Pošto smo ovo pitanje raspravili, znači, danas pričamo o rezultatima rada Vlade Republike Srbije, odnosno o stanju u kome se nalazi Republika Srbija od kada je DOS preuzeo vlast, od 25. januara 2001. godine, praktično do današnjeg dana. Imali smo prilike da čujemo da je to sve normalno. Normalno je što radnici ne rade, normalno je da idemo u dužničko ropstvo, normalno je da se trajno zatvaraju neki industrijski kapaciteti, bez bilo kakve perspektive.
Postoji samo jedna stvar koja još nije jasna građanima Republike Srbije, gde otprilike DOS pokušava da kaže da je to pozitivan rezultat, a to je, kako se obično kaže, monetarna stabilnost, siguran i stabilan devizni kurs. Nadam se da gospodin Pitić sluša, s obzirom da ga je i gospodin Šešelj jutros pominjao u Hagu, a pominju ga i oni prijatelji iz Amerike koje ne može da obiđe, da malo obrati pažnju na taj devizni kurs i na te donacije. Imali smo mi prilike da gospodina Pitića slušamo mesecima ovde.
Znači, devizni kurs bi bio otprilike neki vođeni devizni kurs. On se praktično od novembra 2000. godine, ali pošto ovu vladu možemo da prozivamo za nešto od 25. januara, onda znači od 25. januara 2001. godine, u suštini zasniva na potcenjivanju stranih valuta, pre svega, konvertibilnih valuta, a cilj toga jeste da se obezbedi stabilnost i na taj način suzbije inflacija. Naravno, inflacija posle 25. januara 2001. godine, jer u toku oktobra, odnosno novembra i decembra 2000. godine i dobrim delom januara 2001. godine ona prelazna Vlada je pustila rast cena na malo, tako da su za ta dva meseca indeksi rasta cena na malo bili praktično zbirno preko 60%.
Tako je napravljena jedna dobra startna pozicija da u svom mandatu ne prikazuju veliki rast cena na malo i da se prikaže da je inflacija mnogo niža. Zašto je to urađeno? To je urađeno baš u onom periodu kada su krizni štabovi upadali u preduzeća, da li sa puškama, da li bez pušaka ("Metaloplastika", "Galenika" i druga preduzeća); krizni štabovi koji je trebalo da podsete na samoupravljanje, da se promeni poslovodna struktura, a glavni cilj jeste da se uguši proizvodnja i smanji vrednost osnovnog kapitala tih društvenih preduzeća, kako bi došli ovi sa tašnama, kumovi ili poput onog iz Šapca koji je sa tašnom otkupio dobar deo akcija "Soje proteina", a niko ga ne zna, ni ko je ni šta je, niti se u poslovnim krugovima to tretira. Doduše, kasnije se saznalo da je to neki Cane Žabac.
Ta politika stabilnog kursa dinara je dala i rezultate. Gotovo iste rezultate kao kada je velika inflacija, a to je nesrazmeran i neskladan rast cena robe u Srbiji, i to pre svega uvozne robe. Ona je kod nas skuplja nego u zemlji porekla. Dalje, dinar - dolar, dinar - marka, a kasnije evro, odnosno taj kurs, valutni odnos došao je u situaciju da pogoduje samo uvoznicima. Nijednom izvozniku ne pogoduje i zato nema izvoza. Uvoz se isplati, a uvoz je suočen sa problemima, a to znači rast uvoza i povećanje trgovinskog deficita.
Ova vlada će biti prepoznatljiva po enormnom rastu trgovinskog deficita. Naravno, tome je pogodovala i liberalizacija u izmenama propisa i podzakonskih akata koji regulišu spoljnotrgovinski promet, pa smo došli u situaciju da se pretežno na našem tržištu nalazi roba koja konkuriše našoj proizvodnji i našoj robi.
