Na početku bih rekao zbog stenograma, zapisnika, moje kolege koje su govorile pre mene su zaboravile da kažu imena ovih kandidata. Gospodin Stevović je mislio na kandidata za zamenika opštinskog javnog tužioca u Požegi, iz Sevojna je čovek, ne znam kako beše ime, a gospodin Marković je mislio na Slobodana Markovića, kandidata za Vrhovni sud.
Evo, za ovog drugog malo da se zna da nije bez razloga navedeno. Krajem prošle godine jedan građanin Prokuplja je imao tu situaciju da su došla neka lica, donela primerak presude tog sudije, koja još nije ni potpisana, kidnapovali su tog čoveka. Predmet postoji u Opštinskom tužilaštvu u Prokuplju, spor od 1992. godine. "Dunav osiguranje" treba nekoliko desetina miliona evra da plati. Direktni nalogodavci su neka braća Petrović i još neki drugi, ali to vi raspravite.
Međutim, taj čovek je verovatno saučesnik i verovatno treba da popuni ono mesto u onom veću Vrhovnog suda, pošto i tamo postoji (a vi iz pravosuđa ne znate, to mi ovako znamo, kada uđemo u sud odmah se sazna kompletna istina) jedno prazno mesto u jednom od ovih veća koje treba za neku interesnu grupu da završava posao.
To je sada, praktično, ovaj formalni deo da bi Skupština mogla da radi. E, sada, da skrenem pažnju na ono čemu mi praktično robujemo kada je u pitanju ova tačka dnevnog reda. Da vas podsetim - 2001. godine ispao je spor u onom izvornom DOS-u, i kao rezultat trgovine - mi ćemo vama da glasamo za Zakon o radu ukoliko vi prihvatite naš koncept reforme pravosuđa, desilo se da je donet zakon, između ostalih, o sudijama.
Tu je prvi put promovisan Visoki savet pravosuđa, veliko personalno veće. Ista je bila priča kao do malopre - depolitizovati sudstvo, da stranke nemaju nikakvog uticaja, da nema politike, da struka dođe do izražaja, da sudije same biraju, pa je dat jedan šareni sastav koji treba da obezbedi nepristrasnost, objektivnost i da najbolji dođu za mesto sudije.
Svi su zaboravili da je to potpuno neustavno. To je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, ali, naravno, gospodin Vučetić i kompanija... Znate i sami, takođe je stranački sastav našeg Ustavnog suda, odgovara sastavu DOS-a iz vremena kada su se vraćali, i tu je opet jedna neustavna kategorija - sudije Ustavnog suda nisu sudije u klasičnom smislu i za njih ne treba da važi princip stalnosti, već uvek treba njihov mandat da bude ograničen na neki period, da li je to sedam ili devet godina nije bitno, jer oni ne vrše klasičnu sudijsku funkciju, već vrše ocenu ustavnosti propisa.
Ali, nema veze, to u demokratiji sve može da se zbrka i kao posledicu toga imamo, posle dobrovoljne lustracije i silnih inovacija na temu nezavisno pravosuđe, upade po partijskim knjižicama, osvajanje sudova, izbacivanje ljudi. Mislim da još uvek traje spor, 146 zamenika što opštinskih, što okružnih tužilaca vodi postupak, jer nakon nekoliko promena zakona o tužiocima oni su došli u situaciju da im je, bez ijednog papira, samo rečeno - od sutra vi niste zaposleni u tužilaštvu. I, kao vrhunac, lepota demokratije došla je ta "Sablja" u kojoj smo dobili i Nadu Brkić. Leposavu Karamarković je jedan poslanik odavde pozvao da podnese ostavku. Ona jedva dočekala, samo da se otkači, da ode. Tako je otišao i Siniša Simić, tako je otišao i Rade Terzić, sve perjanice DOS-a.
E, tako je demokratija došla u veliku krizu. Ona je postala demantija i destrukcija. Kako koji dan, demokratija se oburvava i demantuje, tako da su počeli malo da liče na Vuka Draškovića, pošto kod njega samo 15 minuta važi ono što je rekao. Tako se desilo sa našom demokratijom. I, sada mi razmatramo kako da izaberemo sudije i tužioce, a zaboravljamo da u okviru ove tačke dnevnog reda u stvari imamo 13 tačaka dnevnog reda, 13 različitih predloga odluka koje su dostavljene.
