Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je potpredsednik Vlade, gospodin Đelić, video da među poslanicima SRS nema, da tako kažem, nikoga iz vrha stranke, pa je mislio da može da održi jedan lep predizborni govor kršeći Poslovnik.
Samo ću građane podsetiti da je petak dan kada se u našoj stranci održava sastanak izvršnog odbora stranke, s jedne strane, a s druge strane, veliki broj naših poslanika je otišao u Novi Sad, gde je našoj koleginici umro suprug, tako da je ovo čista zloupotreba te situacije. Hoću ovom prilikom da ukažem na to.
Gospodin Đelić je prekršio Poslovnik u delu gde ministar i predstavnik Vlade mogu da brane predloženi zakon pred narodnim poslanicima, nikako da zloupotrebe tu funkciju, a ovo je bio tipičan primer zloupotrebe. Razumem potrebu gospodina Đelića da pokuša da vrati svoje pozicije u Demokratskoj stranci, jer je on na jednoj drugoj strani u DS od, ne znam, desetak frakcija.
Sam gospodin Đelić zna da je drastičan primer pada njegovog ugleda u stranci to kada je gospodin Tadić saznao za deset-jedanaest miliona evra na njegovom bankovnom računu. Sada on pokušava da se dodvori Borisu Tadiću pozivajući i prozivajući određene političke stranke da glasaju na predstojećim predsedničkim izborima za Borisa Tadića. To on može da radi na svojim partijskim skupovima, ali u Narodnoj skupštini ne može.
S druge strane, gospodine Đeliću, rekli ste da radikali, šireći demagogiju, ukazuju na visoke plate u javnim preduzećima. Gospodin Dragan Todorović vam je pročitao kolike su plate direktora javnih preduzeća, članova upravnih odbora itd. To nije demagogija, to je zvanični izveštaj koji je on dobio kao predsednik Administrativnog odbora. To su fakti. To je, dakle, tako. To nije demagogija.
Građani najbolje znaju da li je demagogija ili nije ako predsednik Upravnog odbora ili direktor JAT-a, recimo, ima platu preko 300.000, a penzioner, i to je gospodin Todorović pokazao, ima penziju pet hiljada dinara. Demagogija je to što vi pričate. Demagogija su ovi predlozi zakona koji su sada na dnevnom redu, baš u predizbornoj aktivnosti koju vi imate i predlog o privatizaciji, gde ste sve gurnuli da radi Agencija. Demagogija je ono što ste za osam godina radili do sada i upropastili sva preduzeća koja ste privatizovali, od Sartida pa na dalje, od Đinđića do vas. Demagogija je i ono što predlažete u besplatnim akcijama koje će se dogoditi tek 2010. godine.
To je, gospodine Đeliću, demagogija, a građani vrlo dobro znaju da su neophodne promene da se takvi kao što ste vi skinu sa grbače ovog naroda. Siguran sam, i ovom prilikom ću i ja zloupotrebiti govornicu, i vreme sam već prekoračio za minut, izvinjavam se predsedavajućem, da pozovem građane da zaista razmisle i o ovakvom razgovoru kakav vi vodite u Skupštini i da li je ovo kampanja pozitivna ili negativna. Mislim da je sve ono što kažete navodno u korist Tadića antikampanja za njega i siguran sam da će građani to da procene 20. januara.
U ime Poslaničke grupe SRS-a, podneo sam amandman, možda jeste u istovetnom tekstu, to nije bitno, ali radi se o članu 20. st. 4. i 5.
Kolega Vasiljević je rekao u obrazloženju svog amandmana da su zaista besmislena ova dva stava, koja ničemu ne služe. Naš je stav da možemo da popravimo ovako loš zakon ako ih izbrišemo, jer oni ne znače ništa i, molim, ako hoćete, objasnite.
Koliko sam se informisao, ranije je postojao oficirski kor koji je imao namenu da pri nekoj vojnoj smotri pomaže kod izložbe naoružanja i druge vojne opreme, imao je nekog smisla, a podoficirski je baš taj koji niko ne poznaje u Vojsci, pa vas zato pozivamo da izbrišete ova dva stava.
U svom izlaganju u načelu o zakonu o Vojsci, govorio sam dosta toga. Međutim, nisam podsetio građane, a ovo jeste prilika za to, da su vojska, policija i spoljni poslovi stub jedne države. Kada Ministarstvo odbrane izađe s ovakvim predlogom zakona o Vojsci, smatram da ima nameru da uruši vojni sistem. Kako to radi?
