Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6940">Zoran Krasić</a>

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka

Govori

Gospođo Čomić, ja ne znam u kom kontekstu mene Andrić pominje. Objasnite mi, molim vas.

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, to ne piše u Poslovniku.)

Rekao je moje ime, ne znam zašto moje.

(Predsedavajuća: Vi ste se javili da govorite o povredi Poslovnika.)

Ne znam, ovu situaciju nije ni Poslovnik predvideo, jel znate. Govori o Šormazu, a opominje mene.

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ne možete da iznosite da je povređen Poslovnik koji ne postoji.)

Ne, ja vas pitam da mi objasnite ovu situaciju koja je sada.

(Predsedavajuća: Mislim da je to neobjašnjivo.)
Ovo je samo nastavak malopređašnje diskusije. Suštinski, u ovom članu vi menjate ovlašćenja, tako da neće biti nadležan više ministar, nego Vlada i to ja mogu da podržim jer ipak Vlada treba da odlučuje o ovim stvarima. Ali, da li uopšte može da postoji ovakva odredba gde Vlada treba da kaže – ove zakone izvršavamo, ove zakone ne izvršavamo? Mislim da to ovlašćenje ne može čak da ima ni Vlada, jer Zakon o budžetskom sistemu je u suštinski pravno-tehnički propis fiskalne politike. Vi ne možete jednim pravno-tehničkim propisom fiskalne politike da ulazite u nešto što su prava i obaveze, prava građana i obaveze države.
Ukoliko treba nešto da se menja u pogledu obima, onda promenite taj materijalni propis, taj zakon, a ne da prenosite diskreciju sa ministra na Vladu, kao da bi to bila neka veća garancija. U prevodu, ovo znači da lokalna samouprava može da ostane bez onih transfera koje ćete da izglasate u Zakonu o budžetu, koji pripadaju, prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, a Đuro, i tvoji penzioneri mogu da ostanu bez onih 230 milijardi transfera iz budžeta Republike Srbije.
(Predsednik: Nemojte se, molim vas, obraćati poslaniku.)
Izvinite, molim vas, uopšte vas ne razumem šta pričate.
(Predsednik: Direktno ste se obratili poslaniku i ja sam vas zamolila da to ne činite.)
Kom poslaniku sam se obratio?
(Predsednik: Hoćete li da nastavite?)
Kom poslaniku sam se obratio­? Protumačite mi, da znam da li sam se obratio nekom poslaniku.
(Predsednik: Pogledaćete stenogram ako imate amneziju za period iz bliske prošlosti.)
Nemam nikakve ambicije, samo mi kažite kome sam se obratio.
(Predsednik: Poslaniku Đuri.)
Kom Đuri?
(Predsednik: Nadam se da vi znate.)
Vi znate, a ja ne znam ko je Đura. Ima ih dvojica.
(Predsednik: Nemojte, molim vas, sa mnom tako razgovarati. Molim vas, moramo poštovati dostojanstvo Skupštine. Razumem vaš smisao za humor, on je nama svima simpatičan, ali van ove sale i ove atmosfere, molim vas. Nastavite, imate 30 sekundi.)
Vi izigravate većeg katolika od pape. Molim vas, to nemate potrebe. Dvojica se zovu Đuro, Perić i onaj iz DS, što ga nema. Sada ste vi prepoznali jednog od njih.
Situacija sa ovim amandmanom je vrlo jednostavna. Postoji velika razlika između nečega što je nominalno i nešto što je realno u oblasti socijalne sigurnosti, a PIO izvire iz te oblasti. Ako vi nominalno usklađujete penzije onda pravite neku statistiku zavrzlamu. Ako želite realno da uskladite to, onda se opredeljujete za nešto što su troškovi života. Vlada Republike Srbije nam kaže, nama nije dovoljno što ćemo da oktroišemo penzionere u izmenama i dopunama Zakona o PIO, nego ćemo mi to da uradimo u prelaznim i završnim odredbama Zakona o budžetskom sistemu, pa moraju da imaju dve garancije kako će da oktroišu penzionere, kako ove sada, pogotovo one buduće.
Vidite, kada krene ta manija svojevrsna, onda jedan ministar kaže – ako su mogli penzioneri da dobiju 5.000 dinara, mogu i policajci koji su verno služili režim Borisa Tadića da dobiju 10.000, i "cvrc", jer ovi sa 5.000 dinara nisu uspeli da isplate ni dugove za struju, a tako će da prođu i ovi policajci, jer će odmah da im se pokupi za namirenje nekih dugova.
Ovde je dijalektika između nečega što je nominalno i nečega što je realno. Mislim da treba realno da se vrši indeksacija, da bi to pratilo troškove života, da bi te pare imale neku svoju vrednost. Ako to želite nominalno da radite, ne mora nikakav zakon da se donosi. Postojeći Zakon o PIO garantuje da još sledećih 16 godina neće biti nikakvog pomeranja penzija, pa penzioneri trpite, uostalom, vi ste izabrali ovu vladu i morate da snosite odgovornost, zato što imate ovakve ljude na vlasti.
Častim vas, gospođo Đukić-Dejanović ove dve sekunde.
Gotovo da su svi amandmani identični koji su podneti na ovaj predlog zakona, zato što želimo za trajno vreme da žigošemo nešto što se može nazvati i glupost. Jer, posle ovoga šta je sve urađeno, pitanje je da li više uopšte postoji ovaj predlog zakona.

Ali, ovde se otvara jedna druga tema. Poštovani građani Republike Srbije, mi smo u obavezi da plaćamo vrlo visoku stopu PDV-a, to je sve prihod budžeta Republike Srbije, a onda dohvate tamo feudalci pa se jedan doseti da bude toliki gazda da iz tih sredstava podstiče određene delove privrede. Mnogo je bolje da stopu PDV-a skinete sa 18 na 14% pa da budete i otac i majka kompletnoj privredi, a ne da dolaze kod vas ispred kancelarija da mole i da kleče, i onu sa 8% svedite na 6%. Na objektivan način, izbegnite razvojne funkcije budžeta koje su direktna intervencija u privredi i sve će vam biti regulisano. Biće vam zahvalna privreda. Ovako, ponašate se kao neki deda Mraz, jer, haračite a onda selektivno delite samo odabranima.

Ova mera koju ja predlažem potpuno se uklapa sa našim postojećim stanjem. Nije problem i da se poveća deficit, nije problem i da se poveća zaduženje, da bi se obezbedilo puno zaposlenje. Ali, onda smanjite ove poreze i druge dažbine, kako bi i drugi organizatori proizvodnje imali niže troškove, niže fiksne troškove i mogli takođe da vas prate u zapošljavanju. Vi to nećete i ne želite, jer vas vaš gazda nije projektovao za taj posao. On vas je projektovao za totalnu destrukciju.
Samo da vas podsetim, gospođo Đukić-Dejanović, vi niste bili kada se donosila ta odredba Zakona o akcizama, pre nekoliko godina. Ta akcija je krenula kada ste rasprodali duvanske industrije i izmenili ste zakone o akcizama, pa ste propisali kolika će akciza da bude svake godine. Tako ste propisali unapred za 2010, 2011. i 2012. godinu. Sada menjate upravo tu odredbu. Naravno, pozivate se na neke direktive, pozivate se na sve i svašta. Vi znate da ja to vama verujem, pošto su i ovi amandmani Odbora za finansije svi falsifikovani, gospođo Đukić-Dejanović. Ali, o tom potom, drugi će da se bave tim stvarima. Nije to bitno za ovu temu.
Kada ste propisivali unapred kako će koje godine da iznosi akciza na cigarete, rekli ste - to je obaveza prema ino parteru koji je kupio našu duvansku industriju. Samo da vas podsetim, nestale su neke pare povodom kupovine Duvanske industrije u Nišu i koliko sam čuo dva ministra i predsednik Vlade, u to vreme, su vrlo interesantni policiji. Vi znate, iz DS, koji su.
Mi smo predložili promenu tih iznosa, naravno na više, ne da bi ugrozili pušače, to da se razumemo, nego ipak su akcize najstabilniji prihod od svih tih poreskih prihoda, čak i od PDV itd. Nešto smo uradili mimo naše standardne procedure da bi vam pokazali koliko ste nedosledni, da vi u stvari srljate. Vi ste proizvoljni. Vi ste pod uticajem svakoga ko ima i najmanju kijavicu, ali ukoliko je persona od koje vi treba da se drmate. Samo smo hteli da vas posvađamo sa tajkunima, da vas posvađamo sa tajkunima. Sada ste pred dilemom, kao ispred dva stoga sena, da li povećati akcize, što su predložili radikali, ili zadržati? A sećate se šta je bilo u onoj zgradi…
Ono što danas možemo da zaključimo, penzije još uvek nisu ukinute, ali su na dobrom putu da se ukinu. Četrdeset osam posto svih penzija se finansira iz budžeta Republike Srbije. Posle ovih izmena, budite uvereni, sledeće godine će to biti 60% i to će biti neodrživ sistem.
No, da se vratim na ovaj amandman. Vi ovde povećavate uslove za odlazak u penziju zaposlenom kome prestane radni odnos u policiji, straži itd. Godine života dižete sa 53 na 55, ukupan staž osiguranja sa 20 na 25, a efektivni staž sa 10 na 15 godina. U praksi će biti strahovitih problema zbog ove promene. Ali vodite računa, svi ovi koji su u članu 42. od tačke 1) do 6) su oni koji čuvaju režim. Nado, oni čuvaju režim i zato imaju beneficirani staž. Njihovo nezadovoljstvo biće…
(Predsednik: Nemojte se obraćati poslanici.)
Ja se ne obraćam poslanici, nego predsedniku poslaničke grupe ZES, pošto ZES u prevodu znači, znate.
Znači, problem, kako rekoše danas u raspravi – povećao se životni vek. Pa valjda je to civilizacijska tekovina. Da se ne bi dugo isplaćivale penzije, onda hajde da povećamo rigorozne uslove kako bi što manje isplaćivali penzije. Zapamtite, to će biti katastrofa u Srbiji. Sledeću godinu završićete sa 60% obaveza koje se plaćaju iz budžeta, a onda će da vas navale i komisija i File i Ren…
Izvolite gospođo.
Gospođo Čomić, koliko nam je ostalo vremena za ovih 17 zakona?
Hvala. Ovaj amandman Vlada nije prihvatila zato što smatra da je rešenje koje je Vlada napisala bolje. Odmah da vam kažem, to nije nikakva argumentacija, nije nikakav razlog za odbijanje amandmana, jer kad bih vam pričao šta je sve Vlada smatrala da je bolje, pa je ispalo gore, spisak bi bio poprilično veliki, verovatno 16 dana ne bih mogao sve da nabrojim.

