Dame i gospodo narodni poslanici, moja je dužnost da vas upozorim, a vi radite po savesti, onako kako je DOS navikao. Mi o ovoj tački dnevnog reda danas uopšte ne možemo da raspravljamo. Naime, na osnovu člana 74. Zakona o tužilaštvu, ko obaveštava Narodnu skupštinu da su se stekli uslovi da nekom tužiocu ili zameniku tužioca prestane funkcija? Ministar.
Vi ste nama poturili dopis sa potpisom nekog građanina Zorana Stojkovića. Zoran Stojković je pre godinu dana obavestio Skupštinu, koja ga je izabrala za ministra, da je tužiocu prestao mandat. Zoran Stojković ne može da komunicira sa ovim sazivom Skupštine kao ministar. To može samo gospodin Dušan Petrović.
Odbor za pravosuđe je trebalo da odbaci ovaj dopis, zato što nema lica koje traži da bude konstatovan prestanak tužilačke funkcije. Ne može građanin da obaveštava Narodnu skupštinu da je nekom licu zbog nekih uslova prestao mandat ili sudijska funkcija ili javnotužilačka funkcija.
Gospodine Petroviću, u najmanju ruku, ovde je trebalo da stoji Zoran Stojković. On nas je obavestio i on neka to brani. Vi ste ovde došli, niste se, čak, smilovali pred Narodnom skupštinom da i vi potvrdite ovo što je pisao neki Zoran Stojković. Kao što su vam neki poslanici ukazivali da penzioner traži da budu razrešeni zamenici, sada upozoravam Narodnu skupštinu, građanin Zoran Stojković traži da razrešimo Republičkog javnog tužioca.
Mi sedimo ovde, bacamo pod noge izbornu volju građana, bacamo pod noge birače i radimo mimo zakona. Ako donesete ovu odluku, mi ćemo se obratiti Ustavnom sudu.
Gospodin Petrović već češe bradu - nema Ustavnog suda. Niko neće procenjivati da li je ova odluka doneta u skladu sa Ustavom. Ne, izaberete novog republičkog tužioca, prošlo vreme, nova odluka važi, stara više nikoga ne interesuje.
Nemojte naše dostojanstvo da potcenjujete ni vi, gospodine Petroviću, ni vi, poslanici vladajuće većine.
Za ovu tačku nisu se stekli uslovi. Možete da vrtite glavom koliko hoćete.
Ako član 74. Zakona kaže da ministar obaveštava Narodnu skupštinu, nas ministar nije obavestio. Mi ne znamo šta je rađeno. Uostalom, da je ona skupština cenila svog ministra, ona bi pre godinu dana reagovala na dopis Zorana Stojkovića i konstatovala bi prestanak javnotužilačke funkcije Republičkom javnom tužiocu.
Vi kažete da tada niste imali većinu. Šta to nas briga? Da li je nova vlada Vojislava Koštunice povukla sve akte koji su bili u proceduri do konstituisanja ove vlade? Jeste, povukla je. Odakle vam onda ovaj materijal?
Mislim da predsednik Narodne skupštine zna da je nova vlada Vojislava Koštunice povukla sve akte stare vlade Vojislava Koštunice, koji su se nalazili u Skupštini kao materijal. Odakle vam onda ovaj povučeni materijal?
Mi u ovome nećemo da učestvujemo. Nastavićemo da raspravljamo o tome, a u glasanju nećemo da učestvujemo. Vi koji se usuđujete da se ovako ponašate prema Narodnoj skupštini i prema građanima, razmišljajte šta od građana možete ubuduće da očekujete.

Sve to lepo zvuči, ali, gospodine Petroviću, 2001. godine DOS je poništio neke odluke Narodne skupštine Republike Srbije iz prethodnog saziva. Sve ste stavili pod sumnju, čak i odluke Narodne skupštine, evo tu Boška Ristića, i to su se baš odnosile na nosioce pravosudnih funkcija.
Poništili ste Odluku o prestanku mandata Slobodanu Vučetiću, Leposavi Karamarković, Vidi Petrović-Škero, neka bude da više ne mogu da se setim.
Rekli ste da ne važi odluka Narodne skupštine iz prethodnog saziva, nikada nije ni postojala. Tako ste vi nastupali.
Ovde niste u pravu. On je imao kapacitet pred Narodnom skupštinom koja ga je izabrala. Što smo onda birali vas, gospodine Petroviću? Valjda da nam se obratite ovde, da napišete "ja, kao ministar pravde, konstatujem da je prestao mandat ili javnotužilačka funkcija dana to i tog".
O tome je bila obaveštena jedna narodna skupština, jedan saziv nije reagovao jer nije imao većinu, zbog toga je došlo do izbora.
Do izbora je došlo i zato što neki odbori nisu više funkcionisali, vladajuća većina nije imala većinu u tim odborima. Vi ste izašli iz Skupštine, niste učestvovali ni u radu odbora, ni u radu sednice Narodne skupštine, doveli do konfuzije, koja je proizvela, rezultirala novim parlamentarnim izborima.
Nemojte sad da mi kažete da je za ovaj saziv Narodne skupštine validno to što je pre godinu dana onaj saziv Narodne skupštine obavešten od strane Zorana Stojkovića da je nekom prestao mandat. Nije, ovu skupštinu to ne obavezuje. Ona mora do donese novu odluku. Da bi ova narodna skupština donela odluku ove vrste, mora da ima dopis ministra.
Za ovu narodnu skupštinu ministar je Dušan Petrović. Nije onaj Dušan Petrović koga poznajem, ovaj je smekšan, uobličen, skockan, lepo izlazi ovde, pa se ponaša kao da se u ovih sedam godina baš ništa nije desilo i kao da njegovi novi koalicioni partneri nisu napravili sve ove brljačine.
Nemojte da ih vadite, gospodine Petroviću, vama to ne dolikuje. Zamislite, u vreme vašeg mandata konstatuje se prestanak funkcije Republičkog javnog tužioca, a vi to niste tražili. Objasnite mi, kako je to moguće? Ko je to umesto vas, po zakonu, ministar? Ko je taj ministar pravde umesto vas? Ovde su vas izabrali, polagali ste zakletvu. Nemojte da nas ubeđujete.
Ako vam neka odluka iz prethodnog mandata nije bila kako treba, hajde sad, imaćete našu većinu, predložite sad za sve ono što smo napadali DSS da radi nezakonito, da poništimo odluke te skupštine. Tražili ste to, hajde, sad imamo tu većinu. Onda nismo imali, sad imamo. Hajde da poništimo sve one nezakonite i neustavne odluke zbog kojih ste trčali...

...iz poslednjeg reda za ovu govornicu.

