Dame i gospodo narodni poslanici,         proces pregovora u vezi pitanja rešavanja konačnog statusa KiM je završen. Do kompromisnog rešenja nije došlo. Jedna strana, albanska, nije ga želela. Šanse za novi nastavak procesa pregovora koji bi doveo do opšte prihvatljivog rešenja svedene su na minimum.
Za minulih osam i po godina interesi velikih sila su se iskristalisali, a naročito je jasan interes SAD. Amerika je na hiljadu hektara srpske zemlje izgradila Bondstil, najveću bazu na Balkanu, s pravom korišćenja na 99 godina, što predstavlja najbolji pokazatelj da se KiM iz statusa protektorata pretvara u militarističku koloniju. Vojna baza nije odraz jačanja civilnog društva, već stvaranje marionetske zajednice čiji su interesi od vojnostrateškog značaja.
Drugi važan interes NATO i SAD je da KiM, Albanija i Makedonija budu teritorije za odlaganje miliona tona hemijskog, nuklearnog i drugog otpada iz EU, ali i da budu vojna baza za obuku snaga NATO. EU, odnosno većina zemalja u njoj, dosledno slede stav SAD, svesno rušeći Povelju UN, demokratske principe rešavanja problema mirnim putem, poštovanje zakona, poštovanje međunarodno priznatih granica i drugo. A šta će EU da radi kada se pojavi još desetak novih državica na starom kontinentu, jer kosmetski presedan neće biti jedinstven slučaj već početak rušenja temelja evropskih principa i demokratije.
Međutim, ono na šta ja želim da se posebno osvrnem je tema koja najviše muči sve stanovnike KiM a naročito preostale Srbe, jeste upravo bezbednost na KiM posle završetka propalih pregovora. Sami smo svedoci da stalno insistiranje i čak pretnja albanske strane jednostranim potezima i mogućim nasiljem destabilizuju i političke i bezbednosne prilike, ne samo na KiM, već imajući u vidu neke izjave zvaničnika Republike Albanije, albanskih lidera u Makedoniji i na jugu centralne Srbije i situaciju u regionu. Ovakve najave svakako dodatno obeshrabruju prognane Srbe, a njih je više od 250 hiljada, da se odluče na eventualni povratak na svoja ognjišta.
Kada je u pitanju bezbednost na KiM dva aspekta su presudna: jedan je međunarodni, a drugi je unutrašnji. Treba reći da međunarodna misija, vojna i civilna, za osam i po godina nije uspela da obezbedi čak ni osnovna ljudska prava za Srbe i ostale nealbance. Zbog čega? Zbog toga što nema političke volje, nema želje da se kontrolišu svi negativni procesi koji ugrožavaju bezbednost, birokratizacija međunarodnih snaga, povezanost pojedinaca sa strukturama koje ugrožavaju bezbednost i mnogo još čega.
Treba biti iskren i reći da i albanska nacionalna zajednica, mislim na obične ljude, nisu potpuno bezbedni.
Kosmetom hara organizovani kriminal i korupcija. Na čelu kriminalnih grupa nalaze se ljudi koji su sada veoma aktuelni i istaknuti političari sa albanske strane. Mnogo je mladih Albanaca koji pristupaju ovakvim kriminalnim grupama, jer njih oko 30 hiljada svake godine stupa na tržište rada, bez ikakve nade da nađu posao. Privreda je u kolapsu, izuzetno slaba zdravstvena zaštita, neadekvatan obrazovni sistem i te kako utiče na kriminalizaciju KiM.
Procena je da danas na KiM ima više od 100 hiljada zavisnika od droge. Još malo pa će se droga prodavati na trafikama. Javna je tajna da CIA upravlja drogom u Pokrajini, pa čak postoji i informacija nekih službi koje govore da u bazi Bondstil postoje laboratorije za proveru kvaliteta droge koja prolazi kroz Pokrajinu. Prljavi novac, koji se na ovaj način stiče, troši se na podmićivanje službenika UNMIK-a, za finansiranje transformirane tzv. OVK u kosovski zaštitni korpus, za kupovinu državne i društvene imovine Republike Srbije, za kupovinu privatne imovine, takođe, u vlasništvu Srba.
Kada je u pitanju bezbednost Srba i ostalih nealbanaca, mislim da je to dobro poznata stvar. Prvo, neizvesnost je otežavajući faktor. Jedan, na sreću, manji procenat Srba, razmišlja da u slučaju samoproglašenja nezavisnosti, napusti KiM. Niko od Srba nema poverenje u postojeće kosovske institucije, nema poverenje u međunarodno prisustvo, KFOR i UNMIK, i to s pravom.
Često pojavljivanje u javnosti paravojne formacije, koja sebe naziva ANA, odnosno albanska nacionalna armija kao i odsustvo osude takvog čina od strane KFORA i UNMIK-a, dodatno uznemiruje kosmetske Srbe. Često se ide dotle da se negira njihovo postojanje. A CIA o njihovom postojanju ima kompletnu i poverljivu studiju na 200 strana, a ona govori da je ova organizacija dobro organizovana, dobro plaćena i tesno povezana sa KZK i KPS.
Sa druge strane, ministar odbrane Republike Srbije jasno stavlja svima do znanja da Vojska Srbije neće, u skladu sa svojom ustavnom obavezom, braniti integritet i suverenitet Republike Srbije na celoj njenoj teritoriji. Na ovaj način on jasno stavlja do znanja kosmetskim Srbima, da su u slučaju divljanja šiptarskih terorista prepušteni sami sebi, da im jedino preostaje da se samoorganizuju i štite svoje gole živote. Jer, poučeni dosadašnjim iskustvom, mislim pre svega na 17. mart 2004. godine, ne možemo se osloniti na zaštitu KFOR-a i UNMIK-a.
Duboko svesni okruženja i okolnosti u kojima žive, kosmetski Srbi su odlučni u nameri da ostanu na svojim pradedovskim ognjištima. Nade za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije još postoje. Oči kosmetskih Srba su uperene ne samo u otadžbinu Srbiju, već i u majku Rusiju, jer izgubljeno je samo ono čega se odreknemo, a mi se Kosova i Metohije nikada nećemo odreći. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, kao nekog ko živi na KiM strašno me je zabrinula informacija koju sam malopre dobio, da neće biti rasprave posvećene izveštaju podnetom u Savetu bezbednosti o završetku procesa pregovora o rešavanju statusa KiM.
Za ovih pola sata, otkako dominira tema KiM, primio sam deset telefonskih poziva i svaki se završavao pitanjem - da li je moguće da ljudi koji vrše vlast u Srbiji ovako se bahato i neodgovorno odnose prema nama, kosmetskim Srbima. Naime, kosmetski Srbi će i ovaj Božić i ovu Novu godinu dočekati u mraku, baš kao što su ih dočekali prošle godine i pretprošle, i sve tako od 1999. godine, od kada traje okupacija. Niko se ovde ne seti da tu temu spomene.
