AMDŽAD MIGATI

Nestranačka licnost

Amžad Migati je 1969. došao u Beograd, gde je završio Fakultet političkih nauka i Višu medicinsku školu, pa je po zanimanju istovremeno i novinar i nutricionista. Glavna preokupacija mu je tih godina bilo delovanje u međunarodnim omladinskim arapskim organizacijama . U Jordanu je važio za politički nepodobnog, oduzet mu je pasoš i do 1990. bio je politički emigrant. U Beogradu se 1982. venčao sa Srpkinjom Nadeždom, sa kojom ima sina Sanija i ćerke Sanu i Ninu. Jedan je od osnivača Društva jugoslovensko-arapskog prijateljstva, a od 1990. je državljanin Jugoslavije, odnosno Srbije.
Poslednji put ažurirano: 19.02.2022, 18:56

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 20.12.2007.

Javljam se po Poslovniku, čl. 225. i 226.

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 20.12.2007.

Nemojte stalno da kršite Poslovnik i nemojte više nikada da me prekidate. Zapamtite već jednom.
Gospodine ministre, tražim da mi odmah date objašnjenje, da bismo mogli dalje da diskutujemo o Predlogu za izmenu Zakona, da se ne bismo igrali gluvih telefona.
Imam tri nejasne stvari. Prvo, kažete ovde – koji ne sme da učestvuje u zločinačkom udruživanju. Pitam, kakva je razlika između zločinačkog udruživanja i organizovanog kriminala? Organizovan kriminal je u pravnom jeziku jasan i glasan, a ovo je toliko nejasno i neglasno, to je samo haška terminologija. Dajte da vidimo da ste vi u pravu kad ste ubacili to zločinačko udruživanje kao način koji zabranjuje ljudima da učestvuju u postupku privatizacije.
Drugo, kažete: „i neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću“. Pored svega ovoga što ste rekli prethodno – droga, oružje itd, čak je i nelogično; postoji i neovlašćeno organizovanje igara na sreću.
To u jednoj normalnoj državi ne može biti. Stvarno, tu nešto nije jasno. Objasnite nam. Mi smo možda u zabludi. Objasnite kakva je razlika između jednog, drugog, trećeg, da bismo mogli dalje da diskutujemo. Nije važno da prihvatite ili ne prihvatite, nešto tu nije jasno. Ta pravna kategorija nije jasna – zločinačko udruživanje, a ovo je još nejasnije – neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću, gde ste nabrojali sve što do sada zna pravna kategorija.

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.12.2007.