Poštovani narodni poslanici, evo, Poslanička grupa SRS-a bi da svede svoj stav i svoje učešće u raspravi o ovoj tački dnevnog reda.
Mi smo danas govorili o DOS-u, u jednom, drugom i trećem obliku, ali ovo je DOS. Svi problemi koji se danas rešavaju, sve vaše diskusije, blago, jednih protiv drugih, u stvari su u okviru jedne kuće, u okviru DOS-a.
Ne zaboravite, 5. oktobra o.g. navršiće se sedam godina od kako ste na vlasti. Još malo, pa ćete biti na vlasti duže nego Slobodan Milošević.
Za tih sedam godina, ostaćete upamćeni kako ste jedni druge optuživali, kako ste jedni druge pokušavali da prevarite i kako je Srbija zbog toga trpela, jer ste po tri ili četiri godine radili loše, u kampanjama iznosili sva zla jedni o drugima, a onda, posle izbora, formirali zajedničke vlade.
Ovako su vam počinjale i prethodne vlade, 2-3
meseca mira, dok ne krene i ne ispliva, dok ne izađe na površinu. Tako i ova tačka dnevnog reda.
Zašto ne kažete, gospodine ministre - ovo je sve uradila DSS? Zašto ne kažete - lišili su Srbiju Republičkog javnog tužioca? To bi onaj stari Dušan Petrović briljantno sa ove govornice obrazlagao. Ali, ovaj Dušan Petrović je želeo da uđe u Vladu. E, kad se uđe u Vladu, ne sme da se pominje ono što si napadao samo mesec dana pre toga, a to nije život.
Verovatno se ne osećate potpuno zadovoljnim ovom funkcijom koju sada obavljate, jer ko zna šta će vam još natovariti da ovde odbranite. Iako je, po pravilu, neodbranjivo ono što zabrlja DSS, apsolutno neodbranjivo.
Vidite, uvek pred izbore, vlast pohapsi mafije i tu su vam umešani svi - tužioci, sudije, mediji, Vlada, i to je taj sistem vladavine nad građanima Srbije, nad njihovom pameću. Nema tu zakona.
Bio je neki Marsilio od Padove, a u nekim izvorima ga nazivaju Marsilio Padovljanski, koji je rekao da zakoni služe da ograniče samovolju sudija i gospodara. Za vas zakoni služe da mogu da vam posluže, a kada ne mogu, ostaju po strani.
Vi ste sami izbrisali neka krivična dela iz našeg zakonodavstva. Paljenje Savezne skupštine nije krivično delo.
Nije organizovani kriminal, uopšte, iako postoje transkripti kako ste se mesec dana pre toga dogovarali o tome ko će šta da pali, ko će šta da ruši, ko će koga da premlati. Upad u Narodnu banku s oružjem nije delo organizovanog kriminala. Upad u Saveznu upravu carina nije krivično delo organizovanog kriminala.
Vi formirate posle toga odeljenje Tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala, specijalne sudove, a ne gonite dela koja su slika i prilika organizovanog kriminala. Šta onda radite? Onda idete po putevima, po naplatnim rampama, hapsite ljude i kažete - ovo je organizovani kriminal. Pa, onda idete na carine, pa na one carinike koji otvoreno medijima kažu da im je naređeno ili da su prosleđivali novac u vrh svog dela vlasti. Njih hapsite, držite ih u pritvoru, da biste ih potpuno tiho, mirno, noću, kao one iz ''Sablje'', puštali iz pritvora.
Optužili ste mnogo profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Da li javnost zna da su pušteni iz pritvora? Jesu, pušteni su. Samo da razgovaramo kao ljudi. Ko je gde završio fakultet, nije ni važno. Nije važno. Tu ste optužili mnogo čestitih ljudi, neke među njima - zato što su patriote, zato što je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu predavanje mogao da održi ruski ambasador, mogao kubanski, ali nije mogao američki. To nije bio bastion američkog ambasadora.
Sad će ti ljudi izaći na slobodu, izašli su na slobodu, i ti ljudi su potpuno nevini. Znaju to i neki vaši poslanici ovde. Šta će biti sada s tim ljudima? Da li su oni ta ''prosvetna mafija''? Je li to neka ''profesorska mafija''?
Šta ste vi uradili povodom toga što je Vojislav Koštunica neke ljude, dok vi još niste bili na vlasti, optužio da su mafija? Jel se vi sada priključujete i prosleđujete dalje zaključke Vojislava Koštunice?
Da vas podsetim, pre samo nekoliko meseci, vaš predsednik, tada već predsednik Srbije, rekao je da Srbija nije demokratska zemlja. Vi ste tada bili poslanik, šef Poslaničke grupe. Sa takvim nedemokratom vi sada činite Vladu.
Šta danas radite, gospodine Petroviću? Šta ste vi? Zamena za Zorana Stojkovića, za nekoga ko je pre godinu i po dana pisao svojoj većini u Skupštini i ona mu se nije odazvala. Od svoje većine je tražio da mu razreše tužioca koji je napunio i završio radni vek, i to mu nisu učinili. Vi ne postavljate pitanje zašto.
Koji je razlog imao Vojislav Koštunica da ne obezbedi većinu od 126 poslanika da razreši čoveka, još jednu stvar ne treba zaboraviti, koji je postao Republički javni tužilac godinu dana pred penziju? Godinu dana pre navršenja tog radnog veka, postavljen je za Republičkog javnog tužioca. Tada je rečeno ovde, u Skupštini - obračunaćemo se sa kriminalcima.
Evo, sačekali smo i tu godinu, i još dve. Sa kojim kriminalcima ste se obračunali? Kada je organizovani kriminal nastupio u Srbiji? Kada je došla prva mafijaška vlada. Prva mafijaška vlada je konstituisana 2001. godine.
Videćete, isplivava polako. Stidljivo, jedni o drugima govorite šta ste to radili od 2001. godine. Šta vi sada hoćete da kažete? ''Sartid'' je kriminal, a Cementara u Popovcu nije kriminal, samo zato što je na jedno uticala jedna stranka iz DOS-a, a na drugo, druga stranka iz DOS-a.
Šta priča Vladan Batić o sudijama? Svog kuma je postavio za predsednika Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, na Novom Beogradu. Šta priča Čedomir Jovanović? Ko mu je odobravao da ulazi u Centralni zatvor kada god hoće i da izvodi osuđenika ili pritvorenika iz zatvora, da idu na terevenke, orgijanje, i da se vrate ujutru u zatvor. To je DOS, to je bio vaš potpredsednik Vlade.
Nemojte da pokušavate da očistite ono što ne može da se očisti. Srbija nema Ustavni sud. Srbija danas gubi Republičkog tužioca, tužioca za organizovani kriminal, a sada stižu zahtevi, 27 sudija samo u jednom dopisu. Gde su nam nove sudije? Ima li smisla da nam sada razrešite Republičkog tužioca i da više nemamo Republičkog tužioca? Ima li smisla da razrešite Tužioca za organizovani kriminal i da nemamo Tužioca za organizovani kriminal? Ima li smisla da 27 sudija razrešimo, a da nemamo novih 27?
Sedam sudija Vrhovnog suda danas razrešavamo. Imamo li mi Vrhovni sud? Nemamo više nijednu instituciju u pravosuđu. Ostajemo bez svega. Da sam na vašem mestu, rekao bih - ljudi, dok Srbija nema Ustavni sud, neću da budem ministar pravde. Nema ko da me kontroliše. Vi u Skupštini nećete, moja većina neće da me kontroliše, vi ćete negde da mrmljate ili da žagorite, ili da se tiho bunite u porodici ili među prijateljima, a ja pravu kontrolu bez Ustavnog suda nemam.
Kakve ćete sve akte doneti, gospodine ministre, koji neće podleći nikakvoj kontroli ustavnosti i zakonitosti? Takva se demokratija ne stvara i ne održava se. To što u nazivu jedne stranke imate reč - demokratska, ne znači da nije u stanju da sprovede diktaturu. ''Sablja'' vam je dokaz kako demokratske stranke mogu da uvedu diktaturu.
Jeste li ikada dozvolili da odgovori Ustavni sud da li je po Ustavu Nataša Mićić uvela vanredno stanje na teritoriji cele Republike Srbije? Da je to bilo u skladu sa Ustavom? Zašto smo morali u novom ustavu da kažemo da vanredno stanje može da se uvede na teritoriji cele Republike? Zato što po onom ustavu vanredno stanje nije moglo da bude uvedeno na teritoriji cele Srbije, a Nataša Mićić ga je uvela na teritoriji cele Srbije.
Ko će o tome da odlučuje, ko će da proverava njenu krivicu? Nikada, niko, čak i kada je u opoziciji, zaštićeni su kao "svete krave". I ako oni izađu da vam prigovore povodom Poslovnika, nekog izbora ili o nečemu drugom, gotovo je, predsednik pravi pauzu da se vidi šta ćemo sa Čedom. Pomene li neko da će da bude uhapšen, američki ambasador odmah istupa u medijima i kaže - ja ne gledam ko je kriv a ko nije, gledam ko sme da bude uhapšen, a ko ne sme. Čedomir Jovanović ne sme.
To je to Ministarstvo pravde u koje ste vi ušli. Da li ćete vi uspeti to da iznesete na leđima? Nećete. Ili ćete pući, gospodine Petroviću, ako ste častan čovek, ili ćete se povinovati, pa kako voda nosi, vi ćete tako plivati.
Samim tim što nas Vlada danas nije udostojila da kaže da ćete vi biti njen predstavnik za ovu tačku, to je znak koliko oni vas cene. Uvek, za svaku tačku dnevnog reda, Vlada treba da napiše ko je njen predstavnik. Imate vi pravo, kao ministar, da dođete na svaku sednicu, ali nas interesuje da nas Vlada udostoji i da kaže – ako je ona skrojila dnevni red za ovu sednicu - evo, za tu tačku dnevnog reda je predstavnik taj ministar, za tu tačku taj, a gospodin Petrović, za tačku - izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, koja nije ušla regularno u dnevni red, jer vi znate da 24 sata pre početka sednice mi moramo taj materijal da dobijemo.
Mi dobijamo materijal sada, za tačke o kojima diskutujemo, i odjednom se pojavi još 27 sudija, pa ponovo treba da se vraćamo. Svi govornici bi imali pravo da ponovo dobiju reč, jer nisu znali da i ove sudije odlaze, iako im je 2005, 2006. i 2007. godine prestala sudijska funkcija.
To je ono što je prekretnica u radu ove vlade. Treba da radite po Ustavu i zakonima, a ko je kriv, neka odgovara. Ako je to ministar iz prethodne vlade, pa je, recimo, vodio nauku, a sada vodi potpuno drugu materiju, sve može, nije ni bitno, ako je kriv, neka odgovara.
Ne može onaj ko je kriv zato što su pljačkali na putevima - da postavi ministra iz drugog resora, onaj što je kriv što su pljačkali na carini, da postavi ministra iz drugog resora. Ne može, ljudi.
Čak ni ti krivci, glavni krivci, nisu u zatvoru, nisu u pritvoru, nego oni ljudi što su uzimali kartončiće; videli da velike ajkule kradu, pa i oni odlučili poneki dinar da uzmu. E, vi njih dočekate i njih uhapsite.
Petu godinu već slušam kako ćete da rešite ko je ubio Zorana Đinđića i sve se vrti u ovih 126 poslanika većine, u starom sazivu, u ovom, tu ste negde. Nikoga izvan vašeg kruga niste našli kao odgovornog za ubistvo Zorana Đinđića, kao nalogodavca. Vi ste optuživali DSS, a ona vas, treću optužbu u Srbiji još nisam čuo, ni protiv koga.
Za ubijene novinare, šta vama smeta, ako je režim Slobodana Miloševića ubio novinara pre osam godina, da vi nađete ko je ubio tog novinara? Ali, šta je onda povod nekima iz vaših redova da kažu - imamo podatke o svemu tome, ali ne znamo zašto se ne vodi istraga, zašto ne izlaze krivci pred sud javnosti ili bar pred nadležni sud?
Kod vas mnogo toga smrdi. U oblasti pravosuđa, vi po Ustavu treba da razrešite sve nosioce pravosudnih funkcija i da izaberete nove. Hoće li Vlada u ovom sastavu izabrati nove opštinske, okružne i gde vam je ceo jedan sud, gospodine ministre, sud koji odlučuje o tome kojih pet sudija Ustavnog suda će biti predloženi od strane pravosuđa?
Lako je doći ovde i pričati o prošlosti, ovu državu treba da vodite. Kako je vodite vi? U skladu sa Ustavom i zakonom?
Onaj tamo, na drugi način, svega će biti, jeste, i to meni dobacuje Boško Ristić, čiju sam štetu, kao predsednik Administrativnog odbora, morao da namirujem narodnim poslanicima.
Dakle, nemaju prava, nemaju prava, a oni, ljudi, odu na sud, dobiju sa kamatom posle svega. Ne ide to tako. Jak si koliko si jak, pa šta, hajde, pobij sve ako si jak. Dolazi vreme kada više nisi tako jak. Koliko puta smo govorili s ove govornice - ponašajte se kao da ste već sada u opoziciji.
Ja vama ne pretim porazom, ja se nadam da su sledeći izbori naši, ali uvek kada ste na vlasti, sami sebi pretite time da ćete biti u opoziciji, da vas čeka sve ono što drugim ljudima radite sa pozicija vlasti.
Da li je Čedomir Jovanović mislio da će ikada da siđe sa vlasti? Kakva je zla taj Srbiji naneo! Gde je sada? Da nije Amerike, koja ga sada direktno podržava i gura, šta biste mu sve uradili. Do sada bi bio u zatvoru da nije vašeg straha, vaše autocenzure, vaše autosugestije, vaše blokade u mozgu - Čedomira Jovanovića ne diraj. Pa, ne diraj njega, pa, ne diraj Đinđićeve ministre, pa, Đinđićeve šefove kabineta, pa, Đinđićeve iz DB-a, iz policije, pa, onda, ne diraj Koštuničine, pa ovog, pa onog itd. Koga da diramo? Hajde ove radikale, pobijte nas i šta ćete posle, znači, nas pomlatite, a šta ćete posle? Meso mora da se daje aždajama.
Ova tačka je besmislena, apsurdna. Šta dobijamo ovom tačkom? Konstatujete, ministre, da je pre dve godine prestao mandat tužiocu i da ne ugrožavamo druge zakone. On nije mogao da radi, da prima platu, država je mogla da ga, kao penzionera, zaposli negde, da napravi ugovor i da plaća nove doprinose. Na Zapadu se penzionerima ne plaćaju doprinosi, a ovde se još uvek plaćaju.
Ali, ako vi nama sada kažete da je pre dve godine prestao da bude tužilac, moram da vas pitam šta je radio dve godine, ima li bar neki potpis na njegovom aktu?
Ne, vi morate da konstatujete da mu je danas prestao rad, danom kada Skupština donese odluku, a za ove dve godine, odgovorno lice da namiri državu.
Jedino je to ispravno i da bi njegove odluke bile pravno valjane, on je morao do danas da bude Republički tužilac, a da bi država bila namirena - onaj ko je kriv što je on dve godine po završetku radnog veka radio, neka uplati u državni budžet sva finansijska sredstva koja je Republički javni tužilac potrošio, kako on, tako i druge sudije, tako i drugi tužioci. Onda bismo mogli da kažemo da smo na neki način namirili pravdu.
Ako vi smatrate da je ispravno da dve godine posle nečije penzije konstatujemo da on danas ide u penziju, onda od ove države nema ništa. Jer, vi sirotinju oterate i iz fabrika, a sada ih terate i sa ZZO iz Kragujevca, jer, kaže ministar, kakav ZZO, nema produžavanja ugovora, na ulicu.
Vi sirotinju lako oterate, vi ove velike vaše ribe, uglavnom kriminalce, ne možete da oterate. Ništa, oteraćemo mi i njih i vas.