S druge strane, na dnevnom redu je rasprava o privatizaciji. Niko iz vrha vlasti ne izađe da kaže da država Srbija ima pozamašnu imovinu i na KiM, koja se pljačka i otima. Da li postoje mehanizmi da se ta državna i društvena imovina na KiM, odnosno da se njena pljačka spreči.
Tvrdim odgovorno da se može sprečiti, a najbolji primer za to su i sami građani koji dole žive, koji se sami organizuju, i uspevaju koliko-toliko da tu imovinu zaštite.
Nastavlja se prodaja srpske zemlje i srpskih imanja. Kosmetske Srbe je zahvatila apatija, neizvesnost, ne znaju šta će i kako će. Svakog dana se spominju neki rokovi za rešavanje njihove sudbine. Niko odavde ne nalazi za shodno da siđe među kosmetske Srbe, da ih ohrabri, a ne samo kosmetske Srbe, već i ostale nealbance koji teško žive dole. Kod vas vlada podela, stranački interesi su vam na prvom mestu, a o nama baš vas briga.
Pridružujem se apelu da se što pre, ako ne može sednica posvećena Kosovu i Metohiji, onda zakaže Odbor za Kosovo i Metohiju i da taj odbor što češće zaseda i radi, ne bi li došlo do nekih rešenja.
Još jednom vas u ime kosmetskih Srba i ostalih nealbanaca pozivam da što pre zakažete sednicu posvećenu KiM i da se uzmete u pamet. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 5. razdeo 3 naš kolega Nemanja Šarović podneo je amandman kojim traži da se naslov "Služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa" menja i da glasi: "Fond za razvoj Republike Srbije".
Naime, dosadašnja politika Vlade Republike Srbije nije dala očekivane rezultate i poboljšala uslove života i smanjila međunacionalnu netrpeljivost. Jedan od razloga za to je i što su predsednici opština trošili novac dat od Republike ne poštujući ravnomernost razvoja opština, već je jedini kriterijum, pri trošenju sredstava, bio broj birača koji su za njih glasali. Bilo bi bolje ova sredstva usmeriti u Fond za razvoj Republike Srbije, imajući u vidu sadašnje stanje u privredi.
Naime, služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa formirana je negde decembra meseca 2000. godine kao reakcija i odgovor Vlade Republike Srbije na pokušaj albanskih separatista na tom delu terena da destabilizuju ovaj deo juga Srbije. To telo tada je zaista imalo smisla formirati.
Prvi predsednik Koordinacionog tela za ove tri opštine bio je gospodin Nebojša Čović. Kasnije, odnosno sada ne postoji nikakva svrha postojanja jednog ovakvog tela, a sredstva koja su mu namenjena, u iznosu od 385.160.000 dinara, mnogo je pametnije iskoristiti na neki drugi način. Ja ću vam izneti samo jednu ideju kako je moguće potrošiti ova sredstva.
Naime, mi smo na Odboru za Kosovo i Metohiju predložili ministru Slobodanu Samardžiću da formira fond, odnosno da Vlada Republike Srbije formira fond čija bi namena bila isključivo kupovina srpske zemlje i srpskih imanja koja se na Kosovu i Metohiji prodaju. Naravno, taj fond bi morao da raspolaže sa mnogo više sredstava, ali i ova sredstva, koja nisu tako velika, mogla bi dobro doći u tu svrhu. Treba imati u vidu i činjenicu da se oko 310 miliona dinara ovih sredstava troši za isplatu zarada zaposlenima u ovom telu.
Kažem da je prestala potreba za postojanjem ovakvog tela. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Stević je malopre spominjao ravnomerni regionalni razvoj, pa smatram shodnim da treba da uporedimo neke brojke kada je u  pitanju izdvajanje iz budžeta za Kosovo i Metohiju.
Naime, prošle godine, ako se sećate, tražio sam da se preko Fonda za Kosovo i Metohiju sredstva udesetostruče. Moj amandman nije prihvaćen. Sada vidim da su sredstva više nego deset puta veća, što želim da pozdravim, ali isto tako želim da zahtevam da postoji veća kontrola trošenja ovih sredstava, jer praksa je pokazala da se ova sredstva u mnogo slučajeva nenamenski troše.
Dozvolićete mi da napravim još jednu paralelu kada je u pitanju izdvajanje sredstava po okruzima. Naime, za Kosovski okrug je ove godine budžetom predviđeno 21.867.000 dinara, a prošle godine je bilo 52 miliona, znači drastično smanjenje; Pećki okrug 6.757.000 dinara, a prošle godine je bilo 8.794.000 dinara; Prizrenski okrug 5.957.000, a prošle godine je bilo 8.879.000 dinara; Kosovsko-Mitrovački isto tako, smanjenje od pet miliona i ovo što je najzanimljivije, to je Kosovsko-Pomoravski okrug, za koji su predviđena sredstva u iznosu od 432.862.000 dinara, vidite da je razlika drastična.
Kada napravimo analizu ovih sredstava, dolazimo do zaključka koji daje odgovor na dilemu zbog čega su neki ministri iz Vlade, odnosno potpredsednik Vlade Božidar Đelić, mislim da je on učestvovao u tome, ekspresno smenili neke načelnike okruga i koordinatore na Kosovu i Metohiji. Kažem, za Kosovsko-Pomoravski okrug biće izdvojeno 432 miliona dinara. Zato su oni na mesto načelnika okruga doveli svog čoveka Srboljuba Đokića iz G17 plus na mesto koordinatora u opštini Kosovska Kamenica, a na mesto načelnika Kosovsko-Pomoravskog okruga Dragana Nikolića, takođe iz G17 plus. Smenili su ljude iz Nove Srbije i DSS-a, ovi ćute, ne znam zašto, to je njihov problem. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 23. Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Amandman sam podneo zato što naziv zakona nije u skladu sa članom 3. stava 2. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije.
Republika Srbija nije federativno uređenja država, tako da ne postoji osnov da se ovim zakonom uređuju osnove, a zakonom neke federalne jedinice bliže uredi ova materija. Iza naziva zakona proističe da će Vlada svojim podzakonskim aktima bliže da reguliše materiju službe bezbednosti. Praksa je pokazala da kada su u pitanju ovako neprecizna zakonska rešenja često za posledicu imamo političku samovolju i voluntarizam. Hvala.

