Za narodne poslanike poslaničke grupe Napred Srbijo neprihvatljivo je ovakvo istupanje ministra Vlade Republike Srbije. Zaista nema smisla, gospođo, da nam kažete da ste obećanja davali u jednom određenom trenutku, a da vas današnji trenutak ne obavezuje zato što su se promenile okolnosti.
Izvinite, gospođo Dragutinović, da nije bilo tih obećanja vi danas ne biste bili ministar. U najmanju ruku treba da vam bude neprijatno zato što je vaša fotelja zaslužena na neispunjenim obećanjima, rekao bih na lažima, zato što se tada, tog momenta, kada smo pokušavali da napravimo projekat povećanja penzija, kada ste bili pozvani vi iz PUPS-a, pa niko nije hteo da dođe, znalo da tog povećanja ne može da bude.
Onaj ko je dobar ekonomski stručnjak, ko je pošten i ko kaže građanima Srbije kako će da protekne iduća godina, taj ne može da napravi koaliciju kojom će da vlada, nego u Srbiji može da napravi koaliciju onaj ko prenebregne sve činjenice i baci obećanje u vetar. To obećanje je bačeno u vetar.
Mogu da pretpostavim da vi ekonomskim pokazateljima možete da dokažete ove godine da tog povećanja ne može da bude, ali vi ste, kao jedan vrstan profesor, to znali i onda kada je Vlada sastavljana, i tada se znalo da će ovo biti izuzetno teška godina. Ili se odreknite svog zanimanja. Toga su bili svesni skoro svi građani u svetu.
Problem je PUPS. Prihvatam da može da postoji politička stranka koja zastupa interese samo određene grupacije, ali kada prevarite i tu određenu grupaciju, šta vama ostaje kao ideologija? Da li ste možda i vi znali ovo što sada zna gospođa Dragutinović, da su se promenile okolnosti pa nema para u budžetu? Zašto, kada je budžet veći u nominalnom iznosu nego za prošlu godinu? Zašto, kada se Nacionalni investicioni plan uopšte ne koristi da bismo stekli novi dohodak, nego ga koristite, kritikovali smo vas, da menjate klupe u školama, pravite nekakve izložbe za svoje kamere, na osnovu kojih dobijate izbore, a nigde ne ulažete u proizvodnju? Zašto taj Nacionalni investicioni plan nije iskorišćen da kada oni koji su dobili novac vrate taj novac on ide dalje, nego je išao isključivo u potrošnju? Sada se došlo do toga da para nema, a da ništa nismo napravili.
Dakle, Demokratska stranka je iskoristila PUPS, kao što ga je iskoristila i Socijalistička partija Srbije čiji predstavnici nisu smeli da kažu - nećemo sa vama da formiramo Vladu, nego su rekli - neće PUPS. PUPS neće zato što neće biti povećanja penzija ako sa vama formiramo Vladu.
Draga moja gospodo iz PUPS-a, nema povećanja penzija, iako ste formirali drugačiju vladu. Jeste li vi u stanju da iz toga izvučete pouke? Jeste li u stanju da podnesete posledice tog svog ponašanja? Nemojte da mislite da vaše godine ne obavezuju i da će narod da vas zaboravi, jer vi nećete više da se bavite politikom. Bavićete se politikom, daj Bože, koliko god vas narod bude hteo, ali bih voleo da vas ljudi zapamte, da zapamte kako izgleda ta grupa ljudi koja je obećala penzionerima svašta i došla do ministarskih fotelja.
Gospođo predsedniče, izvinjavam se zbog ovog prekoračenja, upozoravam vas da idući put neću početi da govorim dok ne obezbedite normalnu atmosferu u sali u kojoj se održavaju sednice Narodne skupštine, pa makar to trajalo mesecima. Više nećete imati sednicu Narodne skupštine ako ja kao narodni poslanik izađem za govornicu a ovde se čuje buka kao da u sali nisu narodni poslanici nego manijaci. (Za vreme izlaganja narodnog poslanika Tomislava Nikolića poslanici SRS lupali su u klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da bi trebalo češće ministar vera da bude predstavnik Vlade, pošto je atmosfera u Skupštini mnogo prihvatljivija nego kada neko drugi od ministara ili predsednik Vlade ovde prisustvuje.
Dakle, radi se o amandmanu narodnog poslanika Milice Radović, koji je u stvari slika današnje savremene političke scene u Srbiji, slika odnosa vlasti i opozicije prema celom svetu, a ne samo prema evropskim integracijama.
Poslanička grupa Napred Srbijo ne tretira Srbiju kao zemlju koja jednostrano treba da sarađuje sa samo određenim zemljama u svetu. Dakle, oduvek smo govorili da Srbija treba da ima više vrata, kao što je sveti Sava rekao - Srbija je istok na zapadu, zapad na istoku.
Oduvek smo govorili da uz saradnju sa prijateljima treba obezbeđivati saradnju i sa onima koji su nam manje prijatelji. Zbog toga smo i bili spremni da prihvatimo Sporazum o pridruživanju, sa amandmanima koje je Vlada usvojila, međutim, samo politička situacija nas je sprečila da učestvujemo u izglasavanju tog sporazuma, ali je ono što je potom usledilo, što čini Vlada Republike Srbije, veoma loše i za sam sporazum, i veoma loše za odnos građana Srbije prema jednom dobrom sporazumu.
Naime, mi treba da sarađujemo sa EU. Onaj ko kaže da možemo da preživimo bez te saradnje može samo da se desi da je pao juče s Marsa, i da ne zna situaciju u zemlji, i da ne zna finansijske tokove, i da ne zna koliko je privatizacija u ovih osam godina ušlo u ruke ili zemalja ili pojedinaca iz EU, da ne zna koliko smo se već uvezali prihvatanjem različitih aranžmana, sporazuma, međudržavnih ugovora. To je jedna strana medalje.
Druga strana medalje je ovaj zakon. Zaista je neshvatljivo, da su ga deca pisala, posebno ovaj član 5, ne bi ga ovako napisala. Najpre, zakon je povučen i Vlada je 31. decembra dostavila novi zakon.
