Dame i gospodo narodni poslanici, nisam za to da se prihvati ovaj amandman, zato što sužava prava ili nisam dobro shvatio predlagača. Sada, slušajući obrazloženje, razumem da je on hteo da proširi broj korisnika prava na dečije dodatke. Međutim, ako je uslov prosečna zarada u porodici, ako on taj uslov poveća na 70% od prosečne zarade u opštini i Republici, onda će se samo smanjiti broj onih koji imaju pravo na dečije dodatke. Zato nisam za to da se ovaj amandman prihvati.

Samo moram, zbog onih koji nas sada eventualno gledaju, da kažem da sam amandmanom predvideo bolje rešenje za korisnike, a da je Vlada odbila da prihvati taj amandman. Ne želim veše ništa dalje da obrazlažem, sve smo rekli povodom ovog predloga zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas ćemo ukinuti Zakon o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnih dejstava. Teško je o jednom zakonu, koji je bio jedino moguće rešenje, govoriti kao o nečemu što je dobro. Znate, kada imate samo jedno rešenje, onda ga donosite, bez obzira na to da li je dobro ili ne, jer drugog nema. Nikako ne može da se o ovom zakonu govori, kao o nečemu što je bilo loše.
Zemlja je napadnuta brutalno od strane mnogo jačeg neprijatelja. Fabrike su ostajale bez prostora, krova, mašina, instalacija, infrastrukture, gradovi su ostajali bez fabrika i bez hranioca, a država je morala da reaguje na neki način. Morala, zato što je tog 24. marta, kada su prvi put zajaukale sirene, otpočela u stvari kampanja DOS-a za izbore koji su posle toga održani.
Mi smo, solidarnošću svih građana Srbije uspeli. Da, naravno, o tome nam je potreban jedan jasniji izveštaj, sada kada je promenjena vlast, čisto o utrošku sredstava nam je potreban jedan čist nedvosmisleno jasan izveštaj, ali mi smo uspevali da održimo u pogonu i ono, da ulijemo veru u život i onima koji su videli da sve ono što su godinama izgrađivali, nestaje pred njihovim očima.
Za vreme rata ta obaveza je nastala uredbom predsednika, mada je mogla i Skupština da se sazove, odnosno Skupština je trebalo da bude u stalnom zasedanju, a posle rata smo tu uredbu ukinuli i odmah je pretočili u zakon, čija je funkcija izgradnja vitalnih objekata, dovođenje fabrika u kakve - takve normalne uslove, očigledno prestala, i mi smo se bunili da Direkcija za obnovu gradi stanove koje naplaćuje od građana sredstvima solidarnosti. Zato smo podneli predlog da se ovaj zakon ukine još krajem prošle godine. Šteta što ga i ona skupština u onom sazivu nije ukinula, ali dobro, došli smo do dana današnjeg kada ukidamo Zakon, a sredstva će nam i dalje trebati.
I onda se postavlja jasno pitanje - odakle sredstva? Nije sve obnovljeno, nije sve vraćeno u funkciju, krivac se zna. Krivac je vaš saradnik, a našoj vojsci sada nalogodavac, NATO pakt, i vi morate da raščistite u svojim glavama, a ne samo da se gledate kao da govorim nešto što ne znam, kao da govorim nešto iz mržnje prema vama. Vi morate, kao ljudi koji vode državu da raščistite sa tim može li ova država da opstane pod teretom ratne štete od možda i čitavih 100 milijardi dolara, a da za tu ratnu štetu ne ispostavlja račun, nego da još dodatno opterećuje svoje građane ponižavanjima tako što će najviši državni funkcioneri ići na noge komandantima, koji su tako bezdušno srušili u Srbiji sve što su mogli ili ih ovde primati sa najvišim državnim počastima, baš kao da nemaju nikakvu krivicu za sve ono što nam se desilo.
Najlakše je sada javiti NATO paktu - evo, ukinuli smo još jedan trag o tome da ste nas srušili, da ste nas ubijali da ste nas uništavali, ali nama treba fabrika automobila u stanju u kome je bila pre agresije. Nama trebaju rafinerije u stanju u kome su bile pre agresije, nama treba "Milan Blagojević" u stanju u kojem je bio pre agresije, "Krušik", "Sloboda", Pančevačka industrija, nama sve to treba u stanju u kojem je bilo pre agresije, a zna se ko je dužan da vrati u stanje u kojem je bilo pre agresije. Živote naše dece ne može da vrati, ali zato može da nam vrati infrastrukturu. Tebe baba ništa nisma pitao. Govorim o životima naše dece, ti se usuđuješ sada da mi dobacuješ, a neki si lekar.
