Evo završavam, bar ste dužni da uvek 126 narodnih poslanika budu za predlog zakona da bismo znali da je bila većina. Vi koristite poslaničku većinu koju vam omoguće i delom SPS i Stranka srpskog jedinstva, da bi donosili zakone. A, kada treba da se isključi neki poslanik, skupi vas se ovde 126. A, kad treba da se donese zakon, onda vas nema.

Poslanik je dužan da govori samo o dnevnom redu. Gospodin Jovanović nije govorio o tački koja je na dnevnom redu. Možda postoji neki predlog zakona po kome će inspektor moći da zatvori...

Molim vas, obrazlažem vam...

I povredio je Poslovnik.

Hoćete li da mi dozvolite da kažem nekoliko rečenica ili ću izaći ponovo.

Javio sam se da kažem da je povredio Poslovnik obmanjujući Narodnu skupštinu, i da kažem kako je obmanuo.

Član 143. stav 1. alineja 3. Izaći ću ponovo predsedniče, nemojte...., ali niste mi odgovorili na pitanje zašto niste glasali za isključenje Vojislava Šešelja, a dozvolili ste da se glasa po povredi Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da treba da prihvatite ovaj amandman, a dužan sam da iznesem svoj stav i da na izvestan način upozorim građane - zašto se menja član 1. tako da bude nepovoljniji po radnika, nego što je bio do sada. To je isključivo zbog najavljene privatizacije.
E sada, postoji mogućnost da društveno preduzeće otpusti radnika, da izjavi da više nema potrebe za njim, ili da to uradi onaj ko fabriku preuzme i kupi. Ja sam ubeđen da ćete vi u svim preduzećima na koja su oko bacili vaši strateški partneri, još za vreme društvenog vlasništva izvršiti smanjivanje broja radnika, zato što vam strateški partner ne želi opterećenje velikim brojem radnika. Istina je da u našim fabrikama radi makar duplo više radnika, nego što je broj kojim bi se postizala ista proizvodnja.
Sada, otkako ste vi došli na vlast, možda i deset puta ima više radnika od proizvodnje koja se ostvaruje pod vašom vlašću. Ali, šta sa tim radnicima? Otpremnina - pošto ih ima mnogo, da smanjimo otpremninu, da smanjimo tako da ne opterećujemo tog novog poslodavca čak ni otpremninom. Pa, i ako on mora da otpušta, nema za njega nikakvih kazni i nije tačno, i obmanjuje nas šef poslaničke grupe vladajuće većine u ovoj skupštini, da postoji bilo kakva sankcija, osim novčane kazne za poslodavca koji ne isplati optremninu (član 14. to ne pominje, član 16. je jasan, menja samo iznose u članu 142.), a član 142. stav 1. tačka 11. kaže: "Novčanom kaznom od 2.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu". I još direktor 10.000 dinara, i to je sve, to su sve kazne, sve sankcije kojima će poslodavac biti opterećen, ukoliko ne isplati otpremninu. Znači, da mu ostane mali broj radnika, spreman je da finansira njihove plate i spreman je i da prihvati da mu zatvorite na tri meseca preduzeće, isplaćivaće takve plate i u tu situaciju neće doći.
Ali, da su otpremnine po starom, znači veće nego ove današnje, i da mora da ih isplati, ili da ne proizvodi tri meseca, takav uslov nije hteo da vam prihvati, zato što dolaze ljudi koje socijalna problematika našeg društva uopšte ne interesuje. Višak zaposlenih, nezaposlenih, ma njih to uopšte ne interesuje. Interesuju ih fabrike u kojima može da se ostvari profit i interesuju ih fabrike koje mogu da kupe i da zatvore, da bi prodavali svoju robu na našem tržištu.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je stranka koja se zalaže za privatizaciju. Mi ćemo podržati svaku privatizaciju koja bude odgovarala i državi, i narodu, i poslodavcu i zaposlenom. Nećemo  podržati privatizaciju koja bude odgovarala samo onima koji će doći ovde da nam rasture privredu. Ovi zakoni su priprema za taj zakon o privatizaciji, zato ih ovako detaljno čitamo, zato tražimo kakve će reperkusije imati zakon o privatizaciji  na radnika. Očigledno je da smo mi potpuno u pravu. Nije u pravu gospodin Jovanović, nema obaveze za poslodavca, tako striktne, da isplati otpremninu.
Ugovor o radu reguliše i zaradu. Ugovorom o radu vi dogovarate i zaradu, pa ipak je morao da predvidi da na tri meseca zatvori poslodavcu firmu, ukoliko ne isplaćuje zaradu. Koji to radnik, kada potpisuje ugovor o radu, misli na otpremninu? Onaj ko potpisuje ugovor o radu, on misli na to kako će da radi i šta će da zaradi. Nema ugovora o radu u kome se kaže - čim se zaposliš, otpremnina će ti biti tolika i tolika. Isplata otpremnine nije zaštićena ničim, osim sa dve novčane kazne. Jednom, koju će isplatiti poslodavac i drugom, koju će isplatiti direktor ili drugo odgovorno lice.
Vi sada pripremate teren, ne razmišljate o tome šta će biti. Doći će nama Francuzi, Nemci, Englezi, Holanđani, a kod Francuza ljudi žive pod mostovima. Švajcarci su danas zakrčili saobraćaj, navalili, ne mogu da prođu poslanici. U Francuskoj se živi pod mostovima, u Holandiji pod mostovima u parovima. Ne predviđate valjda to za naš narod.
Sve je počelo loše sa vama. Evo, prvi put se nismo kvalifikovali za svetsko prvenstvo, zato što su baksuzi došli. Trebalo je da kažete gospodine (obraća se Draganu Maršićaninu, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije) svom predsedniku, Koštunici, ako mu je mačka prešla put da ne ide na utakmicu juče, jer će doneti nesreću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam u kojoj je privrednoj komori bio gospodin ministar kada je DOS u predizbornoj kampanji rekao da će odmah ukinuti sve državne privredne komore. Možda ste bili na nekom skupu privatnika koji su formirali privrednu komoru. Ili ste bili u državnoj privrednoj komori, gospodine ministre.
To je ona ista komora koja je postojala i u vreme prethodne vlasti. To je ta ista komora koja će i vas da vodi kako ona hoće. Ovde se radi isključivo o jednoj tački dnevnog reda, a ne tačci, kako vi kao nepismen čovek govorite, isključivo o pravima radnika za čijim radom je prestala potreba i trebalo je da nam to ovde obrazložite.
Ali, vi ste to obrazložili juče. Rekli ste jasno i glasno - biće manje nego što je bilo do sada. Nemate više šta da nam dodatno objašnjavate. Mi smo vas danas upozorili da i to - manje, novi poslodavac neće morati da isplati. Ne ide u zatvor. Ne zatvara mu se firma. Platiće novčanu kaznu ukoliko i to - manje ne isplati.
Vi ste još uvek u opoziciji, gospodine ministre, vi još uvek kritikujete prethodnu vlast koja nešto nije isplaćivala, nego upućivala radnike da potpisuju. Vi ste na vlasti. Sad mi vas pitamo šta će po ovom zakonu biti. Vaš odgovor nije - e, bilo je ovako kad ste vi bili na vlasti. To nije zadovoljavajući odgovor za nas kao srpske radikale.
Ako nije bilo dobro kad smo bili na vlasti uhapsite nas, a ja vama ne dobacujem (obraća se ministru), i nemoj da mi dobacuješ gospodine ministre kad se nalazim za ovom govornicom. Jer, to je odraz tvoje nekulture. Poslanici mogu da mi dobacuju, a ti imaš da ćutiš ovde i da slušaš šta gospoda poslanici pričaju.

