali na poniznom donošenju, ovde se radi o poniznom donošenju izveštaja, a ne o nasušnoj potrebi. Ovako pretite lokalnoj vlasti ukoliko je nedostojna, ne izražava poštovanje prema njegovom veličanstvu. Cela opština može biti blokirana, zašto ne reći - i ceo grad, za transferna sredstva koja su planirana i odobrena u budžetu Republike Srbije.
Kažite mi, molim vas, koja je to bila posebna struka potrebna da bi blistavi um smislio ovakav član. To samo paranoja može da porodi. Ovo samo paranoja može da izrodi. Evo, na početku, mislim da beše član 7, kaže se: "Ukoliko se izvršavanjem sredstava koja se iz budžeta Republike prenose drugim nivoima vlasti ugrozi izvršavanje Ustavom i posebnim zakonima utvrđenih obaveza Republike, ministar može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva drugim nivoima vlasti itd."
Znači, može i ovako, može i zbog nedostatka običnog izveštaja. A sve poluge vlasti na nivou Republike i Ministarstva finansija. Ne može ovo da stoji u zakonu. Da ste propisali - ukoliko nije dostavljen izveštaj, to predstavlja neki prekršaj, pa će se odgovorno lice u organu lokalne vlasti kazniti za prekršaj, jer mora da se nađe i neka štetna posledica, teška posledica, da bi to bio prekršaj itd. Nije svaka administrativna nedisciplina prekršaj, jer prekršaji su narušavanje javnog poretka.
U čemu se ogleda narušavanje javnog poretka kada svi iz sistema vlasti međusobno ne komuniciraju? Znači, samo je u pitanju sejanje straha i, očigledno, paranoična struktura ličnosti koja pretenduje da bude tako ogroman ministar finansija, da se sve oko njega vrti, a on ne zna ni šta je suficit jadnik. On je izmislio deficit prilikom donošenja budžeta, sada virtualno stvara neki suficit, a nije ispunio obaveze iz budžeta prema direktnim i indirektnim korisnicima.
Onda priznaje, pa jeste - nismo ispunili obaveze, ali imaćemo suficit. I još raspolaže sa suficitom. Određuje kako će on da se koristi. To bolesna ličnost može da radi. ne znam ko može ovo da brani? Ko može da brani ovakvo ponašanje?
Mora izveštaj, ako nema izveštaj, kraj priče. Ta lokalna vlast je završila sa budžetom Republike, neće dobiti ni dinar. Koje su posledice? Podsetite se malo, šta su to transferna sredstva? Zbog čega se daju lokalnim vlastima? Šta se tim sredstvima obezbeđuje u lokalu da funkcioniše? Zar je veća odgovornost to što treba da funkcioniše, ili jedan izveštaj, koji je možda i nepotreban, jer ga ministar stalno ima na stolu na bazi informacija drugih organa i organizacija koje vrše poslove kontrole.
Ne, mora izveštaj, ukoliko ne dođe izveštaj, nema, blokirano. Šta ide iz transfernih sredstava? Sve i svašta. I onda se ljutite kada vam kažemo da držite ruku na onoj slavini iz koje se pušta voda. Da, ponovo vam kažem, vi hoćete da upravljate životom i smrti u Republici Srbiji preko finansijskih tokova. Objasnite mi i stručno-ekonomski, i sa gledišta Ustava Republike Srbije, i sa gledišta zakona i postojećih propisa - zašto bi sankcija za običan izveštaj bila obustava prenosa sredstava, da crkne jedno mesto. Je li to red, da li je to disciplinovanje, ili je to samovolja i bolesna sujeta. A vi neobavešteni i vi koji, radi očuvanja koalicije, da ne bude tu Živković, koji je ionako pao, izglasajte sujetu.
Gospodine Anđelkoviću, vi kršite Poslovnik, ovo je drugi put. Ova gospođa je malopre izašla na repliku povodom onog mog izlaganja, pa ništa nije rekla. Sada je izašla na repliku povodom mog izlaganja, a nisam pominjao ni kuće, niti bilo šta pričao. Vi dozvoljavate da ona meni čita ovde novine povodom moje replike, gde sam dokazivao da je neuračunljiv čovek koji je predložio ovakav član. Molim vas, da je kaznite ili da se glasa o tome da ste vi izvršili povredu.
Ja sam se iznenadio, nisam vas razumeo pošto sam išao, rekli ste da je prihvaćen, ne verujem da je prihvaćen, a evo zbog čega. Moraću da malo dohvatim i ovaj prethodni amandman na član 39. koji se tiče novčanih kazni za prekršaje.
