Evo, izjašnjavam se i striktno po zakonu, i ovo je i te kako vezano za zakon, jer ovi posebni izvodi o kojima govori ovaj član i gospodin Čiplić govore između ostalog i o tom glasanju u belom svetu. I tu će biti zloupotreba, zato što i to neće biti deo jedinstvenog.
Znate, ako vi kažete da ćete posebne spiskove objavljivati u "Službenom glasniku", ne možete nikog pametnog, normalnog, živog da ubedite da je to jedinstven. Što niste napisali - objavićemo jedinstven birački spisak, pa će "Službeni glasnik" biti ovako debeo, pa ću ja da listam, listam, listam, pa da se nađem ili ne nađem na pet mesta u biračkom spisku, gospodine Čipliću?
Vrlo jednostavno, samo kažite - da, mi hoćemo jedinstven birački spisak, ali mi tvrdimo - ne, vi nećete jedinstveni birački spisak. Zamajavate i građane Srbije i narodne poslanike samo zato što imamo zakon koji se zove Zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Hvala.

Naravno, veoma kratko, bez namere da se upuštam u repliku sa narodnim poslanikom koji igra pasijans, pa se onda samo probudi da bi čestitao Vladi, ne znam na čemu, ali samo želim da skrenem pažnju zbog javnosti, da je u Zakonu o izboru narodnih poslanika, u članu 12, regulisano postojanje jedinstvenog biračkog spiska i da je za to najzaslužnija SRS.
Problem je što režim DS za ovih devet godina nikada nije želeo da napravi jedinstveni birački spisak i što naravno i dalje ne želi da napravi birački spisak. Odatle je i ovo što ste nazvali Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku. Malopre sam pokušala, ali nikada nemamo dovoljno vremena da kažemo sve što želimo, da imate izvode iz biračkog spiska, gde postoji čovek sa apsolutno identičnim podacima koji je upisan dva puta i predstavnik DS na biračkom mestu kaže - uzmi dva listića i ide da se nekolik puta, pred svake izbore u opštini, taj neko ide da se briše sa tog biračkog mesta. Kaže - ne, ne možete to da uradite. Neka vas, to nama tako odgovara.
Takve probleme smo očekivali da ćete rešiti jednom uredbom koju ćete samo razraditi član 12. Zakona o izboru narodnih poslanika, ali vi to ne želite. I dalje ćemo imati istu vrstu problema, i dalje ćemo imati duplo upisane, i dalje ćemo imati mrtve na biračkim spiskovima. Kada očistite spiskove, mi nikada, mi srpski radikali, nikada se nismo suprotstavljali volji građana. Nikada. Uvek smo poštovali volju građana, ali upravo zbog tih građana želimo da vam skrenemo pažnju da vi prestanete sa kršenjem i krađom volje građana. Volja građana je svetinja i treba da bude svetinja.
Građani moraju da svoje izborno pravo i svoju izbornu volju iskažu na demokratski način, ne da vi punite autobuse studentima, pa da ih vozite iz jednog mesta da glasaju na drugo mesto, samo pod uslovom da će vam dati onaj jedan listić koji šeta, gde će se videti da su glasali za DS. Imate takvih primera koliko god hoćete. Imate ljude koji su spremni da to javno kažu, koliko god hoćete. Ali, ako biste imali volju, možda to nije vaša želja, možda je to želja vaših, recimo, lokalnih odbora u Nišu, jer sam Niš uzela za primer, ali hajde, omogućite i vašima i našima i svima, da krše izbornu volju. Donesite zaista jedinstveni birački spisak.

Gospodine Novakoviću, član 27. vas obavezuje da se starate o primeni Poslovnika i molila bih vas da to zaista i radite.
Malopre ste govorili o članu 85. i rekli ste da na osnovu člana 85. produžavate vreme posle 16.00 časova, a potom ste rekli da ćemo popodnevni rad početi ne ranije od 16.00 časova.