Sa gnušanjem moram da konstatujem da se proevropski zakon menja na jedan proprimitivniji način. Sa kojim pravom proevropske zakone menjate? Ko je vas ovlastio da uvodite nove standarde koji su mimo Evrope? Kakav je to način? Kad je država u drugom stanju, prilikom donošenja zakona ili prilikom ovih izmena? To je prosto neverovatno.

Zašto menjate mnogo dobar zakon? Najbolji zakon je bio onog dana kada smo ga usvajali, 2009. godine. Sada nam dolazite ovde da nam menjate najbolji evropski zakon koji je pohvaljen od Venecijanske komisije, od Holbruka, od Medlin Olbrajt, od NATO pakta, od SAD, od EU, od Bugarske, od Rumunije, od Tačija, Haradinaja. Hoćete da nas posvađate sa celim svetom. Vi malo, malo, pa stičete neku naknadnu pamet, pa onda kada nemate razloga da usvojite amandman kažete – vi smatrate. Koja vam je garancija, kada vi smatrate? Koji je to argument? Oni smatraju da je njihovo rešenje bolje i posle nekoliko meseci pojavi se neki drugi organ, ponovi sve one reči što su rekli srpski radikali i onda ovi referiraju, više ne smatraju, do nekog novog pokušaja kada će ponovo da smatraju.

Sada, da li neko može da shvati ovu situaciju koja je nastala odbijanjem ovog amandmana? Vlada kaže ovako – imamo realno velikih problema da obezbedimo službenike koji će da rade kao stražari u posebnom odeljenju, niko neće, iako su date velike beneficije. Ulazimo u uzrok zašto to neko neće, nego menjamo zakon, pa kažemo – neće više biti potrebna saglasnost, sada će to po službenoj dužnosti, a kada podnesemo amandman da treba po službenoj dužnosti da se provere ti ljudi koji tamo treba da rade, onda oni kažu – ne može takav amandman, to može po potrebi i po potrebi treba da stoji u zakonu. Ko treba to da zaključi kada je po potrebi? Milan Obradović, iz milošte zvani Rambo. On? Nemojte molim vas da mi kažete da je on neki argument.

Agencija za borbu protiv korupcije, Čedomir Čupić, on argument? Izvinite, molim vas, čovek koji je 2003. godine propao kao kadar Montgomerija sa Otporom i sada su se implitirali u sve strukture. Homen je došao ministarstvo, Rambo je došao da kontroliše zatvore, Čupić kontroliše agenciju. Ovde imate nekoliko primeraka, u advokaturi imate.

Sada se nalazimo pred problemom – da li je zakonsko rešenje normalno, ustavno i kakva je praksa? Praksa je katastrofa. Poučeni iskustvom kakva je praksa

nemamo moralno pravo da glasamo za neke izmene koje bi možda i ličile na nešto ustavno i zakonito. Zašto? Zato što se u praksi to krivi.

Samo da vas podsetim na jednu stvar. Svako ko se nalazi na izdržavanju kazne zatvora, on je pod merama resocijalizacije. Svrha sankcije i kazne zatvora jeste da se dotična osoba osposobi za normalan život, a vi, šta demonstrirate? Demonstrirate mržnju, osvetu, demonstrirate sve ono što nije tekovina EU, niti Konvencije za zaštitu ljudskih prava.

Kod nas se dešava inverzija, oni koji su duvali balone kada je bila sahrana Miloševiću, napredovali u društvenoj strukturi, postali turbo moralni likovi, a sve drugo ćemo da osudimo. Ne želim da komentarišem ni jednu presudu, samo želim da vas skrenem pažnju da postoje neki slučajevi kada oni koji vrše vlast, koji su dužni da obaveste građane o svemu i svačemu pobrkaju nekoliko uzroka i nekoliko razloga, pa sa gledišta motiva i izvršioca imamo široku lepezu mogućih varijanti.

8/1 GI/MS 11,25-11,35

Samo vas podsećam na situaciju da i ono što se desilo tamo pred početak Drugog svetskog rata u Nemačkoj, kada je zapaljen Bundestag, posle 75 godina je priznato da je pravosnažna presuda bila montirana. Pričaćemo o porodici Rozenberg, pričaćemo o Drajps aferi itd.

Stičem utisak da vi niste u mogućnosti čak ni da uposlite u toj službi one difovce koje ste naknadno zaposlili da budu policajci i stražari. Završili ljudi DIF, imaju žutu člansku kartu itd. Skoro smo imali situaciju kada je bilo suđenje velikom kriminalcu Bosiljki Mladić i jedan iz obezbeđenja je bio nervozan. Odmah sam ga smirio kada sam mu rekao da mu je pala članska karta DS i on se sago mahinalno čovek da uzme tu člansku kartu. Nema članske karte i suđenje moglo da bude mirno u novoj sudnici itd.

Vi sada očekujete da mi saučestvujemo sa vama koji ste u nekom stanju, u nekom stanju previranja, ne znate rešenje. Ko će da proverava - Agencija za borbu protiv korupcije ili ovo posebno odeljenje ili ono vodi evidencije, a dva nadležna ministarstva proveravaju sve ono što može biti uzrok za korupciju i sukob interesa.

U Agenciji za borbu protiv korupcije imate ljude koji su trajno u sukobu interesa. Kad pogledate onog Zorana Stojiljkovića, on je i sa sindikatima i na fakultetu, i u agenciji i u nevladinim organizacijama, svuda ga ima. On je postolje a vi ne smete da mrdnete. Oni vas kontrolišu zato što vaše zajedničke gazde nemaju poverenja u vas.

Još niste podneli izveštaj za one silne milione potrošene na sređivanju pravosuđa. Koliko ste dužni za onu zgradu – 500 miliona dinara. Koliko ste građevinskih firmi upropastili? I vi smatrate? Pa, vama je zabranjeno da smatrate. Vi kad smatrate nastaje katastrofa za državu.

Naravno, ne apelujem da vi usvojite amandman pošto ste dali mišljenje da ga odbijate, ali sad razmislite o pretposlednjem stavu ovog člana gde kažete – način provere urediće se propisom Vlade. Kako će to da se radi? To prihvatam, ali zašto taj princip nije prisutan u drugim propisima, nego tamo ovlašćujete neke ministre da propisuju postupak i sve drugo?

Eto vidite kako vi gledate pravni sistem RS. Vi ste ga razorili totalno i uvek ste u pravu. Proevropski, turbo evropski, turbo NATO, protači, prosrpski. Pa, ko će da vam pohvata ono što vi radite? Nemojte da usvojite ovaj amandman, molim vas, jer ne znam šta bi se desilo kada bi ste to uradili.
Gospođo Čomić, koliko je nama vremena ostalo, pošto ima još 16 zakona?

(Predsedavajuća: Nema 16 zakona. Narodni poslaniče, da li znate koliko ima zakona? Prvo vi meni kažite. Ima šest zakona, zajednički načelni pretres, pretres u pojedinostima. Vama je u okviru rasprave u pojedinostima na raspolaganju još 39 minuta i 30 sekundi.)

Gospođo Čomić, malo ću da proširim, pošto u svim ovim predlozima zakona zbog nedostatka vremena jer smo predloge zakona dobili ujutru, a morali smo do 14,00 časova da podnesemo amandmane. Podneli smo na svaki od ovih predloga zakona po jedan amandman, da zakoni ne stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja, već da stupaju na snagu onako kako je Ustavom propisano. Ustavom je propisano zato što su tako i građani Republike Srbije na referendumu rekli i to je standard, znači najranije osmog dana od dana usvajanja.