Zbog očigledne neustavnosti Zakona o sudijama sada imamo situaciju da je ta neustavnost otišla korak dalje, jer naš poslovnik nije promenjen. Da vas podsetim šta piše u ovom najdemokratskijem poslovniku, koji je pisao gospodin Maršićanin. Za našu temu je interesantan član 49. stav 2. gde kaže – Odbor za pravosuđe i upravu predlaže izbor sudija. To je direktna kolizija sa Zakonom o sudijama. Direktna. Ne može da bude veća.
U prilog carstvu nezakonja i kolizija je i član 175. Mogu da vam pročitam i koji je to stav gde se obrazlaže kakav je postupak izbora nosilaca pravosudnih funkcija, pa kaže: "Obrazložene predloge za izbor predsednika sudova, sudija, republičkog javnog tužioca i drugih funkcionera u oblasti pravosuđa i uprave, uz obaveštavanje i o ostalim kandidatima koji nisu predloženi Narodnoj skupštini, podnosi Odbor za pravosuđe i upravu."
Znači, Odbor za pravosuđe i upravu je dan-danas po ovom poslovniku, a da znate, ovaj poslovnik je u rangu zakona, to je akt koji propisuje kako mi radimo ovde. Kakav je put do zakona, do odluke, do propisa. On stoji neusaglašen i kao rezultat te neusaglašenosti, da sada ne bih to mnogo objašnjavao, mi imamo član 135. našeg Poslovnika, o kome mora da vodi računa predsednik Narodne skupštine.
U tom članu se kaže: "Nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona, u svojim izveštajima, odnosno mišljenju, mogu predložiti Narodnoj skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog zakona u načelu." To se odnosi na sve druge.
Znači, u ovom izveštaju koji dobijamo povodom svakog predloga odluke treba da stoji - prihvata se, ne prihvata se. Međutim, ako pogledate izveštaj, ovde se navodi - Odbor nije podržao.
Zašto sve ovo pričam? Pričam zbog toga što ne vidim nadležnost Odbora. Odbor ima onu elementarnu nadležnost, koja postoji kao i kada bilo koji akt ide prema Skupštini, da mora pre Skupštine da dođe do nekog odbora, da on utvrdi da li je to u skladu sa Poslovnikom, da li nije u nekoj očiglednoj suprotnosti sa zakonom, da ne bi Skupština ovde glasala o nečemu a da nema verifikaciju da li su ispunjeni neki uslovi.
Ali, ne, naš odbor je zauzeo stav, pa se drži rasprava, pa glasanje, pa se kaže - nije podržao, pa se navodi - toliko i toliko glasova je bilo da se ne podrži, toliko je bilo za, toliko protiv, toliko ovo, toliko ono, pa onda u zapisniku - ko je osporio. Mi ćemo ovde na sednici Narodne skupštine posebno da glasamo prema spisku koji je kod predsednika, gde Odbor nije podržao, i to ispada da je Odbor osporio izbor. Ali, Odbor nema to ovlašćenje. Jedino narodni poslanik može da ospori izbor nekom kandidatu koga je predložio Visoki savet pravosuđa.
Naravno, nemam nameru da menjam praksu, samo hoću da ukažem na očigledne neustavnosti i nezakonitosti i ukoliko neko smatra da na bazi nečega što je neustavno i nezakonito mi možemo da radimo ispravno, on je u zabludi. Ne može da bude ispravno.
Sledeća etapa neispravnosti i nezakonitosti jeste nedoslednost u primeni kriterijuma. Evo, recimo, da ukažem na to da mi imamo situaciju da se u našim sudovima nalaze sudijski pomoćnici sa radnim stažom u sudu od dve, četiri, osam, deset pa čak i 11 godina. Po definiciji, sudijski pomoćnik se priprema za sudiju i pomaže mu. Ako je neko 10 godina sudijski pomoćnik i nije još izabran za sudiju, onda nešto nije u redu. Nije u redu sa onima koji predlažu i koji biraju, ili nije u redu sa tim sudijskim pomoćnikom.
Ako nije u redu sa sudijskim pomoćnikom, on posle pet - šest godina mora da ide iz suda, jer on nije kandidat, nije perspektiva za pravosuđe. Ali, nije to problem. Problem je što je u vreme DOS-a bilo – vi sudijski pomoćnici u soške, a dajte decu advokata, decu profesora, decu stranačkih kolega, pa je tako i penzionerka postala predsednik suda, pa su tako postali i neki poput Ante Boškovića, pa je tako došla Sonja Brkić, pa je tako došao Đorđe Ostojić, pa da ne ređam.