Član 85. kaže da radimo redovno do 18.00 časova. Može izuzetno i posle 18.00 časova, ukoliko predsednik saopšti opravdane razloge za produženje rada tog dana. Najpre, nismo čuli neke opravdane razloge.
Drugo, zaista ne razumemo odakle ste izvukli vašu obavezu da nas obaveštavate da ćemo raditi posle 16.00 časova. Ovaj parlament inače redovno radi do 18.00 časova, a samo izuzetno posle 18.00 časova.
Da li je povreda Poslovnika ili možda vas nisam razumela, ali sasvim izvesno ste ovo rekli. Čini mi se da nemamo isti Poslovnik. Hvala.

Zadovoljna sam, zato što ste sami priznali da niste govorili u skladu sa Poslovnikom, da ste se zapetljali itd. S obzirom na to da sam ja i da smo mi srpski radikali zaista legalisti, samo sam želela zbog javnosti, da građani ne steknu utisak da radimo samo do 16.00 časova. Hvala lepo.

Hvala. Govorimo o Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, čitam deo obrazloženja Predloga ovog zakona koji se odnosi na član 2. Obrazloženje koje je dala Vlada, kaže se: „Članom 2. Predloga zakona utvrđeno je pravno sledbeništvo Zajednice jugoslovenske elektroprivrede, tako da prava, obaveze, sredstva i drugu imovinu, zaposlene i dokumentaciju preuzimaju Javno preduzeće 'Elektroprivreda Srbije', Beograd i Javno preduzeće 'Elektromreža Srbije', Beograd, u skladu sa sporazumom o načinu preuzimanja prava, obaveza i sredstava, dokumentacije i zaposlenih Zajednice jugoslovenske elektroprivrede, koji su zaključili Javno preduzeće 'Elektroprivreda Srbije', Beograd, dana 20. februara i Javno preduzeće 'Elektromreža Srbije', Beograd, dana 14. februara 2007. godine.“
Šta ovo znači? Ovo znači da je Predlog ovog zakona samo formalno pred parlamentom, da je potrebno samo da se izglasa, maltene i bez rasprave, prestanak važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, zato što faktički ova zajednica ne postoji.
Ne samo formalno, zato što više ne postoji jugoslovenska država, nažalost, nego i zbog toga što po ovom sporazumu iz 2007. godine ne postoji ni imovina, ne postoje ni sredstva, ne postoji ništa što je vezano za Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede.
Mi bismo mogli da pitamo Vladu zašto je od 2007. godine (ovo nije na vašu adresu, gospodine Škundriću) ovo bilo zatureno negde u fioci i zašto ova formalnost nije završena ranije? To zaista jeste pitanje. Onda mi to dobijemo kao predlog zakona i onda će i ovo da uđe u onu grupu zakona, kada se budete hvalili koliko je zakona ovaj parlament doneo, pa ćete da kažete – i ovaj zakon o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede.
Naravno, najpre ste uništili Jugoslaviju, pa Srbiju i Crnu Goru, pa elektroprivredu, pa onda to treba i ovde zakonom da se reguliše.
Zašto smo mi intervenisali amandmanom? Ovde je predloženo da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. To jeste formulacija iz Ustava Republike Srbije, iz člana 196. stav 3, ali Ustav predviđa i određene izuzetke, kada postoje opravdani razlozi da neki zakon stupi na snagu i pre roka utvrđenog članom 196. Ustava Republike Srbije.
Ova vlada se veoma često poigrava Ustavom i svaki put kada je Vlada u cajtnotu, kada parlamentu dostavlja predlog nekog zakona zato što je to poslednji dan, kao što smo sinoć glasali tri sata pre nego što bi nastao haos u pravosuđu, često se dešava (danas ćemo imati zakon o putnim ispravama itd.) da nam predstavnici Vlade nude navrat-nanos neke zakone i onda potpuno neopravdano zloupotrebljavaju član 196. Ustava Republike Srbije.