Mislim da ovde treba poštovati dostojanstvo Narodne skupštine, pa i ako ste iz DS, to se odnosi i na vas. Najpre, nije vaš ministar ovo smislio, ovo je iz 2006. godine.
Drugo, kada kažete da nema više ništa džabe i da je demagogija, pa što nam je Nemačka prvu i drugu fazu dala besplatno? Da vas navuče na kredit za treću fazu, jel' da? Mi nismo mala deca, nemojte nama da objašnjavate ono što je neobjašnjivo.
Nemačka vas je uvukla u ovo, dala vam je prvu fazu, pa vam je dala drugu fazu, a za treću fazu, sada ćemo kredit. Zašto, kada je divna ta Nemačka, što nije nastavila i dalje da vas finansira, što nije imala poverenja u preduzeća iz lokalne samouprave? Što je Srbija garant za ovaj kredit, zašto Srbija sklapa sporazum za preduzeće koje će da koristi sredstva, jer preduzeće vraća dug. Otkud baš Nemci samo preko Srbije idu, koliko kredita su uzele lokalne samouprave od drugih banaka i lokalne samouprave ih otplaćuju. Nema nikakvih obaveza Republika Srbija prema tim kreditima.
Baš Nemci, naši prijatelji divni i dragi, i jedino oni imaju kalorimetre i jedino oni mogu da mere na daljinu utrošak energije. Koga vi to zavaravate, kome vi pričate? Prvo, Danci su vrh u toj tehnologiji. Nemci su u svakoj tehnologiji na vrhu, ali ovde su vam Danci na vrhu, ako ste baš hteli vrhunsku tehnologiju.
Ne, vi ste hteli Nemce, vi ste stranka koja je Nemačku ubacila u parlament. Vi ste stranka koja mora Nemačkoj da obezbeđuje ovde na sve moguće načine da podigne svoj ugled. Pa i kada Cobel, ambasador Nemačke, kaže da mi samo od 1912. godine, kada ono reče, imamo u svom sastavu Kosovo i Metohiju, a da pre toga mi nismo postojali na Kosovu i Metohiji, vas to ne sprečava da kažete - šta će meni tvoj novac? Šta će meni tvoj novac, da ti dam Kosovo i Metohiju, a da ti meni ulažeš da poboljšavam grejanje u gradovima. Ljudi nemaju leba da jedu, vi se zadužujete, a poboljšavate grejanje u gradovima koji se greju.
Da li vam je palo na pamet da u selu imate vodovod, put, dobru trafostanicu i struju? Nije vam palo na pamet da uzmete kredit da svako seosko domaćinstvo dobije traktor pod ovim uslovima.
Ne, vi asfaltirate centar grada, vi dajete grejanje onome ko ima najjeftinije grejanje da bi glasao za vas, jer je tu koncentracija glasača najveća. Vi pričate o demagogiji, vi znate šta znači voditi državu i šta znači brinuti o svim njenim građanima ravnomerno. Najlakše je ovako.
Hajd sada i ko ima skupa kola da mu damo jeftin kredit da popravlja ta kola, pa da kažemo - za automobile marke "alfa romeo", "mercedes", "audi", dobija se jeftin kredit da bi mogli ljudi da popravljaju da to voze. To vam je to, to vam je sad ovaj kredit i zato nemojte da veličate ono što ne može da se veliča.
Pokrijte se ušima. Ovo vam je Dinkić smislio, a vi sada - vaš ministar, a on još nije ušao u ministarstvo. Da nije ove gospođe ovde pored njega, ne bi ni znao o čemu se radi, on čovek brine kako mu se kreće berza, koliko je zaradio danas, a koliko sutra, baš njega briga za vaš kredit.

Da se vi, gospodine Albijaniću, ne pravite toliko pametni, a to vam ne polazi za rukom, vi biste mi dali reč odmah.