Ako mogu živote da vrate, a ne mogu, ko je ostao bez deteta, ostao je, moraju da nam plate ratnu štetu, i zločin je i odgovaraće svako onaj ko im to oprosti. Niko nije na vlasti večito. Sada će pojedinci iz vlasti odgovarati za mnogo toga što im se prišiva i što su krivi i što nisu krivi, a ja vam evo sada, danas govorim za ovom govornicom: onaj ko NATO paktu oprosti ratnu štetu odgovaraće pred narodom. Onog časa kad izgubite izbore, a to znači do kraja ove godine.

Da nije bilo NATO pakta ne bi bilo ovog zakona, draga moja gospođo, ovaj zakon bi bio nepotreban. Da nije bilo NATO pakta, nama ne bi trebalo ni dinar humanitarne pomoći. To su krokodilske suze da vas neko razruši, potpuno uništi i dotera dva kamiona lekova da vas posle toga leči. I dotera gips da uvijamo njime svoje rane, a taj gips ne steže ni posle 5 dana i na njemu je datum proizvodnje 1947. godina.
Znači, glasaćemo za prestanak važenja zakona, ali vas pitamo sada kako ćete nadomestiti ta sredstva i pitamo vas sada koliko će se vas obrukati time što ćete za ovom ili nekom drugom govornicom amnestirati NATO pakt od onga što je radio Srbiji. Od tog ponašanja većeg zločina nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ja sam kao ostali mislio da malo sačekam sa prvim javljanjem, ali postoje situacije u kojima ne možete da čekate.
Ovo je jedna od tih situacija. Posle prethodnog govornika, koji ima dvostruke aršine, jedne kojima opominje druge, a druge prema sebi i uopšte ne oseća da čini stravičnije, gore stvari, finim, mirnim glasom, lepim naglaskom, negde iz Niša ili okoline, a govori strašne stvari koje upozoravaju na situaciju, posebno ako ih govori čovek koji za sebe kaže da je lekar.
Molim prethodnika da na kraju svog radnog veka ponovo za ovom govornicom kaže koju to ceremoniju lapota primenjuju danas lekari, odnosno da li on učestvuje u tim ceremonijama, da li je sadašnja vlast za to kriva, da li je prethodna vlast za to kriva i da li uopšte zna koliko je teško reći danas, a pretpostavljam da je on čovek koji to zna, reći starijim ljudima da u lapotu učestvuju njihova deca, sinovi, unuci.
Na sreću sam do sada bio pošteđen, izuzev udesa, potrebe da se obraćam lekarima. Nikada nisam naišao na nehuman odnos, nikada, čak i kad im je bilo najteže i kada su bili protiv politike koju sam vodio, pa je to bilo i sada kada je DOS došao na vlast, nalazio sam se u Urgentnom centru u Beogradu i nikada nisam naišao na doktore koji bi me zato što sam političar iz druge opcije mrzeli i nikada još nisam video lekara koji bi ubio starog čoveka samo zato što je star.
Druga je priča - ima li ova država mogućnosti da leči bolesne ljude, posebno hronične bolesnike i posebno ima li mogućnosti da produži životni vek starijim ljudima koji uopšte nisu bolesni, ali postoje lekovi koje čovek u određenom dobu svog života počinje da pije, a računa se da je zdrav. Ti lekovi su sada najskuplji. Ti lekovi sada ne mogu da se kupe.
I, ako čitate dnevnu štampu koja vam je potpuno naklonjena, ali ipak promiču u njima priče o tome kako su stariji ljudi prestali da nabavljaju lekove, onih koji su na spisku nema, ima ih tamo gde je kasa, ali tamo, kako kaže Milan Panić, kome je Vladan Batić hteo da pokloni Fabriku lekova, tamo je "prilazid plus" već 1.300 dinara.
Evo nama našeg ministra zdravlja, koji je bio zadužen da finansijski obrazlaže jedan zakon, što zaista nije njegov posao i nije ni bilo potrebno da nam čita obrazloženje i nije bilo potrebno ni da prisustvuje ovoj sednici da bismo razgovarali o jednom zakonu koji je čisto finansijske suštine. Ovo nije zakon koji pruža čak ni priliku da se govori o tome kakva je situacija sa našim pacijentima. O tome je li bolje sada ili nekada?
Da li je bolje sada nego pre dva meseca, pre pet ili pre godinu dana ili pre deset godina. Kod nas to u kontinuitetu pada, a tek će da pada zato što i ona osnova koja je do sada postojala za finansiranje zdravstvenog osiguranja nestaje pred našim očima. Pričamo i slušamo priče o tome kako sada idemo na bruto zarade, pa ćemo sprečiti poslodavce da kriju deo isplata, pa kad ih sprečimo i kad sve bude javno, onda će svaki fond, svaki zavod, dobiti toliko koliko mu sleduje po zakonu. Ali, odakle? Odakle?