Moramo da kažemo da je potpuno neprimereno da se u decembru mesecu, pred kraj godine sve nešto hitno, hitno, hitno pa hitno da bi to stupilo 1. januara ubacuje jedna takva odredba kao što je član 9. da ćete sutra da izglasate, imate 128 ili 129 glasova, a već 1. januara stupaju izmene i dopune ovih zakona, a ovde konkretno Zakona o javnom tužilaštvu.

Moram da skrenem pažnju zašto to, pored toga što nije u skladu sa Ustavom, bez obzira na vaše obrazloženje, vi ispunjavate samo taj Ustavom propisani uslov da napišete neko obrazloženje, da date neki razlog i smatrate da je to dovoljno, jer opravdanost razloga ceni većinu. Jak argument i jak razlog. Gospođo Čomić, ovde se otvara jedno pitanje za koje mislim da vi koji vodite Narodnu skupštinu morate da zauzmete neki stav u smislu Poslovnika, u smislu Zakona o Narodnoj skupštini, u smislu Ustava, jer i vi ste čuvari Ustava RS.

Samo da vas podsetim, gospođo Čomić, znate da kada se priprema za neku tačku dnevnog reda koristim moj pres kliping i onu arhivu itd. Gospođo Čomić, hteo sam da objasnim i da uzmem stenograme sa kraja 2008. godine, od prilike decembar mesec, kada su se usvajali ovi zakoni i hteo sam da donesem dokumentaciju da se vidi da je tada predstavnik Vlade koji je bio u Narodnoj skupštini rekao da su sve te promene, svi novi zakoni iz oblasti pravosuđa u skladu sa najvišim standardima koje je ljudski um mogao da zamisli i da je savetovana i dobra praksa razvijenih država zapadne Evrope, da je saglasnost na te zakone dala Venecijanska komisija, a tada ste se smeškali i napadali SRS koja je bila jedina i najglasnija u tim promenama i upozorila vas šta će da se dešava. Vi ste se pozivali na strategiju reforme pravosuđa koju je doneo neko pre vas.

Samo da se podsetimo, pošto je to napisano. To su poznate činjenice, da neki ne glume ovde nešto Bog zna šta. Sada ta ista Venecijanska komisija vam daje punu podršku i za ove promene pa ste još jači i za stav Evropske komisije.

Kada je u pitanju DOS znate da nikada ne treba da verujete. Sada imamo dokaz da i Venecijanskoj komisiji ne treba verovati, jer i prvi put su bili u pravu i sada su u pravu, a ono je različito. Čekajte, šta smo mi ovde? Zamorčići? Čega? Kakvi fokusi se sprovode nad građanima RS?

Da se vratimo na ovo kako se razmišlja o pravima sudija i tužilaca. Vidite, to verovatno na prvoj godini Pravnog fakulteta bi morali da savladate jer ne bi mogli da upišete drugu godinu. Skrećem vam pažnju opet na nešto što je bilo 2008. godine. Sudije su imale tu stalnost funkcije i vi ste rekli – ponovni izbor, opšti izbor. Rekli smo vam da je to nemoguća varijanta. Ne radi se o stečenim pravima NN čoveka koji je sudija, nego se radi i o stalnosti sudijske funkcije.

18/1 AD/TĐ 13,05-13,15

Vi ste preko svega toga prešli, pa ste rekli taj kandidata, iako je bio sudija, nije izabran, pa ste rekli nije dostojan, pa nije ovo, pa nije ono. Šta je sa onim presudama koje je on radio godinama? Kako je mogao da sudi čovek koji nije dostojan? Nije on valjda izgubio dostojnost onog dana kada je zasedala komisija na čelu sa Boškom Ristićem? Znate, dostojnost se gubi u nekom malo dužem vremenskom periodu. Nije to trenutna stvar. To je, što se tiče srpskog pravosudnog sistema, dugotrajno trpno stanje. Trpe svi.

Zašto ja vas da ubeđujem u elementarne postulate prava? To mi ne pada na pamet, jer i vi ovu promenu ne radite da biste napravili nešto normalno, u redu, u skladu sa Ustavom, u skladu sa nekim standardima. Ne. Vama je cilj da to bude što gore, da dugo traje taj proces nerešene situacije. Oni koji nisu izabrani primaće plate, baš ih briga, nit luk jeli, nit luk mirisali. Potrebno je da jedanput, dva puta godišnje se skupe u nekom amfiteatru i da zakukaju nad svojom teškom sudbinom. Oni što su izabrani ima da se vataju za glavu zbog velike količine predmeta, a vi da preispitujete vaše odluke da li ste obezbedili u pravosuđu podobne ljude.

Kroz ovo naše pravosuđe se vidi, u stvari, kakav je odnos ove vlasti prema organizovanom kriminalu. Nije organizovani kriminal maska na licu, pa obijanje itd. To je sad poprilično sa belim kragnama, epoletama itd. Niko ne bi rekao da se taj čovek bavi kriminalom. Dokaz za to daje vlast. Milijardu i 350 miliona, kako kaže vlast, oprao je Darko Šarić. Verovatno je morao da ima neke pomagače.

Znate, kada neka firma uzima kredit, pa joj traže hipoteku koja se stavlja nad nekom imovinom, pa ta hala na koju se stavlja hipoteka je pet miliona evra procenjena, pa kroz dve godine ponovo neki kredit, pa opet hipoteka nad tom halom, ona pet miliona evra. Tako procenjena. Onda sada uđe u sistem prodaje, početna cena 450 hiljada evra. Znate, nema tog pravosudnog sistema koji može to da opere tako fino da se ne vidi da je ovde u startu planiran neki kriminal. Da ne pričam o "Metals" banci i svim onim likovima iz Novog Sada, pokrajinske vlasti itd.

Tu ću da stanem. Sami se bavite time. Šta se dešava sa našim pravosudnim sistemom? On je pod kontrolom. Kako? Bez izveštaja državne bezbednosti niko nije mogao da dođe u uži izbor. To su priznali. To nije moje, to su priznali ovi iz pravosudnih organa, da su konsultovani čak i ti eksperti. Jaki eksperti. Onda, imamo i advokatski lobi koji je u vezi sa nekoliko stranaka. I oni drže pod kontrolom. Tačno se zna – južna Srbija. Tačno se zna – Šabac. Tačno se zna - Vojvodina. Tačno se zna kome se dostavlja predmet. Nema tu prirodni broj kako će sudija da dobije. Ne, tačno se zna. Tačno se zna koji su predmeti završeni i došli na izvršenje. Vraća se sve na ponovni postupak da bi se sačuvala nečija imovina i tačno se zna koji će advokat da dobije predmet.

Da bi se to očuvalo, unosi se konfuzija u ceo pravosudni sistem. Ovde se kao sitne kosti podbacuje izbor sudija, izbor tužilaca, organizacija pravosuđa. Ovo je za široke narodne mase. Ovo je za jednu patetičnu priču kako sudija ne sme više da se šeta, onaj što nije izabran, jer je on povređen, pobogu itd. Onda, od ideje do ideje, javljaju se svi mogući sufleri iz inostranstva, kako kažu da je to proevropsko, najbolje, super najbolje. Samo kada se to uradi, mi smo, ma kakav Brisel, mi smo već preskočili Veliku Britaniju, na pola Atlantika smo prema Njujorku.

Ovo je jedna lepa priča u koju neko treba da poveruje. Ali očigledno sa pravosuđem neke stvari nisu završene – neki predmeti, neke druge stvari, jutros sam vas podsetio da postoji jedan uvrnuti sistem vrednosti. Duvači u balone su napredovali. Oni koji su spaljivali ovu zgradu su napredovali. Oni koji su išli na jedno egzotično ostrvo da traže pare su napredovali. Neki su se u međuvremenu i

posvađali itd. Pravosudni sistem je ona poslednja slamka spasa za svakog pojedinca, jer pored garantovanog prava na žalbu, postoji još jedna garancija, da će se pred nepristrasnim i nezavisnim sudom sve to ispitati.

Sada je stvarno devalvacija pravne profesije da o ovome ozbiljno pričam sa ljudima koji ne žele to da čuju. Njima je bitno 126 i onda krenu mediji – sredili smo, to je najbolje, to je fino, imamo puno poverenja. Kažite mi onda, sa kojim poverenjem idete prema čoveku koji 20 godina čeka da se reši neka parnica? Ili, sada da pričamo o suđenju u razumnom roku. Šta vredi da vas neko podseća na to, kada to svi znamo da se ne poštuje. Jednostavno, nema potrebe da se ozbiljno diskutuje. Ovde samo treba da se skine maska, da se vidi zbog čega se maltretira Skupština i neki se, naravno, u tome saučestvuju i zašto se to radi u toku decembra, gde se najavljuju neki epohalni rezultati i, po potrebi, tu je Evropska komisija, tu je Savet Evrope, tu je Venecijanska komisija, tu je GREKO, tu su neke međunarodne institucije koje uvek daju saglasnost.

