Za razliku od Zorana Đinđića, ni kao poslanik ni kao šef poslaničke grupe, ni kao potpredsednik Vlade Republike Srbije nikada nisam zarađivao dovoljno da napravim kuću. Mislim da su to bile tada najveće plate u Srbiji. Od tih plata moglo je da se živi. E sad, od Vlade Republike Srbije dobio sam stan od 178 kvadrata (žagor). Hoćete li da saslušate, pa onda da galamite ili ćete da galamite i da ne slušate? Stan se nalazi na Novom Beogradu. Mogao sam u to vreme da dobijem stan od 120 kvadrata u centru Beograda i da vredi tri puta više nego taj na Novom Beogradu. Vi biste onda rekli, u redu je. E sad, pošto stojim pred vama i pred kamerama, mislim da to uopšte nije nemoralno sa moje strane, mislim da to uopšte nije kažnjivo zakonom, a mislim da vi možete da donesete zakon kakav god hoćete, a ja ću prema tom zakonu da se ravnam.
Stan? Nećete vi meni oduzeti ništa. Dođi ti na moja vrata da ga oduzmeš! (Obraća se nekom u sali.)
Stan koji sam dobio - ti si hrabra tu, u sali, ali kad smo napolju, ti sve lepo oko mene (smeh u sali) - stan koji sam dobio od Vlade Republike Srbije nije plaćen. Stan je uzet kompenzacijom od firme "Energoprojekt" na ime doprinosa. To je dugovala ta firma. Nikada ne bi imala novca da plati te doprinose Vladi Republike Srbije.
(Žagor.)
Da li vi mislite da me postidite zato što imam stan? Grdno ste se prešli. Uopšte me nije sramota, nikome ništa nisam ukrao. Kad budemo istraživali ko šta ima, iza mene stoji stan koji sam dobio od Republike Srbije. Onda ćemo, gospodine Čedo, da krenemo među vas koji niste imali nikakvih prihoda, a imate ogromnu imovinu. Pa ću da vas pitam odakle vama ta imovina, pa ću da vas pitam koliko ste plaćali poreze svake godine na tu imovinu! Onda ćemo doći do čistih računa. Ja stojim pred vama. Stan nisam dobio krijući, niko mi nije dao novac da stan, tobože, ja kupim na tržištu, nego sam ga dobio rešenjem Vlade Republike Srbije.
Ko god od vas, draga moja deco, a vi ovde najviše bukačite, napuni 30 godina staža u ovoj zemlji, ja mu od srca želim da dobije stan.

Znao sam da će doći dan kad će i oni koji ne zaslužuju da uđu u ovu salu prozivati one koji mnogo više vrede od njih. Uvek smem da se pogledam u ogledalo. Svim ljudima u Srbiji smem da pogledam u oči. Ja idem sam, gospodine Jovanoviću. Išao sam sam i kad sam bio u Vladi Srbije. I kad sam u opoziciji idem sam. Ponekad jedan član stranke ide sa mnom, za razliku od vas koji ste okruženi telohraniteljima. Ali, dete moje - možda grešim što kažem "dete moje", naljutiće mi se žena, jer mi ovako nikad ne bismo vaspitali svoje sinove (aplauz), mi smo moje sinove mnogo bolje vaspitali - kad god sedneš u tuđ džip i kad god šmrkneš, seti se da si jednog čestitog čoveka optužio. Ne znaš za šta. Ne osećam se uopšte da sam kriv bilo za šta. Voleo bih . . .
(Jedan poslanik: Zato što si nemoralan!)
Nemoralan, možda, jesam. Pomislio sam ponekad nešto da uradim što nije baš u skladu sa moralom.
Nemojte ovde, sa ove govornice, da me prozivate. Nikada neću da se branim toliko jako koliko bih mogao. Hoću neke adute da sačuvam za sud. Zbog toga vas molim : ućutite više o tome, predajte sav moj kriminal nadležnim organima, nemojte ni preko novina da me prozivate, neka me prozove sudija, neka me prozove policija, pa da vidim šta sam to kriv.
Uopšte ne mogu da dozvolim, Čedomire Jovanoviću, da me ti sa ove govornice prozivaš. Ne vrediš toliko. Nađi nekog ko toliko vredi koliko ti, pa njega prozivaj. Ti ne zaslužuješ da staneš meni na senku. U ovoj Srbiji ja sam mnogo toga uradio. Ti bi trebalo tek ponešto da uradiš. (Žagor.)

