Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, osnovno pitanje koje bi trebalo na početku postaviti je – kojem je to evropskom činovničiću palo na pamet da vam naredi da na vanrednom zasedanju po hitnom postupku radite posao za koji ste imali obavezu da ga uradite pre dve godine?
O čemu se radi? Gospođa Branka Ljiljak, kao ovlašćeni predstavnik nadležnog odbora je rekla kako su tržište kapitala i hartije od vrednosti od velike važnosti, kako vi inače volite da kažete, za društvo i to niko ne dovodi u pitanje. Nesporno to jeste tako, ali onda vas pitamo, gospodo iz vladajuće većine, kako smo mi to mogli da funkcionišemo kao društvo, kao država, kada zapravo nismo imali Komisiju za hartije od vrednosti već više od dve godine?
Nikada nije razrešena Komisija za hartije od vrednosti kojoj je mandat istekao pre dve godine, ni sada se, kao što vidimo, ne razrešava. Kako je to moguće da prećutno pređete preko toga, nikog ne razrešavate, imenujete druge ljude, a u međuvremenu radili su i oni koje vi sad ne razrešavate, koji su valjda sami sebi produžili mandat, nemamo pojma kako se to desilo, da jedno telo koje je, kako reče gospođa Ljiljak i sa čime se slažemo, telo od izuzetno velikog značaja, kako je moguće da to telo nikom nije palo na pamet da uvede u zakonsku proceduru više od dve godine?
U obrazloženju nas obaveštavate kako je članom 249. zakona predviđeno da nadležno radno telo, a to je taj Odbor za poslove finansija Narodne skupštine Republike Srbije, utvrđuje ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razrešenje predsednika i člana komisije pokretanjem postupka pred Narodnom skupštinom u roku od 60 dana.
Pitanje na koje tražimo odgovor, zaista, najmanje što možemo da očekujemo jeste da zaista dobijemo odgovor od predstavnika nadležnog odbora, kada je taj nadležni odbor utvrđivao ispunjenost uslova za prestanak funkcije, odnosno razrešenje predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti? Nije nikada, naravno.
Mi danas ovo raspravljamo po hitnom postupku i to potpuno obrnutim redom, nikoga ne razrešavamo, ali imenuje se nova komisija, naravno sa jednim brojem starih ljudi, odnosno onih koji to već rade, ali u obrazloženju se niste usudili da u skladu sa članom 167. Poslovnika obrazložite zbog čega se ovo radi po hitnom postupku. Poslovnik jasno kaže – po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Vi, dakle, dve godine niste, kada se kaže zakon, naravno da se misli na odluke analogno, niste mogli da predvidite da je nekome istekao mandat, a nedonošenje zakona po hitnom postupku, kaže naš Poslovnik, u ovom slučaju odluke, moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, ovo se svakako odnosi na rad organa i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa sa propisima EU, to nas naravno ne zanima, ali očigledno da je vama baš to bio razlog.
Pitanje, takođe, na koje očekujemo odgovor od nadležnog predstavnika odbora, kakve su posledice nastupile, da li su nastupile i ko je odgovoran zašto je došlo do tih posledica, a skupštinska većina nije uradila svoj posao? Ako nije bilo posledica dve godine, onda to znači da nam ovo ni danas ne treba i da nam Komisija za hartije od vrednosti uopšte ne treba. Od vašeg odgovora zavisiće šta je stav skupštinske većine.
Malo o Komisiji za hartije od vrednosti. Podsećam javnost Srbije, pre svega, da je ova komisija bila vrlo aktuelna u vreme privatizacije "Knjaz Miloša". Ako se sećate, a građani Srbije bi trebalo da se sete, tada je Skupština u onom prethodnom sazivu formirala anketni odbor. U ime SRS bila sam u anketnom odboru. Tada smo ispitivali zakonitost privatizacije "Knjaz Miloša", odnosno preuzimanja akcija od malih akcionara. Ispitivali smo tada i pokušaj da se mali akcionari prevare, da se njihove akcije ispod žita prodaju po ceni mnogo jeftinijoj od one koja je kasnije postignuta. Naravno, na žalost nije bilo kao i od mnogih anketnih odbora i od rada tog anketnog odbora ništa nije bilo zato što nikada nije stavljen na dnevni red parlamenta, a to je i po ondašnjem i po sadašnjem Poslovniku bila obaveza predsednika parlamenta.