Za ovu odredbu o kojoj želim da govorim Vlada kaže - ako prelazni sporazum ne stupi na snagu do donošenja ovog zakona, primenjivaće se mere iz prelaznog sporazuma, recite mi ko je to u Vladi očekivao da od 31. decembra do 14. januara prelazni sporazum bude ratifikovan u zemljama članicama EU? Što se igrate sa nama?
Dakle, uopšte nije postojala mogućnost da taj prelazni sporazum bude ratifikovan u drugim zemljama.
Pazite dalje, čak i da je stupio na snagu, prestale bi da važe odredbe ovog zakona, ali vi u stavu 2. kažete ono što nikada još predlagač nije govorio, da ovaj zakon sam sebe poništava u slučaju donošenja nekog drugog zakona.
Toga nije bilo u ovoj skupštini za svih ovih 18 godina višestranačja. Može da bude donet zakon čijim se nekim odredbama poništavaju odredbe nekog drugog zakona, ali da zakon kaže - biću poništen ako jednog dana usvojite neki drugi zakon, toga još nije ni bilo.
A sada sama odredba člana 5. To je udvoričko ponašanje prema EU. Razumeo bih da ste vi rekli - od danas u Srbiji će svi filmovi da budu snimani na engleskom jeziku, rekao bih - evo, ulizuju se EU, ali neće mnogo da nas košta. Učićemo decu da gledaju filmove na engleskom, učićemo ih srpskom jeziku na neki drugi način, pa šta bude.
Ali, vi ovde direktno ulazite u srž, u biće, u osnov građanina Srbije, a prvenstveno bih rekao srpskog seljaka. Uništavate ga jednostrano. Neće EU da ga uništi, nego vi koji ste na vlasti, vi koji ste mogli da pročitate izjavu Angele Merkel. Rekla je - u ovoj finansijskoj krizi, svaka država članica EU braniće se sama. Tolike su razmere krize. Toliko će biti u EU ugroženi proizvođači.
Vi sada odobravate uvoz roba iz EU, ne aviona, ne televizora, ne frižidera, nego luka, krompira, jestivog ulja, svega onoga što mi ovde proizvodimo teškom mukom i skuplje nego u EU. Vi to odobravate sa uvozom po odredbama Prelaznog sporazuma i to će biti jeftinije nego naša roba, i to će da preplavi naše tržište, i naš će seljak da se uhvati za glavu.
Ne znam čemu ovo ponašanje prema EU? Da li je to ko od vas tražio? Hajde da vidimo kako se taj zove koji je to tražio. Da li su to od vas tražili uvoznički lobiji? Jesu. Hoće li nekima iz Vlade, nekima iz firme G17 plus ili još kome dati novac za to? Da, daće novac, daće mnogo novaca. Da li je zaista toliko važno da nekoliko ljudi koji harače Srbijom dobiju novac ili je mnogo važnije da Srbija preživi najtežu godinu, verovatno najtežu godinu, težu od 1952. godine kada sam rođen, kada je sve živo bilo gladno.
Ovo više nije stav, odnos da li je tvoja stranka na vlasti ili u opoziciji, ovo je odnos, dragi moji narodni poslanici, svakog od vas prema Srbiji, prema njenim građanima, prema njenoj budućnosti. Nemojte da vas stranka obavezuje da izglasate ovaj član 5. ovog zakona. Molim vas, mislite na to da se budućnost odvija i za Srbiju, a ne samo za EU.
Smenjivaćemo se mi na vlasti, vi i mi naprednjaci uz stranke koje su nam bliske po ideologiji i programu i koje odluče da sarađuju sa nama. Ne mogu nikog da teram motkom da sarađuje sa veoma jakom opozicionom strankom. Ali, nemojte da nam ostavljate zakone koje ćemo morati da poništavamo. Ostavite zakone koje ćemo da izvršavamo ili da ih poboljšavamo.
Nemojte da nas terate da onoga dana kada se održe prvi sledeći izbori i kad zamenimo uloge da prve sednice Narodne skupštine posvećujemo poništavanju štetočinskih zakona. O tome razmišljajte sada. Ne otvarajte kapije Srbije, nosimo se mišlju da vam predložimo da ih potpuno zatvorite za uvoz roba.
U aprilu ćete se toga setiti, u aprilu ćete zatvoriti te kapije, zatvarajte ih danas. Vi širom otvarate kapije za robu iz EU. Baš je njima stalo do našeg tržišta. Ne, vi time pokazujete da smo spremni da budemo sluge. Nemate većinu među građanima Srbije koja želi da budu sluge. Imate većinu koja želi da živi slobodno, ali i da se ne boji tuđe kazne i tuđe odmazde.
Veličina političara je u tome da svoju državu vodi tako da mu se narodni ne plaši, ali i da mu se narod ne oseća poniženo i uvređeno, da mu se narod ne oseća kao sluga nekoga ko je ucenio njegovog predsednika ili njegovog predsednika Vlade.
Zato poručite vođi, koji je obezbedio gas, koji će da sačuva KiM, koji je obezbedio budžet, da Srbija ne postoji samo zato da bi se on slikao, Srbija postoji zato da bi oni koji su najumniji, koji su spremni najviše da joj daju, da bi je vodili. Vi polako gubite taj kurs, polako gubite orijentaciju šta je to Srbiji potrebno da bi bila dobro vođena.
Nisam vam ja kriv, a gledajte kako se izbori munjevito približavaju i znam da mnoge poslaničke grupe samo strah od izbora tera na ponašanje koje sada ispoljavaju, ali šta ćete, ništa lepše od izbora nema.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, zahtevam odgovor od Vlade Republike Srbije zašto je Srbija upala u ovakvu energetsku krizu, zašto su strahovali svi, od deteta do penzionera, hoće li se ogrejati u vreme najvećih mrazeva, zašto jedini na Balkanu, možda i u Evropi, nismo imali ni za pola sata energetskih rezervi?