Kada sam pisao amandman na ovaj član najpre sam želeo da ovaj porez uskladim sa porezom na zarade zaposlenih. Da predložim da bude 14% i bilo je blizu da se to usvoji.  Ali, onda mi je palo na pamet kakve su posledice koje će nova poreska, fiskalna i monetarna politika, i na nivou Jugoslavije i na nivou Srbije, doneti. Ono što, nažalost, mislim da će se ostvariti, a to je masovno otpuštanje radnika s posla.
Većina naših radnika došla je sa sela. Istina, njihova deca, pa i unuci, već su rođeni u gradu. Ali, računam, možda bi trebalo da pokušamo da ih prihvatimo na selu. Ne na silu da ih vratimo na selo. Bez mehanizacije, bez dobre kuće, nikoga ne možete da oterate. Ali, ako im damo izvesne povoljnosti, ako im život na selu učinimo lakšim od života u gradu, a to može da se ostvari, to može da se učini, možda bismo taj socijalni naboj unekoliko smanjili, stišali. Možda ne bi došlo do bunta koji, ocenjujući situaciju sada i očekujući šta će se desiti za tri meseca, zaista očekujem.
Dakle, seljak ne radi 7 sati dnevno. To je valjda svima jasno. Radi se nekad pre svanuća, obavezno pre izgreva sunca, a nekad do totalnog mraka. Pa, čak i kad se potpuno smrkne, uvek u štali ima posla za seljaka koji je celog dana bio na njivi. Znači, ne možete čak ni da upoređujete zarade iz normalnog radnog odnosa sa zaradama ili sa prihodom na selu.
Mnogo je teže ostvariti prihod na selu. Tamo nema bolovanja. Tamo nema fabričke hale koja mora da se greje do 18 stepeni zimi, a koja se čak negde i klimatizuje leti, izloženi atmosferijalijama, suncu, vetru, kiši, i mislim ako čak i opravdano kažete da do sada država nije bila u stanju iz raznoraznih razloga da vodi računa o seljaku, mislim da je vreme da svi mi počnemo da vodimo računa o seljaku i da se tu ne delimo na vlast i opoziciju.
Bilo bi jako dobro kada biste, kao što ste tako detaljno sagledali sve izvore finansiranja države, kada biste tako sagledali i seljački život gospodine ministre, i kada bi ste pokušali da ubedite članove Vlade, a vidim da u vas imaju ogromno poverenje, veruju vam da ste najveći svetski stručnjak, znači ne treba mnogo ni da ih ubeđujete, a poslanike DOS-a ne morate da ubeđujete. Evo, prvi put sam danas video jednu grupu poslanika DOS-a koja je o nečemu razmišljala u Predlogu zakona koji je podnela Vlada.
Dakle, ako biste vi, ministre, pokušali da pomognete seljacima, možda biste ostali upamćeni kao ministar koji je doneo dobro Srbiji. A, ako sve svoje znanje i iskustvo stečeno radom sa raznim svetskim ekspertima iskoristite za to da pronađete šta još možete da nam izvadite iz džepova, ili sakriveno negde ispod slamarice, iz kuća, onda bolje da niste ni dolazili.
Seljaci će raditi svoje njive. Neće oni to da zapuste. Neće da zaparlože. Njih je sramota i od roditelja i od potomaka, da njiva bude neobrađena.
Ali, ostaje jedan gorak ukus u ustima, mislim da ste ih obmanuli - ne vi ministre, vi niste imali ni pojma da ćete doći u Srbiju, nego DOS kad se predstavljao na izborima, u predizbornoj kampanji. Obmanuli ste ih zato što je agrarnoj politici posvećen jedan segment programa DOS-a, i sav je govorio o olakšicama za seljake. Evo, možda im je olakšica i to što bar niste pooštravali uslove, kakvi su postojali do sada, ali vam tvrdim seoska domaćinstva su staračka, više ne mogu da se bore ni protiv korova, više ne mogu da se bore ni sa ostarelom mehanizacijom, više ne mogu da se bore ni sa smanjenim tržištem. Pitanje je sa stočnim bolestima, kako će uspeti u ovako siromašnoj državi da se bore.
Predlažem vam, ne moramo mi da budemo seljačka zemlja, ali vam predlažemo da bar na seljaka obratite veću pažnju, nego što ste obratili na radnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ili bi možda bolje bilo da se mi iz opozicije uvek obraćamo narodu, vama koji ste sada poslanička većina u ovoj skupštini zaista ne vredi ništa govoriti i to narod savršeno dobro vidi i razume. Iste primedbe koje su nekada na ulici, na pijaci, u selu, upućivane poslanicima većine koju je činila levica, da su ovde došli samo da sede i čekaju glasanje, sve češće čujem i na račun poslanika DOS-a, a ja znam kako se to završava.