Zašto daju saglasnost? Njima odgovaraju svi koji kažu da su za EU, za NATO pakt. Ko god to kaže na političkoj sceni Srbije, on je miljenik zapada. Može da bude ubica, može da bude kriminalac, može da bude i Neron koji pali sve redom, može da bude šta god hoće, ali je važno da oni kažu – svi za EU, svi su za propast. Ako su svi, vi ste sami građani Srbije odlučili da propadnete. Šta da radimo mi iz EU, propadnite. Mi ćemo da vam pomognemo u vidu nekog kredita, u vidu nečega itd. To je taj proevropski put kojim nas vodi Boris Tadić, DOS i sva agregatna stanja DOS. Zahvaljujem, gospođo Đukić-Dejanović.
Gospođo Čomić, moram samo da vam kažem, ne ulazim u sadržinu ovog amandmana zato što nemamo ni mišljenje Vlade povodom ovog amandmana. Ali, dobro, to ništa nije čudno. Znate, ovde se žuri što pre da se upadne u Atlanski okean bez ikakvog razmišljanja.

Moram da vam skrenem pažnju, i pored najbolje volje da vidim koje je mišljenje Vlade, ne mogu da vidim to mišljenje Vlade. Treba da se bijem sa nekim u ovoj sali, recimo sa Nadom Kolundžijom, da bih uzeo taj jedan jedini primerak izveštaja sa mišljenjem. Naravno, razlikujem se od demokrata. Poštujem žene i smatram da treba da rade 33 godine, a ne 38 godina kao ove njene demokrate.

Gospođo Čomić, još uvek sam predsednik nekog Odbora za finansije. S obzirom da imamo veliki problem sa tim odborom, zato što devet koji predstavljaju većinu iz ovih stranaka koje su na vlasti, teško kad mogu da se skupe. Uz velike napore sam odlučio da uvek održimo tu sednicu kada oni kažu da mogu da se skupe. Verujte, i to je mnogo teško.

Danas je zakazana u pola jedan, navodno, ta sednica. Morao sam da radim ovaj posao.

Gospođo Čomić, da li me čujete? Mnogo mi je drago da me čujete, pošto ne pričamo o imaginarnom broju, nego o vrlo konkretnim stvarima, znate? Pošto sam imao preča posla, da branim ovde amandmane, otišao sam u pola jedan. Gospođo Čomić, da li me čujete? I, nikoga nisam zatekao u sali. Onda sam čuo da su podneti amandmani. Naravno, tri amandmana Odbora za finansije. Nemam nameru sa sprovodim istragu, da vam kažem. Ali, ni ti postoji saziv koji je potpisao Zoran Krasić, za sednicu Odbora za finansije, a video sam spisak onih koji su se potpisali da su bili prisutni. To je osam, znate? Znate, kvorum je devet.

Vi ovde možete sa 126 glasova da pretvorite u to da ja izmišljam. Možete sve da uradite, znate. Ali, ne možete jednu stvar da uradite, da poboljšate za 1% bolji život građanima Republike Srbije. To je vaš problem. Možete ovde sa nama da se preganjate da li je bilo mišljenja ili nije, da li je ovde dostavljano, da li je po Poslovniku ili nije, ali promil boljeg života ne možete da obezbedite.

Zbog tog promila boljeg života, za koji se nadam da postoji prostor, postoji prostor da molo bolje građani Republike Srbije žive, ovde neprekidno sedi i moram da vam kažem da vam sa velikim zadovoljstvom jedem dušu. Sa velikim zadovoljstvom. Ali, treba da znate, ovo je najbrutalniji oblik falsifikata.

Ne treba mi dan za glasanje. Ne treba mi ni satisfakcija da li sam u pravu ili nisam u pravu. Građani Srbije mnogo dobro znaju ko je u pravu.
Gospođo Čomić, ovaj amandman sledi ovaj prethodni, tako da mi je čudno ovo obrazloženje da se Vlada poziva na član 28. Zakona o budžetskom sistemu, a prosto mi je nezgodno da konstatujem, da kada su u pitanju amandmani Odbor za finansije, to niko nije konstatovao, da ni to nije usaglašeno matematički.

Ne znam kako ćete da izađete sa ovom ispravkom amandmana koja je došla navodno u četiri i nešto, ali dobro. Šta je poenta ovog amandmana? Poenta ovog amandmana, poštovani građani RS, je da vam država tokom 2011. godine bude za tridesetak milijardi dinara jeftinija. Sada će neko da postavi pitanje – kako može da bude jeftinija, kada se ubiše ovi eksperti objašnjavajući da ona mora da bude skupa, da moramo da se zadužujemo itd?

Kada budemo govorili o amandmanima na član 7. o ekonomskim kalsifikacijama, svi poslanici SRS vrlo konkretno će da vam kažu šta je sve neracionalno da se finansira u okviru razdela i ekonomske klasifikacije od ministarstva do ministarstva, počevši od predsednika Republike, kome želimo da uskratimo pravo da putuje u inostranstvo jer ne znamo što džabe čovek troši pare. Svi njegovi putevi su bili katastrofalni za RS jer je rezultat nula, ali da ne pričam dalje o tome.

Sada moram da skrenem pažnju zbog onih koji se kobajagi malo nešto razumeju u ekonomiju, ovi veliki ekonomski analitičari, diplomirani sociolozi, psiholozi itd, grakću sa svih televizija, navodno kritikuju Vladu RS, a onda isti ti novinari časte ministarsku finansija da je ekonomska ličnost 2010. godine. To da shvatite, u pitanju je velika igra, pošto znamo ko finansira ove medije i ko ih drži.

U čemu se ogleda poenta? Poenta je u tome što ova država tokom 2011. godine u smislu vlasti, onoga što se mora finansirati, može biti mnogo jeftinija. Evo nekoliko primera. Ako meni niste verovali pre nekoliko godina, sada morate da verujete ovim vašim prijateljima iz različitih tzv. komisija, koji kažu da ukupne javne nabavke u RS iznose oko četiri milijarde evra. To su državni organi, lokalna samouprava i sistem javnih preduzeća, doduše, ne baš sva, ne primenjuju i ne poštuju Zakon o javnim nabavkama, ali ona koja poštuju – poštuju.

To je četiri milijarde evra. Oni su matematički izračunali da se 20% nenamenski troši, a neki kažu i da se krade. Da li ste razumeli, gospođo Čomić? To nisam ja napisao, nego Greko, venecijanska transparentna Srbija, ova ćelava itd. Ima putno tih koji vas prate. Oni su plaćeni iz inostranstva da vrše monitoring nad vama. Oni vas samo posmatraju i beleže i onda odu tamo pa vas tuže i onda se ovde trese koalicija, rasturaju se kapaciteti koalicioni itd.

Oduševljen sam sa ovim što sam malopre čuo od gospodina Vlajka Senića, samo mislim da je pogrešio lokaciju gde to treba da priča. Treba da ode ispred fabrike "Zastava" i da se slavodobitnički radnicima. Nadam se da neće da prođe isto kao što su prošli Vlahović, Đelić i Pitić. To mu ne želim, ali ako njih uspe da ubedi, onda će vam biti jasno zašto se smejala gospođa Dragutinović dok ste vi to, gospodine Seniću, pričali. Ali, to ćete vi da rešite na drugi način.

Znači, 20% to je 800 miliona evra, nestane, gubi mu se trag u toku godine. Verovatno se malo omrse oni koji učestvuju u javnim nabavkama, oni koji raspisuju javne nabavke, ali gro sredstva znaju neki bankari, a mislim i da predsednik, odnosno

sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost sa svojim sistemom BIA, mia, dia, itd, da vrlo dobro znaju gde završe te pare, za šta se koriste, ko se finansira i kako država treba da izgleda.

Tu postoji, gospođo Dragutinović, neki prostor da se malo uštine da bi bila država malo jeftinija. Znam da imate iskonsku potrebu, vi, DOS, da se stalno povećava deficit i da se traže izvori sredstava za poriće deficita. Sada to okrećem na tumbe, pa kažem – zbog čega se pravi deficit? Koje su potrebe koje ne možemo da realizujemo putem poreza, carine i drugih stvari? Došao samo do zaključka da za 30 i nešto milijardi dinara pravite deficit zbog nečega što predstavlja luksuz za svakog građanina RS, ali predstavlja i iskonsku potrebu za one koji su bliski organizovanom kriminalu, mafijašenju, korupciji, kako hoćete to nazovite, ali štetnim pojavama po građane RS. To smo ovim amandmanom promovisali, napisali.

34/1 GI/VK 17,40-17,50

Inače, kada se ovde razglaba povećanje agregatne tražnje, pa onda kažu - u nekom periodu i nije loše da se ide na zaduživanje radi pokrivanja deficita, da bi se obezbedila veća uposlenost, onda znajte 1930. godine i nekim ranijim godinama to je pratilo i smanjenje poraza i dažbina, kako bi se otvarao prostor da se reši pitanje nezaposlenosti. Ovde kod nas to ide na tumbe. Povećava se zaduživanje, povećava se finansiranje neproduktivne državne administracije, povećava se poresko opterećnje prema privredi, tako da sve ide iz sive u tzv. crnu ekonomiju, a onda imamo na delu čist voluntarizam, političku podanost, medijsku podanost, prihvatljivost da bismo na kraju godine opet konstatovali kako smo ostvarili epohalne rezultate, a oni će da se ogledaju u tome što ćemo sve da prodamo, sve ćemo da potrošimo i ponovo ćemo da se zadužimo, a onda će neki veliki genije da kaže – imamo rast bruto društvenog proizvoda, virtuelni, od 3% i verovatno ćemo imati neku inflaciju, koja je podnošljiva.