Upravo da bismo skrenuli pažnju javnosti i Vladi Republike Srbije da ovaj član Ustava, sa ovim izuzetkom, postoji upravo da bi regulisao neke stvari koje predstavljaju izuzetak... Nismo se nadali da ćete usvojiti ovaj amandman, ali i dalje ne vidimo zašto niste. Zašto je problem da se ovo u „Službenom glasniku“ odštampa i da skinemo jedan balast?
Kakva Zajednica jugoslovenske elektroprivrede? Gde to ima? Nema ga. Zašto onda što pre to ne skinete sa dnevnog reda tako što ćete prihvatiti amandman i reći da su ispunjeni uslovi iz člana 196. stav 3. Ustava Republike Srbije? Tačno je, ovo treba što pre da stupi snagu, da se ne zavaravamo da imamo Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, kada je nemamo.
Vi to niste prihvatili i rekli ste da se amandman ne prihvata iz razloga što ne postoje naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu, u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije. Ako ovo nije posebno opravdan razlog, onda zaista ne znam šta jeste.
Posebno opravdan razlog za vas je, recimo, bilo to sinoć, kada ste navrat-nanos i u pokušaju da se uopšte ne raspravlja o predlozima za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, za državnog tužioca, za tužioce u osnovnim i višim tužilaštvima u Srbiji, po novoj mreži sudova i tužilaštava... Bilo je takvih ideja iz vladajuće većine da uopšte ne raspravljamo o tome, nego samo da se glasa, da imamo poverenja u Boška Ristića, Snežanu Malović i ostale članove Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca. Već je čekao spreman „Službeni glasnik“, samo se čekalo da se ovde pritisnu dugmići, da se izglasaju predlozi Vlade, odnosno Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. Već je čekao spreman „Službeni glasnik“, pa ste mogli tada i ovo da pripremite, odnosno da date da i to bude objavljeno i da skinemo ovaj balast.
Dakle, ovaj amandman jeste, gospodine Škundriću, samo zato da bismo vama iz Vlade skrenuli pažnju da Ustav postoji zato da se primenjuje i da sve norme postoje da se upotrebljavaju, a ne da se zloupotrebljavaju, u zavisnosti od toga kada je to interes Vlade Republike Srbije da sakrije neki svoj propušten rok, svoj nerad, svoju neažurnost, tako što će zloupotrebiti ovaj član Ustava Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici iz opozicije i vas dvoje-troje iz vladajuće koalicije, ovo zaista mora da se kaže radi javnosti, nije ovaj predlog zakona o putnim ispravama formalnost, iako ima samo dva člana. Ovo je zakon o kojem treba veoma ozbiljno da se raspravlja.
Pre toga treba da se podsetimo da smo ovaj zakon, Zakon o putnim ispravama, menjali 31. decembra 2008. godine, maltene pred ponoć. Tada su mediji bili puni priče o tome kako će, eto, ako neko ne bude glasao za taj zakon, građani Srbije doći u situaciju da ne mogu za božićne i novogodišnje praznike da putuju, da ovi koji su po belom svetu ne mogu da dođu u otadžbinu. Tada se pokušalo da se za eventualno nedonošenje tog zakona okrivi SRS.
Mi smo tada naravno, kao i sada, intervenisali amandmanima na taj predlog zakona, ali smo glasali za izmene i dopune tog zakona. Naravno, ne da bismo na bilo koji način pružili podršku Vladi Republike Srbije, već da bismo građanima Srbije rekli da mi srpski radikali radimo zaista u interesu građana Srbije i da jeste bilo u interesu građana Srbije da se taj zakon donese. Naravno, Vladi je trebalo da se upute sve kritike, koje je ona zaslužila zbog činjenice da je građane Srbije dovela u situaciju da poslednjeg dana prošle godine ne mogu da putuju zato što Vlada nije bila dovoljno ažurna i zato što nije radila svoj posao.
Kada smo intervenisali amandmanom na taj zakon predložili smo da se krajnji rok za izdavanje biometrijskih pasoša pomeri. Vladin predlog je bio 30. jun 2009. godine, a mi smo predložili da to bude kraj 2009. godine, odnosno početak 2010. godine, zato što smo znali da je Vlada nesposobna i da to što su tražili produženje Zakona o putnim ispravama, odnosno tog roka, zapravo nije nikakva formalnost, već da se radi o tome da Vlada nije spremna da uradi posao koji se od nje očekuje.