Nemaju od čega da plate vodu, struju. Nemaju od čega da nabave sirovinu. Nemaju novca da isplate zarade, a mi onda kažemo - ma, zarade ne moraš da isplaćuješ, ali ako za mesec dana ne uplatiš doprinose, zatvorićemo ti firmu. I, to je razlog da imamo ozbiljnu analizu o stanju u zdravstvu, tim pre što nas je i ministar u dva-tri javna televizijska nastupa upozorio, kao sve građane Republike Srbije, da nas čekaju izuzetno teški dani.
Tim pre što je ministar javno rekao da ima problema sa lobijima u okviru DOS-a, koji poništavaju neka njegova osnovna shvatanja. Na primer, o tome valjaju li kineski lekovi ili ne valjaju. U protekle dve godine neprekidno sam čitao u tzv. nezavisnim medijima i slušao sa vaših televizija priče o tome da Vlada Republike Srbije truje građane uvozeći kineske lekove.
Pa su čak govorili da su to lekovi za male ljude, od metar i po, metar i šezdeset, a mi imamo dva metra, metar i devedeset, imamo 100 kila, pa to nisu doze koje su uopšte prilagođene, pa je to za žutu rasu, nije uopšte za belce, pa sve neispitano, pa okreni-obrni. A, sad saznajemo od ministra, koji u tom delu javno neke zablude razotkriva, da su oni u stvari najveći svetski proizvođači sirovina i da se svi svetski proizvođači snabdevaju njihovim sirovinama, a onaj ko ume da napravi sirovine za lek, taj ume posle i da sastavi komponente i da napravi lek.
E, tu priču mi očekujemo za govornicom Narodne skupštine. Ne priču o budžetu, ne priču o finansijama, o parama. Ovaj zakon je samo malo drugačiji od tačke 14. Isti je broj članova, isti opis, iste sankcije, isti zahtevi, iste osnovice, sve je istovetno, samo se zakon drugačije zove zato što ide na drugi račun. Ali je sve istovetno.
Ovo su zakoni koji su proistekli iz budžeta i iz jednog shvatanja Vlade Republike Srbije da se pređe na bruto zaradu. Mi bismo po tom zakonu mogli da ćutimo, jer smo o ovoj vrsti zakona govorili dan i po na 14. tački dnevnog reda, ali mi smo želeli da jednom u ovoj skupštini povedemo prave, ozbiljne rasprave, da ne moramo da kršimo Poslovnik da bismo razgovarali o zdravstvu.
Moglo bi da se kaže da mi sad imamo povod. Evo Zakona o zdravstvenom osiguranju i ja ću da izađem i da kažem koliko koštaju lekovi za jednu staricu koja je zdrava, i koja ih više ne pije. Da pretpostavim koliko koštaju lekovi jednog starca koji je bolestan i koji lekove koje mu država nudi besplatno nigde ne može da nađe, izuzev preko puta da ih kupuje.
Želeo bih jednu takvu raspravu. Ovo je rasprava koja će nas voditi ponovo u sukobe. Iskakaćemo iz dnevnog reda, pokušavajući da temu okrenemo na ono što je bitno, ali mi u tome sigurno nećemo uspeti zbog toga što imamo jednu agilnu potpredsednicu Skupštine koja će rezati opozicione poslanike, a dozvoljavati poslanicima DOS-a da govore što god hoće i da tek sačeka reakciju na njihove priče da bi opominjala poslanike opozicije.
Ovde je poslanik DOS-a izašao i rekao za sve prethodnike, koji su pre njega govorili, da su oličenje bezobrazluka, nemorala. Vama to nije bila uvreda za poslanike koji su pre njega govorili, ali kad je jedan poslanik izašao i rekao da se to onda odnosilo i na ministra, koji je direktno pre njega govorio, vi ste opomenuli tog poslanika. To su aršini, to su merila kojim delite ljude u ovoj sali, a onda očekujete da rasprava teče mirno, usklađeno, bez ikakvih svađa, kao među gospodom.
Pa i mi smo gospoda, što vam ne damo da rasprava tako teče, a i vi ste gospoda, što biste želeli da rasprava tako teče. Pitanje je samo ko se nalazi na vlasti, ko u opoziciji. Prepoznajem među vama iz DOS-a sve one iz opozicije, koji su bili gori nego mi sada kada smo u opoziciji. U čemu je razlika? Ima vas mnogo novih, ima vas koji ne zaslužujete da budete ovde, pošteno da vam kažem.

Kada to budem rešio, da se vratim na temu, ja ću da se vratim na temu, ali i ovo je tema, draga moja gospođo, bio sam veoma kulturan, kao što sam uvek u životu, dok vi i još po neki ovde ne počnu da me vređaju, iz skupštinske sale, a onda umem da se branim.