Vidite, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice u organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja ili drugo odgovorno lice za sledeće prekršaje, pa molim vašu pažnju da vidite šta su to prekršaji.
Recimo, tačka 2) - ako ne poštuje odredbe članova 13a i ide dalje. Eksperti, sada ću da vam pročitam šta je napisano u članu 13a.
Član 13a - iznos budžetskog suficita i način njegovog raspoređivanja utvrđuje se Zakonom o budžetu Republike, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti. Šta je tu povreda, ko je izvršilac, kada ga je izvršio, kako ga je izvršio. Ajde, eksperti, izračunajte mi, ko će da kaže gde je tu prekršaj, da li je to neka imperativna norma koja propisuje neko ponašanje i, naravno, onda u skladu sa članom 44. može da prouzrokuje neku sankciju zbog nepoštovanja izričite odredbe. Ovde se ne vidi izričita odredba.
Ali, da idemo dalje, vrlo interesantno. Onda se kaže, takođe, dalje ovako - ne poštuje odredbu člana 24. U članu 24. kaže se - ministar dostavlja Vladi nacrt budžeta Republike. Ako je ovo prekršaj, znači da onda ministar odgovara prekršajno ako nije dostavio nacrt budžeta Republike Vladi. Ali, niste vezali za one rokove po budžetskom kalendaru.
Hajde da idemo na ovaj poslednji stav koji je promenjen sada u članu 24. koji kaže, vi ste ovde naveli član 24. stav 6, to je taj, sada ćemo i to, ja sam ovo sada napravio malo da bi se napravila veza kako ovi mogu da odgovaraju, a ministar je nedodirljiv. Ako ministar dostavi nešto vladi, vladi nacrt neki, to je neki propust.
Međutim, ukoliko nadležni izvršni organ lokalne vlasti, znači opštinsko veće kaže sada ta tačka 6) - nadležni izvršni organ lokalne vlasti utvrdiće predlog budžeta lokalne vlasti i obavezno ga dostavlja lokalnoj skupštini u roku utvrđenom budžetskim kalendarom. Ovde ima neka imperativna naredba, izvršni organ lokalne vlasti dužan je da dostavi itd. ali nema toga. Ovde se jednom deklaracijom konstatuje otprilike kakav je postupak, ali se ne vezuje za kalendar, vezuje se kod lokalne vlasti, ali ne vezuje se kod ministra.
Idemo dalje, kaže - ako ne postupi po odredbi člana 73k ovog zakona. Odredba člana 73k glasi - ukoliko nadležni organ lokalne vlasti ne dostavi ministru izveštaje i akte u skladu sa ovim zakonom, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta republike, do momenta dostavljanja traženih izveštaja i akata. Znači, ukoliko se ne dostavi izveštaj, to je prekršaj, napišite ga. Vi ste ovde napisali, privremeno se obustavlja prenos transfernih sredstava. Što niste stavili u prvom stavu - dužni su da podnose izveštaje itd, pa u drugom stavu, ukoliko ne dostave. Nema, pisala deca. Igrala se deca, igrale se delije.
Sada idemo na ovaj član 41. To je prelazna odredba koja je verovatno za neku upotrebu još 15 dana. Taj član 41. glasi - aktom ministra nadležnog za poslove finansija, utvrdiće se rok do koga se mogu vršiti plaćanja sa podračuna korisnika budžetskih sredstava i sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja sa kojih se na dan stupanja na snagu ovog zakona vrše plaćanja. Zašto se to određuje aktom ministra, zar se to ne određuje zakonom.? Vi već u sledećoj odredbi kažete - uprava za trezor počeće sa radom 1. avgusta 2005. godine. Pa šta je potrebno, još da se plaća sa nekih podračuna koji se gase, to je nemoguće, ljudi.
To što je navedeno u članu 41. je kontradiktorno sa članom 42. Klimajte glavom, ali zašto je potreban akt ministra? Dakle, utvrdiće se rok, on propisuje rok do koga se mogu vršiti plaćanja sa podračuna korisnika budžetskih sredstava. Vi sada menjate plan računa, menjate sve. Otvarate nove podračune, a gde? Kod nove uprave za trezor.