Na taj način vidimo da ne postoji principijelna razlika između zaduživanja putem Narodne banke i primerne emisije i MMF, Svetske banke i ostalih, ja ih nazivam protuva, koji vrlo rade žele da nam daju neke kredite, da nas zaduže, jer su apsolutno sigurni da će svake godine Ministarstvo finansija, bez obzira na agregatno stanje da se ponovo zadužuje da bi se razduživalo, pa ponovo zadužuje, razduživalo, pa onda jedne godine se proda "Telekom", pa tako dve godine zadužuje da bi se razduživalo, pa se onda proda EPS, pa se razdužilo, pa onda idemo na hipotekarne obveznice, pa zadužujemo – razdužujemo i posle nekog vremena konstatujemo da nemo više šta da prodamo, a u međuvremenu, kao posledica te i takve porazne politike jeste da će između 36 i 40.000 građana Republike Srbije svake godine više da umere nego što će da se rodi u ovoj zemlji. Naravno, ići će ono beznaće, depresija, i druge stvari. To radi Vlada Republike Srbije od 2000. godine u kontinuitetu, iako je 70 milijardi evra uzela kredita, pomoći, donacija, svega i svačega. Za jedan promil građanima Srbije ni jednog trenutka nije bilo bolje, od kada je došao DOS na vlast.

Naravno, vi ćete da odbijete ovaj amandman, samo ići će na štetu građana Republike Srbije.
Član 3. pod b) kaže ovako: Poštovani građani, u toku 2011. godine Boris Tadić sa svojim koalicionim partnerima zadužiće državu za 409 milijardi dinara. To je dinarska protivvrednost različitih zajmova i kredita u evrima i u dolarima.

Šta to u prevodu znači? To znači da će devizne nekako da dođu, na bazi zaključenih ugovora, u 2011. godini. Kada dođu te devize, one treba da se pretvore u dinare. Ili da se sterilišu. E sad, u tim velikim pojmovima krije se najobičnija stvar. Naime, 35% ide onima koji daju ta sredstva iz inostranstva. Ostatak, kada dobije novčani iznos, neće biti plaćen investitorima, kao što postoji sada dug za Vrhovni kasacioni sud, a ja sam podneo amandman i tražio da se pod rimsko 6. izbriše kredit od 200 miliona evra za koliko se Srbija u toku sledeće godine zadužila kod Evropske komisije, a to je zajam za makrofinansijsku pomoć. Ovu makrofinansijsku pomoć možete da tumačite kako god hoćete. A šta nam je garancija? Ova vlada kaže da je 5. jula o.g, zapamtite, 5. juli je pre 22. jula, a 22. jula je doneto savetodavno mišljenje, po kome, znate i sami, ovo nelegalno-legalno na Kosovu i Metohiji, a 5. jula ovi su znali šta će da bude i uslovljavali su Evropsku komisiju i oni su zaključili memorandum. To je memorandum o prodaji Kosova i Metohije. Po tom memorandumu, njima su važniji 200 miliona evra, da popune neke svoje koalicione dogovore i sporazume, nego bilo koji kvadratni santimetar zemlje Srbije.

To je ta ušteda. I ne samo ušteda, nego žigosanje. Žigošemo za sva vremena ovu pronato, proevropsku politiku koja znači uništenje Republike Srbije. Zadužuju se kod onih koji otimaju Kosovo i Metohiju. A da ne bi bilo otimanje bez igde ičega, hajde da uzmemo 200 miliona da obezbedimo makroekonomsku stabilnost. Znate za šta? Opet da se vrate krediti ovima u EU i navodno da se pomogne posrnuloj privredi.

Kome vi da pomognete kad ne plaćate ni struju, ni vodu, ni grejanje, ni izvedene radove koje su građevinci kojim slučajem došli u situaciju da rade sa vama? Vi samo plaćate stranim firmama koje izvode radove u Srbiji. Domaćim firmama ništa ne plaćate. Vi ste uništili građevinsku industriju. Vi to tvrdite u vašim statističkim podacima. Neka vam je nazdravlje ako usvojite ovakav predlog zakona o budžetu.
Gospođo Đukić-Dejanović, ovo je moj veliki doprinos smanjenju deficita i ovo što ću da objasnim ovim amandmanom uklapa se u onih 30 milijardi što treba da se smanji. Vrlo prosto i jednostavno. Ne znam zašto bi se država zaduživala kako bi predsednik Republike povećavao troškove. Mislim predsednik Republike kao državni organ, ne ovo drugo, nego državni organ.

Vidite, građani Srbije, predsednik Republike kao državni organ koštaće vas skoro 243 miliona dinara. Od toga 242 miliona će biti iz budžeta od strane, kaže se, poreskih obveznika, međunarodnih kredita itd, a dobiće samo milion dinara neku donaciju.

Ovde ste planirali 66 miliona za službeni put. Ja sam predložio da se to smanji za 6 miliona. Ipak državni organ treba da postoji, pa ne treba sad uzeti svih 66 miliona, nego neka mu ostane 60 da švrćka po Srbiji. Smatram da je sa izvinjenjima u inostranstvu završio, pošto je grešan bio u mladosti, pa gde god se pojavi mora da se izvini, a od putovanja u inostranstvo imao samo štetu. Kažite mi jednu mirovnu misiju, jedno dobro delo koje je urađeno tokom putovanja u inostranstvo. Nema ga. Jedino kada ode tamo da dobije zadatak šta treba da uradi itd.

Dalje, usluge po ugovoru, šta će mu? Sve za džabe ima. Da ga savetuje neko? Ne daj bože, ovi što ga savetuju, katastrofa. Miki Rakić, pa Cvijan… Nije više Cvijan, Cvjetan, kako beše, ne znam, Cvetko neki. Jovan Rakić, Šafer… Šafer beše? Pa Krstić. Ima šta hoćete, koliko hoćete ima tamo.

Naravno, računam da i ovo oko Narodne kancelarije se ne vidi baš ovde itd, ali ne znam šta će predsedniku Republike Narodna kancelarija kad ima celu Vladu. Jedino ako hoće preko Narodne kancelarije da kontroliše šta radi oni u Vladi, ali već ima ceo otpor u svom kabinetu. Onda ima onaj vojni deo. On nije ovde na ovoj poziciji, on je kod Ministarstva odbrane. Znači, ima sve. Verovatno mu fali još samo video nadzor za celu Srbiju, ali u nekim opštinama gde su demokrate na vlasti

već postoji video nadzor. U Rakovici ne možete da mrdnete, Milić u kancelariji ima tačno sa svake zgrade, pikira i ovako gleda da li se nešto tu ne dešava čudno. Ne daj bože da neko postavi bespravno objekat na lokaciji gde je on zamislio da bude bespravni objekat.

Znači, računam ako se smanji pozicija i ukupan trošak za predsednika Republike, kao državni organ, onda ćemo manje da se zadužimo. Ovo je čisto ekonomski opravdano. Sa gledišta politike, turbo opravdano. Stvarno mislim da smo posle svakog puta podvlačili crtu da vidimo šta je plus, šta je minus. Nema čak ni neutralno, sve je minus do minusa. Znači, takva je ta spoljna politika, takve su te aktivnosti. Sa 60 miliona može da se švrćka po Srbiji, na Taru da ode da igra košarku itd. To može Srbija da podnese, to nije problem, ali zaduživati građane RS, pa prilikom otplate ponovo se zaduživati, pa reprogramirati, pa garancije, pa ovo, pa ono, a efekat nula, mislim da to nije opravdano. Mislim da nije opravdano, u vreme krize svi treba da stegnu kaiš. Kako su lokalne samouprave za ove dve godine stegle za 50 i nešto milijardi? Kao su ovi penzioneri stegli kaiš, odrekli se usklađivanja penzija. Šta će njima usklađivanje penzija? Stegli kaiš, za još jednu rupicu pomerili, da bi bilo bolje. Oni rupicu na ovu stranu, mafijaši rupicu na drugu stranu. Oni sve deblji i puniji, jaki, biznismeni.

Siguran sam da će gospođa Koludžnija da podrži ovaj amandman. Ovo je pravi doprinos stabilizaciji javnih finansija. Gospođa Dragutinović stvarno ne bi smela, ona je deo tima. Doduše, ona se igra sa brojkama, ali računa da ćete vi kao politički lider ZES predano da podržite ove amandmane, jer smanjujemo zaduživanje države za 33 milijarde.

(Predsednik: Samo se nemojte obraćati, molim vas, poslanicima, nego parlamentu.)