Dakle, razmišljajte o skupštinskoj sednici kao neko ko je bio u opoziciji, neko ko nije bio nigde, i razmišljajte vi u većini kao neki koji će uskoro biti opozicija. Ne znam hoćete li svi biti, možda će neke nove koalicije da se prave, ali već vidim vas, polovinu ovde, koji ćete biti u opoziciji ove godine. Nemojte mi reći da nisam u pravu, ja to znam mnogo bolje od mnogih od vas, možda ne znam bolje od Pal Šandodra, ali od ostalih znam bolje.
Dakle, za ovo prvo javljanje, mi ćemo biti protiv ovog zakona, kao što smo bili protiv svih zakona koji su na ovaj način regulisali jednu materiju, a molim gospodina ministra da probleme sa kojima se suočava, o kojima sporadično izveštava javnost, onda kada ga naljute voditelji, ili onda kad ga naljute koalicioni partneri, da nam omogući da mu u skupštinskoj raspravi možda i pomognemo da savlada breme koje mu je natovareno na leđa. To breme su i direktori mnogih ustanova, koji se možda i mimo njegove volje postavljaju, a koji do juče nisu znali gde je kapija tih ustanova. Hvala.

Dame i gosodo narodni poslanici, pošto je ministar kod jednog broja poslanika, koji imaju izvesnih zdravstvenih tegoba, izazvao zdravstvene tegobe, povadiše na brzinu da izabere ministar za ovo svoje stanje, da sam odabere šta će da popije i da se malo smiri. Mislio sam da je Vladan Batić najgori ministar u Vladi Srbije. Najgori je ovaj. Najgori ministar je ministar zdravlja.
Gospodine ministre, niste prisustvovali sednicama. Vi ministri nemate običaj da poštujete ovu narodnu skupštinu, ali rekao bih da ste sve lepo govorili. Mitingaški to dobro deluje, samo ste uputili poruku poslanicima Skupštine Srbije, niste nas razdvojili na vlast i opoziciju, ali ste rekli da smo pljačkali, da smo uzimali novac, da smo putovali u Kinu da bismo tamo zaradili novac. Ne znam ni kako se ide za Kinu, da li preko Bugarske ili preko Rumunije.
Obren Joksimović, sa mesta: Što se vi osećate prozvanim?
Moram da se osetim prozvanim.
Gospodine ministre, sve ste vi u pravu, podržao bih svaku vašu meru ako biste rekli - Sima Simić je išao u Kinu i tamo je oteo ovom narodu pet miliona dolara zato što je kupio ovaj lek po ovoj ceni, a prodavao ga narodu po ovoj ceni. Kad tako nastupi nova vlast za ovom govornicom, imaće podršku opozicije. Nešto ne vidim u ovoj sali da bilo ko od nas, koji smo na bilo koji način učestvovali u vlasti, može da se oseti prozvanim.
Gospodine ministre, ovaj vaš oglas za nabavku lekova koje domaći proizvođači ne mogu da proizvedu u dovoljnim količinama, pisan kao u vreme kada je JUL nabavljao lekove za Srbiju, pa kaže: "Od momenta kad izađe oglas ponuđači mogu da preuzmu materijal u roku od tri dana, a posle toga mogu da podnesu ponudu u roku od tri dana, a Ministarstvo, (znači, ministar) zadržava sebi pravo da ne izabere finansijski najjeftinijeg ponuđača, nego da izabere najpovoljnijeg ponuđača." Da li je to tačno sve? Da li tako izgleda vaš oglas? Šta je to gospodine ministre? Za tri dana da se jave zainteresovani, za tri dana da dostave ponude od svetskih proizvođača, a onda ministar da se opredeli koja je ponuda najpovoljnija. To je već viđeno, ministre. To vas vode isti oni savetnici koji su i dosadašnje ministre vodili. Svi oni sede i dalje u ministarstvima. To je bilo i u vreme Leposave Milićević i u vreme onog što ste ga uhapsili i držite ga u zatvoru, iz Onkološkog instituta.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam.
Znači, sviđaju mi se vaši govori. Ministre, vama mikrofon ne treba uopšte. Sviđaju mi se vaši govori, jaki su, bučni, delujete dosta muški, samo bih vas zamolio, gospodine ministre, da kažete u ovoj sali - evo, tebi se obraćam Simo Simiću, ti su ukrao novac od pacijenata koji su bili bolesni, tebi se obraćam Lazo Laziću, ti su kupovao neispravne instrumente. Ovako, da svi mi poslanici trpimo vašu viku sa govornice, ja to ne dozvoljavam. Ako ste vikali na poslanike, recite mi na kog ste poslanika vikali, a ako imate običaj da vičete bez razloga, ponovo vam preporučujem lekove iz ove desne šake, ima i dijazepama, ali ovo je plaćeno ministre i ne bih smeo da vam dam.