Zašto Vlada ništa nije preduzela povodom toga, ko je ovlastio predsednika Srbije da pregovara o nekakvim pomoćnim količinama gasa iz Mađarske, Austrije, Nemačke, da li možda imamo Vladu ili nemamo, da li je Vlada zadužila Borisa Tadića da pregovara o gasu koji je trebalo da dobijemo i da li to znači da nemamo ministra za energetiku i nemamo predsednika Vlade? Tražim odgovor na pitanje koliko sada košta taj gas, koliki su gubici svakodnevni zbog toga što smo morali interventno da se snabdevamo kad mu vreme nije?
Podnećemo danas predlog za razrešenje ministra energetike. Naravno, svako ima obrazloženje šta se dešavalo u prošlosti. Voleli bismo i to da znamo šta se u prošlosti dešavalo, ko je koliko učinio da imamo energetsku sigurnost, stabilnost, da možemo da premostimo sukobe između Ruske federacije i Ukrajine. Mislim da je to najvažnije pitanje koje danas opseda Srbiju. Mislim da je to pitanje za sednicu Narodne skupštine Republike Srbije.
Postavlja se pitanje koliko dana će trajati spor, a koliko dana će da traje snabdevanje dodatnim rezervnim gasom, posebno iz Mađarske, za koju mi je čudno da je ministru energetike rekla da ni sama nema rezervi za sebe, a da je dan posle toga slavodobitno predsednik Srbije Boris Tadić obezbedio gas Srbiji, obezbedio da deca mogu da se greju, obezbedio da starački domovi mogu da se greju, krenuo u nekakvu kampanju koju možemo da prepoznamo jedino kao kampanju za predstojeće vanredne parlamentarne izbore.
Mene to zaista ovih dana previše zaokuplja i previše brine. Ne zaboravite, postoji Ustav Srbije, postoje ustavne nadležnosti. Ako sve može da radi Boris Tadić, hajde da uštedimo novac, da raspustimo Vladu Republike Srbije, uvedite diktaturu, uvedite vlast jednog čoveka, ali da se zna da je onda i odgovoran kad se nešto desi, a ne da je samo zaslužan kad se nešto u Srbiji, makar na pet dana, povoljno desi.
Zahtevam odgovor od Vlade Republike Srbije, a mislim da bi to trebalo i predsednika Narodne skupštine da interesuje, pa da interveniše da taj odgovor stigne što pre.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku.
Želeo bih da zaštitimo dostojanstvo Narodne skupštine, ma koliko prethodnik zasluživao poštovanje zbog svojih godina, zbog tona kojim nam se obraćao, zbog toga što se trudi da kaže da predstavlja jednu od ugroženih kategorija našeg društva, ipak mora da se kaže da je ovde izgovorena bar jedna neistina i nekoliko poluistina.
Na primer, neistina da nikada niste obećavali 70% usklađivanje penzija sa 70% prosečne zarade. To je bio adut zbog koga ste vi napustili pregovore sa narodnjačkom koalicijom i SRS i otišli u zagrljaj "žutima". Vaš predsednik, koji je predsednik jedne interesne grupe, i nikako ne možete da kažete da predstavljate penzionere, u svakoj političkoj stranci ima penzionera, ispalo bi da ste vi jedini koji brinete o penzionerima, a kada sednete u poslaničke klupe zaboravite kako izgleda briga o penzionerima.
Kada smo mi pravili projekat koliko možemo da povećamo penzije, i gospođa Jorgovanka Tabaković je učestvovala u tome, ispostavilo se da do kraja godine možemo za 10% i nismo mogli da garantujemo da ćemo moći da uskladimo 70% u budžetu za ovu godinu. Vaš predsednik je rekao - nisu me uverili da mogu da ostvare 70%, prelazim u tabor onih koji mogu da ostvare.
Sada kada ne mogu ni ovi drugi, vi kažete - nikada nismo o tome razgovarali, nikada to nismo tražili u svojim pregovorima. Tražili ste. Recite - ne možemo. Sada smo se uverili da ne možemo. Budžet nam ne dozvoljava. Prihodi ne dozvoljavaju, svetska kriza. Pametan ste čovek, izmislite neki razlog, ali nemojte da izmišljate i da tvrdite da se nije desilo nešto što se desilo.
S druge strane, delovalo nam je ovde kao da hvalite penzionere zato što su sa 200 milijardi do sada pomogli, toliko im je uskraćeno u odnosu na zakon. Pa to je sramota da vi to na taj način iznosite, umesto da ovde izađete i kažete, dugujete penzionerima 200 milijardi, vi kažete evo mi smo opravdano ušli u parlament, mi smo pomogli za ovih osam godina sa 200 milijardi neisplaćenih, pomogli smo državu.
Je l' to nešto znači onom penzioneru koji danas nema para da kupi hleb? Njemu ne znači vaša priča ništa. Njemu treba borba za njegova prava. Tako je, nije to socijalna kategorija, penzija, zarađena. Hajde, sada ste u vlasti, preuzmite odgovornost, izjavite da niste mogli da ostvarite.
Zašto? Zato što ne odlučujete vi o tome, nego DS, G17 plus, ali ste se umešali u grupu ljudi koja brine samo o vrhu, i G17 plus baš briga za penzionere, ali njihovi direktori imaju po 15.000 evra mesečne plate. Demokratska stranka, i nju baš briga za penzionere. Sad još i vi ostadoste da vas nije briga za penzionere, jer ste ušli na neka druga vrata i na neke druge jasle. To zaista ne želim da slušam ovde u ovoj Narodnoj skupštini.
(Predsednik: Vreme.)
Ovde ste ušli, izvinjavam se, završavam, da branite prava penzionera, a ne da nam pričate kako su propatili, ali ne možete da im pomognete.
Još jednu poruku vama, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ako ne umirite ove, iduću put kada se javim za reč ostaću za govornicom sve dok mi ne bude omogućeno da govorim kao narodni poslanik u jednoj čestitoj, u jednoj moralnoj Narodnoj skupštini.