Dame i gospodo, dozvolićete mi da na kratko skrenemo sa teme, da vašu pažnju preusmerim na drugi problem. Radi se o sledećem.
Juče je šef UNMIK-a Joakim Riker, na konferenciji za štampu održanoj u Prištini, obelodanio planove UNMIK-a vezane za stanje u opštinama gde su Srbi u većini, posle izbora koji su održani 17. novembra na teritoriji Kosova i Metohije, a koje su raspisale i sprovele privremene kosovske institucije. Prema tom planu, predviđa se da se u opštinama Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Novo Brdo i Štrpce produži mandat predsednicima opština i odbornicima koji su izabrani na izborima, u periodu od šest meseci.
Kada su u pitanju ove tri opštine koje se nalaze na severu Kosmeta, onda ovakva odluka ne može da nanese neke veće štete, jer u ovim opštinama nema Albanaca, ali kada je u pitanju opština Štrpce i opština Novo Brdo, onda se tu javljaju veliki problemi, jer u ovim opštinama žive i Albanci koji su, naravno, učestvovali na izborima.
U opštini Novo Brdo, gde je odnos stanovništva 60 prema 40% u korist Srba, za predsednika opštine dolazi čovek iz Tačijeve stranke. U opštini Štrpce, na mesto zamenika predsednika dolazi Albanac iz Tačijeve stranke. Da budem precizniji, mandat će biti produžen odbornicima srpske nacionalnosti, a, shodno rezultatima, biće zamenjeni odbornici albanske nacionalnosti.
Šta je pozadina jedne ovakve odluke, još se ne zna, ali ono što se zna to je da je UNMIK-u jako stalo da Srbi pošto-poto participiraju u privremenim kosovskim institucijama i svojim učešćem im daju multietnički karakter.
Ovde se nameće jedno logično pitanje. Šta je, u stvari, bila osnovna svrha bojkota izbora od strane Srba, na koji nas je Vlada pozivala, ako će visokokooperativni Srbi, kako ih oni zovu, i dalje biti deo jednog, za državu Srbiju, nepriznatog sistema?
Šta je izlaz iz ove krize? Država Srbija mora da što pre raspiše lokalne izbore na Kosovu i Metohiji. Ako ne može pre marta, za kada su planirani lokalni izbori u celoj Republici, onda postoji još jedno rešenje, a to je formiranje privremenih opštinskih veća.