O čemu se ovde radi? Kada je mandatar za sastav ove Republičke vlade, koja se polako prikuplja kao sa ratišta u logor, obrazlagao svoj program, rekao je da vi ugledni članovi DOS-a nećete ni u upravne odbore javnih preduzeća da ulazite, da vam ne pada na pamet čak ni da se mešate u rad javnih preduzeća, pa bi trebalo da očekujemo da će pravosuđe biti potpuno slobodno od vašeg uticaja. Nije slobodno i dešavaju se strašne stvari u pravosuđu, žmurite vi, gospodo poslanici, ali vama će to u gradovima iz kojih ste došli da se obije o glavu.
Mi imamo v.d. Republičkog javnog tužioca, koji je ispunio uslove i on za penziju, a sada služi samo da ispredlaže nosioce pravosudnih funkcija, tužioce, tobož on je taj koji je sve to sagledao u Srbiji, on predlaže Odboru za pravosuđe i upravu, a Odbor za pravosuđe i upravu vama, a vi sve te ljude znate kao čestite, poštene, kvalitetne, nezavisne od vlasti i opozicije i odmah glasate za sve njih. Činite veliko zlo i narodu i sebi, a sebi posebno, zato što je situacija u pravosuđu užasna. Hapšenje Slobodana Miloševića oslikalo je DOS-ovo pravosuđe. Jednog čoveka ste hapsili oružjem, čarapama, maskama na glavi, jurili ga kao policajci grada Čikaga. Dao je jednu izjavu, a čudim se da je mogao da sastavi i onakvu izjavu, kada je pre toga bio tri sata s Čedom Jovanovićem. Čoveka koji s Čedom tri sata mora da provede u razgovoru, trebalo je pustiti da odmori, da odspava, pa da da izjavu. Šta se dalje desilo? Izjava je odbrana jednog čoveka. Oni koji su čitali, videli su da je to mešanje države u neke poslove. Videli su da se radi o državnoj tajni i šta su onda uradili? Šta je to vaše divno pravosuđe uradilo. Šta je ministar uradio, šta su svi ostali ministri koji su se pretvorili u harangu, u pravosuđe, u tužilaštvo, u istragu? Svim novinama na svetu ste dali tu izjavu, pa kažete, evo, sada se vidi da je Srbija bila umešana u sve ratove.
Koga vi to optužujete, Slobodana Miloševića? Nije tačno. Celu državu i celi narod optužujete, draga moja gospodo, za nešto što je bila dužnost ove države i ovog naroda, a u čemu vi niste učestvovali, pa ste sada na to ponosni. To vam je situacija u pravosuđu. Jedna državna tajna izrečena pred sudijom otišla u sve žive novine, u sve amabasade zapadnih država u Beogradu. Vi ćete da me ubedite da je ovo nezavisno sudstvo. Vi ćete da me ubedite da vi mislite dobro ovoj državi. Kako joj mislite dobro? Tako što ste ukinuli Ustavni sud? Brže bolje ste potrčali da razrešite sudije. Ko god je ispunio uslove za penziju, ide u penziju, a gde su vam predlozi, gospodo, za nove sudije? Šta ostavljamo, sve sudove bez većine? Samo napunite Vrhovni sud svojim kadrovima da u konačnoj distanci presuđuje, a Ustavni sud neće da postoji dok ne usvojimo sve ove pakete zakona. Vi ćete nekog da ubeđujete da je stanje bilo loše, a sada ćete vi da popravite stanje u pravosuđu.
Po sudovima je panika, prečešljavaju se sudovi, ko je od sudija i kada rekao jednu reč protiv bilo kog lokalnog moćnika iz DOS-a, ko ga je priveo, kada je krao, menjao devize i švercovao, taj sada računa da više neće doći na funkciju. Dovodite na funkciju nesposobne sudije, koji su oterani iz pravosuđa kao nesposobni. Dovodite ih na čelo onima koji su procenjivali da su oni nesposobni. I jesu. Ljudima koji imaju trideset godina staža u pravosuđu dovodite neku, a neću da kažem decu, ali ljude koji tek treba da peku zanat. Šta ćete vi da radite kada sve što vas je bilo, otišli ste u ministre i ambasadore. Sada vam treba kadar. Najbolji vam je onaj kadar koji je promenio futrolu čim je promenjena vlast. Narod to sve vidi, veoma je zabrinut, a građani Srbije znaju zašto ste menjali Ustavni i Vrhovni sud, a to je bilo po ugledu na Miloševića. A sada kada vređate po opštinskim i okružnim sudovima, oni znaju da se sprema isterivanje krava iz štala, oduzimanje stvari iz kuća. Da oni to moraju...(glas iz sale: stanove), pa i iz stanova. Da si ti u životu samo gledao šta ja radim, zaslužio bi bar jedan stan od države. Hvala. (Aplauz radikala.)