Dok sam prolazio pored gospodina Živanovića, ponovo je dobacivao uvredljive izraze, ali ima kod nas u Metohiji jedna poslovica, kaže: "Ako gađaš kamenom svako kuče koje laje na tebe, nećeš nikad da stigneš tamo gde si pošao."
Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je šti istina naknadnom pameću, pameću preslikanom od pametnijih, naplaćenom od bogatih, poslanička grupa SRS ne skače u jamu koju je sebi kopala u poslednjih nekoliko sati. Meni je to drago. Malo je falilo pa da već noćas nestanete sa političke scene. Drago mi je što ste se dogovorili, izuzev ako nije prihvaćen i onaj deo dogovora koji ste tražili u vezi nas, zato što bi to bilo malo teže sprovesti.
Dakle, vi ste najgora Vlada, pokrali ste sve pare, niste dali poljoprivrednicima, ali će radikali da vam omoguće da nastavite da vladate. To je dobro. Dobro je što će Srbija, ako vas ima dovoljno, večeras da dobije budžet.
Nije dobro što će to da košta poljoprivrednike dodatno za izvesnu sumu novca, ali shvatiće oni da je trebalo podmiriti nezajažljive apetite. Dobro je što su ostale opozicione stranke bile ozbiljne i shvatale težinu zadatka koji se pred njima nalazi. Doveli ste nas u težak položaj da kažnjavamo građane Srbije zato što vi ne radite svoj posao kako treba.
Nismo smo bili spremni da kaznimo građane Srbije i nismo bili spremni da sa vama pregovaramo o uslovima pod kojima ne želimo da kažnjavamo građane Srbije.
Unapred smo vam rekli i mislim da je bilo besmisleno izgubiti ova tri dana, da dogovorite na vreme, da ne mučite ni narodne poslanike ni građane Srbije, mogli smo sve ovo i pre tri dana da odlučimo i da izglasamo.
Poslanička grupa Srpske napredne stranke je zadovoljna ishodom današnje sednice. Pokazalo se da smo bar pet koraka ispred nekih. Pokazalo se da ćete da nas sledite i da je to možda način da opstanete. Ako ima razuma u vama, samo gledajte šta mi radimo i nećete grešiti.
Građanima Srbije unapred čestitam Novu godinu, Božić, Srpsku novu godinu i poručujem - bićete malo rasterećeni ovim izglasavanjem budžeta, ne istražujte mnogo kako je do toga došlo, saznaće se, nijedna tajna nije ostala zakopana do kraja. "U cara Trojana su kozije uši".
Vladu pozivam da se usredsredi na krizu koja dolazi, na krizu koja nas očekuje, da ne računa da uvek podmićivanjem i ispunjavanjem ucena može da vlada Srbijom. Vladu pozivam da se uozbilji ili da se rastajemo, da idemo na vanredne parlamentarne izbore. I sami ste svesni toga, ovo je za vas jedna dobijena bitka, ali očigledno je da Srbija, ako ovako nastavite, može da izgubi rat. Hvala.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali su u klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam kako vi, ali imam dužnost, kao ozbiljan čovek, da predložim nekima ovde da potraže pomoć. Ponekad vam je pomoć potrebna i kad to ne osećate i kad vaše okruženje neće to da vam kaže, a svesno je toga.
U stanju smo mi da otrpimo hiljadu puta po 15 minuta čoveka koji želi da se pokaže za govornicom. To nije problem, ali nemojte da izmišljate kad nisam tu. Izmišljajte i kad sam u sali.
Naime, spor koji vodite, gospodine Krasiću, protiv mene povodom kredita, koji je SRS dobila i iskoristila za kampanju, pa ste možda i vi zbog toga poslanik, možda ne bi bilo dovoljno mesta za vas, se odvija pred Privrednim sudom pred kojim ste tražili privremenu meru i u odnosu na mene. Trebalo je sud da donese odluku da se ja vratim u stranku, da vam vratim taj kredit, pošto vi to očigledno niste u stanju. Sud je odbio tu privremenu meru.
Druga privremena mera koju ste tražili bila je da vam banka vrati menice za kredit koji je stranka iskoristila. Sudija je odbio i tu privremenu meru.
Ako želite da govorite o kreditu, upustili ste se u sudski postupak. Nemojte da izmišljate da je taj kredit bio neka pljačka, farsa, laž, obmana.
Taj kredit košta stranku mesečno 1,5 miliona dinara, a stranka ima oko 14 miliona mesečnih primanja po osnovu vaših mandata. Mislim da je to rizik u poslovanju koji se izvanredno isplatio. Nemojte više o tom kreditu. Hajde da sačekamo da se završi taj sudski proces. Ako sam na bilo koji način kriv, ako sam vas oštetio na bilo koji način, umem da se vratim u stranku, da to završimo, pa ću opet da odem, pošto sa vama više ne može da se izdrži.
Imate problem kad treba da, a nešto vas stalno čačka, da obrazlažete svoje suprotstavljanje amandmanu SNS. Imate problem, pošto se onda delite kao ličnost. Ne možete da napadnete sam amandman, jer je potpuno u skladu sa onim za šta se i vi zalažete, a onda napadate onog ko je predložio amandman - taj vam se ne sviđa, taj vam se nešto zamerio, pa kad ne valja čovek, po vama, ne valja ni njegov amandman. Da se tako procenjuju amandmani, Vlada bi mogla svima nama iz opozicije da kaže - ne valjate kao ljudi, nije vas hteo narod, niste imali dovoljno glasova, nećemo da raspravljamo o vašim amandmanima.
Gospodine Krasiću, imate ogromnu krizu identiteta. Uleteli ste na funkciju potpredsednika SRS i sad smatrate da to treba da opravdate za ovom govornicom. Više puta sam razgovarao sa vašim kolegama i njima ste se popeli na glavu i oni bi jako voleli kad biste mogli da ne govorite toliko koliko govorite, da ne vičete toliko koliko vičete, da ne vređate toliko koliko vređate, ali vi se osećate kao oslobođeni neke stege.