Gospodo narodni poslanici, bensedin nisam pomenuo. Pomenuo sam nekoliko drugih lekova, ali gospodin Jovanović se dobro razume u psihofarmu i u anksiolitike, vidim da već pominje bensedin. Ja ga pomenuo nisam.
Bio sam potpredsednik Vlade Srbije godinu dana i u tom razdoblju tri muškarca i jedna žena su mi se obratili za zdravstvenu pomoć, koja im je bila neophodna, a bila je moguća samo u Beogradu i bila je moguća samo na Dedinju, gde je direktor bio Milovan Bojić. Nisam član JUL-a i nemam nikakvog razloga, nisam bio na platnom spisku ničijem, nemam nikakvog razloga bilo koga da branim, ali bilo je dovoljno da zapitam da li mogu da budu pregledani, bili su pregledani, smešteni, dvoje je operisano, uspešno, Bogu hvala, bez ikakve nadoknade i bez toga da je bilo koji lekar, bilo šta za tu uslugu tražio.
Ali, kako čujem, u međuvremenu situacija se gore promenila. Sada neki predstavnici DOS-a tu smeštaju svoju rodbinu, ili to možda nije tačno, gospodine Jovanoviću, čak i one kojima ništa nije, koji nemaju nikakvih zdravstvenih tegoba, smeste dva ili tri meseca da se gore lepo odmore. Da li je to tačno ili nije tačno? To je jedna stvar.
Druga stvar, budžet iz koga se zdravstvo izdržava, planira se za godinu dana i završi se te godine. Prošla je 2000. godina, a u 2001. godini vi ste dužni da obezbedite sredstva za zdravstvenu zaštitu i da lečite narod. Više ne možemo da slušamo priče da ne možete da lečite narod zato što 1946. godine nije pravilno ulagano u zdravstvo. Kakva god da je bila država, lekari su radili, izuzev kada su štrajkovali, kada ih nagovarate vi, pojedinci. Ti štrajkovi nisu bili dugotrajni, tako da pacijenti nisu imali razloga da se žale. Lekari su uvek radili i narod je uvek bio lečen.
Vraćam vas samo na jedno, ovu materijalu osnovu koju biste vi mogli da stvorite, za nadgradnju i ovih 10 godina kada su uvedene sankcije, ni jedna vlada nije bila u mogućnosti da stvara. Isprsite se, pokažite se, sa onako malim mogućnostima, sa potpuno blokiranom državom, sve vlade koje su postojale do sada obavljale su sve svoje funkcije, a ako su pojedinci bili lopovi, neka idu u zatvor. Vi, pred vama je široko polje.
Vi imate sve mogućnosti, privredi su otvorena vrata, kod vas svakodnevno dolaze pomagači, investitori, strateški partneri, vaši su fondovi puni, budžet je pun, donacije stižu sa svih strana, lekari bez granica ne izlaze iz bolnica, pokažite sada vi, kako vodite zdravstvo, sredstvima koje vi obezbeđujete i vi raspodeljujete. Samo je to bitno. Jeste, kod nas su fabrike lekova bile u izuzetno teškoj situaciji. Sada ste im odobrili, nekim lekovima, poskupljenje i do osam puta. Ima li lekova na tržištu, onih koje onaj koji plaća svoje osiguranje može da dobije besplatno? Tvrdim da nema i tvrdim da ih neće ni biti dok vi ne rasterate lopove....
Predsednik: Molim vas da završite.
... i iz zdravstva i iz farmaceutske industrije. Hvala. Izvinjavam se.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da bar neko ima bar malo duše od vas koji ste u DOS-u, a sada ću da vam ispričam čitavu tu priču, pa vi koji ste roditelji presuđujte i prosuđujte. Zamolio bih vas da ne dobacujete dok ne čujete priču.
Meni se obratio jedan dečko iz Kragujevca, 7 pacijenata takvih ima u Srbiji. Boluje od bolesti koja je, sada to pričam iako on možda sve to zna, ali kojoj je prognoza zaista loša. Taj dečko će završiti verovatno u kolicima. On je imao tragediju u porodici, ostao je bez oca. Pitao je kako može da dođe do malo novaca da kupi lekove, pošto nema ni zdravstveno osiguranje. Za tu priču sam saznao i pokušao sam da pomognem.
Pošto se nalazio jednog dana u Beogradu na VMA, a pošto su on i Milovan Bojić poreklom iz istog sela, otišao je na Dedinje i tražio da ga pregledaju na Dedinju. Milovan Bojić, koga vi svi tako opštužujete, koji je možda načinio neko delo zbog koga treba da odgovara, ali nikako ne treba da odgovara za ono što je dobro učinio, je pogledao dijagnozu. Tom detetu treba mnogo lekova mesečno i uglavnom se nabavljaju iz inostranstva. Dogovrili smo se da počenomo da lečimo to dete. Da bismo mogli da ga lečimo, morao je da ima zdravstveno osiguranje. Da bi imao zdravstveno osiguranje, morao je da se zaposli, a to je dete, ama prekini čoveče. Ako nisi ženjen i ako nećeš da imaš decu izađi napolje.