Amandman je potpuno u skladu sa pravnim sistemom koji vlada na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Tačno je to da Ustav Republike Srbije uopšte određuje da je moguće doneti zakon o radnim odnosima. Tačno je da taj zakon mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali je tačno i to na osnovu člana 115. saveznog Ustava stav 2, da zakoni i drugi propisi i opšti akti u republici, članici moraju biti saglasni sa saveznim zakonom. To je Ustav Savezne Republike Srbije.
Mi smo već u toku ove sednice propustili jedan zakon koji nije bio u skladu sa saveznim zakonom. To je bio Zakon o porezu na upotrebu, nošenje i držanje određenih dobara kojim se uvodio porez koji je osnova poreskog sistema, a koji važi na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije i uopšte nije predviđen kao vrsta prihoda za republički budžet. Ja sam tada razumeo očekivanja DOS-a da će izbori u Crnoj Gori rasturiti Saveznu Republiku Jugoslaviju i da više, s obzirom na sporost rada ustavnih sudova, ta tema uopšte neće biti aktuelna pred Ustavnim sudom Savezne Republike Jugoslavije, da jednostavno neće postojati Savezna država, a onda bi zaista Republika Srbija, imala pravo da uvodi i poreze i termine, onako kako to odluči Narodna skupština Republike Srbije.
Ali, molim vas, molim većinu u ovoj skupštini da shvati da Savezna Republika Jugoslavija postoji. Da su ovi izbori na sreću doneli pobedu Milu Đukanoviću, ali ne takvu da ne postoji Savezne Republike Jugoslavije. I, da bi trebalo ponovo da se zakonodavac ili predlagači zakona ponašaju u skladu sa Ustavom SRJ, koji je okvir za svo naše delovanje. Mi imamo i drugi, još uži okvir. To je Ustav Republike Srbije, ali kada izađete iz jednog okvira čega vas drugi iz koga ne možete da izađete.
Taj Ustav Republike Srbije nalazi se u okviru Ustava Savezne Republike Jugoslavije, nije mimo njega. Sve je ovde potpuno jasno. Nema tu čak ni razlike u terminologiji. Šta je to - garantovana, a šta je - minimalna zarada. Zašto smo mi uveli termin "garantovana zarada". Ne samo zato što on postoji u saveznom zakonu, ali i zato. Nego, zato što su to ljudi za čijim radom je prestala potreba za vreme sankcija, za vreme bombardovanja, blokade. Pitanje je hoće li ikad više biti radno angažovani.
Šta je trebalo, da ih najurimo sve iz fabrika, bez ikakvih prava. Ima ljudi koji već deset godina pod prividom te garantovane zarade, koja nije nikakva, ali ostvaruju određena druga prava u svojim fabrikama, čak socijalno zdravstveno i penzijsko osiguranje, i sva davanja koja ste sada ukinuli, zbog kojih poslodavac nije plaćao poreze, a to su bili topli obroci, regresi i razne druge nadoknade.
Ovog puta uvodite "minimalnu zaradu" koja će biti 60 maraka, ali će se odnositi na one za čijim će radom postojati potreba. Više neće biti na platnom spisku radnika za čijim radom je prestala potreba i o kojima je i dalje brinula i država i poslodavac. To je ono što mi predosećamo zakonima koje nudite, i što pokušavamo da ispravimo amandmanima.