Teško je da čovek bude pametan ako ga bog nije obdario.
Moram da vam kažem, gospodine Albijaniću, da biste time izbegli neprijatnosti da ste mi odmah dali reč kad je po Poslovniku trebalo da mi reč date. Vi ste sada obavili neke radnje u svojstvu ne znam čijem, to hoću da prigovorim, a obavili ste u ime Narodne skupštine Republike Srbije.
Naime, kako vidimo iz medija, predsednik Skupštine je privremeno sprečen da bude predsednik Skupštine, putuje. U slučaju njegove privremene sprečenosti, on određuje potpredsednika koji ga zamenjuje, koji je ovde u zemlji predsednik Skupštine. O tome obaveštava sve potpredsednike. Ukoliko ne uradi tako nešto, zamenjuje ga najstariji potpredsednik.
Pošto je predsednik Skupštine bio sprečen i na prošloj sednici, koju smo onako neslavno prekinuli, tada ga je zamenjivao gospodin Rade Obradović. Gospodin Rade Obradović mora da vodi ovu sednicu zato što je on, pretpostavljam, ovlašćen od strane predsednika Skupštine.
Istovremeno vas obaveštavam da potpredsednici Narodne skupštine iz redova Srpske radikalne stranke uopšte nisu obavešteni ko zamenjuje predsednika Skupštine ovih dana dok je on izvoleo putovati.
Zato, gospodine Albijaniću, nemate vi pravo da vodite ovu sednicu pošto vas na to nije niko ovlastio, a posebno vas nije ovlastio predsednik Skupštine, koji je, pretpostavljam, ovlastio gospodina Radeta Obradovića. Dok se ne vrati predsednik Skupštine Oliver Dulić, zamenjuje ga narodni poslanik, potpredsednik Radojko Obradović.
Zbog toga se vi lepo sklonite. Lepo vam čuči to, ali niste ga zaslužili. Sklonite se, neka dođe gospodin Obradović, da Skupštinu vodi predsednik Skupštine. Nema Dulića, Dulić je odredio ko je ovde Dulić. Vi niste taj Dulić, gospodine Albijaniću, to je očigledno. Molio bih vas da se ne igrate.
To malo u šaljivom tonu iznosim ovu primedbu, ali je situacija veoma ozbiljna. Predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, to je jedan malo ravnopravniji između onih 250 koji ovde predstavljaju narod, odredio je gospodina Obradovića da ga zamenjuje, otkud vi tu?
Ne može to što ste vi iz G 17 plus da znači da možete da upadnete na svako mesto na koje poželite. A i ako upadnete, nećemo mi da saučestvujemo u tome. Mi, narodni poslanici Srpske radikalne stranke, smatramo da vi ne možete da vodite ovu sednicu i nećemo da saučestvujemo u tom vođenju sednice.
Ima nas, dao bog, dovoljno da vam ukažemo na tu povredu Poslovnika i da vas lepo zamolimo da se sklonite, da Skupštinu vodi onaj ko je vodio kada je nestao Oliver Dulić, taj zamenjuje Olivera Dulića. Ne zaboravite, nije zamenjivanje predsednika Skupštine smenjivanje u vođenju sednice, nego onaj ko tu sad sedi, taj je stvarno predsednik Skupštine. Ne zamenjuje ga u vođenju sednice, nego ga zamenjuje u vršenju funkcije, zato što je ovaj privremeno sprečen, ne može da vodi Skupštinu iz inostranstva.
Zbog toga, gospodine Albijaniću, malo se konsultujte, član 31. stav 2. pročitajte ako treba, vi ne možete da vodite ovu sednicu Narodne skupštine. Vi niste onaj koga je predsednik Skupštine ovlastio da ga zamenjuje 5, 10, 15 dana, dok nije tu. Vi možete da ga zamenjujete u vođenju sednice kada on izađe radi nekih potreba, a ovo je sada sasvim ozbiljna situacija.
Mi moramo da znamo ko je ovih dana predsednik Skupštine i tu nema smenjivanja. Samo jedan čovek u Srbiji je predsednik Skupštine i samo on određuje ko je u njegovom odsustvu predsednik Skupštine. Vas nije odredio gospodin Oliver Dulić nego Radojka Obradovića, a i sramota me je, pravo da vam kažem, da kod bar dve jače političke stranke u toj vašoj koaliciji da nam predsednik Skupštine bude iz treće po snazi, četvrte, pete, bog zna. Biće skoro izbora, neće vas ni biti tu, gospodine Albijaniću.
Dakle, ozbiljno vam ukazujem na ovu povredu. Pokušajte da mi odgovorite u skladu sa Poslovnikom. Ako ne odgovorite, mi ćemo nastaviti da vam ukazujemo na ovu povredu Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije na veoma čudan način, preko novouspostavljene funkcije dežurnog ministra, sarađuje sa Narodnom skupštinom Republike Srbije. Za ovaj mesec ili za ovu godinu dežurni ministar ili babica za sve je gospodin Milan Marković, ministar za lokalnu samoupravu. Hoćeš Zakon o državnoj upravi, tu je gospodin Milan Marković, specijalne veze sa Republikom Srpskom, gospodin Milan Marković.
Ima li u ovoj Vladi Republike Srbije podele nadležnosti, podele odgovornosti? Dobili smo Sporazum o specijalnim odnosima sa Republikom Srpskom, jedan jeftin politički poen koji mnoge vlasti u istoriji Srbije koriste, otkako postoji Republika Srpska, stvorena zahvaljujući borbi srpskog naroda i želji da imaju svoju državu. Potpisnici Sporazuma nisu ovde u sali.
Ministar za spoljne poslove nije u sali, kao da se vi stidite ovog sporazuma, kao da vam predizborna kampanja nalaže da imate ovakav sporazum, a ne možete da objasnite, a što biste imali ovakav sporazum kada to nije baš po ukusu zapadnih moćnika pred kojima polažete svakodnevno računa. Tako da ovaj sporazum smatram svojevrsnim licemerjem Vlade Republike Srbije.
I ne znam otkud ta hitnost, kada niko ne radi, kada nema ni predsednika Skupštine, ni cele Vlade, Narodna skupština potvrđuje sporazum o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom, a recimo ne raspravlja o Kosovu i Metohiji.
E sad, da vidimo šta znači ovaj sporazum. Osnov političkog delovanja SRS je da je Republika Srpska srpska država i da će jednog dana Srbija i Republika Srpska, akobogda Crna Gora i Republika Srpska Krajina činiti jednu državu na Balkanu. To je naš osnov delovanja. Mi vam nikada nećemo reći nijednu reč protiv saradnje sa jednom srpskom državom, koja se privremeno ne naziva Srbijom, nego Republikom Srpskom.
Za bilo kakav sporazum kod nas nema protivljenja. Uostalom, ovaj sporazum ste sklopili 2001. godine, a postojao je i sporazum pre njega. I nije samo izmena u tome da ga druga država uspostavlja, i nije više Savezna Republika Jugoslavije, to je simbol vaše vladavine; 2001. godine mnogo veća država srpska je sklopila sporazum sa Republikom Srpskom, 2007. mnogo manja. Ne daj bože da ostanete još neko vreme na vlasti, nudili biste nam još neki noviji sporazum kojim bi se još manji deo teritorije Srbije vezivao sa Republikom Srpskom.
Ima nekoliko, a jedan veoma bitan član koji je promenjen i koga sada da pitam zašto je to promenjeno, kada ministar Marković o tome nema pojma. Pitaću Narodnu skupštinu, ako je 2001. godine članom 2. određeno da će učesnici u sporazumu posebno ostvarivati saradnju u oblastima odbrane na potpuno transparentan način, zašto u sporazumu koji danas Republika Srbija potpisuje sa Republikom Srpskom nema te odredbe.
Zašto Republika Srpska i Republika Srbija neće sarađivati u poslovima odbrane na potpuno transparentan način. Ministru treba pomoć, treba činovnici da mu pričaju zašto to. Ovo je čisto politička priča, gospođo, ovo nije pravnički posao. Šta će nama sporazum o odbrani sa Nacionalnom gardom Ohaja, a nemamo sporazum o odbrani sa Republikom Srpskom.
Potpisnici su Tadić, Koštunica, Čavić, Dodik, što se ovde nisu svečano lepo obukli, lepo, da pokažu Republici Srpskoj i Srbiji, da je ovo jedan veliki dan, uzvišeni čin, specijalne veze. Kakve specijalne veze? Od 2001. godine, otkad ste vi potpisali specijalne veze, Republika Srpska tone sve dublje. A mi smo nekakav garant te Republike Srpske i mi smo garant Dejtonskog sporazuma.
A vi gledate kako urušavaju potpunu kredibilitet vojni, policijski, politički kakav sve ne. Vama to uopšte ne smeta, vi se uopšte ne mešate u Republiku Srpsku, izuzev da plasirate američki kapital preko naše firme, a da zato američke firme ovde kod nas dobijaju određenu imovinu, kao na primer kupovina Telekoma Republike Srpske.
Jednog dana ćete mi objasniti koliko je to dobar i koliko je to uspešan potez, i šta smo dali banci koja je to u stvari finansirala u Srbiji na raspolaganje, da bismo mi napravili taj veliki politički potez.
Zašto mi ovde nedostaje Milorad Dodik? Zato što je bio na završnoj konvenciji Demokratske stranke, pa je rekao, želim vam da uništite SRS u Srbiji, kao što sam ja uništio u Republici Srpskoj. Takav čovek, koji želi da uništi SRS u Srbiji, ne može da bude potpisnik sporazuma o specijalnim vezama sa Srbijom. Jer s kim sada to Dodik potpisuje ovaj sporazum? Sa Srbijom, sa delom Srbije najvećim koji predstavlja SRS, ili sa Tadićem ili Koštunicom.
Da li vam je Milorad Dodik rekao, ovo potpisujem, ali nemoj slučajno da radikali imaju specijalne veze sa Republikom Srpskom, nego gledajte da ih što pre uništite, kao što sam ih ja uništio u Republici Srpskoj. Zašto sada ovaj sporazum kada nije izborna kampanja? Vi to radite obično u izbornoj kampanji.
Zašto danas? U državi nema ni predsednika Vlade, ni ministra spoljnih poslova, ni predsednika Skupštine, a mi najsvečaniji čin mogući. Koji nam je sporazum najvažniji od sporazuma o specijalnim odnosima sa Republikom Srpskom. Da li ima važnijih zakona, osim rasprave o Kosovu i Metohiji, ima li važnijeg akta koji donosi Skupština od ovog o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom.
Koliko je važan? Toliko koliko mu Vlada pridaje važnosti. A Vlada dežurnog ministra, koji nam reče da će da se gradi Termoelektrana u Gacku, da je Udruženje krivičara potpisalo sporazum i da još uvek sa ličnom kartom može da se prelazi u Republiku Srpsku.
Jednu stvar da znate, ko ima dobre odnose sa Republikom Srpskom, taj nema dobre odnose sa Federacijom. Federacija ne da te dobre odnose Republike Srpske i Srbije, uvek ih koči, zaustavlja. Ovaj sporazum i nisu bolji odnosi sa Federacijom, i ne treba ni da budu.
Nemojte ovde da hvalite Federaciju. Kakva Federacija, šta govore o nama, šta misle o nama, kako su nas tužili. Šta tvrde da smo im učinili, kakvi dobri odnosi. Ako ste počinili genocid nad jednim narodom, kako možete da mu budete prijatelj. Naš saradnik je Republika Srpska, nije se izborila za celokupno svoju teritoriju, otet joj je deo Dejtonskim sporazumom, a i to što je ostalo, to jednog dana mora da bude sastavni deo srpske zemlje.
To ne sme da se zaustavi i nemojte o tome da govorite samo u kampanji, nego o tome da govorite svaki dan. I ovaj sporazum treba da ima jednu tačku koja kaže, sve ćemo učiniti da jednoga dana stvorimo zajedničku državu. To je sporazum o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom. Sve drugo su prazne priče.
Da li će vaš kriminalac koji se bavi strujom da učestvuje u nekoj hidroelektrani ili termoelektrani, šta to koga zanima.
Da li će Hamović da uzme pare, da li će ovaj ili onaj, jesu to specijalni odnosi sa narodom. Ne, nisu. Specijalni odnosi su da Srbija i Republika Srpska budu jedna država. To ko želi da ostvari, taj neka donese SRS na potpis sporazum o specijalnim vezama i taj sporazum ćemo oberučke potpisivati. I prednjačićemo, i čestitaćemo onome ko pokrene kao predstavnik Vlade tu inicijativu.
Ali, vi nemate ono što treba da bi čovek tako nešto pokrenuo. Vi nemate kuraži, nemate hrabrosti, vi ste raspolućeni, vi biste drage volje da sarađujete sa Republikom Srpskom, ali da ne naljutite nekoga. Šta vas briga da li ćete da naljutite nekoga ako sarađujete sa Republikom Srpskom? Šta vas briga da li ćete da naljutite nekoga ako branite Kosovo i Metohiju? Šta vas briga da li ćete da naljutite nekoga ako razvijate Srbiju. Ali, vi imate taj limit, čekaj da proverim šta kažu ovi što smo stajali kod njih u redu pre neki dan i da nam se oni ne naljute.
Šta je za vas Republika Srpska? Neko sa kim treba spajati sporazume o specijalnim vezama ili neko s kim treba živeti zajedno. Kako da dozvolimo da dve srpske države budu jedna pored druge, kako? Pogledajte šta rade, cepaju delove teritorije Srbije da bi jednom narodu pravili jedinstvenu državu. Mi imamo dve srpske države, nećemo da napravimo jednu od njih. Šta nas to sprečava? Vaša ili autocenzura ili spoljna cenzura. Ali, recite nam ovde iskreno: dokle ćemo da prepisujemo ove sporazume, kada ćemo da učinimo nešto, čemu služi ovaj sporazum.
Mi možemo termoelektranu da gradimo i na Havajima. Jesu li to specijalne veze? Sada ste trenutno u jačim odnosima sa Ohajom nego sa Republikom srpskom ako stvarno usvojite njihove oznake, a to ne može bez zakona. Nije ono poslaničko pitanje bilo tek tako izrečeno danas. Vi vodite vojsku bez zakona.
Sporazum o specijalnim vezama: ima li ovde policije, ima li ovde vojske, ima li ovde zajedničkih spoljnih poslova, ima li ovde išta zajedničko? Kako može da bude posle šest godina istovetan sporazum, prepisivački sporazum o specijalnim odnosima sa Republikom Srpskom? Što se to ne izgradi za ovih šest godina bar za jednu stepenicu više? Valjda ti sporazumi služe da se podižu na viši nivo.
Ovako možete napraviti i sa Bugarskom, odmah sutra. Sve ovo što piše ovde može i sa Bugarskom, jer nema ni odbrane, ni policijske zaštite, nema ni saradnje. Zato, iako je osnov našeg delovanja ujedinjenje srpskih država, dok se ne budemo izborili da vam takav sporazum podnesemo na ratifikaciju, mi u vašim igrama nećemo da učestvujemo.
Posebno ne u igrama u kojima ne želite ni vi da učestvujete. Čak ni predsednik Skupštine nije hteo danas da dođe da vodi ovu sednicu. I on nije smeo da naljuti velikog brata, vodeći sednicu na kojoj se odlučuje o nekakvim specijalnim odnosima sa Republikom srpskom. Ne, to će pasti na vas poslanike. Vi ste to izglasali.
Vi ionako ne zaslužujete da budete ni ministri, ni zamenici ministara, ni pomoćnici, ni sekretari, vi ste narodni poslanici, vi ste mašina. Da ste vredeli bili biste u Vladi. Pošto ne vredite ništa, ni toliko da dođu ministri ovde da vas predstavljaju, da vam budu na čelu, vi ste samo za glasanje.
Vi ćete glasati o sporazumu o specijalnim odnosima sa Republikom srpskom, a ne znate šta to znači. Nikoga ovde nećete pitati šta smo to uradili za ovih šest godina, imali smo sporazum. Vi produžujete važnost jednom papiru. Ako je to, i time završavam, priča, eto, ako uzmete Kosovo i Metohiju, mi ćemo da se ujedinimo sa Republikom srpskom, recite ovde otvoreno. Recite na ovaj način - mi se ujedinjujemo sa Republikom srpskom, a ne možete da nam uzmete Kosovo i Metohiju. To je prava priča.
A da vi ovde nekog plašite, pa u nekoj kao diplomatskoj ofanzivi pretite sada kako ćemo mi sa Republikom Srpskom, baš danas, da uspostavimo mnogo bolje odnose ako nam otmu Kosovo i Metohiju, pa će Republika Srpska možda imati referendum. Da li piše ovde da će u Srbiji i Republici Srpskoj biti sproveden referendum o budućnosti zajedničke države? Ne piše.
Ne možete da uplašite ovim papirom ni one koji nam otimaju Kosovo i Metohiju. Možete da uplašite raspravom o Kosovu i Metohiji, jedinstvenim stavom, zajedničkim stavom. Neka bude i disonantnih tonova, nije važno, ali da se zna do koje mere je ko od nas spreman da brani Republiku Srbiju u granicama koje je propisao Ustav.
Teška srca, zato što kada je Republika srpska u pitanju mi mnogo toga možemo da prihvatimo i da prećutimo, ali teška srca vam kažem - ovo potpisujte bez nas, ovo ćete izglasati bez nas. Ako ste spremni da napravimo novi sporazum sa Republikom Srpskom, ako tamo imamo partnere koji to smeju, koji će imati bar još dve ili tri tačke, u kojima ćemo definisati u nekom periodu u budućnosti stvaranje zajedničke države, onda se obratite SRS.