Nešto ste rekli, gospođo Đukić? Vi ćete da glasate za? Drago mi je.
Moram da krenem sa pohvalama, gospođo Đukić Dejanović, moram da hvalim ljude koji su zakazali ovu sednicu, jer vidite i sami koliki je značaj Predloga odluke o razrešenju Slobodana Pavlovića. Nekoliko puta je značajnija ova odluka, od budžeta, od zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, od pravosudnih zakona, svih zajedno i svakog pojedinačno.
Kada čujete ovo što je gospođica Jovanović rekla, onda vidite da ste se vi uhvatili u borbu protiv korupcije i kriminala i dajete prostor od pet sati za razračunavanje. Mislim da, u ovih dve godine, koliko ste na vlasti, ovo je danas jedina tačka gde ste dali najveći doprinos borbi protiv kriminala u Republici Srbiji.
Naravno, to odgovara i ovom testu ''OMSVRSSBT'' i ovom testu ''OIGS'', u okviru NPS. Da ne čitam ovo, dugačko je, mogu da istrošim nepotrebno ovo vreme. Znači, NPS je Nacionalni prosvetni savet, ovo ''OIGS'', to je ocena izdržljivosti građana Srbije, a ovo ''OMSVRSSBT'', to je ocena mentalnog stanja Vlade Republike Srbije sa Borisom Tadićem. To nećete, gospodine Obradoviću, da nađete u "Politici", to ću vam dati preko "Velike Srbije" i na drugi način, te vrlo tačne podatke, sve je to izmereno.
No, da krenemo. Slučaj Slobodan Pavlović se razrešava. Samo da vas podsetim da gospodin Ninić, gospođo Dejanović, kontaktirao je sa nadležnim organima povodom ovoga što ste mi dužni od pre dve i po godine, ono što je Mlađa napisao oko pranja para tokom renoviranja Narodne skupštine. Još je predkrivični postupak u toku, tužilac je to uzeo, uzeo je to i UBPOK, treba da se saslušaju neki učesnici u toj velikoj aferi. Mislim da će to isto biti kao sa Slobodanom Pavlovićem. Koje će ime da bude, pretpostavljam da vi to znate.
Da ne bi bilo i dalje nekih afera, opet moram da pohvalim Vladu, gospođo Nado. Vlada Republike Srbije je na vreme donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Došlo je do blagog povećanja tih plata kod onih najdaljih platnih razreda, te nemate potrebe da pravite ovde rešetku, da neko skače kao u rumunskom parlamentu. To vas hvalim.
Znači, išli ste u susret problemu, da ljudi ne izvršavaju samoubistva, obzirom da vrlo teško mogu da sastave kraj sa krajem, a oni koji imaju 45 godina, do šezdeset i osme kako će da sačekaju penziju, nek' im je bog u pomoći.
Znači, Slobodan Pavlović se razrešava zato što je u sukobu interesa. Međutim, gospođo Dejanović, da vam objasnim još jednu stvar. Mi imamo veliki problem u državi – Komisiji za hartije od vrednosti prestao je mandat pre dve godine i još nema predloga za novu komisiju. Pisali smo vam, gospođo Dejanović, više puta smo se obratili, pozvali smo sve poslaničke grupe da daju svoje predloge kandidata, pošto je taj zakon još anahron, pa poslaničke grupe predlažu itd. Još nema ničega.
Skrećem vam pažnju, prestao je mandat odavno toj komisiji i eno ga Štimac se stalno slika, te preuzimanje, te ovo, te ono itd. Znate koja je afera bila u vreme dok je Labus još bio potpredsednik Vlade, oko preuzimanja akcija "Knjaza Miloša" itd. On i dalje radi.
Znači, ovde je neko video oko Pavlovića da nešto nije u redu, pa je pokrenuo i kod Komisije za hartije od vrednosti se ćuti. Istekao je mandat, a oni rade ljudi, baš ih briga, imaju kontinuitet nedostatka legitimiteta. Neverovatna stvar. To su sve epohalni uspesi ove proevropske, prosocijalne i prosrpske Vlade.
Videli smo da je gospodin Pavlović napredovao u ovoj svojoj karijeri. Što je više imao krivičnih prijava, što je više imao presuda, što je više imao situacija da se veštači sve što je on radio, on je u društvenoj hijerarhiji napredovao, napredovao i došao do mesta da bude vrlo blizu Miloljuba Albijanića, od milošte zvanog "Veselko". Njemu je upravo bio potreban takav stručnjak, koji zna da sredi fakturu, profakturu, da naruči da popije, da pojede, da opere, da plati bakšiš, da plati ovo, da plati ono.
Sada se postavlja pitanje da li ima još takvih pacijenata u NPS? To su ljudi koji osmišljavaju programe, obrazovni sistem. U svakom pogledu treba da budu primer, ne samo učenicima, đacima, nego kolegama, nastavnicima, profesorima. Kada oni nešto sa tog svog sastanka izbace, obaveste javnost, to je dogma, zato što je trust mozgova radio na tome, profesionalci, ne amateri, profesionalci koji rade za pare, ne rade za džabe, stručnjaci, ne diletanti.
Onda vidimo da se potkrao krajnje sumnjiv tip i danas pričamo o tim problemima našeg obrazovnog sistema. Nije onda ni čudo. Ako takvi ljudi osmišljavaju obrazovni sistem, definišu programe itd, na neki način utiču i koja će količina znanja da bude prisutna kod naše dece kada uspešno sa trojkom završe neki predmet i onda vam je sve jasno.
Znači, sve je nakaradno postavljeno, sve je na tumbe postavljeno. Sistem vrednosti je obrnut, uvrnut, izokrenut. Kriminalci indukovali vlast. Neću da upotrebljavam one reči koje upotrebljavaju oni moji neprijatelji iz EU kada mene citiraju, vi znate na šta mislim.
Što se tiče ovog pranja za ovaj sistem koji još nije pao, na nekim drugim mestima padaju sistemi za prebrojavanje, a ovaj naš sistem funkcioniše, jeste da je polovan došao, budžetska inspekcija je, gospođo Dejanović, radila i revizor je radio. Da li znate zašto se ne vodi krivični postupak protiv odgovornih? Nije došao odgovor nadležne komisije Narodne skupštine.
Pogledajte vi sa Necom Konstantinovićem šta on tu radi. To vam onako blago skrećem pažnju, pošto znate da unapred neke stvari najavim, znam šta je problem i znam odmah i rešenje. Pogledajte nešto, blokirali su pravosuđe. Onaj Lučić nikada nije ni imao imunitet, a ima nekih drugih koji se kriju iza toga. Dobro, to ćete vi da rešite vrlo efikasno, znam.
Znači, nalazimo se na tom terenu i sada vam skrećem pažnju koji su naši kriterijumi ovde. Kad kažem naši, mislim na većinu, pošto ona sve ovo definiše, glasa itd. Da li su ti kriterijumi objektivni?
Da vam otvoreno postavim pitanje – ako Slobodana Pavlovića razrešavamo zbog sukoba interesa jer radi dva nespojiva posla, zašto niste uradili kao sa pokrajinskom skupštinom, pa napravili da su spojivi poslovi, napravili kao sa gradonačelnicima i poslanicima, da budu spojivi poslovi? Šta to košta – 126 ruku. Bosa Nenadić ima da se povuče u onu njenu mantiju, ne sme da pisne - to je proevropski. Zašto je proevropski? Zato što je njih 126 reklo, i to je zakon. Kakve evropske komisije, tu je 126 ljudi. Nekad je bilo 70, dok je bio Božović, i kaže – sa 70 ni zemlja neće biti okrugla, ima da bude četvrtasta. To je nešto slično što radite i vi.
Znači, sukob interesa. To je jedan od razloga za razrešenje. Postoje mnogo značajniji razlozi koji bi morali da se koriste da se neko razreši, a vi ćete u prethodnoj tački, praktično, izabrati ljude koji su u istom položaju kao Slobodan Pavlović. Prvi primer je Gašo Knežević. On je primenio Nacrt zakona kada je bio ministar prosvete i napisao u rešenju: "Ovo odlučujem u skladu sa nacrtom zakona", a niko nije video zakon, zakon nije ni donet, nije bilo u Vladi razgovora o zakonu.
Ako takav čovek uđe u Savet za visoko obrazovanje, onda možete da zamislite za šta je on spreman sve da digne ruku i da glasa.
Da vas podsetim, gospođo Čomić, sećate se nekog Dragoslava Šumarca, bio je nekada ministar građevine, u onoj prvoj Vladi od 25. januara 2001. godine, u narodu poznat tako što kada ode kod predsednika Vlade raportira kao podnarednik: "Dragi predsedniče Vlade, javljam se na raport, građevina u Srbiji dobro stoji."
Sećate li se onog kada je padala vaša Vlada, kada je farbao brkove u prvom redu? Imao svoju geodetsku firmu, kao ministar…
(Predsednik: Molim vas da vodimo računa o dostojanstvu svih građana Srbije i lica koja pominjete.)
Upravo zbog dostojanstva građana Republike Srbije iznosim opšte poznate činjenice, da se ne zaborave te činjenice. Kako mi se čini, i on se muva tamo u nekoj inženjerskoj komori. Isti su kriterijumi kao kod Slobodana Pavlovića. Slobodanu Pavloviću stavljate na teret dve funkcije, a imate u prethodnoj tački pola njih koji imaju oho-ho funkcija.
