Želim, u ime poslanika SRS-a, da  iskoristim ovaj momenat dok je ministar Dinkić tu, pre nego što krene na rođendansku žurku, da mu postavim jedno pitanje. Tiče se investicije u opštini Sombor.
Želim da iskoristim prisustvo Mlađana Dinkića i postavim pitanje, na koje tražim odgovor, a tiče se slučaja postavljanja kamena temeljca za izgradnju fabrike za proizvodnju donjeg rublja "Kalcedonija" u Somboru.
Pitanje glasi – šta je sa fabrikom za koju je, prilikom postavljanja kamena temeljca, ministar Dinkić rekao da je, u razgovoru stranog investitora, predsednika opštine Sombor Jovana Slavkovića i njega, kao ministra, potpisan ugovor o otvaranju proizvodnog pogona do kraja septembra ove godine? Samim tim, i 400 novih radnih mesta, koje ste pompezno obećavali građanima Sombora.
Tom prilikom, ministar Dinkić je ohrabrio investitora da će država da odvoji za svako radno mesto dodatni stimulans od 2000 evra i onda dolazimo do cifre od 800.000 evra. Mesto postavljanja kamena temeljca danas pritiska korov umesto zidina koje su obećane za izgradnju fabrike. Postavlja se pitanje – šta je s novcem, da li je uplaćeno 800.000 evra na račun investitora? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ovim predlogom budžeta se odmah primećuje da niste upućeni u stvarna zbivanja i stanje u Vojsci. Ovo vam kažem, jer, prema podacima kojima raspolaže SRS, sredstva predviđena budžetom nisu dovoljna za rešavanje problema hiljade vojnih lica, građana na radu u Vojsci, tj. civilnih lica.
To su problemi koji se tiču stanova onih koji su svoj dug prema državi ispoštovali, a danas su beskućnici. Žive u napuštenim kasarnama, ugašenim dolaskom DOS-a na vlast. Mi iz SRS-a, ovim amandmanom generala Božidara Delića, želimo da vam ukažemo da izdvojite veća sredstva u budžetu i bar, koliko-toliko, ublažite probleme svih onih koji su služili ovoj našoj državi.
Pokušajte da bar u danu za glasanje ispravite onu nepravdu koju ste naneli u prethodnih par godina. Hvala.

Kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, na osnovu čl. 145. i 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.
U članu 5. razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, iznos u kolonama 6 i 8: ''15 milijardi 220 miliona'' zamenjuje se iznosom ''20 milijardi 170 miliona'', a u ekonomskoj klasifikaciji 451 reči: „Raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vršiće se po posebnom aktu Vlade“, zamenjuju se rečima: „Raspored korišćenja ovih sredstava vršiće se za otkup poljoprivrednih proizvoda i subvencionisanje matičnih stada po posebnom programu koji utvrđuje Odbor za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije, a na predlog Vlade Republike Srbije“.
U ovom predlogu budžeta za 2008. godinu izdvojena sredstva koja su predviđena nisu dovoljna da bi koliko-toliko pomogla da se prevaziđu nepovoljnosti koje tište poljoprivrednika i onoga ko se bavi stočarstvom. Obraćam se poslanicima vladajuće koalicije da u danu za glasanje za ovaj amandman glasaju, jer će time pokazati i razumevanje za rešenje problema.
Podsetiću vas da je ova godina za nama bila veoma loša što se tiče vremenskih okolnosti, da je bilo veoma teško dovesti ciklus poljoprivredne proizvodnje do kraja u ''fabrici pod otvorenim nebom''. Poljoprivrednici su bili suočeni sa problemom suše i grada.
Želimo da vam ovim amandmanom ukažemo da bi sredstva u budžetu trebalo da se uvećaju upravo zbog toga da bi cene poljoprivrednih proizvoda bile koliko-toliko realne, da bi poljoprivrednici, prodajom poljoprivrednih proizvoda, mogli da prežive i da u sledećoj setvi, pre svega, mislim na prolećnu setvu, obnove proces proizvodnje.