Opšte je poznato da je budžet ogledalo ponašanja Vlade prema nacionalnim interesima. U svom amandmanu sam hteo da ukažem na jedan aspekt ponašanja Vlade prema nacionalnim interesima, a pre toga bih hteo da pokažem još jedan aspekt. Međutim, mene je neprijatno iznenadilo obrazloženje koje je dao Zakonodavni odbor – zašto amandman nije pravno moguć.
U obrazloženju kažu da to nije u skladu sa Predlogom zakona o budžetu, koji još nismo ni usvojili, a oni ga već primenjuju. To je veliki skandal. Čuo sam za ministra Kneževića koji je odluku dao po Predlogu zakona.
Ne razumem kako može Zakonodavni odbor tako da se ponaša? Odbor smatra da nije u skladu sa članom 26. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu amandman koji je na član 5. Predloga zakona podneo narodni poslanik Amdžad Migati – piše crno na belo.
(Mirko Cvetković, s mesta: To je važeći Zakon o budžetskom sistemu.)
Važeći zakon? Dobro, izvinjavam se.
Idemo sad na to kako se Vlada Srbije ne zalaže za nacionalne interese. Prvo, rušenjem institucija kroz budžet, drugo, jačanjem moći tajkuna kroz bankarski sistem.
U budžetu koji smo usvojili prošle godine, u stavu 1, za razdeo 1 – za Narodnu skupštinu je bilo 3 milijarde 600. U novom predlogu budžeta stoji – za Skupštinu, 2 milijarde 160. Znači, oni odobrili milijardu i po.
Ako su smanjili za 40% budžet Skupštine, bilo bi to dobro, srpski radikali bi to prihvatili ukoliko bi se to odnosilo na sve ustanove, odnosno na čitav sistem administracije, da smanje budžet za toliko, da bi ulagali u investicije, da bi Srbija bila obogaćena, a ne osiromašena. Međutim, to nije slučaj, nego se budžet svuda povećava, negde čak i tri puta. Znači, 300% je povećan budžet.
Sad bi ministar rekao – znate šta, niste trošili vaš budžet, odnosno budžet Skupštine prošle godine. To jeste tačno, zato što nismo radili, zahvaljujući vama, sedam-osam meseci. Skupština nije radila skoro do jula.
Zašto ste uneli to smanjenje? Da biste srušili ugled institucije Narodne skupštine, da biste ojačali ugled Vlade, koja je pod kontrolom Narodne skupštine.
Vaši mediji stalno kritikuju Narodnu skupštinu, stalno govore ružno o Narodnoj skupštini i poslanicima, a to nije tačno, jer niko ne kaže da poslanici imaju najmanje plate u odnosu na funkcionere koji su izabrani na funkciju, da oni dobijaju čak manje od nekih radnika u Skupštini.
Ima oko 100 radnika u Skupštini koji primaju više od narodnih poslanika.
Pre tri meseca, postavio sam poslaničko pitanje Vladi Srbije – kad će da usvoji zakon o platama izabranih funkcionera i službenika?
Siguran sam da nikada nećete doneti taj zakon. Zašto? Da biste mogli da manipulišete kroz to, jer ovo je vama jedna vrsta uštede. Stvarate takav zakon, po svetskim standardima, po kojem predsednik Skupštine, predsednik Republike, predsednik Ustavnog suda, narodni poslanici, sudije Ustavnog suda imaju plate najvećeg ranga, pa idu sve niže.
Ovakvim zakonom ćete uštedeti nekoliko milijardi dinara i uložićete gde treba za razvoj investicija u budžetu. Međutim, vama ne pada na pamet da to radite, nego i dalje ugrožavate i ugled Skupštine, i poslanike, odnosno celokupan sistem.
U vašem budžetu, Kabinetu ministra, Kabinetu potpredsednika, povećana su sredstva za tri puta; prošli budžet je imao 36 miliona, sada ima 91 milion. Kabinet potpredsednika je tri puta povećao svoj budžet. Zašto nema odgovora?
Ima jedno interesantno zapažanje. Gospodin Đelić nam stalno govori kako on radi, kako je sve stekao radom, a evo kako stiče - budžetom, tri puta je veći nego prethodni. On deli budžet u korist svojih službenika. Tu nećemo naći odgovor. Ministar neće moći da nam odgovori zašto je to urađeno.
Kad smo predložili taj amandman, naš cilj je bio da povećavamo imovinu Republike Srbije, da ulažemo u kupovinu dobara, npr. rezidencija, ambasada u inostranstvu, koje su samo u korist države, a kroz tu kupovinu dugoročno će se uštedeti veoma velike pare u budžetu, jer je Ministarstvu inostranih poslova veliki izdatak kirija koju plaća za ambasade, rezidencije, itd.
