Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime SRS, podnela sam amandman na član 23. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Amandman glasi: "Član 23. briše se". Taj član se odnosi na član 40a Zakona o akcizama.
Pošto je član predugačak, neću ga citirati, oni poslanici koji su čitali materijal znaće o čemu se radi. Zbog gledalaca ću reći da se radi o izjednačavanju plaćanja akciza na cigarete iz uvoza i cigarete proizvedene u zemlji. Cifre nisu bitne, bitno je da su one izjednačene u periodu od 2008. do 2012. godine. Smatram da je dosadašnje rešenje bilo primerenije, kako ekonomskoj situaciji, tako i zaštiti domaćih proizvođača duvanskih prerađevina.
Ono što je interesantno jeste da je Vlada takođe podnela amandman na isti član Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama svega jedan dan kasnije od dostavljenog predloga narodnim poslanicima, pa se postavlja pitanje da li i posle toliko vremena niste mogli da se usaglasite i podnesete predlog bez naknadnih izmena. Pitam vas šta je tu uticalo ili ko je tu uticao da promenite odluku, pa da dan kasnije podnesete amandman na svoj predlog.
U obrazloženju Predloga zakona, kao i u obrazloženju gde vi ne prihvatate moj amandman, vi se pozivate na CEFTA sporazum i Akcioni plan za implementaciju CEFTA sporazuma u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda, a usvojen je zaključkom Vlade kojim su predviđeni iznosi akciza na cigarete do 2012. godine.
Podsećam građane Srbije da je Jedinstveni sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, tzv. CEFTA sporazum, sklopljen pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Vlada, doduše ona bivša, parafirala je taj sporazum 9. novembra 2006. godine, a svečano potpisivanje bilo je 19. decembra 2006. godine. U međuvremenu je donet i Akcioni plan za implementaciju tog sporazuma, 23. marta 2007. godine.
Primena CEFTA sporazuma podrazumeva ravnopravnost uslova poslovanja za sve učesnike na domaćem i regionalnom tržištu. Tu se izjednačavaju prava i obaveze svih privrednih subjekata čiji su proizvodi zastupljeni na tržištu Republike Srbije. Podrazumeva takođe i izjednačavanje akciza na cigarete koje su proizvedene u zemlji i uvezene od proizvođača zemalja CEFTA, a te zemlje su sledeće: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija i Crna Gora.
U trenutku usvajanja postojećeg pravnog okvira kojim se uređuje oblast akciza i proizvodnje i prometa duvana, vi kažete da težite postizanju nekoliko ciljeva, a to su: 1. stvaranje pretpostavki za uspešnu privatizaciju domaće duvanske industrije (to ste već obavili); 2. stvaranje uslova da se pozitivni uticaj privatizacije proširi na sve učesnike u proizvodno-prometnom lancu duvanske industrije (ovaj cilj nisam sigurna da je postignut, niti da će biti); 3. uspostavljanje takvog sistema oporezivanja duvanskih proizvoda kojim se obezbeđuje stabilan poreski prihod, kao i postepeno usklađivanje sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i zakonodavstvom EU. Mislim da je vama upravo ovaj treći cilj najvažniji i da se trudite da ga sprovedete, ali vam ne polazi za rukom.
To je bilo, ukratko, podsećanje na sporazum o slobodnoj trgovini. Srpska radikalna stranka je bila protiv njegovog potpisivanja. Zato su naši poslanici podneli toliki broj amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, jer izmene predviđene u tom predlogu zakona predstavljaju usaglašavanje sa tim sporazumom, kao i sa propisima Svetske trgovinske organizacije i EU. Smatram da je dosadašnje rešenje primerenije i ekonomskoj situaciji i zaštiti domaćih proizvođača duvanskih prerađevina i baš iz tog razloga SRS će glasati protiv Predloga ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas, kao što i sami vidite, imamo na dnevnom redu predloge kandidata za Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja. Iako je već treće po redu vanredno zasedanje, a to je trebalo obaviti kako kaže član 5. Ustavnog zakona još u toku Prvog zasedanja, odmah nakon izbora Vlade.