Jer, ako krenemo od suda do suda biće smehotresne olimpijade, a svako ko bi želeo da se zainteresuje o stanju u pravosuđu dovoljno je da samo uđe u sud, obiđe dve-tri kancelarije i pita ljude i dobiće kompletnu informaciju: ovo veće za ovoliko radi, ovo veće za ovoliko radi, ovo oslobađa, ovo pušta. Ako si u Nišu kod advokata Ćirića bićeš oslobođen, biće sprovedeno kako treba itd.
Da li sada ovi ljudi koje vi predlažete da ih mi ovde izglasamo mogu da srede stanje u pravosuđu? Ne mogu. Zašto ne mogu? Iz jednog prostog razloga: kada sam pre nekoliko dana video jednog od tih sudija, predsednika okružnog suda, a po spisku sam video da je on član Vrhovnog saveta pravosuđa, odmah sam dobio jasnu sliku da sve što se predlaže mora da bude loše. Taj čovek ne ispunjava elementarne uslove da se nađe u sudu, da uđe u sud, ali on vedri i oblači.
Pre bilo kakve sednice vašeg odbora za pravosuđe u Vrhovnom sudu svi oni su napravili lepo kružok, dogovorili se - ti meni u Jagodini, ja tebi u Paraćinu, ti meni ovo, ja ovo itd. I na ovaj način videli ste da kada ste izbacili iz Skupštine predlaganje i dali nezavisnom organu, navodno nezavisnom organu, kapa pravosuđa u Vrhovnom sudu itd. dobili ste drugu nepravilnost. Možda i goru. Ima nagoveštaja da čak i mafija ima uticaja na izbor sudija. Sada ovde slušamo od nekih tvoraca, odnosno ljubitelja ovakvog oblika biranja sudija da je Narodna skupština izabrala jednog svog predstavnika. Prvo, nije tačno, nije naš predstavnik, nego je Narodna skupština po tom zakonu u obavezi da jednog člana Visokog saveta pravosuđa tamo da. Ovde ga sada neko proziva što ne daje izveštaje. I ne treba da daje izveštaje. Kako bi on bio nezavisan ako bi sada onome ko ga je izabrao tamo, predložio, delegirao, podnosio izveštaj? Koga on tamo da zastupa? Ovde se pledira da on treba nas da zastupa, a ko smo mi – šest stranaka sa različitim interesima.
Ovde vidite koliko je to kontradiktorno, čak i besmisleno. Ako hoćete nešto novo, vratite na onaj stari zakon, pa kada promenite Ustav i kada Visoki savet pravosuđa bude u odgovarajućem članu Ustava sa tim nazivom zapisan, onda radite ovo, ukoliko, naravno, dobijete većinu.
Vidite i sami, iz neustavnosti i nezakonitosti ne može ništa dobro da izađe. Iz neustavnosti i nezakonitosti ide i ova nedoslednost. Sada DS proziva DSS – za šta; za ono isto što je uradila DS. Vi ste juče glasali, sada se oni prave, oni ne znaju ni za Bodrum, ni za Solun, sada ste tu fifti-fifti, jednako. Priča se o kriterijumima, pa je sada ovde rečeno, pazite, kriterijum je prosečna ocena studija. Uzećemo dva primera. Kandidat sa prosekom 9,90 i nešto nije prošao na Odboru. Zašto? Našao se jedan pametan da kaže – ja neću iz principijelnih razloga da glasam, svi koji imaju dve godine radnog iskustva ne mogu da budu sudije. Verovatno mu je krivo što je ovaj imao veći prosek od njega na fakultetu. Kada je predsednik Vrhovnog suda saopštio o kakvom kandidatu je reč, naravno, ni da se smeješ, ni da plačeš.
Znači, velika stvar ne zavisi od struke, od kriterijuma, nego od ćefa poslanika. Da li je poslanik došao u Skupštinu autobusom ili kolima, od toga zavisi. Da je to čak toliko suludo, ja moram da vam kažem da na Odboru za pravosuđe poslanik iz jedne stranke glasa protiv kandidata za sudiju koji je iz njegove stranke.
Napravili ste smešnu situaciju od izbora. Onda kažemo – šta se to dešava u našem pravosuđu. Tu su sistemski propusti, gde je sistem razoren. Kada je razoren sistem ne može ništa da bude novo. Sve što se krivo posadi, znate i sami, mora krivo da raste. Nema ispravki.