Mislim da ste me pogrešno protumačili, gospodine Ivkoviću. Dedinje poznajem toliko što sam tri puta bio na prijemu u Iračkoj ambasadi. Niti znam gde vam je Konavljanska ulica, niti gde su vam te druge ulice, a nikako sigurno ne bi moglo da mi se desi da kažem da ga je policija hapsila kada tamo nisam video policajce, nego bandite i ne daj bože ni jednom poslaniku DOS-a, ni jednom građaninu Srbije da se takvi noću pojave pred vratima kuće u kojoj žive, da li je njegova, da li je rezidencija, da li je stan koji je uzeo u zakup, ne znam.
Postavlja se pitanje hoćete li optužiti i osuditi čoveka koji brani svoju kuću i ako rešite da ponovo primenite takve mere, koji nekoga rani ili ubije. Taj čovek je živeo u toj kući uz znanje Vojislava Koštunice. Ako vi ne poštujete predsednika SRJ, rasturajte ovu DOS-ovsku grupu, pravite svoju posebnu grupu, ali lično mu je Vojislav Koštunica dao na raspolaganje rezidenciju i garantovao sigurnost u toj rezidenciji, a onda su neki sa čarapama preko glave počeli da preskaču preko plota. Kažem vam, nema kuće u Šumadiji gde ga ne bi dočekalo bar jedno oružje koje bi pucalo na njega. Hoćete li vi da uvodite taj sistem vladavine? Je li to za vas pravo, jesu li to za vas regularne policijske jedinice? Izvrćete ruglu jednu akciju koju ste planirali sve vreme dok ste bili u opoziciji. Od nje ste napravili farsu. Posle toga dajete izjave, (ne, gospodin ministar je bio zauzet rukujući se sa Kukom), predsednik Vlade daje izjavu da je Milošević počinio dela za koja je predviđena smrtna kazna. Dokle ste vi to stigli? Razmatramo 50 poreskih zakona, odraćete narod, a onamo mislite da je zamajavanje hapšenjem dovoljno da vam narod to oprosti. Tako gospodine Ivkoviću, to sam rekao.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko vidim, predsednik Narodne skupštine se sprema da da reč nekom ko je ovde u sali ne znam iz kog razloga. Predlagač Vlade za ovu tačku dnevnog reda je ministar finansija Božidar Đelić. Ne znam u kom svojstvu bi ovaj gospodin, što je žvakao žvaku na dosadašnjim sednicama, izašao za ovu govornicu. Čujem da je dočekao da bude pomoćnik ili zamenik ministra. To ga ne kvalifikuje da nam ovde nastupi kao predlagač u ime predlagača zakona, u ime Vlade, zato što nije član Vlade.
Nama ovde Predlog zakona može da obrazlaže isključivo član Vlade, a ne zamenici, pomoćnici ministara.
Zato vas molim, gospodine predsedniče, obezbedite da bar onaj ministar, čija je tačka na dnevnom redu, prisustvuje sednici Narodne skupštine. Nemojte da ponižavate Narodnu skupštinu.