Tada smo govorili, kao i u načelnoj raspravi o ovom predlogu zakona, o svemu onome što je prethodilo činjenici da mi danas imamo probleme sa biometrijskim pasošima. Pominjali smo, želeli smo da javnost čuje činjenicu da je u julu 2008. godine počelo izdavanje pasoša, da su uzorci pasoša pravljeni u slovenačkoj firmi koja se zove „Miraž“ i da su ti pasoši poslati širom sveta na granične prelaze, tamo gde treba, da bi se utvrdilo da li su ti pasoši u skladu sa standardima, tako da na osnovu njih može da se prelazi granica.
Znate dobro da je bilo velikih problema, da su neki građani vraćani sa granice, da nisu mogli da pređu sa tim pasošima, jer su pasoši na izvestan način bili felerični.
U načelnoj raspravi smo vas, gospodine Dačiću, pitali (nadamo se da ste danas došli sa tim podacima) ko je zaključio taj ugovor sa slovenačkom firmom „Miraž“ da radi te pasoše. Kao što smo vas pitali zašto se pasoši ne rade u Ministarstvu unutrašnjih poslova, zašto se pasoši rade u Kovnici novca; da li je moguće da Vlada, da Ministarstvo kao deo Vlade nije sposobno da uradi taj posao koji je odavno pripreman, i u tehničkom i u tehnološkom smislu. Ali, očigledno da to nije baš tako.
Mi smo sad opet pred jednim velikim problemom. Vi znate, gospodine ministre, da taj problem postoji. Vi ćete danas ovim produženjem roka za izdavanje biometrijskih pasoša veliki broj građana Srbije dovesti u problem. Vi znate da je tako.
Upravo zbog činjenice da su ti biometrijski pasoši poslati na sve granične prelaze širom planete i da je postojala garancija da će do kraja ove godine ti pasoši biti apsolutno u upotrebi kod svakog građanina Srbije koji prelazi granicu.
Mi danas nemamo takvu situaciju i, evo, ja vas pitam – šta će se desiti usled produženja ovog roka, kako će ljudi koji u diplomatskim predstavništvima, kako ste vi rekli, zbog nekih tehnoloških razloga, ne mogu da dođu u posed biometrijskog pasoša, kako će ti građani, državljani Republike Srbije prelaziti granicu sa ovim što je u međunarodnoj komunikaciji već bivši pasoš? Verujte, ne rešavate problem ovim što ćete produžiti ovaj rok. Neozbiljno je i neodgovorno da ovaj posao niste uradili najpre u onom roku koji je bio predviđen u osnovnom zakonu, a pogotovo je neodgovorno što to niste u stanju da uradite ni nakon izmena ovog člana.
Radi se o tom članu 53, gde je stajalo da će diplomatski pasoši i službeni pasoši izdati pre dana početka primene ovog zakona da važe do roka navedenog u toj ispravi, a najduže do 31. decembra 2009. godine. Sada ste taj rok produžili na 2010. godinu.
Reda radi, da ne bi bila tema samo taj loš rad Vlade, neuspeh Vlade u ovom delu, naravno ne samo u ovom delu, nego uopšte, onda ste u ovom predlogu zakona menjali i član 1, koji se zapravo odnosi na član 19. osnovnog zakona. Taj član 19. kaže da se pasoš izdaje sa rokom važenja od deset godina, a licima mlađim od 14 godina života sa rokom važenja od dve godine.
Sada ste predvideli da se izuzetno od ovog stava 1. licima mlađim od tri godine života pasoš izdaje sa rokom važenja od tri godine, a licima od tri do 14 godina života sa rokom važenja od pet godina.