Kaže se – staž kao kriterijum, ili ocena, pa je neko rekao - znaš šta, on ima mali prosek, a on kandidat za sudiju okružnog suda. Neko je malopre rekao – treba uzeti njihovo radno iskustvo, 15 godina. Možda treba i 30 godina, ali u zakonu piše zadnje tri godine. Znači, zakon je problem. Iz lošeg zakona ne može da ispadne ništa dobro.
Sa ove govornice i premijer i ministar Zoran Stojković su obećali da će da isprave sve nepravde prema onim ljudima koje su učinjene u akciji "Sablja", a radi se o ljudima iz pravosuđa. Gotovo da nijedan zamenik javnog tužioca koji je skinut zbog promene zakona nije vraćen na posao, a tu valjda postoji neki prioritet, tu su vam već školovani kadrovi, ljudi sa po pet, šest, sedam, osam godina radnog iskustva u tužilaštvu; oni nisu dobili prioritet, nego su dobili prioritet oni koji su u nekoj advokatskoj kancelariji bili kod nekoga itd.
Moram da vam skrenem pažnju, kod nas je postala redovna pojava da krivični predmeti zastarevaju u sudu. Šta da radimo? Da tražimo naknadu štete od države, ili da tražite razrešenje, ili da pokrećete krivični postupak, to je valjda najočitiji primer da sudija krši zakon. U Opštinskom sudu u Nišu imate 40 takvih predmeta za prošlu godinu. Sudiji se ništa nije desilo, predsedniku suda se ništa nije desilo, da ne pričam o ovim drugima po službenoj dužnosti itd. šta se dešava, vi to najbolje znate.
Vi i dalje imate situaciju da se seje iluzija o tome kako će da bude, samo ne znamo kada, a u međuvremenu ja vam tvrdim da imate nekoliko hiljada primedbi, podnesaka, zahteva da se razreše neke sudije. Kako vi možete da razmišljate o nekom sudiji u Petom opštinskom sudu u Beogradu koga sada treba da izaberete, da će on sada da bude baš onako moralan, stručan sudija, a Danko Laušević nam je još tamo u tom sudu, niko ne želi da uhvati onaj njegov predmet za razrešenje.
Evo, počnite od svakog stečaja. Prvi i osnovni problem stečaja u Beogradu jeste predsednik Trgovinskog suda koji piše epske pesme poslanicima. Čuva ga G17 plus, ima dominaciju tamo u tom velikom personalnom veću i ne dozvoljava uopšte da se razreši čovek. Zašto? Pa prošao je "Sartid", i Beogradska banka i četiri milijarde dolara sa Kipra, i za to ćete posebno da odgovarate vi šifrovani. Vodite jednu akciju da se dobri, kvalitetni biraju, ali vodite istovremeno akciju da se ovi nekvalitetni izbacuju iz sudova. A ne, mi imamo situaciju da niko u tužilaštvu i pravosuđu neće da uhvati predmet za razrešenje. Zašto? Pa, znaš kolege, znaš ovo, znaš ono, šta da radimo mi sa predmetima koje vodimo protiv nekih tužilaca.
Branko Stanković, taj iz Drugog opštinskog, istraga je u toku, zloupotrebio je službeni položaj. Tražio je da se skine imunitet poslanika koji se odrekao imuniteta. Tendenciozno, namerno, zlonamerno da uništi integritet čoveka. Šta da radimo kada su došla sada veštačenja? On goni čoveka za period kada ovaj nije ni bio ministar. Kako to može da sedi u tužilaštvu? Kome vi da kažete, njega da stavite za primer za lošeg, pa ga zato držite u tužilaštvu. Onda pokažite na drugom mestu, pa kažite – ovakav ne treba da se bude. Izbacujte to iz suda. Izbacujte ako mislite da nešto može da se reši i da bude normalno kod nas.
Ovde se čula jedna vrlo pogrešna teza: u Subotici, kaže, došao on sa Kosova i Metohije (još kaže – Kosova), pa ne može on da se bira. A ko kaže da ne može da se bira? Zašto ne može da se bira? Šta je to Subotica? Eksteritorijalno područje? Ne sme čovek tamo da dođe koji ima naše državljanstvo. Koji vam je to kriterijum? Objasnite mi, molim vas. Da niko ne reaguje odavde, da kaže, gde su oni borci za ljudska prava, zar to nije omalovažavanje, dezavuisanje čoveka. Zašto? On je kriv zato što je došao sa Kosova i Metohije.