Zašto vi ignorišete da sam ja bio za govornicom pre svih? Otkud vama pravo da moj predlog uopšte ne stavljate na raspravu i na glasanje?

Nešto sam predložio kad sam izašao za govornicu. Na šta ja vama ličim?

Ovde sam dao jedan predlog, gospodine predsedniče. Najpre, rekao sam da gospodin Popović ne može da izađe za ovu govornicu. Onda sam predložio da bilo koji član Vlade dođe. Valjda može Vlada da nas udostoji prisustva jednog ministra koji bi nam obrazlagao zakon. Vi ponekad ne čujete, ali isključivo ono što ja kažem za ovom govornicom.

Mi možemo da tražimo da Vlada pošalje ministra koji će ovde da zastupa tačku dnevnog reda.

Stavićete na glasanje nešto što liči na predlog zaključka, a isto nije pripremljeno?

Ni ovo vođenje sednice ne liči na Narodnu skupštinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, saslušali smo našeg letača, gospodina ministra. Pokušavao sam ovih dana da utvrdim da li je on rezident Republike Srbije, da li se na njega odnosi porez na dohodak građana i nisam uspeo da ustanovim, ne uklapa mi se nikako u ovaj zakon, izuzev možda u član 19. stav 3. tačka 3., u kome se kaže da ima pravo na oslobađanje od poreza ukoliko je došao na posao koji neće trajati duže od tri godine.
To vam garantujem, gospodine ministre. Ovako kako ste počeli, u kakvo ste se kolo upleli i s kakvom ste bandom ušli da rasturate Srbiju, ovaj vaš posao neće trajati tri godine. (Glasovi - opomena.)
Opominjite vi mene koliko god hoćete. Samo vas da opomenem da mi danas ne govorimo ni o globalnom neuspehu DOS-a, ni o problemu međunarodnih ucena i ponašanja prema vašoj vlasti, ni o platformi usvojenoj na Skupštini Vojvodine i o DOS-ovskim podelama po tom osnovu. Danas ne govorimo ni o jugu Srbije, danas ne govorimo ni o sve težem životu unutar Srbije, danas ne govorimo ni o povećanju perspektivnosti, danas ne govorimo ni o obećanim inokreditima od međunarodnih bankovnih institucija, svetskih, odnosno regionalnih ekonomskih institucija i integracija. Danas ne govorimo ni o donacijama, danas ne govorimo ni o pregovorima oko zlata u Bazelu, koje ste ubrzali po strašnom postupku samo da što pre dođete do nekih para. Danas ne govorimo ni o obećanim reformama, danas ne govorimo ni o tome da ste zaustavili privatizaciju, danas ne govorimo ni o tome koliki uticaj povećanje budžeta vrši na cene, danas ne govorimo ni o inflaciji koja je pred našim vratima.
Mi danas govorimo o paketu poreskih zakona koje najavljujete već danima na državnoj televiziji i na svim medijima, veličajući ih kao nešto novo što je ušlo u Srbiju, što mi građani Srbije, ovako primitivni i zaostali, nismo mogli da naslutimo da postoji.
A kad pročitamo vaše zakone gospodine ministre, pronađemo samo izmene cifara i izmene redosleda u okviru zakona, da se slučajno mi ne bismo dosetili kako taj zakon u stvari uopšte nije ni menjan. Šta ima novo u ovom zakonu, izuzev stvari zbog kojih vas danas napadamo, ne zato što nam je to kao opoziciji posao, nego zato što smo zabrinuti hoće li radnici doživeti sudbinu koju im je najavio njihov ministar za rad i rekao - ko ne isplati platu zatvoriće preduzeće i država će preuzeti brigu o radnicima koji ostanu bez posla. A ko će plaćati radnike koji ostanu bez posla ako vi zatvorite privredu? Popićemo onaj viski koji je sada jeftiniji nego što je bio dok vi niste došli na vlast. Toliko ćemo i popušiti stranih cigareta, popiti viskija, da ćemo namiriti sve poreze.
Neko će ovde ministre da popuši, samo mislim da ste se vi uvalili u nešto što ...