Dame i gospodo narodni poslanici, u trenutku kada novi svetski poredak pretenduje da ugrozi sve slobodoljubive, a male zemlje državi Srbiji je više nego potrebno da ima dobro organizovanu i modernu vojsku i dobro obučenu policiju, koje će biti spremne da odgovore svim izazovima i zadacima koji se pred njih postavljaju.
Nemoguće je zamisliti efikasnu vojsku i policiju a da one u svojim redovima nemaju depolitizovanu i profesionalnu službu bezbednosti. Pripadnici službe bezbednosti, kako i zakon predviđa, ne mogu biti članovi niti jedne političke stranke, rasterećeni bilo kakvih predrasuda, već to moraju biti profesionalci, patriotski nastrojeni, dobro obučeni i dobro plaćeni.
Jedan od osnovnih zadataka Vojno-bezbednosne agencije i Bezbednosno-informativne agencije je borba protiv organizovanog kriminala. I sami smo svedoci da u Srbiji cveta organizovani kriminal. Ne prođe ni mesec dana a da se u javnosti ne pojavi vest da je otkrivena i uhapšena organizovana kriminalna grupa, koja je državni budžet oštetila za višemilionski dinarski iznos. Kad bi ove službe bile do kraja depolitizovane i kada organizovani kriminal ne bi dolazio iz vrha vlasti, ovakvih akcija bi bilo sve više i više, a kriminal bi bio sveden na minimum.
Drugi zadatak ovih službi je kontraobaveštajna aktivnost. I u ovoj oblasti smo svedoci da Srbijom vršljaju raznorazni strani obaveštajci koji za svoje interese i potrebe vrbuju naše građane.
Ova pojava je naročito evidentna kada je u pitanju vrbovanje lažnih svedoka za interese Haškog tribunala, a za potrebe haškog tužilaštva u montiranom sudskom procesu protiv prof. dr Vojislava Šešelja.
I, ono što predstavlja, po meni, najvažniji zadatak ovih službi jeste borba protiv terorizma. Država Srbija se godinama suočava sa ovim problemom. Terorizam je naročito raširen na prostoru Kosova i Metohije, na jugu Srbije, znači u Pčinjskom okrugu, i pojavom vehabija u Raškoj oblasti, a zajednički cilj im je udruživanje radi neprijateljske delatnosti usmerene na rušenje ustavno-pravnog poretka Republike Srbije.
Kada je u pitanju Kosovo i Metohija, mi danas imamo situaciju da su na Kosovu i Metohiji prisutne gotovo sve strane obaveštajne službe, koje imaju različite zadatke i interese. Najbrojniji je, svakako, kontigent pripadnika CIA, preko pripadnika BND-a, Mosada, sve do ŠIK-a, albanske obaveštajne službe. I privremene kosovske institucije su u fazi izgradnje svojih bezbednosnih struktura. Na kosmetskim prostorima nema jedino naših bezbednosnih organa. Delimično je prisutan MUP Republike Srbije, ali to su samo kancelarije u kojima se podnose zahtevi za izdavanje pasoša, ličnih karata, vozačkih dozvola, registraciju vozila i ništa više od toga.
Država nije ništa uradila po pitanju povratka svojih službi bezbednosti na Kosovo i Metohiju. Bilo je pokušaja pozivanja na primenu Rezolucije 1244 SB UN, ali nažalost, bezuspešno. Ne sećam se da sam nekog od zvaničnika čuo da se poziva na naše članstvo u okviru Partnerstva za mir, čija je Srbija članica, i koje nama omogućava povratak naših bezbednosnih organa.
Dokle god bude ovakva situacija, dokle god nema srpske vojske i policije, srpskih službi bezbednosti, dokle god nema povratka prognanih Srba, neće biti normalnog života na kosmetskim prostorima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uzimajući u obzir ono što sam od svojih kolega prethodnika čuo, što se odnosi na zdravstveno stanje predsednika Republike gospodina Borisa Tadića, a vezano je za redovno obavljanje njegove predsedničke dužnosti, kao nekoga ko živi na Kosovu i Metohiji, ova informacija me je jako zabrinula.
Shodno najavama koje nam stižu iz Vašingtona i Brisela, a tiču se završetka procesa pregovora, rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije, i najavama koje govore da će status KiM biti nepovoljno rešen po Srbiju, iako je proces pregovora u toku, albanski pregovarački tim, čiji kostur čini albanska teroristička vrhuška, otvoreno najavljuje da će najkasnije u februaru naredne godine u kosovskom parlamentu jednostrano proglasiti nezavisnost Kosova i Metohije.
Pripadam onima koji su se zalagali za striktnu primenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN iz razloga što je pomenuta rezolucija jedini garant da je Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije i onima koji su se protivili da naš pregovarački tim sedne za isti sto sa dokazanim teroristima i na taj način amnestira njihove zločine. Da apsurd bude veći, pregovori su otpočinjali, jednom na dan obeležavanja godišnjice masakra 14 srpskih žetelaca u Starom Gracku i, drugi put, na dan 17-martovskog pogroma Srba, što verujem da nije slučajno. Međutim, šta je - tu je.
Ono što je činjenica, to je da je srpski pregovarački tim pokazao veliku kooperativnost i iskrenu želju za pronalaženjem rešenja. Velika prednost srpskog pregovaračkog tima u odnosu na albanski pregovarački tim, koji podršku dobija pre svega od SAD i dela zemalja Evropske unije, leži, pre svega, u činjenici da je Kosovo i Metohija vekovna srpska teritorija, kroz vekove nastanjivana srpskim življem, te da albanska populacija, koja trenutno predstavlja većinu, koju je stekla zahvaljujući višedecenijskoj politici i etničkom čišćenju Srba, ne polaže nikakvo istorijsko pravo na južnu srpsku pokrajinu.
Lično verujem da će se o pitanju rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije razgovarati još dugo i dugo, te stoga naš pregovarački tim mora da bude u punom sastavu i na najvišem nivou. Vi znate da u slučaju sprečenosti u obavljanju dužnosti, u ovom slučaju zbog bolesti, predsednika Republike po Ustavu zamenjuje predsednik Parlamenta. Međutim, smatram da bi svaka promena u sastavu pregovaračkog tima bila štetna po našu pregovaračku poziciju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da upoznam i vas i javnost Republike Srbije da je dana 1. novembra tekuće godine, sa početkom u 12,00 časova, u Gračanici na Kosovu i Metohiji, održan Odbor za Kosovo i Metohiju, a radu Odbora je prisustvovao i ministar za Kosovo i Metohiju, gospodin Slobodan Samardžić.
Sve je proteklo u najboljem mogućem redu. Bilo je veliko interesovanje građana koji su došli, čekali su ispred Doma kulture, a kasnije su ušli i postavili sijaset pitanja kako članovima Odbora, tako i samom ministru.
Ono što je zanimljivo je to da Odbor nije imao kvorum za rad, iz prostog razloga što radu Odbora nisu prisustvovali članovi Odbora iz DS-a, G17 plus, gospodin Vladan Batić i gospodin iz Nove Srbije koji je svoje odsustvo opravdao.
Zanimljivo je i to da su svi članovi Odbora iz DS-a, izuzev gospodina Milivojevića, i G17 plus, ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji i koje bi ova problematika trebalo i te kako da interesuje. Dnevni red je bio sledeći – Informacija Pregovaračkog tima o toku pregovora o budućem statusu AP Kosova i Metohije, Nacionalni investicioni plan za AP Kosovo i Metohija i tačka razno.
Najviše je bilo reči na Odboru o tome kako se i u kojoj meri prodaje zemlja kosmetskih Srba, pod kojim uslovima oni žive i opstaju tamo.
Znači, radu Odbora nisu prisustvovali poslanici DS-a i G17 plus.