Kakav je to način? Čovek mrtav hladan lepo izađe ovde i to saopšti celoj srpskoj javnosti, a ovamo se Skupština zalaže, donosi rezolucije, deklaracije itd. Onda me i ne čudi što Tadić može da radi šta hoće. Kaže - pa jeste, veliki su problemi. Ali, ukoliko se ne sredi taj zakon i ti naši propisi i ne krene sa normalnim izborom, nema od ovoga ništa. Ovi vaši kriterijumi su rastegljivi. U vašem savetu pravosuđa zastupljeni su lični interesi i pomalo partijski interesi. Na poslednjoj sednici našeg Odbora za pravosuđe bili su tako očigledno zastupljeni stranački interesi. I sva ova ujdurma, mi samo zbog toga imamo 50 osporenih predloga, jeste zato što je jedna stranka rekla - mi ne prihvatamo to, i izađu napolje. Onda mi o svakom predlogu treba posebno da glasamo. Nema problema, glasaće se, to je većina dužna da obezbedi.
Koji je princip? Zašto? Osporava se zato što nema mišljenje kolegijuma, a kandidat nije iz tog suda nego iz nekog drugog. Osporava se što Advokatska komora nije dostavila mišljenje. Osporava se zbog nečega što su sve prethodne radnje koje ne utiču na onu glavnu radnju.
Dalje, što se tiče radnog lista, radni list treba da bude službena tajna. Osim ljudi iz pravosuđa verovatno i Odbor za pravosuđe treba to da vidi, pošto tamo nosi naziv - službena tajna. Vi to lepo fotokopirate i pošaljete sa materijalima članovima Odbora, dobiju i novinari. Upozoravam vas zbog jednog slučaja, to je bio tragičan slučaj pre sedam-osam godina u Nišu, da je jedna žena, odgovorna, dobar sudija, čestita žena, zaklana ispred kućnog praga, zaklao je jedan koji je bio stranka u jednom postupku u kome je ona učestvovala. Vodite računa, zaštitite ljude.
Sledeća stvar koja je vrlo teška – javnim otvorenim pismima se obraćaju sudijski pripravnici, advokati, tužioci. Kako dozvoljavate da sa vama tužilac razgovara preko novina? Tužilac Trećeg opštinskog javnog tužilaštva vama piše pismo preko novina. Vi ste na čelu piramide, postoji hijerarhija. Kako on može da komunicira sa vama preko novina? Predsedniče Vrhovnog suda, kako ste omogućili da onaj vaš vodi krivično odeljenje? Kada je ispao spor oko para, on drži konferenciju za štampu i kaže – Vrhovni sud treba da ide u likvidaciju. Pokrenite postupak da se razreši. On ne zna da Vrhovni sud ne može da se likvidira. O čemu on priča? Kako on može da sudi kad ne pravi razliku šta je likvidacija, šta nije likvidacija?
Stegnite malo neke uzde, napravite neki red u tom pravosuđu. To su sve neki slobodni strelci. Svako može na vas iz pravosuđa da digne, osim ako nisu u pravu. Ako su u pravu, onda ja nisam dobro informisan, pa krivo napadam ove ljude. Ali, zavedite red.
Molim vas, pod hitno izvadite one predmete koji se kriju, ima mnogo predmeta koji se kriju u tužilaštvu. I, obratite pažnju, iz nekih predmeta tužioci su izvadili dokumentaciju. Nemojte da kažete da vam na vreme nisam skrenuo pažnju.
Svaki građanin Republike Srbije, ukoliko uđe u opštinski sud u svom mestu, raspita se kod nekoliko ljudi po slučajnom uzorku, dobiće pravu sliku kakvo je stanje u tom sudu. Nemojte da pravite analize preko nekih nevladinih i drugih organizacija da biste došli do saznanja kakvo je stanje u sudu. Sve je jasno, u svakom sudu se zna koji advokat ima prioritet, koja advokatska kancelarija, ko dobija koje predmete, koje sudsko veće je zaduženo za pritvor, koje je blagonaklono, koje nije. Ovo je blagonaklono sa 2000 evra, ovo je sa 5000 evra. Pitajte to advokate, ljudi sve to znaju. Ne moramo da zatvaramo oči. Naravno, nismo došli do onih krupnih stvari o kojima ćemo, nadam se, da raspravljamo kada bude na dnevnom redu razrešenje.
Jedina dobra stvar u ovom izboru jeste što Visoki savet pravosuđa nije prihvatio Jana Tođeškog da bude izabran za okružni sud, mada je on častio tamo u sudu i veselili su se. Budite uvereni da vam je to ispravna odluka što njega niste predložili, jer, pozabavite se krivičnim predmetima koji se nalaze kod tog čoveka.