Petog oktobra 2000. godine, Boris Tadić je postao ministar odbrane, ministri iz DS-a su, bukvalno, shvatili da je DS preduzeće, a da su ministri koji vode određena ministarstva, u stvari, generalni direktori tih preduzeća, pa je tako Boris Tadić krenuo, kasnije je nastavio. Boris Tadić je za svog savetnika postavio Gorana Vesića, za koga znate da se za vreme NATO agresije krio u Crnoj Gori, da izbegne svoje vojne obaveze, mobilizaciju i sve ono što su ostali građani trpeli.
Time je pokazao stav prema onima koji su zaista branili i odbranili ovu državu.
Kasnije je Davinić postavljen za ministra odbrane. Međutim, nije bio po volji DS-a i onda su ga, izmišljanjem afera, afere "pancir", doveli do toga da mora da napusti položaj. Podneo je ostavku na svoju funkciju, a iza svega toga, očigledno, stoji novac.
Nakon toga je Zoran Stanković postavljen za ministra odbrane. On je sve radio, ali se nije mešao u svoj posao, da bi dolaskom Šutanovca, apsolutno, sve išlo preko firme u kojoj je on bio savetnik, ili možda, čak, predsednik upravnog odbora, preko SDPR-a.
Kako on to ostvaruje? Tako što je, za pomoćnike, u Ministarstvo odbrane doveo sve bivše direktore SDPR-a. Zar to nije direktan sukob interesa? Ilija Pilipović je postavljen za pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse, pre toga je bio direktor sektora za Evropu i Ameriku u SDPR-u. Ne bi ni to bilo mnogo bitno da nisu pare u pitanju.
Sve vezano za Vojsku, mimo javnih nabavki, dobija SDPR. Kada je bio raspisan tender za remont MIG-ova 29, najbolju ponudu, podsetio bih građane i poslanike, dala je "Jugohemija", čak za tri miliona evra bolju ponudu je dala. Međutim, posao je dobio SDPR i sada je taj ceo slučaj na sudu.
Sada je u toku nabavka telekomunikacione opreme, o kojoj sam postavio pitanje ministru. Samo u ovoj godini je planirano 900 miliona, inače, tri milijarde vredan posao, i sav posao se odvija mimo tendera, navodno, jer se radi o poverljivoj nabavci.
Sledeće, doveden je za načelnika Generalštaba Zdravko Ponoš koga niko od eminentnih vojnih stručnjaka ne zna kao vojno lice i kao vojno-sposobnog čoveka. Dobio je činove i sada radi šta hoće. Najnegativniji primer jeste ukidanje tzv. taktičkih i tehničkih nosilaca. Onaj ko se razume u vojsku, to zna, a radi se o institucijama koje su odgovorne za razvoj i usvajanje novog, za modernizaciju, upotrebu i održavanje naoružanja i vojne opreme.
Sve se čini da se Vojska onesposobi, da poverenje građana u Vojsku nestane i time se završi ona misija, a to je da Vojska Srbije ne postoji, a da mi možemo da se priključimo NATO-u i tako obezbedimo svoje građane od bilo kojih vojnih uticaja, opasnosti itd.
Nije ni ovo toliko strašno da se koncepcija "reforme Vojske" ne vrši po NATO sistemu. Taj sistem je pre par meseci na glavnom odboru DSS-a odbačen i izbačen iz njihovog programa. A predsednik Vlade Koštunica je nastavio da i dalje podržava ovakvu reformu Vojske po NATO sistemu.
Još jednom naglašavam da DS ne bi imao ovoliko štetan uticaj na Vojsku da nije Vojislava Koštunice, tako što su podelili ministarstva kao sopstvene prćije, pa dozvoljava da rade šta hoće.
Poštovani poslanici, pozivam vas da i ovim amandmanima, koliko-toliko, pokušamo da poboljšamo ovako loš zakon, jer ovi stavovi u članu 20. nemaju nikakvog smisla.
Još jedan dokument – "Jugoimport" SDPR, 320 miliona unapred da se naplati, šalje sadašnji, novi direktor sektora za Ameriku i Evropu Marina Vuksanović, i to fakturiše tako što kaže – na ime zavisnih troškova u narednom periodu, toliko para uplatite, a mi iz DS ćemo videti šta ćemo s tim parama. Hvala.
Na Predlog zakona o spoljnim poslovima se može dati mnogo primedaba, ali kao osnovnu bih izneo onu da je suviše mnogo članova zakona posvećeno statusnim pitanjima diplomata i ostalog osoblja u MIP-u, pa su mnoga značajna pitanja ostala bez neophodnih detalja ili čak nisu ni obrađena. Neke od osnovnih primedaba ću izneti.