Sećate se da su bili pravno zabludni neki profesori beogradskog Pravnog fakulteta, dok su bili poslanici u Narodnoj skupštini. Branio ih je Boško Ristić. Možete misliti kako ih je odbranio.
Gde je tu objektivnost, gde je tu isti kriterijum? Njih dvojicu je predložila Vlada Republike Srbije. Znate kakve su ove naše vlade od 25. januara 2001. godine na ovamo? Feudalne, nište se svi principi da bi se ušlo u Vladu, zaboravlja se sve ono što je rečeno, ne samo u kampanji, nego i godinu dana pre toga.
Znate li da ćete da glasate i za Darinku Matić Marojević, po onoj prethodnoj tački? Na spisku je. Marović, izvinjavam se, možda sam pogrešio prezime. Znate li šta ste pričali 2000. godine o toj gospođi kao profesoru i dirigentu? Samo da vas podsetim, ne želim da promenim vašu odluku, ali samo da vas podsetim.
Sećate li se Oskara Kovača? Šta ste o njemu pričali? Sad ste u koaliciji, sad morate da prihvatite i Oskara Kovača, profesora Oskara Kovača.
Da vas podsetim, i da podsetim vaše birače koliko ste dosledni, i da sami proniknu šta je to uzrok, zbog čega toliko često za 180 stepeni ste u stanju da promenite stav, mišljenje. Ne birate sredstva. Šta je u pozadini? Pare. Želite da kontrolišete, da imate što više para, da se pitate za sve i sve može da prođe, može i ovako, može i onako. Mogu da se pogaze svi principi, samo da budete blizu para, bez obzira na test ''OIGS'', test ocene izdržljivosti građana Srbije. To treba narod da zna, ne zbog onoga što će da se desi na nekim izborima itd, ne, nego da kada čuju nešto da predlažete, da se odmah pozovu na iskustvo, da se podsete šta je bilo, kako je bilo, zašto je bilo, šta su rekli, zašto su se borili, za šta su krvarili, za šta su rekli nikad, nikad, nikad, pa opet prihvatili.
Šta je uzrok? Šta je motiv? Pare. Volite pare više nego bilo šta na svetu i da biste dobili pare, nije ni bitno koliko, sve ćete da glasate, ako treba i rukama i nogama. Sad imate vrlo jake argumente za pritisak. To je, ako su u pitanju pare - radimo po nalogu Svetske banke i MMF-a. To je kao da je neki apostol rekao.
Inače, vi vidite računa o narodu, ali ne smete zbog njih ništa da menjate, to je zakon. Videli ste i sami kako se menjaju. Može da se preispituje odluka, ima se i pravo na žalbu, iako ništa nije promenjeno u Ustavu, niti u bilo kom zakonu za ovih godinu i po dana. Ne, rekla je neka komisija iz Brisela, a Belgija nema vladu. Da li znate to?
Gospođo Đukić, Belgija još nije formirala vladu. Sedište te njihove vlade je u Briselu. Za mene bi bilo sramota da dođe neko iz Belgije i da dođe da mi priča kako treba da se organizuje država, a nisu svoju državu organizovali, ne mogu da se dogovore oko vlade i oni nama drže predavanje. Ne znam ko sme sa njima da razgovara o tome? Bruka i sramota da razgovarate sa njima oko vlade, o nekim evropskim standardima. Kako oni to primenjuju njihove evropske standarde, kad ne mogu da naprave vladu? Šta je teško da se napravi vlada. Samo 50% plus jedan glas, samo toliko.
Idite pa ih naučite kako se to radi. Podmitiš ovoga, podmitiš onoga, završite posao, prenesite im ta iskustva. Bogata iskustva ovde imate ako se formiraju vlade, čas posla, baciš ruku u pola šest, završeno. To je evropski standarad, a ne ono tamo te Valonci, te Flamanci. Pustite to, kako ih nije sramota da se svađaju. Vidite koliko afirmativnih stvari dajem, gospođo Đukić Dejanović, o ovoj vladi koja je formirana zahvaljujući tome što ste vi predsednik Narodne skupštine i tako možete da izvozite ova naša iskustva, možete da zaradite, može da to bude najbolji izvozni posao Republike Srbije, da izvozimo načela politike DOS-a u svim fluidnim stanjima.
Sada, gospodin Pavlović, da znate, gospođo Đukić Dejanović, neće čak ni da se nasekira kada čuje da je razrešen. Neće, on će da kaže – jedna briga manje, ali neće da se ne sekiraju ni oni iz Agenciju za borbu protiv korupcije. Jutros sam se uplašio kada sam kupovao cigarete na trafici, vidim piše natpis – policija otvara poštu pre nego što dođe do Agencije za borbu protiv korupcije. Meni nije ništa to čudno.
Ko je na čelu Agencije za borbu protiv korupcije? Čedomir Čupić, glavni otporaš. On nije tu da se bori protiv korupcije na nivou cele države, nego da kontroliše ove na vlasti, jer znate ono "Otpor" – mi vas samo posmatramo. On sprovodi monitoring nad vama, to ćete bolje da razumete, pošto ste sada u tranziciji, pa morate da budete transparentni.
Izvinjavam se građanima Srbije, možda sam bio konfuzan, ali moram da prevodim da bi oni bolje to shvatili, pošto se očigledno te reči bolje razumeju nego ove naše srpske reči.
To je naša situacija sa ovim prosvetnim savetom, i kad već pričamo o nečemu što se zove Bolonja, svi su dali poprilično veliki doprinos ovom nakaradnom izgledu obrazovnog sistema Republike Srbije. Najveći doprinos u opravdavanju ovog nakaradnog sistema imao sam malopre prilike da čujem, kada je vršena analiza zašto se bune studenti u Velikoj Britaniji i Srbiji. Kaže se – u Velikoj Britaniji se bune zato što im je školarina podignuta tri puta. Isto se zbog toga bune i studenti u Srbiji, što njihovi roditelji ne mogu da plaćaju ni ovu školarinu, isti je razlog.
San svakog normalnog čoveka u ovoj zemlji je da kada dođe vreme da ode u penziju, tu penziju ostvari pod istim uslovima kao što je ostvario i gospodin Krkobabić, a svakom studentu je san da pod istim uslovima se školuje i studira kao Čedomir Jovanović, Boris Tadić, Zoran Krasić, Slavica Đukić-Dejanović, jer od ovog proevropskog nastupila je katastrofalna šteta na svim poljima, apsolutno na svim poljima.
Ako mislite da prodajom "Telekoma" možete da rešite sve probleme, pa čak i ono što je Slobodan Pavlović, Gašo i da ne ređam dalje, nećete uspeti. I to je malo za Slobodana Pavlovića, Gašu Kneževića i ove.
Skrećem vam pažnju, opet unapred, nisu sisali vesla ovi sa zapada. Plaše se da ne pokvarite njihove kontrolore koji vas kontrolišu, da njihovi kontrolori ne dožive ono što je doživeo Montgomeri. Draža mu je Srbija nego SAD, po prestanku funkcije, pa je onda ovima sumnjivo sa zapada, dadosmo velike pare da se ovo potkupi, pošto je ovo jeftinije nego avioni i bombe, ali ovi zaradiše i ove naše posmatrače. Da bi se sačuvali oni da njihovi posmatrači se ne bi pokvarili, verovatno će da krenu mnoge istrage, a kao što može nacija da primeti, poprilično žalite za Darkom Šarićem, pogotovo ovi iz Novog Sada, koji su na vlasti.
No, o tom potom. Ako sam uspeo, gospođo Đukić Dejanović, da vam kažem da vam je loše društvo sa kojim ste u Vladi, biće mi drago. Ako sam uspeo građane Republike Srbije da obavestim, ne da ubedim, nego samo da ih obavestim. Ubeđivaću ih za meseca dana na ulicama, ali ako sam uspeo da ih obavestim da shvate zašto postoji ovakva vlast ili zašto teško žive i koliko su nezajažljivi predstavnici vlasti pojedini, malo tu ima poslanika, odmah da se razumemo, isključeni su oni iz tog procesa, taj proces je kod Karamele, kod Mace. To su ti čuveni nadimci velikih boraca za demokratiju. Znači, ako sam uspeo da ih obavestim da mogu da lociraju gde je uzrok njihovih životnih problema, onda smo, gospođo Đukić i vi i ja postigli veliki uspeh.
Hvala vam što ste imali strpljenje da me slušate i da ne uzmete cipele mojoj deci.
Gospođo Dejanović, bez obzira što su nam ukradeni mandati, trenutno vodimo – 7:6, sedam radikala protiv šest poslanika vlasti. To samo da se zna, radi javnosti. Znači, ni krađe ne pomažu. Mnogo smo jaki, šta da radimo.
Da krenemo sa ovim predlogom odluke. Neću upotrebiti ime ove gospođe, jer šta god bih rekao na račun te gospođe, sa imenom i prezimenom, bilo bi nagađanje i ne bi bilo dobro, a ne bavim se nagađanjem, nego nečim što je vrlo precizno.