Dosad je postojala jedna stega. Predsednik stranke je rekao da vi ne izlazite za govornicu zato što učestvujete u njegovoj odbrani i imate mnogo posla u odbrani, rekao je da ne silazite u salu uopšte. Znao sam zašto je to rekao i izbegavali ste da izlazite za govornicu dok sam bio u vašoj stranci. Sada više nema tih kočnica, sada izlazite i to deluje poražavajuće.
Sad vas pitam, kad ste već ponovo ušli u opstrukciju, kako ćete da opravdate sutra, kad uđemo u glasanje o budžetu? Sada vam predlažem - blažite malo taj svoj odnos prema budžetu i Vladi do sutra, kada ćete omogućiti glasanje, jer ćete vi sutra da omogućite glasanje o budžetu, što je potpuno normalan i razuman potez.
Nerazumna je opstrukcija do tada i nerazumno je da sprečite 126 poslanika da glasaju o budžetu, da isterujete svoj hir i da pravite opstrukciju da sprečite većinu da neku odluku donese.
Da ste bili takvi dok smo bili zajedno, možda bismo sprečili i Vojislava Koštunicu da formira Vladu. Šta bismo time dobili? Šta vas tu 40 dobija time što ćete tri dana da terate mak na konac, a to samo vi, gospodine Krasiću, ovi drugi su razumniji od vas, i da u tom teranju maka na konac prođe rok sutra za izglasavanje budžeta? Šta dobija Srbija od toga? Šta dobija...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Mislim da imam još četiri minuta.
Šta dobija SRS time? Jutros sam pažljivo slušao gospodina Marinkovića, koji je iznosio nešto o čemu sam već govorio u nekoliko intervjua. Da, tačno me, postoji opasnost da Međunarodni sud pravde u Hagu proceni da su prava Albanaca bila u tolikoj meri ugrožena, da oni imaju pravo da prave svoju državu.
Nemojte o tome, gospodine, da govorite kao svršenom činu. Recite - postoji bojazan, recite - može da se desi, nemojte da kažete - presudiće. Prvo, nisam siguran da će da presudi, a drugo, šta sad vi činite kad znate da će da presudi? I dalje sedite u klupi i opstruišete budžet.
(Predsednik: Vreme.)
Ako smo sigurni da će tako da presudi, hajde da se odmah sad borimo protiv toga. Ipak mislim da postoji neka nada i da je pametno upozoriti državu da to može da se desi, upozoriti na lošeg pregovarača u ime Srbije, ali nikad ne reći - presudiće sigurno protiv nas, zato što mi se čini da još postoje mogućnosti da se borimo, a čini mi se, ako znate da će da presudi protiv nas, da se vi ne borite mnogo dobro protiv toga.
(Tokom ovog izlaganja poslanici SRS lupali o klupe.)

 Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam zašto se upuštate u polemiku oko nečega u čemu sam u pravu. RTS je u tri sata danas objavila da ste se u pauzi, ali ne vi, vi ne znate ništa o tome, da se poslanička grupa SRS u pauzi zasedanja dogovorila sa Vladom da povučete određeni broj amandmana da bi se glasalo o budžetu.
Okrenite sada priču na tu stranu. Nemojte, gospodine Momčilov, da govorite da ćete da insistirate i istrajavate. Ne znate. Nećete da insistirate i da istrajavate. Treba samo da vas pozovu, da vam kažu nemojte više, recite da Srbija mora da ima budžet i sve će biti u redu.
Ovako mi je žao. Ovi koji znaju, koji su krivi za sve ovo, oni mudro ćute. Vas puštaju da se borite, a onda će vas pozvati pa reći - e sad nećemo. Šta ste vi tu?
(Tokom ovog izlaganja poslanici SRS lupali su o klupe.)

Kada govorite o nastanku SRS, pročitajte poneku knjigu i nemojte da vređate gospodina Krasića i mene. Nije stranka nastala tako što nas je Vojislav Šešelj primio u stranku, nego sam ja njemu napisao pismo kojim je nastala SRS i u pismu predložio da formiramo stranku, a ne da on nas primi, jer on je tada bio samo vođa Četničkog pokreta.
Nije to smešno, gospodin Krasić to zna bolje od vas, vaša mladost može da vam dozvoli da se smejete mnogo čemu, ali po nečemu bi trebalo i da preskočite, pošto je to istorija SRS kojoj sada pripadate, onda je samo malo bolje naučite.
Moj životni put je zaista razvojni put Bore Šnajdera. Šta ću, nisam rođen u svili i kadifi, nisam imao roditelje, morao sam da radim, morao sam da se razvijam sam, i evo stigao sam dovde, i zadovoljan sam onim što sam postigao, i ponosan na ono što znam, i ponosan na ono što ću još za Srbiju da uradim.
Vi možete da me ne volite, a možda ćete jednog dana biti poznati po tome što ste govorili o meni sa ove govornice, možda će to da bude sva vaša zasluga za Srbiju. Želim vam bolju budućnost. U ovoj stranci vaše političke ambicije biće svedene na minimum. Vama je mesto u drugoj političkoj stranci, u većoj, ambicioznijoj, u onoj koja će da pobeđuje.
Vi možete da ostanete sa ovima, nikoga od vas nisam pozvao, ima nekih koje bih rado. Čujem da ste negde izjavili da sam vas zvao. Nisam vas zvao. Čujem da ste na sednici svog odbora u Rumi izjavili da sam vas zvao, pa ste se hvalili time da ste me odbili. Nisam vas zvao, gospodine Martinoviću.
Nemam ništa lično protiv vas, vi ste mlad, darovit čovek i to što se na silu smejete govori koliko ste u stvari iskreni i pošteni i da vam je sve ovo neprijatno.
Prema mnogima od vas se osećam očinski. Neki od vas me mrze, neki od vas izazivaju fizički sukob, pokušavaju da izazovu fizički sukob sa mnom. Sve ću to da izdržim, vi nećete sve da izdržite, nećete moći, jer evo, pogledajte, koliko vas ima što ih vodite, vas šest-sedam, upropastićete ih načisto.