To je naše pravo. Ovo je prilika da građanima Srbije kažemo nešto našta ćemo ih podsetiti posle nekoliko meseci. A, posle nekoliko meseci, kad se budu ostvarivali ovi zakoni, i mnogi od vas koji se u ovo ne udubljuju, ili o ovome ne razmišljaju, shvatiće koliko pogubnih posledica donose zakoni koje nam pišu stranci, a kvalifikovani prevodioci ih prevode u zgradi Vlade Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 6. koji zamenjuje član 65. se zaista potpuno razlikuje od bivšeg člana 65, ne samo zato što se termin garantovane zarade zamenjuje terminom minimalne zarade, nego i zato što, čitajući zakon i obrazloženje zakona, koji je sastavni deo predloga koji je izašao iz Vlade Republike Srbije, nisam znao šta je hteo onaj ko nam je predložio zakon i nisam znao da li želi da zaposleni ostvare prava iz teksta Predloga zakona, ili iz teksta obrazloženja zakona? U dve veoma bitne stvari se tekst Predloga zakona i tekst obrazloženja Predloga zakona razlikuju.
Prva je cifra - u tekstu je 35% od prosečne zarade u privredi Republike, a u obrazloženju je 40% od prosečne zarade u Republici. Najpre, 35 i 40 nije isto, a onda, prosečna zarada u privredi Republike i prosečna zarada u Republici uopšte nisu isti termini. E sada bi trebalo znati, pošto će, naravno, da važi ovo što piše u Predlogu zakona, ko je hteo da obmane narodne poslanike obrazloženjem Predloga zakona?
Ko je hteo da mi pogledamo obrazloženje, da kažemo - 40% od prosečne zarade u Republici, i da time budemo zadovoljni, a u stvari, biće 35% od privrede Republike. To je mnogo manje zato što se u vanprivredi ostvaruje veći prosek zarada, vi to vrlo dobro znate.
Zašto je ovo urađeno? Da li je u pitanju obmana, ili je u pitanju ono našta ja neprekidno ukazujem, a to je da zakoni, ne samo da nisu usklađeni sa saveznim, sa Saveznim ustavom, sa Republičkim, zakoni sami sa sobom nisu usklađeni. Onaj ko vrši poslednji pregled zakona, Sekretarijat za zakonodavstvo, uopšte nije stručan, uopšte nije sposoban. Možda sekretar Republičkog zakonodavstva ume da brine o svojim radnicima koji su na bolovanju, pa da im šalje cveće, pomorandže i neke druge poslatke, ali to nije dovoljno za nekoga ko je preuzeo na sebe ulogu da Vladi kaže - ovaj zakon može da ide pred poslanike, ili, ovaj zakon ne može da ide pred poslanike. To je poslednji filter.
Ovaj zakon nije prošao dobar poslednji filter. To se već vidi u članu 19. - u poslednjem članu zakona. Mislim da nije u redu da nas, narodne poslanike, ovde izlažete tome da tumačimo šta je predlagač zakona hteo da kaže. Mi tumačimo kakve će posledice zakon proizvesti, a to što ste hteli da kažete, to mora ovde jasno da piše - da li je 35% od privrede Republike, ili 40% u Republici, ali ako je i jedno i drugo, malo je zato što više nema garantovanih zarada. Ovo je sada sve. Posle ovoga se ide na ulicu.
Da li je zakonodavac i na to mislio, da li je predlagač zakona mislio i na to, verovatno će to da nam objasni kada bude obrazlagao amandmane. Mi smo pokušali da zaštitimo zaposlene, vi ste sada izbacili iz člana 65. (bivšeg) obavezu da se konsultuju sindikati.
Oko garantovane zarade konsultovani su sindikati i uz njihovu saglasnost išao je upravni odbor, ili ako nema upravni odbor, drugi nadležni organ, i to određivao. Ja ne reagujem obično na upadice, ali kada mi neko ko je sindikalac maše odrečno glavom i kaže da nisam u pravu, a neće da pročita član 65. i stav 2. i 3. zakona u kome se pominju sindikati, onda je jasno da su kod nas sindikati potpuno, ovi današnji sindikati, potpuno u rukama vlasti.
To je ono što ste 10 godina pokušavali i konačno uspeli. To nije sindikalna borba. To nije borba za to ko će da bude na vlasti. To je borba za uslove rada, za radno vreme, za nadnice i za ostala primanja. Ali, čim ministar kao sindikalac sedne u fotelju, on zaboravi šta je dužnost jednom sindikalcu. Hvala.