Napisali ste da se drugačiji rokovi važenja pasoša za lica mlađa od 14 godina predlažu zbog racionalizacije troškova izrade, što je ušteda i za Republiku Srbiju i za građane, uz uvažavanje fizioloških promena lica u tom uzrastu, a sve u cilju poboljšanja bezbednosti građana i sprečavanja trgovine ljudima. Kažete – predloženo rešenje je već poznato uporednom zakonodavstvu.
Najpre, predložena racionalizacija troškova za Republiku Srbiju ne znam u čemu je, a racionalizacija troškova za građane koji vade pasoše za svoju decu svakako da postoji. Ali, racionalizacija troškova ne sme da se stavi u prvi plan u odnosu na mnogo većim problemom, a to je ovo što ste vi i napisali – bezbednost građana i sprečavanje trgovine ljudima.
Kad ste već hteli da menjate ovaj član, mi mislimo da je to trebalo da se uredi na način kako smo mi predvideli, a to znači da se licima mlađim od tri godine života pasoš izdaje sa rokom važenja od dve godine, licima od tri do 10 godina života sa rokom važenja od tri godine, a licima od 10 do 15 godina života sa rokom važenja od pet godina. Mi smo mišljenja da je, s obzirom na fiziološke promene lica u ovom uzrastu, ovo apsolutno primerenije rešenje. Mislimo da je ovaj amandman trebalo da se prihvati, međutim, vi to niste uradili zato što smatrate da fiziološke promene lica u ovom uzrastu nisu tolike da opravdavaju svrhu čestog izdavanja pasoša.
Ovo je zaista neverovatno, da vi mislite da ne postoje fiziološke promene lica deteta između tri i 14 godina. Zamislite koje drastične promene nastaju u fiziološkom izgledu deteta između tri i 14 godina, a vi kažete da to nije razlog da se u ovom smislu menja pasoš!
Dalje kažete, ovo je frazeologija, da će zbog čestog izdavanja pasoša i troškovi koje bi zbog toga imali građani i Republika Srbija... Građani su sigurno spremni na taj trošak izdavanja pasoša, odnosno uzimanja pasoša za svoje dete, ako je svestan građanin, a jeste, da je u pitanju sigurnost njegovog deteta prilikom prelaska granice i boravka negde u inostranstvu. Država Republika Srbija nema nikakve troškove, a i da ih ima, i Republika Srbija valjda treba da vodi računa o sigurnosti građana, kako ste formalno napisali u ovom obrazloženju.
Kažete: „... jer bi se tada licima do tri godine života pasoš izdavao dva puta“, licima do tri godine dva puta bi se izdavao pasoš, zaista ne vidimo gde to piše, jer ne piše tako, „a onima do 10 godina tri puta“. To, naravno, nije tačno. Jasno sam pročitala šta smo predvideli u našem amandmanu. „Pri određivanju granice od 14 godina života za kraće vreme važenja pasoša vodilo se računa i o tome da se krivične sankcije mogu izreći samo licima starijim od 14 godina. Pored toga, predloženo rešenje postoji i u uporednom zakonodavstvu.“ Možemo da prihvatimo da krajnja granica bude rok od 14 godina, ali ovo između toga apsolutno mora da se menja.
Gospodine ministre, svakako da vaše prisustvo i ovu temu putnih isprava moramo da iskoristimo da vas pitamo zašto vaše ministarstvo nije reagovalo, bar nekim saopštenjem, na činjenicu da se pre nekoliko dana na državnim organima u lokalnim samoupravama u Preševu i Bujanovcu vijorila albanska zastava? Da li slavljenje nekog nacionalnog praznika nekog naroda, odnosno neke manjine podrazumeva da će državni organi države Srbije da se okite zastavama država koje su na izvestan način, da tako kažem, matične države tih građana? Naravno da zakonska mogućnost za tako nešto ne postoji i da ste morali... ako vam gospođa Čomić dozvoli da me slušate. Gospodine ministre, zamolila bih vas da uzmete stenogram i da odgovorite na pitanja koja sam vam postavila. Hvala.