Taj dečko je zaposlen na Dedinju. Od vremena koje je proveo, a to je skoro godinu i po dana ili dve kao zapslen, skoro godinu dana je bio na VMA, ležao kao pacijent i kada je počelo to sa promenama i kada je ušla revolucionarna vlast na Dedinje, prvo je bilo da njemu kažu da više nema nikakvih prava ni obaveza na Dedinju. Nekada je u Vladi Republike Srbije donosio poštu Milovanu Bojiću i meni, i evo ga sada ponovo kod kuće bez zdravstvenog i socijalnog osiguranja. Bila je kod njega policija, dao je izjavu iz srca, od a do š, kako je to teklo s njim i mislio sam da vi koji se bavite personalnim dosijeima pojedinih ljudi u Srbiji umete, kada nešto pročitate, da odvojite ono što treba da napadate od onoga što ne treba da napadate.
Ovaj slučaj, slučaj ovog deteta bi mogao da posluži da se Milovanu Bojiću neka mala medaljica da, a nikako da ga zbog toga prozivate, nikada i nikako. Naravno, to dete je ponovo upućeno na to da po komošiluku pomalo novca nađe za lekove. Više nema nikakva prava zato što više nema ni radni odnos, ali to samo govori o vama koliko ste sitne duše pojedinci i neću sve da vas optužujem. Ne znam ni ko je to izrekao za govornicom. Pitao sam Srđu da li je on. Ti si Srđo mlad dečko.
To je dečko tvojih godina, mogao bi da ga vidiš kako ide ulicom i onda bi ti sve bilo jasno. (Predsedavajuća: Gospodine Nikoliću, molim Vas ...)
E, nemojte sad. Dok čačkate, vama je to lepo, a kad vam čovek ukaže šta se dešava, vama je to ružno. Niti je taj nečiji rođak, niti je nečiji brat, stric, strina, tetka. Dete koje nikoga ne poznaje, zakucalo je na vrata da traži pomoć i pomoć je dobilo. Kad vi budete tako nešto humano uradili u svom životu, javite se.
A, ženska mreža bi imala šta da sazna kada bi se o tom slučaju raspitala. Bilo bi dobro da pomalo i vi pomognete, a ja ću vam dati broj telefona, adresu tog dečka, pa mu bar pomozite.

Samo bih kratko da iskoristim pravo na repliku u ime poslaničke grupe SRS-a. Vi ste sada imali prilike da za ovom govorinicom vidite tipičnog predstavnika DOS-a. Ima mnogo ljudi koji 1990. godine, do dolaska višestranačkog sistema i Miloševića na vlast, kuče nije imalo za šta da uvati. Sada spadaju među najbogatije ljude u Srbiji i izlaze za govornicu da lamentiraju nad sudbinom Srbije u poslednjih 10 godina. Ako je nešto nemoralno, onda je to nemoralno. Vi, gospodo bogataši iz opozicije, kojima Milošević za 10 godina nije smetao da se obogatite, vi barem ne bi trebalo da napadate sistem koji je Milošević stvorio u poslednjih 10 godina. Taj sistem je stvorio bogataše koji su sada u DOS-u,  koji finansiraju DOS i koji nameštaju afere, da ljudi koji stignu do izvora kriminala moraju da se uklone sa javne političke scene. Nadam se da ćemo imati prilike o tome više da govorimo kada počnemo o pravom kriminalu. (Aplauz SRS-a.)

Povredili ste Poslovnik, gospodine predsedniče, a to se odnosi na predsednika SRS, koji je isključen sa sednice, povređena je i uvređena čitava SRS. Imam prava da odgovorim, nemojte samo da pomislim da je ovo sve neki veoma ozbiljno zamišljeni scenario, da nas sve poisključujete sa sednice, a onda da govorite o nama.
Nije u redu da gospodin Jovanović, nezabeležen u javnoj praksi Srbije, u javnom životu Srbije, bez ikakvog traga o njemu, osim nekih priča, koje će verovatno uskoro biti proverene, da on govori o Vojislavu Šešelju, a kada govori o Vojislavu Šešelju, koji nije tu, da govori laži. Ostaće da pomisle građani Srbije da Vojislav Šešelj ima stanove, koje je dobio od države. (Glasovi - dobio si i ti.) Ja sam dobio veoma lep stan, izvolite, dođite da vidite, da nisam to možda ukrao nekome?