Vi ste nadojeni nekom mržnjom, vi čak ne umete ni da promenite ono što vam naredi Vojislav Šešelj, doslovce prenesete svaku kletvu, svaku mržnju, svaku laž, svaku obmanu.
Kada sam to onemogućavao odbranu Vojislava Šešelja, Krasiću? Kada sam to ubijao Vojislava Šešelja u Hagu? Kada sam to uticao na to da njemu ne dozvole da se sam brani? Kada sam uticao da on ne može sa vama da razgovara? (Predsednik: Vreme.)
A kada ste vi, gospođo Đukić-Dejanović, odlučili da ovu skupštinu pretvorite u mesto na kome ćete, umesto da vodite skupštinu unapred, umesto da budete jedan od nas, da sav ovaj nesporazum, da sve ove lomove u Vladi, da ovo pripremanje za izbore predstavite kao haos koji su stvorili bivši i sadašnji radikali?
Što se vi ne okanete toga, gospođo Đukić - Dejanović? Vašu političku stranku ne pominjem, ni po dobru ni po zlu, iako je umešana u sve ovo što se dešava u Srbiji, iako je umešana i u ove dogovore, iako je kurirska služba kod Ivice Dačića. A što se vi mešate gospođe Đukić-Dejanović. Što niste prema svima jednaki i što vam svi mi nismo jednaki, što se trudite uvek da dokažete kako su tobože radikali u pravu…
(Predsednik: Vreme, gospodine Nikoliću. Peti minut govorite)
… samo vi ne možete da izađete iz toga, ne možete da iznesete svoje mišljenje, imate drugačije mišljenje, nego vas sprečavaju nekakve druge obaveze.
Da znate, onom upadicom malopre niste postili da se između vas i mene uspostavi bilo kakvo razumevanje. I vi, gospođo Đukić-Dejanović, učestvujete u ovom haosu, uglavnom ste ga vi i stvorili.
(Tokom izlaganja poslanika Nikolića poslanici SRS lupali su o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, narušio sam dostojanstvo Narodne skupštine, reagovao sam kako je tog časa moj organizam tražio od mene. Nisam mogao da izdržim. Svima vam se izvinjavam, izvinjavam se i građanima Srbije.
Samo želim da vam kažem da sam mnogo toga u stanju da izdržim, da sam mnogo toga već izdržao, ali vas molim, ako želite da ostane na ovom izvinjenju i da se ponovo nekada srećemo i razgovaramo kao ljudi, obračunavajte se sa mnom, nemojte sa mojom porodicom, nemojte ni sa mojom suprugom, ni sa mojom majkom, ni sa mojom decom, ni sa mojim unucima. Za moje ponašanje oni nisu krivi.
Dakle, svima vam se još jednom, gospođi ministar posebno, izvinjavam zbog svega ovoga što se desilo. Nisam reagovao dobro, ali bih i ubuduće reagovao ovako. To će verovatno biti uvek jače od mene. Nikoga neću da izazovem na ovakav gest, a vas molim da me ne izazovete ponovo na ovakav gest, da ne moram ponovo da se izvinjavam.
Još jednom, izvinite, molim vas.
(Sve vreme govora narodnog poslanika Tomislava Nikolića, narodni poslanici SRS su lupali o klupe).

Samo bih, pre nego što počnem da vas ubeđujem da je ovo dobar amandman, da primetim da sam smatrao da je moje izvinjenje, a i vaša saznanja o istini onoga što se dogodilo, bilo dovoljno i da ne treba ova priča dalje da se nastavi.
Tako da ne deluje baš previše u tom pravcu kada kažete da je to moj manir u bavljenju politikom, da sam incidentan tip ili da sve svodim na incident, zato što moram da vam kažem, ima i takvog načina bavljenja politikom, tome ne zameram ništa. Takav nisam, a da jesam ovo bi se desilo prvog dana kada smo se razdvojili.
Isto tako, moram da vam kažem - ako mi neko uvredi porodicu, suprugu, majku, neće morati moj telohranitelj da ga tuče, ja ću da branim čast svoje porodice. Nemam telohranitelje, ali se sećam da je neki telohranitelj pretukao čoveka koji je uvredio jednu damu.

Dakle, uvek očekujte… Neka, nije važno, mi se znamo vrlo dobro i ne zameram ništa.

U članu 5. razdeo 3. Kancelarija nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine. Šta zameram tom razdelu, glavi 3.13 funkciji 110, klasifikaciji 423? Vi ste ovde predvideli nekakve stalne troškove od 600 hiljada dinar, usluge po ugovoru od 8 miliona 614 hiljada dinara.
Vi nigde niste predvideli ono što od vas traže mnogi učesnici u političkom životu, pa i ovi koji nisu ni čitali amandman i ne znaju da ovde ne treba previše da se lupa, a to je - da je mnogo nevinih koji se nalaze u Haškom tribunalu, optuženih za tzv. ratne zločine i da je mnogo onih koji nemaju sredstava za svoju odbranu.
Tu ne izdvajam samo Vojislava Šešelja koji je nevin. On, na svu sreću, ima iza sebe političku stranku koja barem može da finansira onu odbranu koju on sam sprovodi u Hagu.
Ali, tamo se nalazi i sirotinja. Tamo se nalaze ljudi koji neće imati od koga da dobiju ni jedan jedini dinar, kojima niko neće moći da odštampa ni jednu knjigu, kojima niko neće moći da pronađe svedoke, pa čak ni da overi njihove izjave pred sudom, koji će zbog toga da budu uskraćeni za odbranu, a država kroz mišljenje Vlade, negativno mišljenje Vlade o ovom amandmanu - pokazuje svoju jasnu želju da i dalje odustane od pružanja pravne pomoći građanima, državljanima Srbije koji su optuženi pred Haškim tribunalom.
Sada me tu ubeđujete da je tih 8 miliona, koliko ima na toj klasifikaciji slobodnih sredstava, nedovoljno, pošto su usluge pravne pomoći pred Haškim tribunalom izuzetno visoke. Da, izuzetno su visoke, a čovek koji nema sredstava za odbranu ne može da se računa da mu je pruženo jednako pravo na odbranu kao i tužiocu, da ga optuži.