A šta sam rekao? Ministar Batić je shvatio da govorim kako treba, o cigaretama, jelÄ tako. Naravno, gospodine Batiću.
O čemu se sada ovde radi? Vi kažete - dosadašnji su upropastili državu, omogućili su ... ne dve vrste, nekoliko vrsta isplata bez poreza na dohodak građana. Vi kao pametni, školovani ljudi, vi gospodine ministre kao čovek koji je već nekoliko država izvukao sa ekonomskog dna, kažete - e sad ćemo mi lepo da izvučemo Srbiju iz svih ekonomskih kriza u kojima se nalazila i nalazi. Oporezovaćemo topli obrok, regres za godišnji odmor, a nećemo oporezovati ishranu na službenom putu, što meni uopšte nije jasno.
Pa, kažete, da radnik koji je na službenom putu može za 600 dinara da se hrani bez poreza na dohodak građana, a radnik koji u fabričkom krugu hoće da ruča ne može za 1.000 dinara mesečno da se hrani bez poreza na dohodak građana. I sve tako u krug. Novi porezi na katastarske prihode, novi porezi na sve što se kreće.
Vi sad kažete da će doprinosi biti oko 70-80% na neto zarade, a kada ste pretvarali neto u bruto množili ste negde čak i sa tri. Kako dolazimo do osnovice za oporezivanje, koja je možda i 70% viša nego što je bila do sada. Ali, kada vi usvojite budžet, koji sa saveznim budžetom i sa svim onim što treba da finansiramo iznosi sigurno devet miliona maraka, onda morate pratećim zakonima da za taj budžet obezbedite prihode.
Ja to razumem, ali odakle, gospodine ministre? Ima li još jedne zemlje u svetu u kojoj privreda uopšte ne funkcioniše? Ima li još jedne zemlje u svetu u kojoj nikada nije ovako loše posejano kao kod nas ove godine? Koja bi mogla ... da, da, to zna Zaharije odlično ... koja bi mogla da izdrži ovoliki budžet.
Znate, vi ste ubacili u kompjuter neke podatke. Vi to gledate strogo monetaristički. Niste vezani za ovu zemlju. Nemojte da nam pričate o našim krizama. Ko je za njih kriv - odgovaraće. Ko ih je teško podneo, nestao je. Ko ih je lakše podneo tu je, ali vi nemate s tim krizama veze. Pa padnete vi s Marsa, da nas optužujete ovde za naše krize.
Pričate vi meni, gospodine ministre, da mi već 10 godina posrćemo. Gde ste bili tih 10 godina? Kod onih koji su nas obarali na pleća. Šta ste tamo radili, gospodine ministre? Sarađivali sa njima, gospodine ministre. Nemojte da mi pričate da je išao u školu. Kakav vam je to ministar koji je pre nekoliko godina još išao u školu. Taman posla.