Samo sa postojećih koji se gase u trezoru registrujete stanje, prenosite, ukoliko ima nešto da se uplati, isplati, registruje se kao potraživanje i kao dugovanje prenosi i sa novog računa isplaćuje se. Zašto je sada potreban akt opet tog svevišnjeg? Dakle, akt preko zakona. A zašto preko zakona. Jer ako ste rekli u članu 42 - uprava za trezor počeće sa radom 1. avgusta 2005. godine, da ne bude zabune, jer mi smo i na član 41. i 42. podneli amandmane sa zahtevom da se briše, jer smo principijelno protiv ovakve uprave.
Ova dva člana su međusobno kontradiktorna. Ovde za svaki slučaj hajde i ministar nešto neka propiše. Šta on može više da propiše? Da li on može da propiše da će uprava za trezor, ukoliko vam prođe ovaj zakon, da počne sa radom 1. septembra. Ne može, jer u zakonu piše 1. avgusta 2005. godine i to vam je za deset dana.
Kaže se dalje - odredbe ovog zakona koje se stavljaju van snage, odredbe Zakona o budžetskom sistemu. Pa vi nijednom odlukom niste stavili van snage neku odredbu Zakona o budžetskom sistemu. Vi ste promenili te odredbe. Pošto ste ih promenili u onom izvornom tekstu, neće da postoje.
Vi nemate nijednu odredbu kojom se kaže - stavlja se van snage. Šta se stavlja van snage? Kaže se - zakon prestaje da važi, ne kaže se - zakon se stavlja van snage. Ne kaže se - odredba se stavlja van snage, nego prestaje da važi. Sve ste pobrkali, ne znam ko je ovo radio. a dalje, koje se odnose na osnivanje i delokrug uprave za javna plaćanja i Ministarstva finansija i sektora za trezor, primenjivaće se od dana početka rada uprave za trezor, znači, od 1. avgusta.
Zašto se vezujete za ove odredbe? Kaže - do početka rada Uprave za Trezor, Uprava za javna plaćanja i Ministarstvo finansija, Sektor za Trezor, u okviru svog delokruga nastaviće da obavljaju poslove utvrđene zakonom i drugim propisima koji važe na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje prema odredbama ovog zakona obavlja Uprava za Trezor. Totalna konfuzija u prelaznim i završnim odredbama. Niti se zna ko pije, nit ko plaća.
Potpuno sam siguran da ni vi nemate poverenja u tu novu Upravu za Trezor. Znam da imate veliku svađu u samom ministarstvu oko same ideje stvaranja Uprave za trezor, znam da ćutite svi tamo, trpite ovog što histeriše. Kaže - do početka rada Uprave za trezor, Uprava za javna plaćanja i Minsitarstvo finansija obavljaće poslove koji se ovim zakonom stavljaju u nadležnost Uprave za trezor. Sve izbrkano.
Ako ste napravili presek i rekli - Uprava za Trezor počinje sa radom 1. avgusta 2005. godine, sve ste ovo rešili. Onda kažete - ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ako se sutra izglasa, prekosutra je stupio na snagu. Ako je prekosutra stupio na snagu, onda izmenjene odredbe više ne postoje.
Ako vam je ideja da krenete od 1. avgusta, nikakav problem nije da krenete od 1. avgusta, da u međuvremenu prilagodite taj rad sa odredbama, novoizmenjenim odredbama ovog zakona.
Ali, očigledno tu postoje tajni računi i tajni podračuni ,i cela ova ujdurma je oko toga. Fiktivno se napravio suficit, tako što su nekima zavrtane ruke, zato što treba na drugi način da se obezbede sredstva iz inostranstva, sa nekih egzotičnih ostrva, zato što će ta Uprava za trezor postati alfa i omega ukupnog života u Republici Srbiji.
Pričate nešto o privrednim tokovima. Vidite i sami da je nepokretnost u Beogradu pala za 20%. Ovi pre vas nasekirali se da ne mogu da se ugrade, da reketiraju neke, pa su izdali građevinske dozvole i upotrebne dozvole iako objekat nije ni započet, pa se pojavio na tržištu veliki broj stanova, ali šta vredi kada nema ko da kupi za neke lokacije.
Vidite i sami da svi privrednici sada grabe i beže u inostranstvo da rade nešto. Ovde digli ruke. Zašto? Gde god krenu Mlađan Dinkić, ali ne u funkciji uvođenja reda, nego u funkciji stvaranja novih monopola za njegove Hamoviće, Caneta Žapca, onog Subotića, mafijaša sa cigaretama. Vi saučestvujete u tome. Svi vi sa ove strane saučestvujete u ovome.