Nije u redu da gospodin Jovanović govori o automobilima, koje je Vojislav Šešelj ukrao. Automobil koji je vozio predsednika SRS ima saobraćajnu dozvolu izdatu na istog vlasnika, na koga je i automobil, kojim se sada vozi Čeda Jovanović. U čemu je razlika? Vlasnik je MUP Srbije, i onog džipa kojeg ste rasturili, da vidite da nema u njemu nekog naoružanja, kojim će da se uleti u zgradu Vlade, da pobijemo ministre, i vlasnik je MUP Srbije, svih automobila koji služe gospodinu Čedomiru Jovanoviću ovih dana.
U čemu je razlika, to što je Čedomir Jovanović predsednik poslaničke grupe? Pa i Vojislav Šešelj je. To je sve sistem u ovoj državi, i vlast, i opozicija, deo su ovog sistema, i jedni i drugi obavljaju isti posao, poslanički posao. Po čemu bi šef poslaničke većine u Skupštini mogao da bude pod zaštitom države, a šef opozicije ne? Nađite mi to u svetskoj praksi demokratskih zemalja, da vlast svoje predstavnike štiti, a da ostale napada i da im ne dozvoljava da imaju sve ono što imaju i oni koji su na vlasti.
Bio sam posmatrač predsedničkih izbora u Rusiji, kad su protivkandidati bili Jeljcin i Žirinovski. Žirinovski je godinu dana pre toga, pobedom na izborima, ostvario poslaničku većinu u Dumi. Očekivalo se da će (žagor) - pa mislim, ako nemate glave i mozga, nemojte da dobacujete, pokušajte ovo da slušate, ne mogu da vam kažem - slušajte da biste nešto naučili, ali bi bilo dobro da slušate, ima vas tu, starih, koji u životu ništa pametno niste čuli. Slušajte sada.
Nije se znalo ko će da pobedi na tim izborima. Ja sam celoga dana, na dan održavanja izbora, bio sa Vladimirom Žirinovskim, koga su pratila troja policijska kola i 15 policajaca, naoružanih automatima. Nije smelo predsedničkom kandidatu opozicije ništa da se desi. Država je za to odgovarala. A ovde, država ima jednog predsednika opozicione poslaničke grupe, koji je na slobodi, koji se usuđuje i ne ustručava da kaže vlastima sve što o njima misli, i palo vam je na pamet da ga potpuno razgolitite, da bi neka budala mogla da ga ubije.
Naravno, u pravu je gospodin Jovanović, samo u jednom danas - niko nikoga ne treba da huška ni na kakav akt, teroristički čin, bilo kako, i ne daj bože, taman posla da neko ima nameru da bilo ko pogine i da nekome imovina leti u vazduh. Evo, pristajem, kada god otkrijete takvog, koju god kaznu predvidite, da je ovde u Skupštini izglasamo. Ali, pomislite malo , nemoguće je da niste, dok ste bili u opoziciji, osetili šta vlast treba da radi prema opoziciji. Zaboravite mržnju i osvetu, vodite ovu državu od dana kad ste pobedili onako kako ste obećali da ćete da je vodite.
Strpajte kriminalce u zatvor, ali nemojte prema ljudima koji nisu kriminalci da primenjujete metode koje se primenjuju prema kriminalcima. Ako mi dokažete da je Vojislav Šešelj kriminalac, i ne treba da ga vozi državni auto, ali samo ako dokažete. Hvala.

Gospodine predsedniče, vi povređujete Poslovnik Narodne skupštine zato što nas ubeđujete da treba da stavimo kartice u poslaničke jedinice po nekoj vašoj odredbi Poslovnika, a Poslovnik je sasvim jasan. Poslanik je dužan da stavi identifikacionu karticu samo kada ulazi u salu, samo pri ulasku u salu.
(Anita Beretić, sa mesta: Nije tačno.)
Da li ja tebe nešto pitam, oštrokonđo?
Više ne mogu da se odbranim, ja ovde služim kao med za stršljenove, polako, pričam ozbiljne stvari, nikoga nisam pogledao, nikoga nisam uvredio, šta vas to iritira u mojoj pojavi?
Dakle, kaže - kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje, na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje pri ulasku u salu, ubacivanjem identifikacione kartice u poslaničku jedinicu. Utvrdi se kvorum i sednica teče. Jedino je to dužnost narodnog poslanika. Posle toga poslanik se ponaša u skladu sa svojim opredeljenjima u toku sednice.