Što se tiče sredstava za subvencionisanje matičnih stada, navešću primer jednog stočara koji se bavi proizvodnjom mleka. Jedan litar mleka košta prilikom prodaje mlekarama od 18 do 20 dinara, a u trgovinama, krajnji potrošač plaća cenu od 55 do 60 dinara. Sve bi ovo bilo normalno, jer onaj ko proizvede treba da dobije novce, onaj ko preradi treba da dobije novce i, normalno – trgovac koji prodaje treba da ostvari određeni profit.
Podsetiću vas na jedan primer. Kada je Ministarstvo poljoprivrede u prošlom sazivu donelo sredstva za kreditiranje poljoprivrednih proizvođača, upravo, za nabavku rasnih grla, pre svega, mislim na rasne junice, one su tom istom seljaku prodavane po ceni od 1800 evra. Ovo vam govorim upravo iz razloga što sam se u svom životu, u Somboru, gde živim, susreo sa mnogo ljudi koji su na takav način prevareni od tadašnjeg Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva finansija.
Na koji način su prevareni? Prevareni su upravo iz tih razloga što je tadašnji ministar poljoprivrede podsticao te poljoprivredne proizvođače da prošire proizvodnju kako bi, to su njegove reči, živeli što bolje, malo više radili, a imali više. Međutim, šta danas imaju? Danas imaju kredite koje je Ministarstvo finansija predočavalo kao povoljne kredite. Imaju toliko da ne mogu da plate kamatu, a o glavnici da ne pričamo.
Iz navedenih primera možemo da zaključimo da je seljak onaj kome je najteže u celom lancu proizvodnje. Ukoliko građani Srbije žele da žive realno bolje, na sledećim izborima – svim srcem za Tomislava Nikolića.

Kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, danas kada govorimo o jedinstvenom pretresu po predlozima zakona o potvrđivanju konvencija iz oblasti životne sredine moraću da vam navedem primer upravo iz opštine Sombor, Zapadnobački okrug. Da biste me lakše shvatili najpre ću da vam predočim hronologiju događaja koji se desio.
Početkom 2001. godine lovočuvarima je zabranjen pristup u lovište ''Gornja šuma'' kod Odžaka. Iz lovišta se povremeno čula pucnjava i pronađena je sitna sačma. Predstavnik lokalnog lovačkog udruženja izjavio je da odlično sarađuje sa agencijom "Re de Qiglie". Februara 2001. godine privatni zoološki vrt iz Koluta dobio je od agencije "Lube Ju" oko 1.600 kilograma zamrznutih ptica. Pošiljka je čekala prenos preko granice u Italiju, a bila je smeštena u hladnjačama DD "Somboled". Ležarina je istekla, dalje nije plaćena, a ptice su morale da budu izvađene iz hladnjače i meso je završilo kao hrana za medvede.
U leto 2001. godine na istoj lokaciji italijanski lovci su ubili domaće golubove i gugutke. Lovno-šumarski inspektor u Somboru izjavio je tada da nije nadležan za ovakve slučajeve i da se plaši eventualnih konsekvenci. Leto 2001. godine, kod ribnjaka "Srpski Miletić" lovci turisti ubili su crvenokljunog labuda, a kazna za ovo delo iznosi od 2.000 evra.
Decembra 2001. godine na slovenačko-italijanskoj granici u kamionu hladnjače otkrivena je do sada najveća pošiljka ubijenih ptica u Evropi, 120.702 ptice, od kojih mnoge pripadaju zaštićenim vrstama. Nakon četiri meseca, pošto je na slovenačkoj i italijanskoj granici zaplenjeno preko 120.000 ilegalno ulovljenih ptica, situacija u vezi sa aferom poznatom pod nazivom "balkanske ptice" je ovakva: u Italiji je uhapšeno nekoliko saradnika agencije koja dovodi lovce u Vojvodinu, a u ovdašnjim medijima objavljeno je više tekstova o pticama nego ikada. Zvanični organi i nadležna ministarstva ispituju slučaj, a vlasnici zamrznute lovine čekaju da se stvari malo smire.