To je cela poenta, ne teoretska razglabanja da li nam treba trezor ili nam ne treba trezor, kako se realizuje nalog za plaćanje, šta se realizuje itd. Želi čovek da ima banku, da se bavi finansijskim poslovima. On će da obezbedi kamatni prinos na angažovana sredstva da bi popunio budžet, da bi vratio u inostranstvo ili nešto drugo. Manite tu priču. Ne zna on to. On misli ako može sa finansijskom policijom i ovom poreskom policijom da zavrne ruke, da otme, vi u tome saučestvujete.
Kaže član 44 - danom početka rada Uprave za trezor, a već ste rekli da će to biti 1. avgust, preuzeće zaposlene i nastaviti da koristi opremu i druga sredstva za rad koja na dan početka rada Uprave za trezor koristi Uprava za javna plaćanja i Ministarstvo finansija, Sektor za trezor. Ta odredba bi mogla da postoji ukoliko se prihvati ova pokvarena operacija formiranja Uprave za trezor. Ona isto anulira član 41. i ove druge članove koji su neprecizni, konfuzni.
Videćete i sami, samo će na papiru da krene ta Uprava za trezor 1. avgusta, a kada će faktički da zaživi, kada će da dođe do konsolidovanog računa i kako će na drugi način da se prati. Tek pošto se očiste neki računi i podračuni. Zašto nemamo podatak o broju podračunaa? Zašto nemamo podatak o stanju sredstava na podračunima? Zašto nemamo podatak o akcijama iz Akcijskog fonda koje su prodate, da li su uplaćena sredstva? Jeste saldirali stanje hartija od vrednosti sa kliringom? O čemu pričate?
Mi nismo obuhvatili član 40. iz prostog razloga što se odnosi na reviziju. Tu je sada Mlađa dogradio, pošto u 1. i jedinom stavu kaže - privremeno imenovanje eksternih revizora, to je taj vrhunski gde stoji ovo što rekoše za Narodnu skupštinu, a zaboravili član 79. gde su inspektori izgubili ovlašćenja. To su zaboravili da menjaju. U stavu 1. se menja to, pa se odnosi na Republiku, ali dodaje se novi stav koji se odnosi na lokalnu vlast.
Kaže - do ustanovljavanja vrhunske eksterne revizorske institucije skupština lokalne vlasti će odlučiti o angažovanju revizora sa odgovarajućim kvalifikacijama za obavljanje eksterne revizije završnog računa budžeta lokalne vlasti. Ta odredba bi mogla nekako da prođe, ali sada vas pitam koja je sankcija ako se ne odredi i ne pristupi reviziji? Da li neko može od ovih eksperata da mi kaže koja će biti sankcija po Zakonu o budžetskom sistemu?
Samo da vas podsetim, u članu 74. gde su prekršaji, nigde nema naznake i poziva na član 80. koji reguliše ovu eksternu reviziju. To je ona priča, da li da se podnese završni račun, da li se ne podnese, da li u roku, da li sa revizijom ili bez revizije, ali DOS je zaključio najbolje i da se ne podnosi završni račun i zato 3-4 godine nema završnog računa.
Videćete kako će biti i sa drugom tačkom sutrašnjeg dnevnog reda, pošto je Vlada povukla svoj zaključak i svoj predlog, naravno zato što Narodna skupština treba da manifestuje i u tom pogledu svoju nemoć, a onda će ministar Dinkić da kaže - molim vas, vi niste odredili revizora, baš nas briga, mi teramo dalje. Ceo sistem smišljen ne samo da NATO trupe kroz Srbiju. G17 plus završava taj posao u finansijama mnogo efikasnije nego bilo koji tenk NATO pakta.
Član 46. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu glasi: "Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
U ovom predlogu zakona navedeni su neki razlozi zbog kojih predlagač smatra da ovaj zakon treba da stupi ranije u odnosu na odredbu Ustava kojom je propisano da zakoni stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku". Neću da ulazim u opravdanost ovih razloga, jer bez obzira da li ti razlozi postoje ili ne, zadovoljena je samo forma da se makar jedna rečenica navede ispod ovakvog jednog naslova.