Međutim, šta oni tu rade? Oni tu smanjuju, prema prethodnom budžetu, stavku 511 koja je namenjena za zgrade i građevinske objekte u Ministarstvu inostranih poslova, a povećavaju nekoliko puta sredstva namenjena za dokapitalizaciju Komercijalne banke itd.
Šta to znači, faktički? Faktički, mi uzimamo pare koje smo ostavili za kupovinu, dajemo ih tzv. našim bankama, koje nisu naše, tobož, dokapitalizujemo, pa posle privatizujemo te banke, uzimamo od iste banke kredite, njima damo kamatu i tako povećavamo njihov kapital.
Nije slučajno, npr. u ovom budžetu, vraćanje dugova Komercijalnoj banci, kupovina zgrade za ambasadu u Briselu.
Zašto ste stavili pare za dokapitalizaciju ove banke, a niste za te pare kupili zgradu Ambasade u Briselu?
Imate gotovinu, nemojte tamo da uložite. Umesto da uzmete kredit i platite kamatu na taj kredit, tobože naša, a tuđa banka, pa odmah da uštedimo na tome, da uštedimo na kamati, koja nije mala, i tako svake godine uzmemo u obzir da kupimo jednu zgradu, jednu ambasadu, rezidenciju, čime povećavamo imovinu Republike Srbije u inostranstvu. Vi znate da nekretnine svuda u svetu rastu, ne gube na vrednosti. Čak i kamata koja se dobije, recimo, kod naše banke, mnogo je manja nego dobit od povećanja cene nekretnina.
To je čista ekonomska logika, ali vam ne pada na pamet da u taj budžet idete čisto ekonomskom logikom, nego hajde, opet, da prođemo taj nacionalni interes, da pojačamo funkcije države, odnosno Vlade, protiv Narodne skupštine, da ne govorim o Vojsci, da ne govorim dalje, jer ta dva primera su jasna i glasna, da biste ojačali njihov uticaj, da budu samostalni.
Kakva Skupština, kako da vrši kontrolu Vlade - jok. Ona zavisi samo od Vlade, Skupština mora takva biti, jer Vlada i njeni mentori tako žele. Da li je to u skladu sa sadašnjom politikom koja se sprovodi? Ako je Skupština slaba, onda će svi sumnjivi političari da prođu. Recimo, nezavisnost Kosova - svi sem LDP-a su protiv. Da se vratimo godinu dana ranije i da analiziramo izjave sadašnjih političara, koji su rekli, sećate se, da je to neminovnost, da je to realnost, šta je tu strašno, bar ćemo zajedno da budemo u EU, koja otima Kosovo.
Da bi Skupština ćutala, treba da ima što manje sredstava za rad, da poslanici ne mogu da deluju samostalno, da imaju svoju misao, da budu slobodni i nezavisni od diktata Vlade.
Kroz budžet vi diktirate rad Narodne skupštine, ali povećavate kredite koje uzimamo, dajete više kamate tamo gde ne treba i smanjujete mogućnost da kupimo nekretnine za objekte spoljnih poslova u inostranstvu. Kakav vam je taj budžet? Šta hoćete sa tim?. Predložio sam vam kako da skratite troškove.
Još jednom tražim odgovor od ministra i predsednika Vlade - kada će već jednom da usvoje zakon o platama izabranih funkcionera i sve da ide redom, prema svetskim standardima, da ne bude da neki direktor jednog Vladinog preduzeća, recimo, kolega je juče to rekao, da direktor "Službenog glasnika", koji je bio naš kolega do skoro, prima tri puta veću platu. Kako je to moguće?
Gospodine Todorović je pričao o jednoj cifri, ali mi ćemo da tražimo i dalje od Administrativnog odbora da nam Vlada dostavi podatke o plati i predsednika Republike, i ministara, i pomoćnika ministara, državnih sekretara, svih koji su zaposleni, savetnika predsednika Republike, da vidimo koliko para tamo ide, da to skratimo u korist investicija, u korist kupovine dobara koja bi uvećavala imovinu Republike Srbije.
Prema tome, mene ne čudi taj budžet.
Kao što su sve naše kolege rekle, to je budžet koji nije u skladu sa nacionalnim interesom Srbije, nego samo želi što više da smanji bogatstvo dobara koje ima država Srbija, a što više da povećava kredite, dugovanje Srbije, kako bi, polako ali sigurno, otišla u dužničko ropstvo tih mentora u inostranstvu, koje predstavljaju, između ostalog, ovde te strane banke, koje ste vi stvorili na račun uništenja domaćih banaka.