Zamolio bih radno predsedništvo da uzme Predlog odluke i da pogledaju obrazloženje. Da vidite šta je napisano u obrazloženju ovakve jedne odluke.
Da li ste izračunali? Imate većinu? Martinoviću, javi u Brisel da su obezbedili većinu, shvatili su da sa kvorumom mora u Evropu, ne može bez kvoruma.
Da pogledamo kako ste napravili pravno-politički sistem Republike Srbije od 2000. godine do sada. Pogledajte prvi pasus obrazloženja. Tu se pozivate na jedan član Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i konstatujete da članu tog Nacionalnog prosvetnog saveta može da prestane mandat, pre isteka vremena, na mestu na koje je izabran, na lični zahtev. Ova gospođa nije podnela lični zahtev.
Dalje se kaže – na predlog predlagača. Ovde nemamo predlog predlagača, gospođo Đukić Dejanović. Dalje - ako ne ispunjava svoju dužnost kao člana Nacionalno-prosvetnog saveta. To se uopšte ne pominje, ili - ako svojim postupcima povredi ugled dužnosti koju obavlja. Nije ni to razlog.
Znači, dolazimo na teren da bi ovo možda moglo da liči na predlog predlagača. Ko je bio predlagač prilikom izbora ove gospođe? Nju je predložila Nacionalna služba za zapošljavanje. Da li takav predlog postoji da se ona razreši? Ne postoji. Postoji pismo Nacionalnog prosvetnog saveta gde se obaveštava Odbor Narodne skupštine, kao radno telo, da je ta gospođa otišla u penziju. A onda pametan Odbor se obraća zvaničnom predlagaču, službi za zapošljavanje, pa ih pitaju da li je to tačno. Oni kažu – jeste, tačno je i mi prihvatamo da se tu promeni.
Molim vas, odlazak u penziju uopšte nije razlog za prestanak ove funkcije. Penzionisanje, odlazak u penziju, do sada, u svim našim propisima koji se tiču statusa nekog pojedinca koji je član nekog organa, tretira se kao nastupanje razloga da prestaje nešto po sili zakona. Ali, ne. Ovde je neko zaključio da se u tom savetu nalazi jedna žena koja je u međuvremenu otišla u penziju, a vi koji stvarate ovu vlast imate na listi nekog kandidata koji je zainteresovan da primi apanažu. Zato što je potrebna apanaža da se reši neki kadrovski problem, menja se član Nacionalnog prosvetnog saveta. Eto, to je razlog. A pompezno se najavljuje – gospođa je otišla u penziju ,pa je to razlog što se ona razrešava.
Ako bi penzionisanje bio razlog, onda ova vlada ne bi ni postojala, da budemo iskreni. Vi morate definitivno, kao Vlast, da kažete kakav odnos imate prema tome šta je razlog za napredovanje a šta je razlog za nazadovanje. Šta je razlog za postavljanje….
(Predsednik: Gospodine Krasiću, izvinite, predstavnik predlagača je gospodin Zoran Šami. On nije iz parlamentarne većine, javnosti radi.)
Ipak vi pročitajte obrazloženje, gospođo Đukić Dejanović. Vrlo sam precizan, pogotovo na današnji dan, 1979. godine sam diplomirao na Pravnom fakultetu, pa mi je merak da vam dušu vadim baš na današnji dan. Pogledajte malo šta piše u obrazloženju i šta piše u zakonu. Evo, odao sam vam tajnu zašto imam inspiraciju danas da vam vadim dušu, ne vama, nego onima koji su na vlasti. Naravno, da bih spasio građane Republike Srbije, ako može da se desi taj spasonosni čin posle DOS-a.
Znači obrazloženje koje je napisano, najblaže rečeno, predstavlja svojevrsnu jednu od varijanti zloupotrebe nečega što je napisano u zakonu. Postavljam pitanje – ako ovo koristimo kao etalon za slične situacije gde se govori o postavljenju, prestanku funkcija za razrešenje itd. Onda moram stvarno da vam kažem da morate da definišete vaš odnos prema funkcijama u smislu napredovanja, postavljenja, skidanja razrešenja sa osvrtom na status lica da li je penzioner ili nije penzioner.
Odmah da vam kažem – tamo negde od 1920. i neke godine, da ne idemo prema Bizmarku 1870. godine. Znam da to znate, gospođo Đukić Dejanović, gde se razvijala neka varijanta socijalne države i socijalne demokratije. Bio je stav da sa 65 godina života čovek gubi opštu radnu sposobnost, jer sa tim godinama on ne može da bude u istoj snazi fizičkoj i intelektualnoj sa čovekom od 20, 21 i 22 godine, 35 godina itd. Zato je rečeno - to je prelomna godina, posle te godine se odlazi u penziju da se troši ono što je zarađeno. Da li je tako? Tako je. To piše u knjigama.
Sada, javljaju se novi profesionalci koji kažu – pa znate, demografija, pa razvoj proizvodnih snaga, pa mašine više nisu kao nekada, pa ni čekić više nije od pet kilograma nego od 200 grama itd. Sada kažu – pa možemo to da produžimo, zato što nema para. Znate 48% budžeta, odnosno 48% sredstava država iz budžeta treba da obezbedi da bi se isplatile penzije. To na kugli zemaljskoj ne postoji, jedino gora situacija je na ovom samozvanom Kosovu, gde ne postoji penzioni sistem, nego 40 evra socijalna pomoć svakome ko je ispunio uslove za penziju.
Ova vlast vodi ovu državu u tu situaciju, ali ovde se stalno postavlja načelno pitanje – kakav odnos treba da bude prema penzionerima? Nije valjda moguće da su neki penzioneri poželjni, a neki nisu poželjni. Recimo, ovi koji su na vlasti, oni su poželjni.
Da li vi znate da je kod Rasima Ljajića verovatno do pre nekoliko godina, možda i sad postoji, bio jedan čovek sa 70 i nešto godina koji vodi se tamo kao dete palog borca. Znate ono, dete palog borca, ono što je bilo pre 50, 60 godina. Sedamdeset i nešto godina i on je dete palog borca, tera on, tako će i da završi, kao dete palog borca.
Onda ovamo pričamo mladi nam odlaze u inostranstvo, gde ćemo njih da zaposlimo, ne otvaraju se nova radna mesta, zatvaraju se i postojeća radna mesta, jer ovde ko radi ne odgovara Vlasti, ne sme da se radi, zabranjeno je da se radi. Najvažnije je da se proda i da se zadužimo. Što više prodamo, to će više neko na vlasti da se obogati. Ako se manje proda onda ćemo više da se zadužimo. Opet, kad se zadužujemo razmišljamo o našim pokoljenjima. Neki računaju da ta naša deca neće biti u Srbiji, nego će biti tamo u uzornom primeru uređene države Belgije. Tamo će da peru čaše za pet evra na sat, a ovde za ceo dan peru za pet evra. Vrlo prosto i jednostavno.
To su ti epohalni rezultati. Onda se postavlja pitanje – šta je penzioner ovde. Zar je moguće da činom penzionisanja ona izgubila sve moguće sposobnosti da više bude član Nacionalnog prosvetnog saveta? Zbog toga što se pojavio tamo neki pritisak, neku svoju stranku, a ona je na Vlasti, pa oni treba da zadovolje njegovu potrebu, pa 'ajde da mu damo apanažu neka bude ovamo, a nije ni bitno šta se tamo odlučuje, može i srpskohrvatski jezik, šta hoćete, može u tom savetu. Sve može da se radi. Tu je mudra državotvorna politika. Uporišna tačka te politike - Ahilova peta. To je prosto neverovatno. I vi očekujete saučesništvo, da vam aplaudiramo. Šta bismo mogli povodom ovoga, da vas pohvalimo, kažite mi jednu rečenicu da vas pohvalimo.
Znači, penzioneri su poželjni ukoliko su u Vlasti, ukoliko su u Skupštini, ukoliko su u strukturama koje treba da daju glasačku mašineriju za podršku proevropskoj Srbiji, da se oduševljavaju sa 2% povećanjem penzije, epohalnim povećanjem uz nadčovečanske napore, da trljaju ruke, svi sada ćemo da prodamo "Telekom" ili nešto, pa ćemo nešto da uzmemo, a ova gospođa, šta je sa ovom gospođom? Šta je ta prelomna tačka njene nepodobnosti da bude u jednom stručnom organu? Zar je moguće da je sve zaboravila kada je otišla u penziju. Otišla u penziju i zaboravila struku. Pa koliko ima penzionera koji rade na fakultetima? Koliko ima penzionera koji rade u firmama? Da ne pričam o onima koji su otišli u svoj zavičaj pa zahvaljujući njima i postoji neka mrva poljoprivrede u ovoj zemlji.
To je ta situacija kada imate ovakvu vlast i kada imate pod kontrolom sve. Evo da sindikat nije pod kontrolom Državne bezbednosti, ovde bi vitlalo dva miliona ljudi, zbog promene Zakona o penzijskom i invalidskom sistemu. Ali, pod kontrolom Orlović ne laže. Nije on prvi, i pre njega su svi bili pod kontrolom. A koga bi on podigao iz fabrika, kada su fabrike prazne. Sada mi objasnite. Nema šanse.
Dokle ćemo i šta čekamo, šta verujemo, čemu se nadamo?