Želim da ukažem, žao mi je ovde nema poslanika G17 plus, tu je predsednik, zamolio bih vas da podsetite Miroljuba Labusa onih godina kada je bio savezni poslanik u Veću građana Savezne skupštine. Zamolio bih, takođe, i poslanike DSS-a da podsete svog poslanika u to vreme, Vladetu Jankovića. Zamolio bih i poslanike SPS-a da podsete i Zorana Anđelkovića, i Milomira Minića i druge poslanike koji su, takođe, bili poslanici u Veću građana Savezne skupštine.
Da dalje ne nabrajam, sve vas podsećam na nešto što je jedno od osnovnih načela budžetskog sistema, a to je da se zakoni, slični ovome o budžetskom sistemu, znači - propisi materijalne prirode kojima se definiše javna potrošnja, javni prihodi i javni rashodi, mogu menjati, ali da oni, po pravilu, stupaju na snagu tek naredne budžetske godine.
To je standard koji obezbeđuje stabilnost javnih finansija, jer sa promenama u javnim finansijama potreban je neuporedivo duži rok da bi se svi oni koji su dužni da primene taj propis upoznali. To znači da ukoliko se većina u ovoj skupštini i Vlada Republike Srbije opredele na jednu ovakvu izmenu, nema razloga da taj zakon stupa narednog dana od dana objavljivanja, već osmog dana od dana objavljivanja, a prvi sledeći budžet koji se bude radio u skladu sa izmenjenim odredbama Zakona o budžetskom sistemu može biti samo budžet za 2006. godinu.
To je bio standard odavno, to je međunarodni standard da se u toku budžetske godine ne menjaju propisi koji se tiču javne potrošnje, javnih prihoda i javnih rashoda, kako bi se obezbedila stabilnost budžetskog sistema na jedan duži rok i da praktično ove promene tek mogu sledeće godine da stupe na snagu. Ovde se ide obrnutim redom, pa se potencira da je zbog potrebe rebalansa budžeta za 2005. godinu potrebno da se promeni osnovni Zakon o budžetskom sistemu, pa se menja bukvalno rečeno logika. Iz jednog zakona o budžetu koji je izvršni propis i potrebe Vlade, kako je ona to smislila, menja se sistemski propis u budžetskom sistemu i zato se obezbeđuje da on stupi na snagu mnogo ranije nego što je to propisano Ustavom Republike Srbije.
I ova činjenica pokazuje da se manipuliše sa tajnim srestvima, sa tajnim računima, sa vrlo opasnim stvarima u budžetskoj potrošnji Republike Srbije, jer da je sve normalno i da je neko planirao rebalans budžeta u 2005. godini, verovatno bi ovaj zakon o budžetskom sistemu daleko ranije bio na dnevnom redu sa ovim i ovakvim promenama kakve se nude. Ovde se plovi u mutnom, na brzinu, da se iskoristi ova prilika godišnjih odmora, ove medijske halabuke koja je stvorena, usmeravanja pažnje javnosti na druga vrlo značajna pitanja, i da se u nekoj relativnoj tišini završi ovaj prljav posao.
Podsetite i Labusa i ove druge koji su bili poslanici u Saveznoj skupštini, ovo što vam sada pričam, to su oni pričali godinama u Saveznoj skupštini, i protivili se promenama Zakona o finansiranju sa SRJ i izmenama budžeta SRJ, pa mogu da vam kažem i po godinama 2004, 2005. i 2006. Na bazi ovoga što sam rekao može da se zaključi da ne samo da je povređen standard koji se primenjuje u budžetskom sistemu, nego da je porušeno i ono što se zove demokratska procedura, da je porušeno i ono što znači poštovanje demokratskih principa, sve je poništeno i sve su oni, glasnogovornici iz 1994, 1995, 1996. i nadalje, zaboravili, jer je u pitanju veliki ogroman, zašto ne reći, i lični interes onih ljudi koji su osmislili ovaj sistem, i da se na ovaj način i ovako brzo menja ovaj sistemski propis.
Da zaključim, ako ste hteli da menjate propis, menjajte ga, ali u skladu sa promenama tek može da se radi budžet za 2006. godinu. Pre toga je nemoguće da se ove odredbe primene. Vi ste napravili svojevrsnu inverziju, išli ste na predlog izmena i dopuna budžeta kako vama odgovara, napravili ga, pa onda hajde da se vratimo unazad da vidimo šta treba da se promeni uosnovnom Zakonu o budžetskom sistemu.
Sve to ukazuje da će ovo biti vrlo nečasna rabota, i ovo malo poslanika koji su ovde upozoravam, obavestite vaše predsednike poslaničkih klubova, obavestite predsednike vaših stranaka, obavestite ljude u vašim strankama koji se nešto malo razumeju u ove stvari, obavestite javnost Srbije, obavestite sve redom šta se priprema, šta nam sledi do kraja ove budžetske godine.