Gospodine ministre, malopre ste se javili i rekli ste da želite da odgovorite na neka pitanja narodnih poslanika koja su se u međuvremenu čula. Koristili ste to vreme zapravo da se takmičite sa nekim poslanicima, a to svakako nisu poslanici SRS, ko je zaslužniji za stavljanje Srbije na belu šengen listu. Mi bismo voleli da ste se takmičili u tome ko je zaslužniji za otvaranje novih radnih mesta koja bi omogućila građanima Srbije da koriste tu blagodet koju su dobili juče, odnosno koja će stupiti na snagu na Svetog Nikolu.
Niste odgovorili na pitanje, gospodine ministre, šta je sa građanima, državljanima RS koji žive na KiM? Hoćemo odgovor na to pitanje. Zašto ste dozvolili, gospodine ministre, da na teritoriji RS imamo građane prvog i drugog reda? Zašto bi neko ko živi u Beogradu, Zrenjaninu, Valjevu, bio u prednosti u odnosu na naše građane koji žive u Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu? Dakle, to je pitanje na koje nam niste dali odgovor.

SRS je svoj stav o ovom predlogu zakona iskazala kroz podnete amandmane i to tako što smo predložili da se pojedinačno svaki član ovog zakona briše, jer smo uvereni da ovaj zakon nema ustavnog osnova i da je ovo veoma opasan separatistički akt koji će imati drastične, odnosno koji može imati drastične posledice.
Ono što se dešava otkad mi raspravljamo o predlogu ovog zakona jesu grafiti koji se pojavljuju po gradovima na teritoriji AP Vojvodine. Jedan od tih grafita je: „Vojvodina Vojvođanima“, drugi „Ni zrna žita okupatoru“ i slični. Dakle, oni koji su za, koji vide mnogo više od onoga što vi ovde pokušavate da predstavite i koji su spremni na separatističke poteze, već i te kako deluju na teritoriji AP Vojvodine.
Uostalom, treba da se podsetimo kada ste pre godinu dana u Skupštini AP Vojvodine usvojili prvu verziju statuta i Bojan Pajtić je dan nakon toga gostovao na jednoj novosadskoj televiziji i pozdravio se sa „Dobro jutro, slobodna Vojvodino“. Od koga je to Vojvodina postala slobodna usvajanjem tog statuta?
To je samo prilog onome što mi srpski radikali već nekoliko dana ovde pokušavamo da skrenemo pažnju, pre svega građanima Republike Srbije, građanima Republike Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine, da režim Borisa Tadića ovim stvara uslove za cepkanje Srbije.

Član 88. Predloga ovog zakona je najbolji dokaz koji je ovaj zakon samo formalnost, koja nikom ništa ne znači u smislu, što ste vi već pripremili primenu ovog zakona, što je zaista neverovatno, jer ovaj član kaže – da su nadležni republički organi dužni da preduzmu sve neophodne mere, uključujući i obezbeđenje neophodnih finansijskih sredstava, radi preuzima novih nadležnosti AP Vojvodine, utvrđenih ovim zakonom, najkasnije do početka primene ovog zakona.
Bilo koji pravnik ili brucoš na Pravnom fakultetu bi se prekrstio na ovakvu konstataciju. Vi ste već predvideli da se izvesne radnje urade u skladu sa ovim zakonom, a još uvek, ovaj zakon je samo u predlogu i nije donet.
U načelnoj raspravi smo vam skretali pažnju da je ovaj zakon, naravno, protivan Ustavu Republike Srbije. Nema ustavnog osnova, suprotan je članu 183. Ustava Republike Srbije. On zapravo predstavlja novi ustav AP Vojvodine. To je ono što je veoma opasno u ovom zakonu. U ovom zakonu se predviđaju uređivanje određenih oblasti nekim novim zakonima, upravo tako, gotovo u svakom članu predloga ovog zakona stoji, i ovaj zakon kada ga budete, već se puni sala, verovatno danas usvojili, zajedno sa statutom AP Vojvodine, jeste pravni okvir za stvaranje države u državi.