Danas je dva puta povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, najpre u 10,00 časova, kada ste nam rekli da je Vlada 13. obavestila Narodnu skupštinu da je predstavnik Vlade po ovoj tački ministar Milan Marković. Mi još uvek nismo dobili to obaveštenje.
U međuvremenu smo dobili izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je održan 16. Ne mogu da shvatim kako ste organizovali službu da nemamo dokument koji je stigao 13. na pisarnicu, a dobili smo dokument koji je 16. stigao na pisarnicu.
Molim vas, kada već obmanjujete narodne poslanike, da to činiti malo skriveno. Mi nismo baš toliki idioti da nam kažete u 10,00 sati da smo dobili obaveštenje, a u pola jedan još uvek nemamo to obaveštenje. Kome je upućeno to obaveštenje, onome ko vodi Skupštinu ili narodnim poslanicima? To je jedna stvar.
Druga stvar, mene raduje kada gospodin Baralić kaže da za SPS Drina nije granica. To smatram dobrim stavom, ali ga je trebalo imati 1995. godine, gospodine Baraliću. Ne bi onda bilo potrebno da mi 4. maja 1995. godine pravimo protest u Loznici, koji smo nazvali "Drina neće biti granica", i umalo nas specijalci nisu pobili ne Šepačkom mostu zbog toga što smo konvencionalno, ceremonijalno prešli most, da pokažemo da Drina nije granica.
Nevolje su nastale kada je bio u pitanju Vens-Ovenov plan, koji Republika Srpska nije htela da prihvati, a pritiskana je od Srbije da ga prihvati. Od onda je počelo ucenjivanje, pritiskanje i blokada Republike Srpske. Ta blokada je bila najgora 1995. godine. Vi to vrlo dobro znate.
Mnoge stvari bi u Dejtonu bile drugačije da je Republika Srpska imala potpunu pomoć Srbije i da nije bila blokirana pre toga. Zato prihvatam da je to dobar stav SPS, ali da je bio veoma negativan od 1993. do 1995. godine, kada je direktno uticao na sudbinu Republike Srpske.
Još jedna stvar, ako kažete da se odbrana podrazumeva, pa ne mora ni da piše, pa i specijalne veze se podrazumevaju. Zašto onda pišemo sporazum o specijalnim vezama? Onda se podrazumeva sve. Ako se podrazumeva da ćemo u odbrani nenapisano jedan drugom da priskočimo u pomoć, valjda ćemo i u kulturi. Zašto onda da pišemo da ćemo u kulturi jedan drugom da priskačemo u pomoć, a ne pišemo ono što je najvažnije?
Znači, što se nas tiče, ovo nije dobar sporazum. Onaj ko je hteo da potpisuje sporazum sa Republikom Srpskom, mogao je da konsultuje Skupštinu Srbije, pa da kaže: šta mislite da treba da bude sastavni deo tog sporazuma?
Ovako smo kao deca. Na ovo nema amandmana. Ovo je uzmi ili ostavi. U kampanji smo potpisali sporazum sa Republikom Srpskom, godinu dana posle toga vam ga dajemo na ratifikaciju: uzmi ili ostavi. Ako nećeš da uzmeš, ti si izdajnik, ti ne voliš Republiku Srpsku. Ako tražiš da to sadrži sve ono što je potrebno, ti to ne možeš da popraviš ni na koji način.
Vrlo je opasno prihvatati i glasati za sporazume koje ova vladajuća koalicija sklapa. Tu nema trunke patriotizma i vi to vrlo dobro znate. Trunke patriotizma nema u ponašanju ove nove vladajuće koalicije. Srbija to već sada oseća. Ne bih voleo da to oseti i Republika Srpska.
Dakle, isprsite se junaci, predložite specijalne veze sa Republikom Srpskom, ali specijalne veze do kraja. Nemojte da vam sada ovde veličam kako se Hrvatska ponaša prema svojim građanima, kako se ponaša prema ljudima u Hagu, koje je optužio Haški tribunal, a građani su Hrvatske. Cela Hrvatska im je na raspolaganju. Ovde je cela Srbija Hagu na raspolaganju.
Svaki Hrvat iz bilo kog kraja zemljine kugle odlučuje o sudbini Hrvatske. To je kod njih normalno. Valjda i jeste normalno. Ako tražiš od njega novac da pošalje ocu i majci, ako je podigao ocu kuću u selu, ako je pomogao da se popravi put u selu, zašto ne bi uticao i na to ko će biti na vlasti?
To i mi tražimo, da svi Srbi imaju državljanstvo Srbije i ista prava kao i mi koji smo ovde rođeni i ovde živimo. Zašto nam je to teško? Ali, nema dvojnog državljanstva za one koji nisu hteli da budu sa nama zajedno.
Šta će nam dvojno državljanstvo sa Crnogorcima? Koji interes Crnogorci iz Crne Gore imaju da budu državljani Srbije?
Da su taj interes hteli, bili bi u zajedničkoj državi. Koji interes Srbija ima da Milo Đukanović ima državljanstvo Srbije? Nema nijedan.
Zato Srbija raširenih ruku zove Srbe iz Crne Gore - samo napišite papir i dobićete državljanstvo. Nemojte tamo da ih maltretirate i nemojte da izmišljate razloge da ne dobijaju državljanstvo, nego će da dobiju, da vidimo tačno koliko Srba ima u svetu. Šta tome fali?
Hajde da se jednom konačno prebrojimo i da počnemo da razmišljamo kao Srbi, i ovi koji su u državi i oni koji su tamo. Kao da je tamo bilo lako izaći na demonstracije kada su nas bombardovali! Gazda bombarduje, a njegov radnik izašao da demonstrira po Evropi protiv bombardovanja. Srbi su i to izdržali. Izdržite i vi malo, ako hoćete da budete na vlasti.
Sabirali ste, sabirali do 126, a sada treba voditi državu. Prepisujete sporazum. Da je to valjalo, do sada bismo mi sa Republikom Srpskom imali mnogo bolje odnose nego što ih imamo i ne bi zavisili od smena vlasti, jer tamo su Srbi na vlasti, ovde su Srbi na vlasti. Zašto bi sada neke partije različito reagovale kada je u pitanju Republika Srpska?
Nije vama do toga. Vama je to da se pohvalite u kampanji kako je Republika Srpska uz vas, pa dovedete predsednika Vlade Republike Srpske da vas podrži. Šta time izazivate. Kako se niko od vas nije setio da kaže: čekajte ljudi, posvađaćemo Srbe ako se on pojavi samo na nečijem skupu.
Razumem da ste bili toliko neinteligentni da dovedete Nemce. To shvatam. Tu ste se potpuno upropastili. Došao je Nemac da vas podrži u kampanji da pobedite, a njegov ambasador posle tri meseca kaže: Kosovo i Metohija će biti nezavisno. Znači, to je direktna podrška Demokratske stranke nezavisnosti Kosova i Metohije.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Nikoliću.)
Da vi dovedete predsednika Vlade Republike Srpske, države koja ima specijalne veze sa Srbijom, da podrži samo jednu političku opciju ili samo dve koje će posle toga da prave koaliciju, to je nemoralno. Posle toga, da bi mu se odužili, vi ovde nama podnosite na ratifikaciju sporazum o specijalnim vezama sa Miloradom Dodikom. Tako bi to trebalo nazvati.
Da je bar tu, pa da ga pogledamo u oči i da ga pitamo: kakvu to saradnju Srbije i Republike Srpske želiš; da li si obećao referendum, gde je taj referendum; da li si tražio od Koštunice i Tadića referendum u Srbiji? Nisi.
Igrate se mačke i miša. Imate jednu kapu koja pokriva vašu ideologiju. Vaša ideologija je ne naljutiti Ameriku. Što se Amerika ljuti ako neka država hoće da se brani.
Što se Amerika ljuti ako neki narod hoće da ima svoju državu? Zašto je to suprotstavljeno američkim interesima?
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, molim vas da završite.)
Završavam. Što im tako ne kažete? Što glumite tamo neke servilne ljude, što ste tamo neki seizi, šta ste vi tamo? Zašto ne kažete: ljudi, zašto mi vama smetamo, zašto vam smeta srpsko Kosovo i Metohija, zašto vam smeta saradnja Republike Srpske i Srbije?
Zašto niste u ovom sporazumu napisali da ćemo se ujediniti, kao politički program, cilj, pa ćemo da vidimo kako će to da ide? Ako već pretite da će to biti ujedinjenje ako nam uzmu Kosovo i Metohiju, pa će da se uplaše i neće da nam uzimaju Kosovo i Metohiju, zašto niste išli do kraja u ovom sporazumu?
Ili, što niste podneli izveštaj od 2001. do 2007. godine, dok je trajao prethodni sporazum koji ste potpisali, šta je to urađeno? Šta je postignuto sporazumom između Republike Srpske i Republike Srbije, konkretno, izuzev špekulacija i trgovine? Šta je još postignuto? Da li smo osnažili veze, da li smo usvojili iste školske programe? Šta smo uradili na ujedinjenju Republike Srpske i Srbije? Da li SPC deluje na teritoriji Republike Srpske? Deluje. Zašto se ne ugledate za tim primerom? Najlakše je izmišljati sve svoje institucije.
Vi ne shvatate da Srbija i Republika Srpska moraju da žive zajedno, moraju da budu jedna država, moraju po svetskim principima, po svetskim pravilima, samo treba Srbi da se za to založe. Gde je nedostatak - u Srbima na vlasti. Fotelja vam je važnija od borbe za državu.
Vi razmišljate: da li će nam odobriti Amerika i posle idućih izbora da budemo na vlasti, ako se borimo za ujedinjenje Republike Srpske i Srbije? Dok tako razmišljate, pisaćete ove bele i prazne papire. Kada počnete ozbiljno da razmišljate, da li ste videli, kad god imate neku ozbiljnu ideju, kad god je gusto i kada vam treba SRS, da li smo se nekada sklonili? Nismo.
Nosićemo mi na leđima ideje, ali nemojte da se hvalite ni vi iz SPS da ćete ovo da prihvatite. Šta prihvatate ovim, da je Vlada podnela dobar sporazum, da je ministar potpisao dobar sporazum sa Republikom Srpskom, da je to kraj vaših želja? Ovo nije kraj naših želja.
Ovo je trgovinski sporazum između Republike Srbije i Republike Srpske, čist trgovinski sporazum i bespasoški prelaz granice, eto to je. To je sve što imate od odnosa Republike Srbije i Republike Srpske.
Hajmo dalje. Hoćete vi da pokrenete da se dalje ide? Nećete. Hoćete da prihvatite da mi pokrenemo. Hajmo do kraja, hajde da tražimo ujedinjenje dve srpske zemlje, od svog rukovodstva, od svog naroda.
Da li ste spremni da izađemo na referendum za ujedinjenje? E, onda pišite specijalne odnose.
Šta ima specijalni odnosi sa našim narodom i našom državom? Pa nego šta nego su specijalni. Još ovde predlažete i sa Bosnom i Hercegovom specijalne odnose. Pa sa njima imamo diplomatske odnose, a ovo su specijalni, ovo su srpski odnosi. Potpisujemo sporazum o srpskim odnosima, pa ne može da bude ovaj kurtoazni dogovor.
Ovo je jedna država. Kad - tad, videćete, kad - tad to će biti jedna država. Hajde što pre da bude, što gubimo vreme. Takav sporazum donesite, vodite državu.
Okupljate nas na sednicu, veoma važnu sednicu, na kojoj samo menjamo naziv SRJ u Republika Srbija, to je taj zakon koji nosi ovu sednicu. To je taj zakon koji uopšte nije uspeo da okupi ministre.
Sećam se kada smo prvi put taj sporazum o specijalnim vezama, čini mi se 1997. godine, sklapali, ovde su bili svi i iz Republike Srpske i iz Srbije, i predsednici skupštine i predsednici vlade, i predsednici država, i to je bio svečani čin. Bilo je mnogo novinara. Od onda su i novinari shvatili da je to samo ceremonija.
Pogledajte, nikoga ne interesuje ova sednica. Razumem da Vladu ne interesuje, ali ne interesuje ni poslanike. Vi uopšte ne shvatate da je ovo veliki čin, ovo je tačka dnevnog reda za vas, kao i sledeća koja će biti, kao i ona policijska saradnja sa Moldavijom, eto to vam je to.
Ratifikacije su danas na dnevnom redu, a ovo je stvar za jednu sednicu, Republika Srpska i Republika Srpska da se ujedine, da naprave državu, da Srbe više niko ne razdvaja. Da mene juče u Foči u šumi ne zaustavlja Hajrudin, policajac, da me pita gde sam pošo. Nema razloga, što bi on to radio.
Poznao me, pa me pita - šta tražiš ovde. Baš mu milo nekako da se iživljava na jednom narodnom poslaniku iz Srbije. To su te specijalne veze.
Učite se malo od drugih, svima dajte sve, ali mislite ipak uvek na to da je ovo srpska država.