Dame i gospodo narodni poslanici, da na početku odgovorim gospodinu Rajčiću u kom svojstvu sam ovde izašao i izneo svoje mišljenje, ne vidim ga u sali, odsutan je. U svojstvu zamenika predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju.
Malopre sam uspeo da saznam koji je osnovni razlog članova Odbora za Kosovo i Metohiju iz redova DS i G17 plus za nedolazak, nisu mogli sa svojim koalicionim partnerima iz DSS da se dogovore oko podele načelničkih mesta i mesta koordinatora na Kosovu i Metohiji, kojih ima 28, jer DS za sebe traži 50%, DSS nudi 35% i za G17 15%.
Mene čudi, i to predstavlja veliki apsurd, kako je Goran Bogdanović, član Odbora za Kosovo i Metohiju, mogao da bude odsutan tog dana iako je, sa druge strane, član Srpskog Pregovaračkog tima za pitanje rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije. Znači li to da član Pregovaračkog tima bojkotuje rad Odbora za Kosovo i Metohiju? To govori o tome kakav odnos ovi ljudi imaju prema Kosovu i Metohiji.
Ono što me čudi, to je kako nije uspela da ih motiviše tačka dnevnog reda koja govori o trošenju sredstava iz NIP-a. Za gospodina Markićevića znam da je bio opravdano odsutan, bio je bolestan. Meni je predsednik Odbora rekao da, kada je njemu saopštavao informaciju da će se Odbor održati, da se bukvalno rasplakao jer nije mogao da dođe. Njemu se izvinjavam, a ostalima neka služi na čast. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da upoznam javnost, narodne poslanike, a posebno ministra pravde o jednom od mnogih montiranih sudskih procesa protiv sada već bivšeg pripadnika MUP-a Zorana Stanojevića iz sela Staro Gracko, opština Lipljan.
Za selo Staro Gracko svi ste već čuli po jednom nemilom događaju. Naime, tamo su šiptarski teroristi u jednom danu ubili 14 srpskih žetelaca. Zoran Stanojević je uhapšen 14. avgusta 1990. godine nakon prijave Nazmija Mahmutija britanskom KFOR-u u Lipljanu.
Mahmuti je naveo da je za vreme događaja 15. januara 1999. godine u Račku pomenuti Zoran Stanojević, u svojstvu pripadnika MUP-a, ubio jednog i pokušao da ubije još dva civila.
U montiranom sudskom procesu, sa lažnim svedocima, čije su izjave bile krajnje kontradiktorne, Zoran Stanojević je proglašen krivim za ubistvo, prema članu 30. stav 1. Krivičnog zakona Kosova, u vezi člana 22. Krivičnog zakona Jugoslavije, i osuđen na ukupnu zbirnu kaznu od 15 godina zatvora.
Zoran Stanojević je u ono vreme, a sada još više, bio siromašnog imovnog stanja, tako da sebi nije mogao da priušti adekvatnog advokata. Ovaj slučaj je meni dobro poznat, tako da mogu da tvrdim da se pomenuti Zoran tog dana uopšte nije nalazio u Račku, već u selu Crnoljevo, gde je radio na kontrolnom punktu, o čemu govori i postojeća službena beleška, te da je njegova osnovna krivica ta što je oženio Albanku, koja je nakon udaje za njega prešla iz muslimanske u pravoslavnu veru i rodila dvoje lepe srpske dece, sa čime se Albanci ni dan-danas nikako ne mire.
Ovo što je zadesilo Zorana predstavlja klasičnu osvetu, zato što je svojim gestom pokazao i dokazao da Srbi i Albanci ipak mogu da žive zajedno. Zoran Stanojević se danas nalazi na izdržavanju zatvorske kazne u Kuršumliji, shodno sporazumu Privremenih kosovskih institucija i srpskog pravosuđa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s namerom da vama i celokupnoj javnosti u Republici Srbiji skrenem pažnju na dva velika problema koji trenutno opterećuju kosmetske Srbe.