Da jednom raščistimo kada dajete pravo na repliku, kad dajete pravo na reč. Zašto vi, gospodine Jovanoviću, ne zatražite pravo na reč, kao što imate, pa da izazovete repliku da može čovek da vam odgovori, nego neprekidno izmišljate da izlazite na repliku...

(Čedomir Jovanović sa mesta: Ne mogu da vas slušam.)

To što vi mene ne možete da slušate, možete da izađete napolje iz sale. Druga stvar, meni uopšte nije potrebna nikakva pažnja da bih  saslušao ono što vi govorite. Kakva je to pažnja, koje su to reči veoma teške koje ja ne mogu da shvatim kad vi izađete da govorite? Nemojte da govorite o mom moralu. Juče sam vam sve o tome rekao, ali nije bilo prenosa. Vi nemojte ništa da mi govorite. Dobio sam stan od države, za vas sam nemoralan čovek. Vaš dan, dan vašeg obezbeđenja i vaših aktivnosti kao šefa poslaničke grupe, državu košta 3.000 maraka. Vi lično vozite "audi" S-8, potpuno blindiran, prati vas 8-10 ljudi, neprekidno, u troja kola. O čemu vi govorite?

Ja izlazim sam na ulicu, idem sam ulicom, nikoga se ne bojim. Čega se vi bojite kao šef poslaničke grupe DOS-a? Da li ste vi predsednik Vlade, pa vam je ugrožen život? Sa kim ste u sukobu gospodine Jovanoviću, pa se bojite, pa vam država daje obezbeđenje?

Vi treba da poštujete i poslanike vlasti i poslanike opozicije. On kaže da sam nemoralan čovek, a vama to ništa ne znači. Vi pratite sednicu kad ću ja nešto da kažem gospodinu Jovanoviću. Nikada nisam rekao da ste vi nemoralan čovek. O tome nemam podataka, samo podataka koliko koštate državu. Za dva meseca moj stan ode na izdržavanje Čede Jovanovića. Za stan ću ja da platim porez, a šta će da radi Čeda Jovanović?