Podsećam da je tada, a i sada je još uvek gospodin Milko Štimac bio predsednik Komisije za hartije od vrednosti i kao član stranke G17 plus, njegov partijski šef i potpredsednik Vlade Miroljub Labus tada je otvoreno pokušao da utiče na odluku gospodina Milka Štimca, kada je bilo u pitanju preuzimanje akcija malih akcionara "Knjaz Miloša" od strane "Apurne". Sa tim je bio povezan i Vlade Divac i Danilović i Centralni registar i Berza i Vlada Republike Srbije i ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo. Namera je bila da se tada, narodski rečeno, ojade mali akcionari, očigledno je bilo i ovo sada govorim na osnovu rada anketnog odbora da je Miroljub Labus imao neki dil sa "Apurnom". Podsećam, ako ste možda zaboravili, da on tih dana nije dolazio na posao u Vladu Srbije, jer ga je navodno bolela noga, ali se zato sa predstavnicima "Apurne" sastao u svom stanu i u svom stanu je pokušao da napravi ovaj dil i da prevari male akcionare, uglavnom građane grada Aranđelovca i okoline, ne samo Aranđelovca, ali uglavnom Aranđelovca i okoline.
Tada je gospodin Milko Štimac pokušao da se drži zakona, da obelodani šta se krilo iza tada tog pokušaja prevare malih akcionara i čovek je pred tim anketnim odborom rekao da je Labus vikao na njega, da je on rekao da mora da posluša.
Ako se sećate, takođe, čoveku je pozlilo. Završio na Urgentnom centru. Hvala Bogu, u zdravstvenom smislu se sve dobro završilo, ali je zamalo koštalo života čoveka to što su tadašnja vlada i tadašnja vlast hteli da prevare male akcionare i da neko od njih uzme pare umesto ljudi koji su to zaista po zakonu zaslužili i trebali da uzmu.
Tada je, takođe, član ove komisije za hartije od vrednosti bio i gospodin iz DS, član gradskog veća, Dušan Bajec i tada je rekao da ne može da podnese toliki kriminal i da je očigledno da se tako krši zakon i on, kaže, podnosi ostavku. Niti je kad njegova ostavka konstatovana, niti je on nastavio, kao ni gospodin Štimac, sa tim tada, čini mi se, iskrenim namerama da se bore za zakonitost, da se bore protiv korupcije i kriminala. Očigledno je da su prevagnuli stavovi partijskih šefova i interesi partijskih šefova, jer ni jedan ni drugi nisu podneli ostavku, ni jedan ni drugi nisu razrešeni već, naprotiv, evo, potpisali jedan i drugi da su i dalje spremni da rade u Komisiji za hartije od vrednosti, doduše, nije to Štimac više ne kao predsednik, jer će sad tu da ga zameni Zoran Ćirović, koji je uglavnom radni vek proveo u Ministarstvu finansija.
Zaista sad ovo mnogo podseća na ova vaša sva "trange-frange" prebacivanja, podseća me to na Mirka Cvetkovića, na njegove početke u Agenciji za privatizaciju, pre toga u "Deloitte&Touch", pa kad su završili sve ove prljave privatizacije čovek dogurao do predsednika Vlade. Očekujemo i nadamo se da će ovo što su vam zadale vaše evropske gazde da će zaista, između ostalog, da se preispita i privatizacija, recimo, "Sartida", gde su direktno bili umešani "Deloitte&Touch", Vlahović, Cvetković, itd, pa da će konačno ovaj narod da sazna pravu istinu o tome.
Tako me i ovaj podseća, Ćirović, koji je tako prošao kroz ovo ministarstvo, doduše, ima on tu u radnoj biografiji još nekih interesantnih karakteristika. Započeo je na Beogradskoj berzi kao broker, pa je onda na Fakultetu za menadžment Univerziteta BK, pa je radio u "Karić banci", pa je bio izvršni direktor u "Karić banci", pa na Univerzitetu "BK", itd. i onda nekako direktno iz Karića u državne organe, u ministarstva. No, dobro.
Ovaj gospodin Zoran Ćirović nam se hvali ovde u svojoj biografiji svim tim što je on radio. Bio je i na mnogim međunarodnim kursevima i programima, što je jako važno, naravno, ako se šalimo, pa je bio i na nekom seminaru na temu finansiranja zdravstva u organizaciji Regionalne kancelarije za Evropu Svetske zdravstvene organizacije, pa je onda bio u Ljubljani, Sloveniji i opet na seminaru na temu, strategije za upravljanje javnim dugom, itd.
Zašto ovo pominjemo? Zato što je vrlo karakteristično da gde god šaljete neke predstavnike u te neke evropske organizacije, kad se valjda oni vrate tamo dobiju takve instrukcije da baš tada taj deo društva počne rapidno da propada.
Ovo je, takođe, jedan od dokaza ispravnosti stava SRS, da Srbija mora da se kloni EU, da Srbija mora da prestane sa ispunjavanjem uslova EU i da, naravno, prestanemo sa tim putem bez povratka i da se okrenemo sami sebi i da državama koje nam se neće mešati u unutrašnje poslove i u unutrašnje stvari, a koje će u svakom slučaju da vam pomognu, a to su, pre svega, naši prijatelji iz Ruske Federacije.