Zaista više ne mogu da odbranim Skupštinu i njeno dostojanstvo od vas koji Skupštinu vodite, zato što je ovo sada flagrantno i izražavam otvorenu i opravdanu sumnju u to da se skupštinska služba bavi falsifikatima služeći Vladi Republike Srbije.
Naime, dobili smo konačno to obaveštenje Vlade Republike Srbije da će da je u ovoj tački dnevnog reda predstavlja i Milan Marković, ministar za državnu upravu i samoupravu. Prvo, to saopštenje Vlade je datumirano 13. juna 2006. godine.
Kucano je najverovatnije u Skupštini Srbije, zato što je drugi font Vladin i drugačije u Vladi razmiču slova, pošto pred sobom držim i dopis koji je stvarno stigao iz Vlade i dopis za koji sumnjam da je urađen u Skupštini Srbije jutros.
Dalje, zaveli ste ga pod istim brojem pod kojim ste 29. juna zaveli ovaj akt, zato što više niste imali broj za 13. jul. Stizali su novi akti koji su zavođeni, morali biste da zavedete pod današnjim datumom, a onda ste pribegli jednom triku. Šta to znači da jedno novo saopštenje Vlade Srbije zavedete pod istim brojem pod kojim je pre 15 dana zaveden neki akt u vladi?
Na kraju, posebno šta ukazuje na kriminal. Čak i ako je Vlada 13. jula poslala ovo saopštenje nije mogao da ga potpiše Božidar Đelić, pošto je taj dan proveo slaveći sa crnogorskim rukovodstvom nezavisnost Crne Gore. Čitav dan, 13. jul, Božidar Đelić je proveo u Crnoj Gori, nije mogao da potpiše ovaj akt.
Ljudi, u šta vi pretvarate ovu Narodnu skupštinu? Jesmo li mi zaista za vas samo neko ko treba da obavi određene poslove? Jesmo li mi rukavica koju ćete vi da bacite kad obavite poslove? Recite nam to otvoreno. Ovo se nikada nije dešavalo. Gde je ona firma G17 plus koja je povodom nekih datuma podnosila nekakve krivične prijave protiv nekih službi u Skupštini Srbije.
Ovo mi veoma liči na ponašanje firme G17 plus. Ovo je bio njihov manir. Nemojte, ljudi, da se igrate sa ovim. Nas Vlada nije obavestila o zameni predstavnika Vlade. Zašto bi nas izveštavala kad je valjda dužnost ministra spoljnih poslova da nam međunarodne ratifikacije ovde predstavlja i prezentuje.
Ovo se čak i objavljuje u posebnom delu "Službenog glasnika". Ne objavljuje se u delu koji glasi - akti lokalne samouprave i državne uprave, nego međunarodni ugovori i konvencije. Očigledno je da je ovde bilo mesto ministru spoljnih poslova, a onda ste izmislili, ko li se trenutno nalazi u Vladi, nije na putu negde u inostranstvu, evo ga Milan Marković, hajde da napišemo Milan Marković.
Sad odgovor na ovo pitanje nam duguje sekretar Skupštine. Šta se ovo dešava u Skupštini? Jutros nas je jedan potpredsednik Narodne skupštine obavestio da nismo dobili pisano obaveštenje Vlade i da ćemo ga dobiti u najskorije vreme. Dva sata posle toga drugi potpredsednik nas obaveštava da smo dobili još u petak, ali da evo daće nam još po jedanput, repete, ko nije bio zadovoljan u petak dobija još jednom akt u ponedeljak.
Ovo nema smisla, i to baš na aktu koji se zove specijalne veze sa Republikom Srpskom. Zbog toga, gospodine Albijaniću, zbog toga sam jutros bio protiv toga da vi vodite ovu sednicu. Vama ne smeta falsifikat, vama ništa ne smeta.
Pogledajte, nikog oko vas nema ko bi sada preuzeo dalje da vodi sednicu, vi to sada morate, ali vama to ne smeta, gospodine Albijaniću. Znači, svako može da ponižava i da vređa ovu skupštinu, vodiće sednicu Albijanić, ne bojte se ništa.
Sad shvatam zašto Rade Obradović neće da vodi sednicu. Ako mislite tako da se prepucavate vi iz DS i DSS, a da nam poturate G17 plus, nema smisla. Isprsite se ovde, majčini sinovi, vi koji vodite državu. Gde je predsednik Odbora za spoljne poslove? Gde je ministar spoljnih poslova? Sedite ovde kad raspravljamo o sporazumima koji se odnose između nas i za sada još jedne zemlje. Entitet je država, samo nisu smeli da je nazovu državom, nazvaće je kad-tad.
Još jednom ponavljam, podnećemo zahtev Administrativnom odboru da ispita kako je došlo do ove obmane narodnih poslanika i zašto u toj obmani učestvuje skupštinska služba. Nemojte te ljude tamo da terate da prave falsifikate i da ostaju bez posla, i da ih gone tužioci, kao što je bilo u prošlom sazivu, kada ste isto tako antidatirali nekakva dokumenta.
Nemojte da ljudi koji imaju 30, 35 godina staža ostaju bez posla jer ste im naredili da ovako nešto potpišu ili bi ostali bez posla. Nemojte, neka zavede Albijanić ovakav akt, ili neka zavede sekretar Skupštine, da znamo da je svojom rukom zavela sekretar Skupštine ovaj akt, pa znamo ko se bavi time. Nemojte da prebacujete na činovnike, mi sa činovnicima nećemo da se obračunavamo, mi hoćemo da se obračunamo sa vama.
Gospodine Albijaniću, ova sednica nije mogla jutros da počne. Vlada ovde nema predstavnika, Vlada i Skupština falsifikuju, jer vi ste sada ovde nešto u ime Vlade uradili, pretpostavljam da ste dobili saglasnost od nekoga iz Vlade, pošto je predsednik Vlade negde na putu tri-četiri dana, pošto je ministar spoljnih poslova negde na putu, ko vas je onda obavestio, ko vam je dao potpis za ovaj akt koji smo danas dobili?
Ozbiljne stvari su u pitanju, ozbiljne tačke dnevnog reda, a vi se ponašate kao da ste upali u neko pozorište, u kome postoje glumci i statisti, pa ste vi glumci, a mi smo statisti, mi ćemo tu da pridržavamo materijale dok ne dođe do glasanja. Neko će da podigne ruku, neko će da izađe iz sale, a Skupština i dalje nastavlja svoj posao.
Stvari se veoma komplikuju. Očekuje nas rasprava o Kosovu i Metohiji, nadam se iduće nedelje. Ako mislite da je ovako vodimo, ne očekujte ništa dobro. Uozbiljite se, dobili ste na poklon vlast, ali nemojte prema Srbiji da se ponašate kao prema nečemu što ste dobili na poklon ili što vam je ostavio otac ili tata u nasleđe, pa gledate što pre da prodate i da kupite dobra kola.
Ovo je Srbija. Svaka vlada Srbije mora da bude ozbiljna i mora ozbiljno da se bavi budućnošću Srbije, a ne budućnošću evroatlantskih integracija, NATO ili EU. Hvala.