Moje opredeljenje je da sednica nikada ne treba da radi kada njoj ne prisustvuje 126 poslanika DOS-a, tako da vi nećete nikada imati kvorum od strane poslanika SRS, jer u najmanju ruku, nemoralno je da svi vi napolju pijete kafe, jer znate da se raspravlja o zakonu o kome ćemo sami mi diskutovati. Vi odete, obavljate svoje poslove, a prikupite se onog časa kada je potrebno da se izvrši glasanje koje je vama potrebno, ili kada mi zatražimo kvorum. Ja vam obećavam, od sada ćemo vrlo često tražiti kvorum, makar zato da sedite u ovoj sali i da u njoj čitate novine.

Zamolio bih vas da uključite sat tek kada prestane galama zato što sam onemogućen da se koncentrišem na repliku.
Dakle, s obzirom na to da imam pravo na repliku, moram da odgovorim zato što se ovde seju, kao kada seljak baca pšenicu ili kukuruz, seju se optužbe o pripadnicima bivše vlasti i strankama koje su participirale u vlasti, kako je tobož njihovo članstvo izvanredno i trebaju nam glasovi tih ljudi. Samo svi oni koji su participirali na bilo koji način u vlasti, to su pljačkaši, to su oni što su oteli. Možete vi da aplaudirate koliko god hoćete, ali zamislite situaciju posle ovogodišnjih izbora na kojima ćete izgubiti vlast, da neko izađe za govornicu, pa vama koji ste samo kao slepi poslušnici dizali ruke, kaže - vi ste bili u toj vlasti koja je pljačkala i vi ste pljačkaši.
Gospodine Kovačeviću, rekao sam da ste tipičan predstavnik milionera koji su u DOS-u do miliona došli za vreme Miloševića, a na vlast došli kada je DOS došao na vlast i ništa bolje u životu ne postoji. Ne znam za taj vaš lokal, samo dobro ste rekli, otela vam je gradska vlast u Beogradu, opštinska vlast u Starom gradu. Svi ovi vaši prijatelji i kolege su participirali u toj vlasti, i vi to vrlo dobro znate. Niti je SPO sam na vlasti u Starom gradu, niti je DS jedno vreme bila sama na vlasti u Gradu, pa onda SPO sam na vlasti, sve je to bilo pomešano.
Ne mogu da prihvatim da vam je bilo ko iz bivše vlasti na državnom nivou učestvovao u otimanju tog lokala, kada vam je opštinska vlast, koju čini tadašnja opozicija, lokal otela. Vidim da neprekidno aludirate na pojedince iz SRS koji se voze u ukradenim automobilima, rekli ste, pa onda to treba, nemojte kao što je govorio Tito, kada god mu je gusto u državi, izađe i kaže - u ovoj državi ima lopova i 20 miliona građana ostane zabezeknuto, jer ne zna se ko je sada od njih 20 miliona lopov i po koga će doći policija.
Molim vas, kada kažete - vozite se u ukradenim automobilima, izađite pa recite - ti si ukrao automobil i sada se voziš u njemu. Živite u ukradenim, bespravno otkupljenim stanovima, izađete za govornicu i kažete - ti si ukrao i bespravno otkupio stan. To prihvatam kao načelo, kao manir, i tako hoću sa vama da razgovaram. Da govorite o hiljadama, milionima, a da mislite na mene, to nema smisla. Ako mislite na mene, pomenite me, a ako ne mislite na mene, pomenite tog nekog drugog.
Rekao sam da ima mnogo milionera u DOS-u. Da li lažem? Meni je jasno, neko je vašu kampanju finansirao, a vi kažete nije Amerika. Nije Amerika? Onda su ovi koji su uz Đinđića, govorili smo za ovom govornicom ko je finansirao Đinđićevu kampanju, je li "Krmivo - produkt" finansirao Đinđićevu kampanju, jeste ili nije. Jesu li pojedine banke finansirale Đinđićevu kampanju, jesu ili nisu? Samo se vi smejte, šta vi imate od toga. Imate li vi te kuće, imate li te milione, imate li ergelu hipodroma u Banovcima. Nemate i to će da vam pokupe pojedinci.
(Dušica Anđelković, sa mesta: Imamo stan od 200 kvadrata.)
Koja je rekla za stan?

A, to si ti što dobacuješ,  sve optužujem ove plavuše, nisam znao da sam zanimljiv i za crnke.
Tako vas molim, svako ko hoće da optužuje bilo kog pripadnika SRS, neka izađe i neka kaže, taj i taj i taj iz SRS je ukrao deviznu štednju, od toga 1.000 maraka, 500 maraka, 20 maraka, milion maraka, a onda ću ja da izađem pa da kažem kako sada već sumnjam u vezi jednog događaja od sinoć, da je ponovo umešana nova vlast jer se govorilo da su pripadnici te nove vlasti izvlačili novac iz jedne banke, posredstvom osobe kojoj se sinoć desila tragedija.
Ljudi moji, u ozbiljne stvari ste se upustili i nemojte lakomisleno ...

Koja opomena?