Dalje, član 5. Ustavnog zakona kaže da na Prvom zasedanju posle izbora Vlade treba birati guvernera NBS i organe državne revizorske institucije, a koliko vidimo u materijalu predloge kandidata za ove funkcije mi do sada nemamo.
Postavlja se pitanje da li vi pravite i donosite zakone u skladu sa predloženim kandidatima, pa onda kada tih kandidata nema ili kada ne možete da se dogovorite o ličnosti koje bi obavljale tu funkciju, nikome ništa. Čekali su građani Srbije četiri meseca Vladu i mogu pričekati još malo da se izaberu i ti organi.
Na raspravi o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja vodila se polemika, čak su poslanici SRS podneli amandman na član 5. Zakona koji se tiče trajanja mandata poverenika za informacije od javnog značaja, koji glasi – ako isto lice ponovo bude birano za poverenika ili zamenika poverenika, pre nego što mu istekne mandat, njemu onda mandat prestaje po isteku sedam godina.
Onda kandidata za Poverenika imamo gospodina Rodoljuba Šabića. Čisto da vas podsetim, nekada je bio stranačka ličnost, bio je poslanik u Narodnoj skupštini, zatim je bio potpredsednik Narodne skupštine, a zatim ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. To proizilazi iz njegove radne biografije. On je sada vanstranačka ličnost, verovatno po zakonskom uslovu, a taj isti posao obavlja još od 22. decembra 2004. godine. Mislim da građani Srbije sami mogu da zaključe kome je išlo menjanje Zakona u korist, znači produženje trajanja mandata.
Što se tiče kandidata za Zaštitnika građana, takođe ste menjali odredbu zakona u smislu članstva u političkim nekada organizacijama, a sada strankama, i onda sasvim slučajno birate gospodina Sašu Jankovića za kandidata za Zaštitnika građana, koji je inače član nevladine organizacije. Iz svega izloženog proizilazi da su oba zakona prilagođena kandidatima, određenim kadrovskim rešenjima.
Što se tiče stručne kvalifikacije kandidata, ja sam njihove radne biografije veoma pažljivo pročitala i u njihove kvalifikacije neću da sumnjam. Moje sumnje će ići u drugom pravcu. Poslanici SRS glasaće protiv predloženih kandidata.
Nama, kao i građanima Srbije, ostaje samo da se nadamo da će predloženi kandidati raditi svoj posao savesno i u skladu sa zakonom, a samo želimo da ih podsetimo da Narodna skupština u svakom momentu može da ih pozove na odgovornost, zato što po zakonu ima pravo i dužnost da kontroliše njihov rad.
(Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podnela sam amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštitniku građana, a u smislu njegovog brisanja. Član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštitniku građana odnosi se na promene u članu 19. Zakona o zaštitniku građana koji glasi, citiram: "Zaštitnik građana je ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata kojima se uređuju pitanja koja se odnose na slobode i prava građana".
Prvi deo člana 19. Zakona o zaštitniku građana Predlogom zakona nije menjan, mada više predstavlja simbolično ovlašćenje, ovlašćenje za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom je više simbolično pošto ta institucija već duže vreme ne funkcioniše.
Međutim, sporan je deo člana 19. koji je u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštitniku građana obrisan, a glasi, citiram – "...kojima se uređuju pitanja koja se odnose na slobode i prava građana".
Brisani deo člana 19. Zakona o zaštitniku građana predstavlja okvir delovanja zaštitnika građana, njegovu nadležnost i zakonsko ograničenje u okviru koga bi se izabrano lice trebalo kretati. Svaki državni organ, pa i njegov funkcioner, moraju da deluju u skladu sa ovlašćenjem koje propisuje zakon, a reguliše njihov rad. Brisanjem dela člana 19. Zakona o zaštitniku građana uvodi se anarhija, jer šta je drugo zaštitnik građana i koja je njegova nadležnost ako ne zaštita koja se odnosi na slobode i prava građana.
Zaštitnik građana predstavlja vid javne kontrole rada uprave, a u funkciji zaštite i unapređivanja ostvarivanja sloboda i prava građana. Član 1. Zakona o zaštitniku građana u stavu 2. kaže da se zaštitnik građana stara o zaštiti i unapređenju ljudskih sloboda i prava. Smatram da je svako drugo objašnjenje suvišno. Hvala.