Treba opomenuti gospodina ministra da ne vređa narodne poslanike, posebno da ne govori neistine o tome da li su poslanici čitali ili nisu čitali Predlog zakona. Tim pre što je narodni poslanik iz Srpske radikalne stranke govorio o članovima
i stavovima zakona u kojima je pronalazio, po svom mišljenju, greške. To je ministre nemoguće učiniti ako niste pročitali zakon.
Nemojte da nas vređate, ministre. Nemojte od sebe da polazite, jer ste vi godinama bili poslanik koji nijedan zakon u životu nije pročitao. Niste ni ulazili u salu dve godine, a primali ste platu, dnevnice i sve ostale troškove. Ministre, to ne može uopšte da bude primenjivo na članove Srpske radikalne stranke.
S druge strane, nađite mi jednu odredbu ove povelje koja u Srbiji, u Ustavu, u zakonima ili u praksi nije primenjena. Nađite, gospodine ministre, gde to Srbija ne ispunjava uslove iz ove povelje. Ovde nas ubeđujete da je nekome stalo da ne bude usvojena ova povelja. Zeleno je to, gospodine ministre. Jeste jul, ali vi ste negde u fazi kad se brija šljiva, kada opada cvet i treba da se formira plod.
Nemojte da govorite neistine, i nemojte sa poslanicima da se svađate i nemojte da govorite o tome - kako je jedina stvar koju ste uspeli da uradite otkako ste ministar, da uzmete stare zakone i da ih ponudite Skupštini na usvajanje. Napišite nešto svoje, ministre, hvalite se nečim svojim.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da u vezi te zgrade Republičkog geodetskog zavoda vam ukažem na činjenicu da je to jedna od najlepših zgrada u Beogradu, da je projekat isti kao i zgrada Narodne banke, a da sam igrom slučaja zimus u toj zgradi snimao nekakav spot i utvrdio da o tome vodite računa kao o "Alajbegovoj slami". U toj zgradi nema ni podova, ni plafona, ni sanitarnih čvorova, ni grejanja, ona je pusta kao da se nalazi negde na Marsu.
Zato me ovi amandmani upućuju na to da je neko bacio oko i na tu lepoticu beogradsku, iako je na malo nezgodnoj lokaciji, dole kod hotela Bristol. Zato ministru skrećem pažnju da ovaj amandman ne prihvati, pošto ovo očigledno radi se o nekom lopovluku. Da može da se radi o lopovluku, na to nas upozoravaju te lokomotive i vagoni, to sam čuo od vas iz DS-a da je jedna od najvećih pljački u istoriji Srbije.
Nadam se da će sada jedan ministar izaći na konferenciju za štampu i da kaže - evo, sada sam dva meseca u vlasti, ustanovio sam da nije lopov ovaj što je lokomotive prerađivao ili ustanovio sam - lopov je. To očekujem od vas.
Neozbiljna je igra da mi ovde dobijamo amandmane iz vladajuće koalicije. Sad mi dođe da glasamo za taj amandman. Da vidimo šta će onda da bude od te vaše koalicije. Ako je ministar protiv amandmana, ako imate neku usaglašenu politiku, onda mi je neprihvatljivo, ali vi ste to počeli već kada ste birali ministarstva i kada ste delili feude, kada vam je G17 plus otimao novac na koji je računao kada ste formirali Vladu.
Ali, očigledno je, na svakom zakonu ćemo imati priču o krađama u vladajućoj koaliciji. Da li je krađa izvršena dok niste formirali ovu vladu, da li se krađa vrši sada, o tome možemo ovde da vršimo analize, ali je očigledno da su se sastali ljudi koji su jedni druge optuživali za najteži mogući kriminal i da je sada pala prašina na taj najveći mogući kriminal, a da tražite afere kod ljudi koji trenutno nisu u vlasti kako biste zamajali javnost.
Za mene nije afera ako vi sada optužujete Čedu, ili Miku ili Lazu. Za mene je afera ako vi sada optužite Koštunicu, Dinkića, Tadića, Velju, eto to je za mene prava borba protiv kriminala.
Upozorenje koje je izrekao narodni poslanik Paja Momčilov je veoma ozbiljno. Molim vas da još jednom razmislite o tome kakav ste greh načinili prema Srbiji kada ste ministrima odredili predsednike odbora iz njihovih stranaka. Zato cela Srbija bruji o tome u kakvom nam je stanju zdravstvo, a Narodna skupština ćuti i posipa se pepelom, zato što je ministar iz G17 plus i zato što je predsednik Odbora za zdravstvo iz G17 plus.
Ne tražimo mi iz opozicije da vodimo sve odbore, ali tražimo od vas da imate bar toliko morala da druga stranka iz vladajuće koalicije preuzme taj odbor da bismo mogli da ustanovimo šta se to dešava u zdravstvu Srbije. Ta izjava ministrova da on lično ne oseća nikakvu odgovornost je besmislena. Šta će nam onda ministar?
Nama treba neko ko će da ima odgovornost, ne položaj, platu, funkciju, nego odgovornost.
Ako je situacija u zdravstvu loša - odgovornost, ako je u saobraćaju loše - odgovornost, ako je u finansijama - odgovornost. A ne da ministar kaže - ne znam šta se dešava, ne osećam nikakvu odgovornost.
Zato vas molim, jeste da vas sve manje ima na ovim sednicama, izbegavate sednice Narodne skupštine, izbegavate direktne okršaje, obračune, raspravu o zakonima ili o trenutnoj političkoj situaciji, ali razmislite malo, izbori su veoma blizu. Videli ste kako prolaze vlasti koji iskoriste medije u kampanji da bi dobili izbore. Moraju vas da zovu u pomoć da bi formirali vladu. Koga ćete sada svi vi da zovete u pomoć da biste formirali vladu. Sada ste svi u jednom istom medijskom servisu. Sad se tačno vidi kad kome od vas pružaju mediji pažnju, a kad ne pružaju.
Zato vas molim, još jednom razmislite, koalicija je težak problem, ozbiljan problem, dve stranke pa je mnogo, a ovo sa više stranaka je zaista ozbiljan problem. Nemojte vi veliki da dozvoljavate malima da čine ovakvo zlo Srbiji, jer to će se prebiti preko leđa građana Srbije, a onda i preko vaših leđa.
Zato je bolje da to rešavate sada, nego da vas ovako iz dana u dan prozivamo, a vi da pričate da to nije po Poslovniku. Mi ćemo na ovo da vas upozoravamo iz dana u dan, to je naš posao. Jedino ako se ne pojavite u ovoj skupštini ni sa jednim predlogom zakona, pa nemamo o čemu da diskutujemo. Sve dok imate predloge zakone, mi vas čekamo ovde u Skupštini.
Sad malo o zakonu, a malo i o onome o čemu vi ne želite da pričate, što ne želite da stavite na dnevni red. Nećete raspravu o finansijskoj situaciji. Mi ćemo kroz raspravu o Zakonu o državnim službenicima, šta je to nama teško.
Očigledno je da je zemlja u teškoj situaciji. Ozbiljna smo mi stranka, nećemo mi baš toliko da pritisnemo vlast po nekim drugim pitanjima, kad znamo koliko nas posla čeka oko Kosova i Metohije, a vi bežite i od tog Kosova i Metohije. Vi u novinama najavljujete da će neko da zamoli skupštinu da održi sednicu o Kosovu i Metohiji. Ponovo nas preko medija obaveštavate šta će poslanici da rade. Evo ministra tu, hvala mu što ukazuje poštovanje Skupštini, sedi tu...
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, vreme.)
Zaista vam se izvinjavam, minut sam prekoračio.
Mogli ste da kažete, gospodine ministre, evo, u ime Vlade vas obaveštavam da ćemo zamoliti Skupštinu da raspravljamo o Kosovu i Metohiji, a ne da to čitam u mediju koji je tog dana naklonjen Vojislavu Koštunici.
Prestanite da se igrate sa Narodnom skupštinom i sa uticajem SRS ne samo u Narodnoj skupštini, nego u društvu Srbije.
Očigledno vam je, ako svaki zakon bude trajao nedelju dana ili dve nedelje, kada ćete vi stići da pokažete Evropi taj paket sistemskih zakona koje ste ispunili da biste mogli da uđete u EU.
U vezi ove himne, izvinjavam se, završavam, prvo, ni na jednom prijemu se ne svira himna zemlje koja je organizovala prijem, to radi samo Amerika da vi vas ponizila. Stajali ste tamo ko deca, ko sluge, došli ste kod onoga ko vam otima teritoriju da stanete mirno kada se izvodi njegova himna.
Stajaćete mirno i kad bude proglasio nezavisnost Kosova i Metohije. Šta da je tog dana rekao Polt, stao za mikrofon i rekao - sada proglašavam da je Amerika priznala nezavisnost Kosova i Metohije, je l' bi vam noga otišla na mestu voljno ili biste i dalje ostali da stojite mirno pred svojim gazdama?.