Jedino što je posle afere ostalo očigledno, jeste to, da je u Srbiji neko pod nečijom zaštitom i za veliki novac ubijao ptice koje su u svim ostalim evropskim zemljama zakonom zaštićene. Do sredine devedesetih godina lovni turizam je bio u državi kontrolisana delatnost, koja se obavljala preko legalnih lovačkih društava i agencija. Prema rečima direktora "Lovotursa", Zorana Ristića, tada je preko ove agencije u zemlju dolazilo oko 8.000 lovaca godišnje. Za svaku ulovljenu pticu oni su plaćali taksu, a novac se slivao u državnu kasu. U međuvremenu broj turista spao je na 250 lovaca 2000. godine, odnosno 500 lovaca 2001. godine. Preostali su se okrenuli novoosnovanim privatnim agencijama, organizacijama koje omogućavaju lov na svom terenu. Neko iz lovačkih društava im to dozvoljava, ali novac ne odlazi društvu, već toj osobi lično.
Situacija na terenu pokazuje da su lovačka udruženja bila svesna problema, ali da su im ruke bile vezane. Po rečima Dragana Berke, predsednika Lovačkog udruženja "Mostong" iz Odžaka, to udruženje je imalo pravo na korišćenje dela lovišta "Gornja šuma" do 2005, ali im je to pravo 8. juna 2001. dolaskom, DOS-ovske vlasti, oduzeto i ustupljeno agenciji "Re de Qiglie".
U zakonu stoji da se lovišta ne mogu davati na korišćenje i upravljanje stranim državljanima. U tom lovištu više nema divljači, nema kontrole, sada se tamo lovi i ono će biti potpuno uništeno.
Što se tiče ostalih vlasnika agencija koji su uhapšeni, imali su ugovor sa nama za lovišta u Ratkovcu i Brestovcu, ali nema tragova da su lovili zaštićene vrste. To smo saznali iz italijanske štampe. Čak i u mnogo sređenijim državama može da se dogodi da se neko na tuđem terenu bavi nedozvoljenim aktivnostima, ali u ovoj priči ostaje diskutabilno kako je moguće da jedno lovište jednostavno pređe iz ruke u ruku. Tim povodom je Udruženje lovaca podnelo tužbu Ministarstvu poljoprivrede, ali tadašnji ministar ''na oči ne čuje, a na uši ne vidi''. Ovo nije greška, znači: ''na oči ne čuje, a na uši ne vidi''.
Zvanično stvari stoje u mestu. Lovišta čije je korišćenje u nadležnosti lokalnih lovačkih udruženja ustupljena su privatnim agencijama. Tužbe protiv resornih ministarstava su verovatno u proceduri, agencije uspešno deluju čak i posle otkrivanja afere "balkanske ptice".
Što se tiče ugovora koje sama lovačka udruženja sklapaju sa privatnim agencijama, ono što je navedeno u primeru ''Gornje šume'',. vrlo lako mogu da se pretvore u privatni dil sa nekim ko je voljan da turiste zvanično pristigle u lov, povede u krivolov. U zvanična dokumenta uvedene su upravo dozvoljene vrste – ono je zaštićeno od transporta, čuvaju se u kućnim zamrzivačima, a obično im se otkrivaju tek na mađarskim ili italijanskim granicama.
Zahvaljujući papazjaniji sa korišćenjem lovišta, ćutanje nadležnih inspekcija, ministarstava, Srbija je san za krivolovce.
Kada je izbila afera sa zaplenjenim pticama vlasnik ''Re de Qiglie'', grof Pjetro Arvedi je istoga dana stigao u Doroslovo. Grof je zaista bogat. Sam je rekao da je ovde uložio preko milion i po evra, što znači da je zaradio pet puta više, kaže nam poznavalac krivolovačkog tržišta na severu Vojvodine.
Prema njegovim rečima osnovna krivica za trenutno stanje jeste na domaćem zakonodavstvu.