Prvi problem tiče se izbora koje su raspisali privremeni kosovski organi, odnosno Vlada Kosova, na čijem se čelu nalazi Agim Čeku, za tzv. skupštinu KiM i lokalne izbore.

Vlada Republike Srbije je, kao jedino normalno i logično rešenje, odlučila da pozove kosmetske Srbe na bojkot tih izbora.

Sve relevantne političke stranke koje deluju na kosmetskim prostorima su poslušale preporuku matice Srbije, ali tu preporuku, po drugi put (prvi put je to bilo 2004. godine), doduše, tada je da se izađe na izbore pozivao i sam predsednik Republike, gospodin Boris Tadić, minorni politički subjekti, koje je stvorio UNMIK i koji se pojavljuju samo uoči izbora, ne žele da poslušaju, preporuku svoje matice, i ponovo prijavljuju svoje učešće na tim izborima. Takvih lista kandidata, "srpskih", za sada je 13.

Zanima me kakve mehanizme ima država Srbija da stane na put ovoj šačici samozvanih srpskih predstavnika, koji će svojim učešćem na tim izborima ići direktno naruku ostvarenju ciljeva velikošiptarske politike?

Što se lokalnih izbora tiče, tu je situacija još gora. Stranka koja čini Vladu Republike Srbije i koja zvanično poziva na bojkot tih izbora, mislim na stranku G17 plus, ima svoje odborničke liste kandidata, kao i kandidate za predsednika opštine.

Poznat mi je slučaj Rodoljuba Krstića, predsednika OO G17 plus u Štrpcu, koji je ujedno i kandidat za predsednika opštine.

Kada je u pitanju lista kandidata za odbornike koja nosi naziv Građanska inicijativa "Omladina Zvečan", naša saznanja govore da i iza te liste stoji članstvo G17 plus.

Takođe, SPS ima svoje liste kandidata za lokalne izbore, PSS, takođe. Ostale su neke minorne, lokalne, pre svega, građanske inicijative.

Mislim da se ovakvim ozbiljnim stvarima treba ozbiljnije pozabaviti.

Srbe u opštini Štrpce je snažno uznemirila vest o nameri Kosovske poverilačke agencije KPA da započne proces privatizacije turističkog kompleksa ''Ineks'', ski centra ''Brezovica'' na Brezovici.

O čemu se, zapravo, radi?

KPA, koja je formirana UNMIK-ovom uredbom 2001/13, protivno Rezoluciji 1244 SB UN, vrši privatizaciju, a ja bih rekao, pljačku, nezaštićene državne i društvene imovine Republike Srbije koja se nalazi na Kosovu i Metohiji. KPA je još prošle godine pokušala da proda ovaj turistički kompleks. Zahvaljujući snažnom protivljenju građana opštine Štrpce, Joakim Riker je doneo odluku o odlaganju privatizacije sve dok se ne obezbedi saglasnost lokalne samouprave, rukovodstva preduzeća i, po mogućstvu, rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije.

Ako je verovati zameniku direktora KPA, izvesnom gospodinu Ahmetu Šalji, ta saglasnost lokalne samouprave i rukovodstva preduzeća je već obezbeđena. Ako je to istina, a većina Srba u Štrpcu veruje da jeste, onda se ovakav čin UNMIK-ovog predsednika opštine i generalnog direktora ''Ineks'' ski centra smatra izdajom srpskih nacionalnih i privrednih interesa.