Mislim da ministar može da predaje na visokim školama, a ne da završi visoku školu i dođe da bude ministar. Vi ste ga prilično dobro naučili da govori za ovom govornicom. Ministar je iz knjiga naučio kako treba da izgleda jedna savremena država, ali ministre - ovo je Srbija. U ovoj našoj Srbiji, vi kažete, oporezovaćete topli obrok i regres za godišnji odmor. Ja vam kažem - to više neće biti isplaćivano. Vi kažete - zakidani... to su radnici... zato na penzije. Ne, oni su znali da je to oslobođeno svih davanja, oni su znali da to ne ulazi u penzijski osnov.
Sada tih isplata neće biti. Zašto bi isplaćivali kad je ista cena kao cena zarade, pa zašto sad sve to ne bi bila zarada. A šta ćemo sa socijalnim motivima? Šta ćemo sa našim radnicima koji na drugi način ne mogu da se prehrane? Šta ćemo sa onima koji su deo toplog obroka nosili kući da prehrane decu?
Je li to sve krivica nas koji smo ovde u Srbiji živeli ili je krivica i onih sa kojima ste vi živeli, pa sad je to lepo - oborite nam privredu. Mi nećemo da glasamo za one koje vi pomažete. Bombardujte nas, mi nećemo da glasamo za one koji vas pomažu. Prođe godinu dana, zaista se dođe u neizdrživo stanje, promeni se vlast i sada ćete svi vi koji ste uticali na ovo naše stanje da dođete i da nas učite kako treba da živimo i da radimo.
Što ste nam se mešali pre 10 godina? Kako bi ova država izgledala da se svi ti vaši mentori, vaši finansijeri, kod kojih ste vi rezident za plaćanje poreza, nama nisu mešali u unutrašnji život. Ne bi bilo među nama ovolike mržnje. Pogledaje, ne može jedan poslanik sa jedne strane da izađe za govornicu, a da ga oni drugi ne mrze. Šta to vas briga. Vi ste zbog magle jutros zakasnili na sednicu.
Nije vam palo na pamet, ministre, kao našim poslanicima da sinoć dođete da biste stigli na vreme na sednicu. Ne, vas će 250 poslanika da čeka, da vi sletite iz Francuske sa pariskog aerodroma.
Kažem vam - onaj ko je na vlasti mora da se ukopa u ovu zemlju, da tu ostane. Nema putujućih, nema gostujućih ministara. Nema gostujuće vlasti. A, vama koji se ne pripremate uopšte za sednice, vama koji ne biste znali polovinu zakona da navedete, koji su danas na dnevnom redu, vama velikoj većini poslanika DOS-a ponovo upućujem jedan savet - do sada vas nisu ljudi poznavali na ulicama, a sada će da vas poznaju. Do sada su neki drugi bili krivi za njihovu tešku i lošu ekonomsku i socijalnu situaciju. Sada ta krivica prelazi na vas, o tome razmišljajte. O ovim cenama, za koje su gospodina ministra ubedili da su od minus 2,56 do plus jedan povećane cene. Pa, ministre, ujutru u prodavnicu kreni sa zembiljom, ponesi danas 100 dinara, ponesi sutra 100 dinara da vidiš kako se zembilj smanjuje.
Ne verujte trgovcima, posebno ne direktoru (da li je tu Slobodan Radulović), što verujete Slobodanu Raduloviću, on prodaje šećer iz donacija, a propada nam naš domaći šećer.