Naravno, tu konkurenciju nije mogla da izdrži naša proizvodnja i bila je osuđena na propast. Ako idemo sistemom brojeva, onda kumulativno izražena vrednost uvoza u periodu 2001. i procena do kraja 2003. godine treba da bude oko 17 milijardi dolara, a ukupan izvoz u ovom periodu treba da bude negde oko šest milijardi dolara. To znači da je taj spoljnotrgovinski deficit, kumulativno posmatran, oko 11 milijardi dolara, a postoje dve prognoze koliko će to da iznosi samo u 2003. godini: to u jednoj boljoj varijanti treba da bude negde oko 4,5 milijarde dolara, mada ima i onih koji procenjuju da će taj deficit biti daleko veći.
Naravno, smanjivao se i procenat pokrivenosti izvoza uvozom, tako da ako ovde godine to bude na 35%, to je otprilike taj plafon dokle može da se ide. Ranije je to bilo mnogo više, recimo 2001. godine 38%, 2002. godine 37%. Ova politika kursa je stimulisala samo potrošnju, ali je i dovela neke da zbog te potrošnje i obezbeđenja elementarnih potreba moraju da prodaju ono deviza što prodaju, a bogami neke i da smanjuju neto vrednost svoje imovine. To je ono čime se opravdava ono što je gospođa Kori Udovički rekla - ako ne možete da platite struju vi prodajte stan. To je neto smanjivanje vrednosti imovine.
Ogroman uvoz, neisplativost izvoza, gubici u poslovanju imaju za posledicu da se jedan deo naše proizvodnje trajno gubi. Mi smo juče čuli da to nije nikakva šteta, da je to normalno, pa bih vas zamolio da odete do "Prve petoletke" i da objasnite ljudima da je to normalno. Juče je bilo takođe i prigovora da se radi o kapacitetima koji su planirani za neka druga tržišta. Taj kapacitet jeste pravljen za neko drugo tržište, a samo da podsetim, od 1998. do 2000. godine ti proizvodni kapaciteti su koliko-toliko radili i imali izvoz i moglo je da se živi. Od kad je došla ova nova tržišna ekonomija i "Petoletka" je pred zatvaranjem. Slična je situacija i sa drugim preduzećima.
Ekonomska logika promene valutnih odnosa, nadam se da me slušate, zasniva se na nečemu što ekonomska teorija ne zna.
(Goran Pitić, sa mesta: Na čemu?)
Evo, sada ću, gospodine Pitiću, pošto ste vi ekspert za to, da čujete. Praktično, na sledećem se zasniva. Ako ove godine vi planirate da će u Srbiji biti inflacija oko 8%, moram da vas obavestim da će u SAD-u ta inflacija biti između 1,5 i 2%. Vi kao stručnjak za svetsku istoriju ekonomije to, pretpostavljam, znate. U Srbiji će doći do pada društvenog proizvoda oko 5%, prema vašim procenama, dok će u SAD-u doći do povećanja za oko 2%. Vrednost dolara u dinarima se smanjuje. Taj kurs je nestabilan i dešava se nešto sasvim obrnuto, da se kod nas 20 puta nešto povećava. To ekonomska teorija još nije zabeležila.
Pre nekoliko meseci kada smo vam ovde ukazivali na nešto što malo liči na Argentinu, vi ste osporavali. Sada je Narodna banka Srbije dobila i službenika MMF-a, nema neke suštinske razlike između Dinkića i Kori Udovički. Oni sprovode istu politiku, a ta politika je politika destrukcije.
Što se tiče donacija, odnosno donatorskih konferencija, vama je rekao ovaj gospodin Busek da ne računate na one četiri milijarde, odnosno na 3,9 milijardi. Nema više donatorskih konferencija, nema, jer su vas otpisali, ne veruju u vas, sumnjaju u način kako su potrošena ova sredstva, jer rezultati nisu zadovoljavajući. To što se vi ovde hvalite, pa izađe jedan predstavnik DOS-a i kaže - Institut za uporedno pravo je ocenio da je Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala najbolji zakon, u skladu sa svetskim standardima, obična je laž. Razgovarao sam sa ljudima iz tog instituta, oni su rekli - katastrofa od zakona.
Ovde je izašao ministar za rad, boračka i socijalna pitanja...
(Predsedavajuća: Da li koristite sledećih 10 minuta?)
Da, nastaviću. I kaže da ceo Zapad podržava naš Zakon o radu. To uopšte nije tačno.