Kada su u pitanju ove odluke o izmenama članova odbora Narodne skupštine, imamo predlog stranke G 17 plus i predlog SRS. Predlog stranke G 17 plus je da se koleginica Elizabet Paunović zameni Gordanom Rajkov u Odboru za smanjenje siromaštva, dok je predlog SRS da se u Odboru za smanjenje siromaštva Jovan Damjanović zamenik Mirkom Munjićem.
Svakako, što se tiče predloga stranke G 17 plus, nemamo tu nikakv komentar niti mislimo da imamo pravo da se mešamo toj stranci, kao ni bilo kojoj drugoj stranci koja ima legalno svoje poslanike u parlamentu. Svakako je to njihovo pravo, kao što je naše pravo, pravo SRS da predlaže izmene ove odluke. Ono što očekujemo to je da će konačno ovaj odbor za smanjenje siromaštva početi malo da se bavi problemom siromaštva u Srbiji, pa ako ništa drugo, da inicira neku sednicu Narode skupštine gde bismo mogli da govorimo o tom problemu u Srbiji, gde bismo tada mogli da čujemo i predstavnike vladajuće koalicije i predstavnike u Skupštini i predstavnike Vlade Republike Srbije, da vidimo kako će da nam objasne milion nezaposlenih u Srbiji, 700 hiljada ljudi u Srbiji koji su ispod egzistencijalnog nivoa, 300 hiljada dece bez trećeg obroka, dakle, ovaj odbor je zaista veoma važan, veoma značajan, ali eto nadamo se da će koleginica Gordana Rajkov i Mirko Munjić svojim doprinosom, kada budu izabrani danas ili kada već bude dan za glasanje, da će na osnovu današnjih diskusija da iniciraju rešavanje nekih problema.
Naravno, Skupština to ne može da rešava jer to radi izvršna vlast, ali svakako Skupština može da inicira mnogo toga, kao što je, recimo, SRS nedavno predložila zakon o porodici sa više dece, ali nažalost taj zakon nije došao na dnevni red parlamenta. Predložili smo zakon o smanjenju PDV za neke kategorije, ali nažalost ni to nije došlo na dnevni red. Dakle, ovde se raspravlja samo o onome što je interes ne vladajuće većine, ni Vlade RS, nego nekih trećerazrednih činovnika EU. To je zaista poražavajuće za ovaj parlament, državu Srbiju, da se u poslednje vreme u parlamentu samo donose zakoni i odluke koje vladajući režim dobije kao nalog od EU.
Sledeći odbor gde predlažemo da se umesto Jovana Damjanovića, koji inače služi kao 126. vladajućoj većini svaki put kada im nedostaje, u Odboru za međunacionalne odnose bude naš kolega Dragan Stevanović koji je ovde više puta postavljao poslanička pitanja i kad je god bila prilika govorio je o problimam koji su evidentni o međunacionalnim problemima u Bujanovcu i u Preševu, o položaju Srba u ove dve opštine u Srbiji i o odnosu šiptarskih institucija u ovde dve opštine prema Srbima koji žive u Bujanovcu i u Preševu.
Takođe, u vreme kada je gospodin Stevanović bio predsednik SO Surdulica i kada je SRS tamo vršila vlast, tada je u Surdulici formiran Savet za romsku u bugarsku manjinu. Tada je na lokalnom nivou za Savet za međunacionalne odnose takođe mnogo učinjeno za ove nacionalne manjine koje su na teritoriji opštine Bujanovac.
Tada je takođe formirana i redakcija na lokalnom radiju i na romskom i na bugarskom jeziku, zbog postojanja nacionalne manjine tamo. I, zamislite, dolaskom demokrata na vlast, posle 2008. godine sva ova prava, koja je SRS ustanovila na teritoriji opštine Bujanovac, su preko noći ukinuta.
Takođe je gospodin Stevanović, naš kolega kojeg predlažemo u ovaj odbor, ovde govorio i o velikom problemu koji se dešava na teritoriji opštine Bosilegrad i odnosi se na ekstremno delovanje nekog kulturno informativnog centra, koji je pod uticajem Atake, ove ekstremne stranke u Bugarskoj, koji pokušavaju da prekrajaju granice Bosilegrada i još nekih delova Srbije i da ih u nekim svojim javnim istupima vide kao delove tzv. zapadne bugarske pokrajine.
Dakle, govorimo o tome da smo vrlo, evo završavam, da smo zaista vodili računa koga predlažemo u ove odbore i da verujemo da će skupštinska većina konačno da, bar u ovom delu, ispravi nepravdu koju ste nam tri godine nanosili. Hvala.