Dame i gospodo narodni poslanici,  raspravljamo o veoma važnom zakonu, o zakonu koji se prvi put u veoma sličnom obliku našao pred poslanicima pre nekoliko godina i vidim da je nova vlast uspela da ga prepiše i da mu samo cifre prilagodi nekom svom planiranom budžetu za ovu godinu.

Međutim, linearnim povećanjem cifara u odnosu na prošlu godinu nije smelo da se uđe u ovaj zakon, zato to su se u međuvremenu poremetili neki odnosi u Evropi, posebno koji nas obavezuju da sa mnogo više brige raspravljamo o ovom zakonu i onome što nas neizostavno čeka u toku ove godine. Mi imamo dve vrste neprijatelja na svojim granicama - jedan je NATO pakt, a drugo su stočne bolesti. Imali smo do sada sreće, kao nerazvijena zemlja i kao blokirana zemlja, sprečeni smo u razvoju, ali je to bila neka vrsta brane za ulaz bolesti koje haraju onim drugim delom, savremenim svetom, koji nas je izopštio iz svoje zajednice jedno vreme.

Možemo mi sada da se ponašamo neodgovorno, možemo mi sada da pričamo o bilo čemu, ali slike spaljenih goveda, ovaca, koje nam neprekidno emituju svetske agencije iz najrazvijenijih zemalja, trebalo bi da budu upozorenje. Ne možemo da ostanemo oaza koja će biti potpuno sačuvana od onoga što ugrožava mnogo bogatije države od nas. Pa zar nije jednostavnije da uložimo nešto više novca u zaštitu, nego da posle toga sve što imamo damo u obnavljanje stočnog fonda, ili u ne daj Bože, lečenje građana koji bi mogli da se razbole dok mi ne preduzmemo mere.

Pokušao sam da vas ubedim da deo sredstava, jednu rezervu koja postoji u budžetu, preusmerite na zaštitu od onoga od čega će nas boleti glava, već možda negde i u maju mesecu. Predložio sam da od Čovićevog tela uzmete onih 500 miliona, njemu čoveku ništa nije potrebno, njemu ništa ne smete u ruke da date. A nije tačno ni to da su sve lude krave utrčale u DOS.

Ima razloga da sačuvamo stočni fond. Ja vas ubeđujem u to, vi možete da se ponašate kako god hoćete. Postojala je rigorozna kontrola i Bogu hvala mi nismo jeli zaraženo meso, najverovatnije dok DOS nije došao na vlast. Deca bi nam bila zahvalna ako ih sprečite da jedu to meso i dok ste vi na vlasti. Nećete dugo biti na vlasti, ali bi posledice mogle da budu strašne.

Zato vam preporučujem, u ovih pet minuta, koliko ste mi dali, da se ozbiljno uzmete u pamet, da osposobite službu koja će pokušati da zaštiti stočni fond, kako bismo imali državu. Narod koji nema svoje hrane, taj narod nema državu. Nisam mnogo ubeđen da ste vi u stanju da obezbedite toliko sredstava građanima da mogu da imaju svoju hranu i da mogu da je kupe. Mi sada dolazimo do nekih razlika koje do sada nisu mogle da budu ni zamislive, mi sada, kažu, imamo viška mleka u prodavnicama. Ali to uopšte nije povećana proizvodnja, to je samo mleko koje građani više ne mogu da kupe zato što su cene otišle vrtoglavo u nebo.

Da bi, dragi moji DOS-ovci imali šta da muzete, mora to da bude zdravo i mora da bude nahranjeno, i mora neko da vas bar nekom poslu nauči. Evo, otkako ste seli na grbaču ovoj državi, ne videh da jedan posao, osim priče za govornicom, umete da radite. Hvala lepo.