U Predlog zakona je opravdano uvedeno da diplomate moraju da budu kvalifikovane kroz odgovarajuće školovanje i polaganje ispita u diplomatskoj akademiji. Predviđaju se čak i povremene provere znanja. Ipak, u članu 39. stav 1. ostavlja se široka mogućnost da se za ambasadore postave i lica sa odgovarajućim iskustvom čak i u nekim drugim organizacijama, da li i u nevladinim organizacijama koje su najčešće plaćene agenture tzv. međunarodne zajednice. Postoji realna opasnost da se ceo taj stav preširoko primenjuje, da se pojave novi slučajevi onih koji pojma nemaju, a najčešće nemaju ni odgovarajuće diplomatsko ponašanje. U nedavnoj prošlosti to su, između ostalog, bili Vesna Pešić, Borka Pavićević, Basara, Milan St. Protić, Gordana Aničić itd.
U ovom zakonskom predlogu se vrlo malo, ili čak nimalo, pominju prava i obaveze Narodne skupštine u formiranju državne politike koju su dužni da sprovode diplomate i ministarstva. Najviše se pominju prava ministara, manje Vlade. Treba u član 2. uvrstiti rečenicu da jedan od najvažnijih delova državne politike čine rezolucije, deklaracije i sl. Narodne skupštine Republike Srbije. Takođe, treba uvrstiti obavezu izvršne vlasti da se svi rezultati državne i spoljne politike često razmatraju i ocenjuju u Narodnoj skupštini.
Sada bih postavio jedno pitanje - kada će sadašnji ministar Vuk Jeremić, Buljubašić, Pozderac, dati bar na uvid i na neophodnu ratifikaciju ugovore koje je nikada izabrani ministar Vuk Drašković potpisao, a naročito ugovor o prolasku i boravku NATO trupa na teritoriji Srbije i ugovor o potpunom imunitetu vojnika SAD za zločine učinjene na teritoriji Srbije?
Da li je i sadašnji ministar inostranih poslova potpisivao slične ugovore po nalogu svojih instruktora koji su ga školovali u SAD, u zloglasnoj školi za upravljanje državom "Džon Kenedi", ili možda po savetima njegove uvažene "savetnice" Sonje Liht?
Takođe, još jedno pitanje - kada će Narodnoj skupštini biti dostavljen na ratifikaciju ugovor SOFA, koji su potpisali Kondoliza Rajs i Boris Tadić?
U članu 6. se govori da ministar samostalno formira savet – a već ga je, pre usvajanja ovog zakona, nezakonito formirao – sastavljen od "uglednih stručnjaka". Da li su ti ugledni stručnjaci zaista Branko Kovačević, Goran Svilanović, Vojin Dimitrijević, Gašo Knežević, Sonja Liht?
U članu 46. u stavu 3. piše da se diplomatska akademija bavi međunarodnom saradnjom i sa fondacijama stranih zemalja. Da li to znači da će sarađivati i sa mnogim ozloglašenim nevladinim organizacijama, kao što su Soroš, Krizna grupa itd? Da li to znači da će kao gostujući predavači biti pozvani Marti Ahtisari, Medlin Olbrajt, Holbruk, Goran Svilanović i slični?
Što se tiče članova koji se bave statusom diplomata, u članu 59. se kaže da se porodiljsko odsustvo koristi u Srbiji samo na lični izričiti zahtev. Verovatno je neophodno da poštovana gospođa prima veliki devizni dodatak i kada opravdano ne radi, a zbog vrste svog rada treba da živi van Srbije. Kada ne radi, zašto se onda privremeno ne vrati u Srbiju i živi kao ostale građanke Srbije?
Na kraju, članovi 62. i 64. su kontradiktorni. Predlog novog zakona se dosta razlikuje od postojećeg zakona, Zakona o inostranim poslovima Srbije i Crne Gore. Stupanjem na snagu predloženog zakona prestaje da važi postojeći zakon.
Kako je onda moguće da podzakonska akta, koja su u skladu sa sada važećim zakonom, važe do 1. januara 2009. godine, a neka od njih će biti u kontradikciji i sa novim zakonom? Neophodno je bilo da se, paralelno sa izradom Predloga zakona, pripreme i promene u podzakonskim aktima, ali to je najverovatnije rezultat brzine kojom je pravljen ovaj zakon, da bi se stekli uslovi za raspisivanje predsedničkih izbora. Hvala.