Dakle, radi se o tome kako Srbija shvata optužene pred Haškim tribunalom - da li ih shvata kao Zapad, krivima, koji samo čekaju izricanje presude ili smatra da su to njeni državljani kojima treba da pomogne, baš kao i onima koji u zemlji načine bilo koje krivično delo, a nemaju sredstava. Da li treba da im pomogne da mogu da se brane i eventualno, čak i da se odbrane?
Ne zaboravite, kada bi neki od njih uspeli da budu oglašeni nevinima, Srbija bi od toga mnogo dobila. Budu li oglašeni krivima, posebno oni koji su optuženi za ratni zločin genocida, od toga će izgubiti i Srbija, a i druga srpska država Republika Srpska.
Ovo je moj apel na vas koji vršite vlast, na vašu savest, na vaše shvatanje morala i pravde - da se umešate konačno u procese koji se vode pred Haškim tribunalom, da to bude dvosmerni put, ne smo ona ulica kojom šaljete ljude u haški kazamat, već da to bude i put kojim se njima omogućava odbrana.
Dolaskom DOS-a na vlast ukinuti su svi timovi koji su postojali pri vojsci, sadašnjoj Biji, MUP-u, koji su prikupljali podatke potrebne za odbranu tada Slobodana Miloševića, a u svakom slučaju svih državljana Srbije koji su bili optuženi pred Haškim tribunalom.
Sva dokumentacija je brutalno utovarena u kamione, avione i odvezena u Hag. Nije dostupna odbrani, dostupna je isključivo tužilaštvu, a ljudi koji su radili časno na pripremi odbrane izgubili su posao, ne samo oni, pa im skinuta uniforma i penzionisani su, nego su i članovi njihovih porodica otpušteni iz vojne ili državne službe, ako su se u njoj nalazili.
Znači, poimanje prava čoveka na odbranu uvek se vezuje za njegovu materijalnu situaciju. Ako sama država priznaje da su usluge pravne pomoći izuzetno skupe, da je to veoma veliki iznos sredstava, onda time priznaje da njeni državljani nemaju odbranu u Haškom tribunalu, pošto oni ta sredstva nemaju, a država im ne da.
Ovim amandmanom nisam tražio da država plaća usluge preskupih advokata, naviknutih na 10, 20, 30 hiljada evra mesečne apanaže. Apelovao sam na to da država otvori svoju kancelariju u Hagu, da to bude pri ambasadi Republike Srbije.
Pre toga treba oterati ambasadora, koji je već osudio sve građane Srbije optužene pred Haškim tribunalom, da tu treba da sedi neko iz pravne pomoći, neko iz državne uprave, da tu moraju da postoje otvorene telefonske veze, faks veze, mejl veze, da mora da se reaguje u roku od 15 ili 20 minuta kada je neki dokument potreban, zbog toga što je tu svaki proces individualan, specifičan, a svi oni specifični - zato što se vode protiv Republike Srbije.
Ne mogu da verujem, za ovih osam godina, otkako ste na vlasti, da neki od vas još uvek nisu promenili stav o tome šta se dešava u Haškom tribunalu, da vam je još uvek glavna teza - neka budu osuđeni, time nama skidaju breme sa leđa.
Uvek glavna teza jedne države treba da bude da svom građaninu pomogne kada je ugrožen, a posebno kada je ugrožen u nekoj stranoj državi. Ovi procesi pred Haškim tribunalom su procesi koji uništavaju ljude. Sam Haški tribunal je u službi tužilaštva i u njemu se desilo mnogo smrti, koje Republika Srbija ne samo da nije istražila, nego nije ni potražila podatke o tome - kako su neki ljudi tamo izgubili život, kako se prema njima ponaša?
Ovo prebacivanje, u odgovoru na amandman, Vlade Republike Srbije problema na isključivo finansijski problem, čak cinično, upućujući me na to da postoje neka sredstva kojima Vlada raspolaže, svrstana u socijalnu zaštitu, pa kažu: to vam je, u stvari, za pomoć optuženima i njihovim porodicama.
Ne možete da pravdate nepomaganje licima koja su optužena pred Haškim tribunalom nekakvom socijalnom zaštitom njihovih porodica. Porodica Vojislava Šešelja nije imala čak ni zdravstvenu zaštitu, dok to na neki način nije regulisala SRS.
Njegova deca nisu imala zdravstvene knjižice, zato što su za vas svi ljudi u Haškom tribunalu zlikovci i zločinci, a vi ste dobri, posebno oni od vas koji uopšte u ratu nisu učestvovali i koji su sada mirni. Kad god bude negde izbio neki rat, kad bude potrebe da se Srbija brani, oni će da ugase svetlo, da se sklone u svoje vikendice, kad sve to bude prošlo, pojaviće se da osude one koji su ratovali, koji su imali ideologiju rata, ideologiju odbrane zemlje, ideologiju zaštite bespomoćnih. Možda ćete ponovo pobediti, zato što je narodu svega preko glave, a posebno ratova. Tako ste i došli na vlast posle bombardovanja Srbije od strane NATO.
Šta je tu dobro za državu? Kakva korist za državu, ako vam se sada i načelnik Generalštaba, koji je vaš čovek potpuno, koji je tri godine sa vama uništavao vojsku, ako je i on morao da se pobuni, predosećajući da nas neke nevolje čekaju, za koje nismo spremni ni kao nacija, ni kao država, ni kao vojska, ni kao koalicija.
Šta ima dobro za državu ako vam optuže i osude sve političare, sve komandante vojske, sve komandante policije zato što su branili zemlju, a jeste li ste sigurni da su sve odbrane Srbije prestale? Jeste li ste sigurni da će diplomatska borba za Kosovo i Metohiju da urodi plodom?
Jeste li ste sigurni da neće biti divljaštva, varvarstva i nemira na koje će država morati da uzvrati silom, prinudom koja je jedino u rukama države? Jesmo li mi to sebe obezbedili za sva vremena? Nismo. Moramo li da se branimo? Uvek ćemo morati da uđemo u odbranu, ako ona bude potrebna.