Ponavljam, ono što smo dva – tri dana pričali, na osnovu ovog zakona, poštovani građani, AP Vojvodine, vi ćete biti država u državi, usvajanjem ovog zakona.

Ovo je poslednji amandman o kojima poslanici SRS mogu da govore i ovaj član 89. odnosi se na nekakvu odluku o budžetu za 2009. godinu. Zamislite, govorite o odluci o budžetu za 2009. godinu, kada je već više od mesec dana proteklo od obaveze Vlade Republike Srbije da ovom parlamentu dostavi na razmatranje budžet za 2010. godinu.
U ovom obrazloženju ovog poslednjeg amandmana, želimo da skrenemo još jedanput pažnju vama koji želite da glasate za ovaj zakon, da glasate za nešto što nema utemeljenja u Ustavu Republike Srbije. Naime, ovaj predlog zakona je u apsolutnoj suprotnosti sa članom 137. Ustava Republike Srbije koji govori o poverenim poslovima, koji u Srbiji postoji od 1990. godine, od tog Ustava, a ovo što se predviđa ovim zakonom, ne radi se o poverenim poslovima, već o utvrđivanju nadležnosti. Utvrđivanju potpuno novih nadležnosti AP Vojvodina, nadležnosti koje ne predviđa Ustav Republike Srbije.
Svi vi koji ćete glasati za predlog ovog zakona i statuta AP Vojvodine treba da budete svesni činjenice da radite nešto što je suprotno Ustavu Republike Srbije, da radite nešto suprotno interesima države Srbije, što je suprotno interesima građana Srbije i građana Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodina, da radite nešto što može dovesti do ostvarenja separatističkih težnji na teritoriji AP Vojvodina, što nažalost, mnogi ni danas ne kriju, ni oni koji sede danas sa vama, koji će podržati ovu separatističku ideju režima Borisa Tadića, otvoreno govore da se ovde radi…

Dame i gospodo narodni poslanici, način na koji su predložena ova rešenja, rekla bih, za najznačajnije funkcije u državi i način kako se o tome raspravlja je skandalozan.
Činjenica da o ovome govorimo bez direktnog TV prenosa, takođe je skandalozna i vi ste naravno sve to tako osmislili i sve to lepo izrežirali da što manje ljudi eventualno u nekim noćas kasnim satima može da čuje šta to narodni poslanici imaju da kažu i o ovim predlozima konkretnim, a i o načinu predlaganja i načinu rada i odbora, i ovog parlamenta, i Državnog veća tužilaca, Visokog saveta sudstva, Vlade Republike Srbije, svih koji su na ovaj ili na onaj način umešani na osnovu zakona u ovaj posao.
Nismo dobili odgovor na pitanje ni od kolege Ristića, ni od ministra koji je izašao, a ni od gospođe Bjelobaba - koja vas je muka naterala da mi opet dolazimo cajtnot, da ovu sednicu opet ubacujemo, ovo je valjda treći prekid one sednice koja je, više smo i zaboravili kada započeta, i zašto se ovaj posao završava večeras, sada je osam sati, a rok na osnovu Zakona o sprovođenju Ustava Republike Srbije, da se izaberu ljudi na ove izuzetno važne, neke čak i najvažnije funkcije u državi, ističe noćas u ponoć?
Ovo je postao manir rada ovog režima. Onda se to zbrza navrat-nanos. Nikoga nije briga ni za proceduru, ni za Ustav, ni za zakon i onda se, samo ne razumemo zbog čega, ljutite kada vam skrenemo pažnju na tako nešto, pa onda gospođa Čomić ne dozvoljava ni da se replicira.
Samo vas molim da me ne prekidate i da mi objašnjavate kad mi dajete repliku, to smo naučili, ali je zaista bilo neverovatno da malopre kolega Munjić nije mogao kolegi Ristiću da odgovori, a kolega Ristić je tražio komunikaciju te vrste, ali, nažalost, nije mogao da je ostvari.