Kada sam rekao da ministar ''na uši ne vidi, a na oči ne čuje'', to ću da vam obrazložim upravo na ovom primeru. Tadašnji ministar poljoprivrede, Dragan Veselinov, upravo je uhvaćen u jednoj tako nedozvoljenoj radnji, krivolovu. Taj slučaj je zataškan.
Neće građane Srbije jednog dana iznenaditi da strani mentori zatraže od vlasti i ministara da hodaju na rukama. Mnogi će možda i da hodaju, ali ima i onih koji će da hodaju i da im ispadaju novci koje su ''usanjali'' na tetkinim krevetima.

Kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ovaj današnji predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, koji je podnela Vlada, sve više me podseća na privatizaciju bankarskog sistema u Srbiji, pa smo u prilici da danas imamo samo inostrane banke, koje su po veoma visokim kamatama i nepovoljnim uslovima uvlačile naše građane u sve veće dužničko ropstvo.
Zbog čega vam ovo govorim? Upravo iz razloga da građane Srbije podsetim na jednu stvar koju smo imali prilike da slušamo kada ste predlagali izmene i dopune bankarskog sistema u Republici Srbiji.
Želim da upozorim građane Srbije da ćemo predlogom današnjeg zakona doživeti istu sudbinu koju smo doživeli prilikom predlaganja izmena i dopuna Zakona o bankarskom sistemu Srbije.
Cenzus za osnivanje i obavljanje poslova osiguranja zavisi od vrste osiguranja kojim se društvo bavi i iznosi za uplate vrše se u protivdinarskoj vrednosti.
Društvo za osiguranje je dužno da u svom poslovanju obezbedi osnovni kapital društva, da on uvek bude u visini koja nije manja od navedenih iznosa koji su propisani Zakonom o osnivanju osiguravajućih društava.
Narodna banka Srbije je regulator i supervizor u sektoru osiguranja od maja 2004. godine. To znači da Narodna banka Srbije izdaje i oduzima dozvolu za rad, daje saglasnost za kvalifikovano učešće akata društva i procenjuje ispunjenje uslova za članove upravnog i nadzornog odbora i za ovlašćeno lice.
Zakon je ispoštovan u navedenim činjenicama, ali građane Srbije zanima jedna druga stvar, a vezana je za period od 2000. godine, odnosno od dolaska DOS-ovske vlasti, pa do maja 2004. godine.
Kao primer, navešću slučaj "Imperijal osiguranja" iz Beograda, kome je u decembru 2003. godine blokiran račun od tada aktuelne vlasti, mislim na potpredsednika vlade Labusa i ministra finansija Mlađana Dinkića. Iako je osiguravajuće društvo u tom momentu imalo likvidnost, na ovakav način oštećeno je na hiljade građana koji su odabrali "Imperijal osiguranje", kome su dali poverenje i pozamašne sume novca da bi osigurali imovinu, automobile i drugo.
Samom blokadom računa od strane ministra finansija Mlađana Dinkića, ne prestaje rad "Imperijal osiguranja", već se sklapaju ugovori o osiguranju svih vrsta, pa se postavlja pitanje - šta je sa dobijenim novcem u tom periodu koji je pristizao na račun, a koji je blokiran samo za isplate nastalih šteta građanima. "Imperijal osiguranje", kao osiguravajuće društvo, otišlo je pod stečaj i taj stečajni postupak traje više od četiri godine. To govori da u sistemu sudstva nisu ekspeditivni kako se predstavljaju građanima Srbije. Stečajni postupak se vodi pred Trgovinskim sudom u Beogradu.
U ovom celom slučaju je bitno ko je blokirao, zbog čega, sa kojih računa, pre svega, mislim na Mlađana Dinkića, a svojom stručnošću je oštetio hiljade građana, koji su izmirili sve svoje finansijske obaveze prilikom sklapanja ugovora s osiguravajućim društvom "Imperijal osiguranje".
Navešću samo primer osiguranja vozila. Oni koji su pretrpeli štetu koja im je pričinjena, dali su svoj novac, a štetu ni nakon četiri godine nisu u mogućnosti da naplate. Da li je to ta ekspeditivnost kojom nas vodite u Evropsku uniju?