Šta ćemo reći onima koji treba da nas povedu u tu odbranu? "Vodite nas sada, a kada se sve ovo završi, ako vas budu tražili pred nekim međunarodnim sudom, mi ćemo tamo da vas izručimo".
Ponavljam, ne govorim ovo samo zbog Vojislava Šešelja. Mislim da će njegova stranka do sledećih izbora imati dovoljno sredstva da mu se nađe u pomoć. Govorim vam zbog sirotinje koja se tamo nalazi, govorim vam zbog svih ostalih, pošto je Haški tribunal odustao zbog toga da plaća čak i one advokate za koje je sam napravio spisak podobnih da brane Srbe optužene pred Haškim tribunalom.
Dakle, govorim vam zbog svih onih mučenika koji se tamo nalaze i koji nisu u poziciji čak ni da pristojno žive, pošto sve što žele sebi da priušte moraju da kupe po cenama bar duplo većim od onih koje su u Hagu, u gradu, na ulici.
Govorim ovo zbog budućnosti Srbije. Znam da vi to nećete da prihvatite, ali razmislite dobro, svojim odnosom prema ljudima u Haškom tribunalu da li to pripremate isti takav odnos i za Borisa Tadića, ukoliko budemo prinuđeni da se branimo, a Boris Tadić, kao vrhovni komandant, naredi da se branimo? Da li ste sigurni da posle te odbrane godinu, dve ili pet, ili bilo kada, on neće biti pred nekim kazamatom?
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Samo bih da odgovorim na dva pitanja i neću dugo da uzimam vašu pažnju.
Dakle, trebalo je da se vi "časni" setite da bar pomenete Haški tribunal u svojim amandmanima i bio bih zadovoljan. Samo bih izašao da podržim vaš amandman.
Ovo za novac, zahvalan sam gospođi Jadranki Šešelj, što se nije upustila u kampanju laži protiv mene i što nikada neće da potvrdi vašu priču da nisam pomogao materijalno porodicu Šešelj.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)

Samo bih malo da objasnim, ne radi se samo o Vojislavu Šešelju, trenutno je u pretpretresnoj fazi Radovan Karadžić, koji je već izjavio da će da se brani sam. To je znak da mu neće biti odobrena sredstva za odbranu. Ne treba reći da postoji zahtev kod sekretara suda, pa sad prejudiciramo da će dobiti sredstva, postoji zahtev Vojislava Šešelja, pa nikad nije pozitivno odgovoreno na njega.
Dakle, pisao sam amandman za 2009. godinu. U toj godini počeće suđenje Radovanu Karadžiću i trebalo bi već sada razmišljati o tome kako će on da nađe sredstva za odbranu. Ubeđen sam, znam situaciju u porodici, znam da nema sredstava i da ta njegova odbrana neće biti dobra, a od njegove presude zavisi sudbina Republike Srpske.
To je ono što mene motiviše, naravno, uz moja saznanja da za odbranu Vojislava Šešelja Haški tribunal nije odobrio još ni jedan jedini dinar, ali i uz moja saznanja da je SRS još uvek dovoljno moćna da može veliki deo troškova odbrane da pokrije sama.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)

Manite se, gospodine Krasiću, mog kumstva, moje kumstvo je moje kumstvo. Nemojte ni da iznosite neistine, kako biste na mene prebacili neki teret krivice.
Privilegovani razgovori su bili uskraćeni mesec dana, potom još mesec. U tom međuvremenu je Haški tribunal istraživao da li je Vojislav Šešelj u svojim razgovorima vršio pritisak i ucene na svedoke ili ne. Kada je ustanovio da toga nije bilo, Vojislavu Šešelju su omogućeni privilegovani razgovori.
To se vidi na svakom suđenju, ali sada ne želite da date broj telefona na kome možete da razgovarate privilegovano, jer je sudija opominjao Vojislava Šešelja, dajte broj telefona Borisa Aleksića, koji je sada vaš savetnik u odbrani za razgovore.
Šta znači privilegovani razgovori i zašto je tu onemogućena odbrana? Privilegovani razgovor je onaj koji ne može da se koristi kada se prisluškuje, a svi razgovori se prisluškuju. Kad sedi nas 30, kakav je to razgovor u kome se nešto krije?
Naravno, bilo je tu i stranačkih razgovora, vi to dobro znate. Nikada Haški tribunal, koji to prisluškuje, nije prigovorio zbog toga.
Pet godina razgovaramo stranački, već dve godine sa privilegovanih telefona, pa šta. Kako je mogao da mu uskrati Haški tribunal privilegovani telefon ako progovorimo i o stranci? Jesmo, progovarali smo, pa šta. Tako sam ubio Vojislava Šešelja?
Što se tiče vaše snage, juče sam kupio za 600 dinara knjigu "Neuspešni puč Tomislava Nikolića". Znači, puč nije uspeo, vi ste i dalje dovoljno jaki da odbranite Vojislava Šešelja i da odbranite Srbiju, tako da nemam ništa protiv toga.
Izmisli ste puč, znate kako se puč sprovodi. Samo više nisam mogao da trpim, ko što mnogi od vas ovo više ne mogu da trpe. Ne znam šta vas to još zadržava.
Dakle, nisam mogao da trpim, pa sam otišao, a vi koji govorite da je bio u pitanju puč, izađite za ovu govornicu i recite koga sam to od vas pozvao da rasturimo SRS, da se učlani u SNS, da napusti poslaničku grupu, kako se taj zove.
Pitao sam čoveka koji je došao kod nas i istog dana se vratio, pa je pošteno odsedeo u klupi, nije izašao da slaže - zvao si me. Nisam zvao nikoga. Da sam hteo da zovem, imam ovde ljudi koji bi u SNS bili dragoceno iskorišćeni za Srbiju, a ovde će ostati na nivou klevetnika SNS. Znači, vaše bavljenje politikom ako se svede samo na SNS postaje uzaludno.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)