Juče smo imali prilike da čujemo da nema nijedne ozbiljne primedbe na proces privatizacije od strane onih koji su učestvovali u tom postupku. A zašto bi lopovi prigovarali kada su jeftino došli do kapitala? Zašto bi Cane Žabac prigovarao? Zašto bi Kostić prigovarao? Nema za šta da prigovara. Ovo je vlast koju je finansijska mafija dovela na vlast. Ako meni ne verujete, gledajte Studio B, B-92, emisiju o rasturanju SFRJ i rasturanju Srbije, gde vi sami priznajete koliko ste dobili para od koga, koliko od Amerikanaca, koliko od nekih drugih institucija Vaš premijer je priznao 30 miliona.
Do pre nekoliko meseci u puču su učestvovali predstavnici državnih organa, vi ste ih u međuvremenu pohapsili. Sa vama čovek ne sme da se druži. Vrlo prosto i jednostavno: sa vama se družio Milutinović, završio je u Hagu; sa vama se družio Vuk Drašković, evo ga u teškoj opoziciji; sa vama se družio Sreten Lukić, kopao, kopao pa sebi iskopao, a upozoravali smo ga. Jovica Stanišić koji vam je pomogao, koji vas je i formirao u krajnjem slučaju, evo ga i on u Hagu.
Vreme za mentalno-medijske manipulacije je prošlo. Evo, da vas podsetim, kada su "crvene beretke" bile na ulici, vi ste rekli da to nije dozvoljeno, oni zbog saradnje sa Hagom protestuju i ne mogu da budu u svojim radnim uniformama. Pre neki dan po vašem nalogu u tim istim radnim uniformama bila je policija, i opet protest zbog Haga. Ne znam, nešto tu nije u redu.
Nemamo onaj izveštaj za lekarske preglede još uvek. To čekamo da nam se dostavi. I Đinđić je, jadnik, morao da krije taj izveštaj, jer se razočarao kada je pročitao koje su dijagnoze.
Zašto ste mogli da očuvate taj kurs dinara i da prikažete neku stabilnost? Mogli ste iz prostog razloga što su došle i pare iz inostranstva. Zakon o vraćanju stare devizne štednje ipak podrazumeva da se u kasnijim godinama, a to su godine koje nam slede, povećava obaveza vraćanja. Ovih prvih nekoliko godina je ipak nizak taj anuitet koji se otplaćuje, a verovatno sve interesuje kako ćete da izađete sa procesom denacionalizacije i vraćanja imovine koju ste obećali. Mi nismo, mi smo protiv toga.
Mi vas podržavamo, kada to stavite na dnevni red, kada se zna da će veliki broj ljudi iz inostranstva imati potraživanje na bazi onoga što ste vi obećali. Vi ste došli na vlast zahvaljujući jednoj pogrešnoj iluziji zasnovanoj i potkrepljenoj mržnjom kao sredstvom za ostvarivanje te iluzije. Iz te iluzije ne možete da izađete. Vi ćete u nastavku ove sednice ići po sistemu (evo, to se već prepoznaje) - ne verujete baš mnogo statističkim podacima. Jeste da ste ih nešto malo promenili ali mi citiramo vaše podatke, ono što vi pričate. Potvrđujemo samo ono što vi pričate kada je u pitanju statistika. Znam i neke ljude koji su se bavili utvrđivanjem metodologije statističkih istraživanja i znam šta ste promenili i ne osporavam vam to, ali poražavajući su rezultati i ova statistika ne može da pruži pravi uvid u dubinu ponora u koji smo pali od kada ste došli na vlast.
Ima i dobrih stvari. Godine 2002. je usvojen u Saveznoj skupštini jedan zakon i onda je neko greškom dostavio kao prilog materijal jedne međunarodne finansijske institucije koja govori pod kojim uslovima mogu da se obezbede tranše nekih kredita od 300, 400 miliona dolara. Tamo sve lepo piše. MMF i sistem Svetske banke je odredio kako treba da se utvrdi cena električne energije, pa je uslovio, pa je rekao - ako tu cenu podignete na neki nivo, koji je tamo propisan, onda možemo da pričamo o tome da vam se da neki kredit.