Bitno je da se zna da je ''Ineks'' ski centar Brezovica od 1990. godine (kada je odvojen od ''Ineks intereksporta'') u sastavu ''Ineks hotela'' iz Beograda. Tu su još bili i hoteli u Sutomoru i Bajinoj Bašti. Posle 2000. godine, ''Ineks'' hoteli su vraćeni u ''Ineks holding'' (naslednik ''Ineks intereksporta''), čiji je većinski vlasnik Republika Srbija. Ovo znači da proces privatizacije može pokrenuti samo ''Ineks holding'', a ne ''Ineks hoteli''.

Informacije radi, skijaški centar na Brezovici obuhvata tri hotela sa 680 soba, dva restorana i šest ski liftova kapaciteta 10 hiljada skijaša na sat. Ovaj ski centar je među najvećim u tom regionu, sa stazama na visinama između 1.700 i 2.500 metara.

Još 15 sekundi.
Registrovan je i u Međunarodnoj skijaškoj federaciji (FIS). Trenutno zapošljava oko 220 radnika srpske nacionalnosti i predstavlja kostur privrede u nerazvijenoj opštini Štrpce.
Zanimljivo je i to da se ski centar nalazi na 239 hektara zemljišta koje je od strane SO Uroševac dato ''Ineksu'' na korišćenje. Kasnije je to zemljište preneto na ''Ineks'' ski centar. Kako i u kom postupku, nikome nije poznato. Papiri koji govore o vlasništvu nad zemljištem nalaze se, odnosno izmešteni su, posle NATO agresije, u Kruševac. Sada sve te papire poseduje i KPA. Zanima me ko je odradio ovaj prljavi posao za interese pljačkaša?
Još samo jednu informaciju, ski centar se nalazi na 60 km od prištinskog i 70 km od skopskog aerodroma.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poznato vam je da je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Kosovo i Metohiju gospodin Joakim Riker raspisao pokrajinske, odnosno izbore za tzv. skupštinu Kosova i Metohije, kao i lokalne izbore, za 17. novembar tekuće godine. Rok za prijavljivanje lista kandidata ističe 12. septembra, odnosno sutra.
Srpske političke stranke koje na Kosovu i Metohiji deluju, a kojima je nacionalni interes osnovna svrha bavljenja politikom, čekaju zvanični stav države Srbije, kojeg i dalje nema. Ćute i predsednik Republike i predsednik Vlade. Ono što je za sada sigurno, to je da Srpska radikalna stranka neće uzeti učešće na tim izborima, jer smo sto posto sigurni da bismo time učestvovali u izgradnji šiptarskih institucija.
Da smo u pravu, najbolje potvrđuje sama uredba Joakima Rikera, koja kaže da izbori mogu biti pomereni ukoliko u predizbornoj kampanji dođe do nejedinstva između albanskih političkih stranaka i to njihovo nejedinstvo dovede u pitanje započeti pregovarački proces rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije. To znači da Joakim Riker vodi računa o interesima Šiptara, a država Srbija ćuti kada su u pitanju kosmetski Srbi.
Koristim priliku da uputim apel nadležnima u Republici da se o ovako važnom pitanju što pre oglase svojim stavom u javnosti.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavniče Srpske pravoslavne crkve, dozvolite mi da svoje današnje izlaganje započnem jednom persijskom poučnom pričom koja kaže: sreo neki vitez na drumu jednog vrapca, koji je ležao na leđima, sa nožicama ispruženim nebu. Začuđen vitez ga upita, šta tu radi? A vrabac mu odgovori: "Zar ne znaš da će se danas nebo stropoštati na zemlju"? Vitez se nasmeja i reče: "Zar ti misliš da ćeš moći nebo zadržati svojim nožicama i spasiti zemlju"? "Svak nek čini šta može", odgovori smeli vrabac.

Baš kao i u pomenutoj priči, najave o rešavanju konačnog statusa KiM stižu sa svih strana. U celom se svetu o tome govori. Mnogi bi da učine "dobro" Srbiji tako što će joj oteti 15% teritorije, samo se nekako u Srbiji o tome ćuti i ta se tema izbegava. Konačno, doživesmo da i ona dođe na dnevni red.

Mnogi u zemlji i inostranstvu na KiM gledaju samo kao na 15% srpske teritorije i ništa više. Oni moraju da znaju da je na tih 15% teritorije nastala srpska država, duhovnost, srpska kultura, i to nekoliko vekova pre nego što će se Kristofer Kolumbo upustiti u neka svoja nova istraživanja i pronaći zemlju, koja danas vodi najgoru spoljnu politiku i čiji ciljevi opravdavaju najgora moguća sredstva.