 Koliko se razumem, gospodine ministre, u ovo vreme deca u obdaništima spavaju i vaša završna reč je bila bespredmetna, nije imao ko da je sluša, a bila je upućena otprilike tom nivou slušalaca.
Dakle, vi ste nas pokušali da ubedite da postoji opšti interes da zakon bude što pre donet. Hajde sada da razgovaramo iskreno. Kada će biti dan za glasanje o ovom zakonu. Biće tek za pet-šest dana, toliko je opšti interes, toliko je hitno da zakon bude donet i da stupi na snagu odmah po donošenju u Skupštini i po objavljivanju u "Službenom glasniku", a dan za glasanje, pitajte ovog što se pravi da predsedava, dan za glasanje neće biti još pet dana. Idemo dalje, gospodine ministre.
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, nemojte da vređate predsedavajućeg. Ne pravim se, predsedavam istinski.)
Evo, vređam vas, ako zakažete dan za glasanje danas u 16,00 sati znači uvredio sam vas. Pomerite li taj rok, onda vas nisam uvredio, onda šta god vam kažem više nije uvreda. Hajdemo dalje.
Upozorili ste nas da od 1. jula čak i javni pravobranilac potpisuje neka rešenja i da mi sad moramo retroaktivno, otprilike 12. jula, u danu za glasanje, da donesemo zakon kojim ćemo da opravdamo ono što neovlašćeno i protiv zakona od 1. jula potpisuje recimo Republički javni pravobranilac. Je l' za to postoji država? Je l' ova Vlada samo retroaktivno donosi odluke ili ima neku viziju šta će biti unapred.
Otkud vam pravo da nam kažete da danas neki državni činovnik, koji na to nema pravo po zakonu, donosi rešenja koja se tiču građana Srbije. Zamislite građanina Srbije koji vas je slušao dok ste svoju završnu reč govorili i koji kaže - znači, meni je danas rešenje potpisao neko ko na to nije ovlašćen od 1. jula 2007. godine. Ali, dobre su moje demokrate, oni će to meni retroaktivno da daju pravo tom državnom činovniku retroaktivno, da potpiše ono što je već potpisao.
Pogledajte u kakvom ste vi rasulu, u kakvom ste vi haosu, gospodine ministre. Zaboravite na ovaj manir Borisa Tadića - ja, kao predsednik države. Mnogo smešno izgleda i on, a nekmoli vi - ja, kao ministar. Kakav bre ministar, koji opravdava poteze Vojislava Koštunice, koga je napadao do pre 15 dana baš za ovo neispunjavanje zakona.
Ne mogu da zamislim vaš san. Ljudi ne spavaju zbog punog meseca, a vi, gospodine Markoviću, i zbog toga što ste ministar. U to sam ubeđen.
Nije ovo bilo da vi branite, ovo je trebalo da dođe sekretar za Zakonodavstvo, ako ga Vlada ima, a čujem da ga i dalje ima i da je to isti čovek koji je i bio, da dođe i da odbrani. Nije bio u toj vladi. Izvanredno vam je rečeno, hoćete da budete ministar, da nastavite vladu koja je vladala pre vas, preuzimate sve što je ta vlada radila, sve pozitivno, sve negativno, i to negativno je neispunjavanje zakona.
Ušli ste u Vladu sa strankom koju zakoni uopšte ne interesuju. Ušli ste u Vladu sa strankom koja tera u rikverc i sada ste izašli da mi opravdavate kako to mora da bude. Veoma je bilo neprijatno slušati ovu raspravu, gospodine ministre, i vama, a i nama kao normalnim ljudima.
Bolje da ste otćutali celu raspravu, sačekali da vidite šta će poslanici da urade, i to što su poslanici uradili, gotovo je. Čim bude zakon objavljen, pišemo predstavku Ustavnom sudu, ukazujemo na način na koji je zakon donet, na rokove iz zakona i na postupak koji je vođen u Narodnoj skupštini.
Videćemo hoćemo li konačno imati čestite pravnike u Ustavom sudu koji će reći, ne može ovako, ili će to i dalje biti - ja tebi, ti meni, sjašio Kurta da uzjaše Murta, da ode Čiplić, a da dođe neko ko će reći - ja, kao sudija Ustavnog suda, na primer, Milan Marković, sada to mogu da uradim, recimo.
Ne daj bože da partijski dođete i na tu funkciju, to je stvarno haos. Ovo prihvatam da ste partijski došli na funkciju ministra, što vam uopšte ne odgovara, ali da idete dalje, nemojte kad vas molim.
Ne samo da vam nećemo glasati za ovaj zakon, mi ćemo se pojaviti u sali kada bude dan za glasanje, nego će ovo biti osnova naše političke borbe protiv ove koalicije.
Ne poštujete Ustav, ne poštujete Ustavni zakon za sprovođenje Ustava. Za vas ne postoji ni prvo zasedanje posle izbora Vlade, ni drugo, ni treće, ni četvrto, vi radite šta vi hoćete, opravdavate sve što je urađeno mimo Ustava, tako što to tovarite na Skupštinu.
Nije ni ova skupština "štirkino magare" kako kažu kod mene u Leskovcu. Ne može baš sve, tako kažu kod mene u Leskovcu, "štirkino magare", jer ne može baš sve da se natovari na Skupštinu, preuzmite malo odgovornost i sami, nemojte samo na poslanike da prenosite odgovornosti. I da im pretite, ako nećeš da glasaš za ovo, ti nećeš da budeš poslanik, nema plate od 1.500 evra, koliko je sada plata poslanička.
Neke od vas je sramota zbog ovoga što radite, ali dobro razmislite, ove godine će biti izbora i izbora, tema i tema, samo nam pakujete fajl svoje neprincipijelnosti, neustavnosti i nedoslednosti. Zato vas čekamo, završavajte ovo, šta nas briga kako ćete da završite, imamo još da ukažemo na neke povrede Poslovnika, a onda vas čekamo na raspravi o Kosovu i na raspravi o Vladi. E, onda berite kožu na šiljak vi, ministri Vlade Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je ova diskusija zanimljiva i u njoj ću rado i da učestvujem, ali imam danas jednu drugu temu, a to su čl. 144. i 143. Poslovnika, pa zato pozivam predlagača zakona da, na osnovu člana 143. Poslovnika, povuče ovaj predlog zakona iz procedure, zato što je očigledno da je zakasnio sa ovakvim predlogom zakona i da mora da dostavi novi predlog zakona, koji će ispunjavati i ustavne i poslovničke uslove za raspravu i za odlučivanje.

Naime, Ustav zaista u članu 197. predviđa da je moguće doneti pojedine odredbe nekog akta koji će imati povratno dejstvo, ali će biti obrazložen opšti interes za donošenje akta koji ima povratno dejstvo. Mi smo dobili Predlog zakona, da je o njemu raspravljano u roku mogao je da bude predmet rasprave na sednici Narodne skupštine, međutim, danas, 3. jula, zaista je nemoguće razgovarati o zakonu koji je trebalo da stupi na snagu 1. jula, pa čak i u amandmanu koji reguliše, kako je ministar rekao, a ministar je vrsni DOS-ovski pravnik, na izvanredan način reguliše nastali problem, a zaboravlja da tu samo ima nekoliko problema koje je trebalo da obrazloži i predlagač amandmana, a i ministar koji misli da će sve biti rešeno time što će zakon biti donet.

Naime, 1. jula je sve to prestalo. Predlagač amandmana kaže - ako ne donesemo, prestale bi funkcije. Ne, one su prestale.

Vi imate svršenu radnju, potpuno novu situaciju, ne otklanjate nešto što će da se desi, jer nešto se desilo 1. jula po zakonu, a to ovaj zakon na ovaj način ne može da ispravi, apsolutno je nemoguće da to bude ispravljeno.

Pored vas ne može da sedi gospođa ako nije izabrana. Do 1. jula je mogla da sedi, ni 1. jula nije mogla da sedi, na primer, pričam onako, nisam slušao da li je izabrana u skladu sa zakonom ili nije. Dalje, nema opšteg interesa ako je 200 ljudi u pitanju. To nije opšti interes. Dvesta činovnika, kaže, ostaće, neće moći da bude izabrano; dajte im ugovore o delu, dajte im honorare, premostite vi to, ali nemojte 250 narodnih poslanika da terate da pogaze Ustav i svoj Poslovnik, da biste vi ostali čista obraza ispred 200 ljudi koji vam trebaju, a kojima niste na vreme regulisali odnos u Vladi Republike Srbije.

Nemojte da nas ponižavate ovde, gospodine predsedniče i vama zameram, zato što smo se dogovarali da Skupština ne bude sluškinja Vlade Republike Srbije, da Skupština bude iznad Vlade Republike Srbije, da je kontroliše, da je usmerava, da joj pomogne da vodi državu, da joj pomogne da donosi zakone, ali zakone koji će nešto da znače.

Doneti ovaj zakon ne ni danas, nego možda tek sutra, a možda i prekosutra, i praviti se da je to sve pre 1. jula, meni je nemoralno i mi u tome nećemo da učestvujemo. Pozivam vas da i vi u tome ne učestvujete.

Dakle, apsolutno je nemoguće da raspravljamo o ovom zakonu, čak ni amandmanima se ne otklanja ono što je smetnja da zakon u izvornom obliku bude donet. Vi kažete primenjivaće se od 1. jula 2008. godine; ne, a šta ćemo od 1. jula 2007, šta ćemo za 2. jul, za 3. jul, gde su ti ljudi, gde su rešenja o njihovim platama? Kako mogu da obavljaju funkcije? Hvala.

Gospodine Albijaniću, znam da vrlo dobro znate tu odredbu Poslovnika po kojoj se prijava za povredu Poslovnika odmah evidentira i onaj ko traži povredu Poslovnika izlazi za govornicu da ukaže na tu povredu pre onoga ko je tražio pravo na repliku.

Molim vas, ova sednica će sada dugo da traje, zato što ste postavili zamenika sekretara protiv čijeg izbora je iz principijelnih razloga bila SRS.

Mi ćemo sada početi da vam prijavljujemo povrede Poslovnika sve dok ne dovedete nekoga ko može da sedi tu pored vas i da vam daje prave savete. Ne možete da date reč za repliku sve dok se ne iscrpi lista narodnih poslanika koji su tražili reč povodom povrede Poslovnika.

(Nataša Jovanović, sa mesta: Po Poslovniku.)