Zapamtite na samom kraju. Verujte, decembra ove godine i januara sledeće godini svi ima da se ograđuju i od ovog zakona o budžetskom sistemu i od zakona o rebalansu budžeta za 2005. godinu. Kao što sam vas i ranije podsećao šta neminovno sledi i ovu priliku koristim da vas obavestim, a vi imajte ovo u vidu prilikom odlučivanja o amandmanima SRS.
Ovo je, gospodine Markoviću, replika na ono što ste vi dali kao opasku.
Prvo je nekorektno da komentarišete dok prolazim, jer od vas nisam tražio ni povredu Poslovnika, niti da date pouku poslanicima, to je prva stvar.
Druga stvar, vi ste izokrenuli ono što sam rekao. Ja sam rekao da formalno-pravno je dovoljno samo da se u obrazloženju navede naslov, razlozi i da se navede jedna rečenica i da to formalno-pravno predstavlja pokriće u skladu sa Ustavom, ali da je suštinski u suprotnosti sa nečim što se zovu standardi.
Vi težite ka tim standardima. Samo da vas podsetim da je to standard te Evrope kojoj vi težite, a vi na ovaj način, ne vi konkretno, nego, pre svega, Vlada na ovaj način se suprotstava toj Evropi gde vi idete. Radi vaše pažnje, moram da vam ukažem i na sledeću stvar. Kako je onda moguće da nam se istog dana dostavljaju zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, jer u vreme kada su ta dva akta dostavljena, zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu nije mogao da se radi na bazi Predloga zakona o izmenama Zakona o budžetskom sistemu, nego samo na bazi važećeg Zakona o budžetskom sistemu u tom trenutku.
Hoću da vam kažem da taj problem ne možete da rešite. Ne možete da ga rešite ni apelom, ni na taj način što ćete da zažmurite i da kažete, dobro, nešto smo malo prekoračili, ali postoji neki opravdani interes. Za ovo što vam tvrdim ne postoji, nije dozvoljeno da postoji opravdani interes. Onog dana kada ste nam dostavili Predlog zakona o rebalansu budžeta za 2005. godinu, on je morao da bude urađen u skladu sa tada važećim tekstom Zakona o budžetskom sistemu. Vi ste ga uradili u skladu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Vi ćete imati situaciju da se istog dana u okviru tačke 1. glasa o izmenama Zakona o budžetskom sistemu, kao i o tački 2. zakon o izmenama budžeta za 2005. godinu, koji je napravljen ne u roku od pet minuta između dva glasanja, nego napravljen nekoliko desetina dana pre toga, kada nije postojao izmenjeni Zakon o budžetskom sistemu, već onaj Đelićev zakon. To je nemoguće da se otkloni, taj nedostatak je nemoguće otkloniti.
Zbog toga, između ostalog, važi ovaj standard, ako se menja opšti propis, sistemski propis koji definiše javnu potrošnju, ta njegova izmena mora da se uvaži tek za sledeću budžetsku godinu. Ne može u toku jedne budžetske godine, kada se menja sistemski zakon, da se odmah ta promena ugradi preko rebalansa budžeta.
Taj nedostatak nećete da otklonite ni citiranjem, ni izokretanjem onoga što sam rekao, niti tumačenjem člana 120, a pogotovu ne ako krenete da čitate član 69. Ustava Republike Srbije.
On govori o tome da je neophodno, prilikom donošenja svakog zakona, da onaj ko donosi zakon kaže gde su obezbeđena sredstva, ko ih je obezbedio.
Ovo je nemoguće što radite. Ne sporim vama kao većini da možete da pregazite sve što god hoćete, pa vi ćete to da uradite, to znam, ali ja ovo zbog javnosti. Naročito zbog javnosti upozoravam kakav je bio Labus pre 12 godina, pre 10 godina, a kakav je danas. Kakvi su poslanici bili iz SPS pre 10-15 godina kada su bili na vlasti, jer oni su to prihvatali, nisu ni oni hteli to na brzinu da rade.
Ugledao sam čak i jednog poslanika iz DSS, pošto je bio jedini u to vreme u Veću građana Savezne skupštine, koji je takođe zastupao ovaj princip koji zastupam. Sada, kada ste došli na vlast, ne važi nijedan princip. Kažite gde ste pravi.