Kad smo kod ciljeva, postavlja se jedno logično pitanje. Zbog čega vlada toliko interesovanje jedne takve supersile za jedan tako mali prostor, koji se i inače nalazi daleko od njenih granica? Odgovor je poznat. Izuzetan značaj teritorije i prostora Kosmeta sagledava se u geopolitičkom, geostrateškom, vojnom, geografskom i ekonomsko-privrednom pogledu, kao centralnog balkanskog prostora ukrštanja značajnih puteva i vekovnog susretanja istoka i zapada, kao i centralnog prostora celokupnog srpskog etničkog korpusa u duhovnom, kulturnom, ali i materijalnom smislu, predstavljajući srpsku tvrđavu na Balkanu, koju je bilo istorijski teško, ali veoma važno osvojiti u istorijskom nastojanju osvajačkih sila.

Okupacija KiM predstavlja "odskočnu dasku" Zapada za ekonomsku destabilizaciju celog balkanskog regiona i istočne Evrope, ali isto tako omogućava Zapadu dalje širenje i prodor na Istok. Teritorija KiM, takođe, predstavlja već uhodanu i dobru podlogu za kriminalizaciju celog balkanskog regiona.

Naime, posle podrške terorističko-mafijaškoj organizacije tzv. OVK, instaliranje NATO snaga na Kosovu, usledio je proces stvaranja marionetske vlade Kosova, koju čine sve sami teroristi, čiji je krajnji cilj da se stvori mafijaška država, kao što je stvorena i postojeća, susedna albanska država, a sve pod patronatom američke administracije.

Tako bi se na KiM stvorila, od bivših terorističkih, a sada kvazipolitičkih faktora, jedna država mafije, koja treba da egzistira i funkcioniše na poslovima prometa narkotika, oružja, prostitucije i drugim teškim kriminalnim delatnostima.

Kad spomenuh Albaniju, moram da kažem da je albanska skupština, jedina u celom svetu, koja je već priznala fantomsku, nepostojeću tzv. republiku Kosova. A uz to je dopustila korišćenje svoje teritorije za prihvat i obuku terorista, koji se potom ubacuju na KiM, a takođe albanska armija ih snabdeva oružjem i opremom.

Da zlo bude veće, Albanija nije jedina država u susedstvu koja ima teritorijalne pretenzije prema Srbiji. Mnogi se pitaju koji je to interes SAD da u srcu Evrope stvori još jednu muslimansku terorističku državu, dok se sa druge strane bore protiv islamskog fundamentalizma, bez obzira što su Srbija i SAD nekada bili saveznici.

Ovaj primer najbolje govori da odnosi između država nisu trajna konstanta i da tu više nema ljubavi i prijateljstva već isključivo interesi. Amerika zna da Evropa ne može sama da kontroliše infiltraciju islama u Evropu, te je stoga američko vojno prisustvo i dalje neophodno radi pružanja "dobrih" usluga Evropi. Mislim da će za mnoge evropske države biti prekasno kad ovu igru shvate. Znate koji je odnos nataliteta - mortaliteta u Francuskoj trenutno - 1:1; jedan Francuz umre, jedan musliman se rodi.

Amerika i vodeće zemlje Evropske unije brutalnim kršenjem najvišeg pravnog akta UN, Rezolucije SB 1244, pokušavaju da nametnu neku svoju, šestu po redu rezoluciju, kojom bi se KiM nametnuo koncept nadgledane nezavisnosti na period od tri godine, uz međunarodni nadzor, posle čega bi se odredio konačni politički status. Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari je već trasirao put u tom smeru. Ali je zato svoje usluge debelo naplatio.

Kako živim na KiM, lično mi je poznato da je dobar deo službenika UNMIK administracije do kraja korumpiran, te da svaku odluku koju donose, donose u korist Albanaca. Stoga sam ubeđen da je Ahtisari od albanske mafije zaista primio 40 miliona evra. A to je onaj isti novac koji šiptarska mafija zarađuje prodajući drogu pretežno na tržištu zapadne Evrope. Znači, truje omladinu zapadnoevropskih zemalja da bi plaćala njihove političare za ostvarenje svojih ciljeva. Nečuveno, zaista.

Srbiji se po ko zna koji put ponovo ukazuje istorijska prilika da na KiM brani međunarodni pravni poredak, međunarodni svetski poredak zasnovan na principima multinacionalnosti i multikulturalnosti. Time ona brani i međunarodne organizacije i globalni međunarodni poredak, i na kraju krajeva Srbija brani i ono najsvetije za Evropu, građanski poredak i evropskog građanina.

Rusija, kao velika sila koja se budi iz sna, i te kako je svesna da se Srbija nalazi na pravom putu i, shodno svojoj snazi, staje na srpsku stranu, na stranu istine, pravde i prava. Stoga Srbiji ništa drugo ne preostaje nego da se što pre okrene Rusiji i sa Rusima nađe zajednički interes. I na kraju bih želeo samo da vam prenesem odlučnost Srba, koji su uprkos svojim nedaćama, ostali da žive na Kosmetu, da ni po koju cenu neće napuštati svoja vekovna ognjišta i da će ih po cenu života braniti. Ponosan sam što sam deo njih i što živim na Kosovu i Metohiji, i što makar na taj način dajem svoj skroman doprinos odbrani srpskih nacionalnih interesa. I kao na početku moje diskusije, kako reče smeli vrabac, svak nek čini što može. Hvala.