Slično je bilo i sa penzijama. Rečeno je - ako promenite način obračuna penzija i način usklađivanja penzija, pa uprosečite sa rastom cena na malo i troškova života i na taj način se realno smanji penzija, onda možete da računate na pomoć. Ukoliko preispitate budžetsku potrošnju, ukoliko budete izvršili proganjanje onih koji su protiv Haga, ukoliko dođete u situaciju da građane Srbije ubedite da su svi oni koji su se branili od NATO pakta kriminalci, to je vaša teorija. Zato su podnete krivične prijave protiv pojedinih predstavnika prethodne vlasti, da bi se obesmislila svaka pomisao vođenja jedne ispravne nacionalne politike.
Dovodite ljude u depresiju, da kažu da ne može ništa da se promeni. Može da se promeni i svi moraju da cene narodnu volju. Ako idemo sistemom brojki, onda kažite šta radi u ovoj državi, šta proizvodi. Ja moram da vam kažem da ste lepo sproveli politiku koja vam je zacrtana iz inostranstva, uništavate vojsku i krešete socijalne fondove, uz gašenje svih naših proizvodnih kapaciteta. Kada budete završili taj posao, pokupićete se, ima da odete i da kažete - pa to je demokratija, to je normalno.
Iluzorno je dalje da citiram ekonomske i finansijske podatke o rezultatima vaše vlade, ali afera sustiže aferu. Ministri se štite uspostavljanjem imuniteta, Vlada je sposobna, još nije našla odgovor ko je učinio koje krivično delo. Ovo je jedina vlada kojoj ne odgovara da krene suđenje za organizovani kriminal, jer će onda da se sazna ko je šta radio. Ova vlada je produkt organizovanog kriminala, pa bez obzira u kojoj kombinaciji, ekspertskoj, političkoj, međustranačkoj ili nekoj drugog.
Vi znate za izveštaj onog instituta iz Nemačke, koji je rekao još 2000. godine pred izbore da oni više nikada neće doći ovde, jer u 17 političkih stranaka ne postoji nijedna politička stranka po organizaciji, nijedna nije sposobna da napiše program, da izvuče državu iz krize, da sprovede proces tranzicije, a on ima otprilike dva cilja. Prvi, da se uvede malo više slobode, demokratije i poštovanja ljudskih prava i drugi, da zaživi jedna tržišna ekonomija na potpuno drugačijim osnovama, pre svega privatnoj svojini. Ova vlada je dokazala da nije sposobna to da uradi. Nemamo mi potrebe da se protivimo tim ciljevima, ali iskrenim ciljevima tranzicije.
Svi su videli i nije normalno da Šreder bude samo četiri sata ovde. Došao malo da pomogne, pošto se raspravlja o nepoverenju. Nije normalno. Vodi privrednu delegaciju, a nema nijednog privrednika u delegaciji, nego malo da se slika i da kaže - eto i mi smo sa njima, mi ih podržavamo. Niko vas ne podržava. Nema tog koji vas podržava. Vi se međusobno podržavate zbog interesa. Nešto slično kao na prošloj raspravi povodom Nataše Mićić. Svi ste je otpisali, jedino GSS gleda da zaštiti neke svoje pozicije još nekoliko dana, meseci dok ne prođe ili dok se nešto ne desi. Nema šta da se desi. Sve što može da se desi u ekonomskoj sferi biće još gore i lošije. Nema programa, nema kadrova, eksperata, koji su samo eksperti u svojoj kancelariji.
Pogledajte šta ste napravili sa pravosuđem, šta ste napravili sa javnim tužilaštvima. Gde je ta pravda? Ustavni sud neće da se oglasi i da kaže šta je sve u skladu sa zakonom, a šta nije u skladu. Oborio vam je toliko uredbi. Vi u nastavku možete da vladate uredbama, na osnovu člana 2. stav 2. Zakona o Vladi, ali samo pod uslovom ako sprečite da Ustavni sud o tome raspravlja, a inače ovde nemate podršku, kao ni na ulici, kao ni na selu, nigde vi nemate podršku. Vi ste izgubili podršku i u svojim familijama.