Mi amandmanom tražimo da se briše član 5. koji ima naslov „saradnja i kontinuirana stručna podrška“, zato što smo protiv uopšte ove ideje oko formiranja ove nazovi nacionalne akademije.
Moram da skrenem pažnju da ste vi zamislili nacionalnu akademiju kao posebnu organizaciju, znači upravna organizacija koja se bavi stručnim i poslovima izvršavanja nečega što je izvršna funkcija sprovođena, izvršavanja nekih odredbi, nekog zakona.
Međutim, kada pokušavate da definišete koji su to stručni poslovi, vidite da tih stručnih poslova u stvari nema, jer je nacionalna akademija zamišljena kao posebna organizacija sa statusom pravnog lica koja je, pod navodnicima, protočni bojler za sredstva. Podsećam ove malo starije poslanike koji su u ovoj zgradi bili ovde, mi smo četiri ili pet zakona doneli gde smo ratifikovali neke sporazume sa raznim bankama EU, gde je Srbija obezbedila sredstva za transformaciju javne uprave, državne uprave, itd.
Ovaj zakon se javlja, pre svega, kao potreba stranih investitora da uvedu u red trošenje tih sredstava. Ali, istovremeno, oni insistiraju da se preko ovog, ako mogu tako da kažem, provizorijuma, finansiraju i njihovi prvoborci, to su nevladine organizacije.
Gospodine Ružiću, mi smo podneli 19 amandmana i u svakom amandmanu smo dali obrazloženje, ono što piše u strategiji reforme državne uprave. Vi ste junački odbacili sve ove naše amandmane i praktično ste negirali vašu strategiju. U celokupnoj strategiji reforme državne uprave, najviše dve rečenice postoje o nekom provizorijumu za edukaciju državnih službenika. Sve drugo su ozbiljne primedbe da se ne zna koliko ima javnih agencija, da se ne znaju ni nazivi organizacionih jedinica i da ne ređam dalje šta se sve ne zna.
Moram da vam skrenem pažnju. Ovo će ljudima koji su, sa malo većim brojem godina, biti poznato. Nekada stručno usavršavanje stručnih ljudi uopšte, da li u privredi ili u državnoj upravi, vršeno je preko savremene administracije privrednog pregleda, jer i to su bile svojevrsne tezge, gde nekoliko profesora ili ljudi od iskustva, ili iz suda, ili iz državne uprave, naprave nekoliko prikaza kako treba tumačiti pojedine odredbe nekih novih zakona. Onda se organizuje savetovanje na Kopaoniku, na Zlatiboru, to plaćaju firme, to je plaćala državna uprava. E, sada, to treba da zameni ova nacionalna akademija i ona treba da bude praktično raskrsnica, gde bi opet kao nekada davno, vi morate da znate, mi smo pisanje nacrta zakona plaćali Hiberu, Gaši Kneževiću, Oliveru Antiću, onom Đurđeviću. Znači, to je jedna ekipa lešinara koja može da uzme pare koje dolaze iz inostranstva. Sad to treba da se stavi u instituciju, jer EU ne veruje kako se troše te pare.
Malopre sam vam rekao, već sada postoji taj sistem. Taj sistem je zaživeo pre nego što je gospodin Ružić došao. On je samo nastavio ono što je prethodni ministar radio. Videćete, tu se pojavljuju vrlo slikoviti stručnjaci. Malopre sam vam rekao ko su ti stručnjaci, recimo, Udruženje Narodni parlament, Centar za istraživanje u politici Argument, zatim Grupa 484, Trag fondacija, Centar za evropske politike, Evropski pokret u Srbiji. Evropski pokret u Srbiji treba da obrazuje naše javne službenike. Odakle vam ta ideja? Ko su oni? I, šta se svodi? Nametnuće se obaveza i javnim službama i autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave u budućnosti, da oni obezbeđuju sredstva da bi njihovi išli na te kauče, kouče, čikoše, itd, itd.
O čemu se radi? Dokle dolaze pare iz EU, ovo će nekako, što bi rekli mladi, da šljaka. Kad nema tih para ili kada te pare pokupe predavači iz inostranstva, šta ćemo onda? Koja su to znanja koja treba da se steknu?
Još jedna fundamentalna greška koja se provlači godinama kroz naše propise. Zamislite, ne može biti direktor u javnoj službi, ukoliko nije završio kurs za direktora. Po zakonu, uslovi za zasnivanje radnog odnosa i za izbor nekih poslova jesu školska sprema, radno iskustvo. Ove interne kvalifikacije, potvrde da je bio prisutan na nekom predavanju, na nekom seminaru, to ne može da dobije državnu afirmaciju i državnu obaveznost. Ovo je najobičniji provizorijum koji će mnogo da košta. U ovom trenutku košta do poslednjeg evra poreskog obveznika EU, ali onda ima da se prebaci i na poreske obveznike Republike Srbije.