Takođe želim da skrenem pažnju da ovaj posao niste završili do kraja. Kolega Ristiću, gde su vam predlozi za tužioca u Vranju i u Osnovnom i u Višem tužilaštvu? Kako će da funkcionišu ta tužilaštva kad nemamo, u roku koji je određen Ustavnim zakonom, rešeno to pitanje?
Gde vam je predlog za Osnovno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici? Kako će Osnovno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici da funkcioniše? Gde vam je predlog za Osnovno tužilaštvo u Loznici? Kolega Sreta Perić je govorio, gde vam je Apelacioni sud u Novom Sadu? Da li ste vi svesni da već donošenjem ove odluke, čak i ako je donesete do ponoći, kršite ovaj zakon i da nastavljate haos u pravosuđu koji postoji već godinu dana, od straha od onoga što vi zovete reformom pravosuđa?
Onda nam gospođa Malović, koja danas nije ovde, a trebalo je da bude, bez obzira na kom je poslu, važniji od ovog danas nije imala i nije smela da ima, upućuje saopštenje javnosti, građanima Srbije i moli ih za razumevanje zato što pravosuđe neće funkcionisati u decembru i januaru, i ona se iskreno nada da će profunkcionisati normalno u februaru.
Niste takvu reformu obećavali i to niste smeli da dozvolite ni na koji način. Nije moguće da vi niste mogli, oni koji su zaduženi za pravosuđe i ljudi koji tamo rade, fizički preneti predmete, jer svaki dan čitamo u štampi da je najveći problem da se fizički prenesu predmeti iz jedne zgrade u drugu, kao da će svi istog dana biti uzeti u rad, pa problem je da se dva meseca prenose predmeti iz jedne zgrade u drugu. Naravno, to nije razlog, razlog je ono što smo vam govorili godinu dana, da vi niste spremni na ovakve reforme, da su ove reforme veoma loše, da su ovo drastični rezovi i da od ovoga nikome u državi Srbiji neće biti bolje, ni sudijama, ni tužiocima, ni građanima, ni advokatima, ni veštacima, ni svedocima, ni tumačima, ni sudskoj upravi. Dakle, apsolutno nikome ko ima bilo kakve veze sa pravosuđem neće biti bolje.
Čuli smo kako je ministar objašnjavao, kada je odgovarao jednom kolegi koji je stavio primedbu, to je osnovana primedba, na način zašto ste iz jednog mesta u drugo seljakali tužioce i da će to izazvati određene troškove itd, a onda je ministar, onako sav značajan, rekao da neće biti novih troškova zato što će u pravosuđu da se uštedi na 2.500 hiljade otkaza.
Ovo je zaista neverovatno, a to jeste odnos vas iz režima, vaš odnos prema građanima Srbije. Vi se ponosite nečim, kako kaže naša narodna poslovica, čega se pametan stidi. Vi se ponosite činjenicom da iz zakona u zakon ostavljate, evo sad sa ovih 2.500 ljudi, to će biti samo sa državnog budžeta negde oko 13-14 hiljada ljudi koje ćete ostaviti bez posla. Trebalo bi da budete svesni da to znači toliko porodica, jer mnogo je ljudi koji su u pravosuđu i muž i žena, i možda će oboje dobiti otkaz, jer vi očigledno ovaj posao radite bez kriterijuma.
Ministar se pohvalio da Vlada nije razmatrala ove predloge nego da je onako đuture raspravljala o tome. Možda nisu imali vremena, verovatno se još uvek svađaju oko budžeta, s obzirom da nemamo predlog budžeta, iako je trebalo pre više od godinu dana da bude u parlamentu. To nije nešto čime Vlada može da se ponosi.
Pogotovo smo bili poprilično šokirani kada nam je kolega Konstantinović predložio da i mi ovde ne raspravljamo, da ne koristimo ono što nam Poslovnik kaže, da ne osporavamo nijedan predlog, nego da ovako glasamo, da verujemo Bošku Ristiću, da verujemo Nati Mesarović, da verujemo Snežani Malović i ostalima koji su članovi ili Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca. Nažalost, mi ne možemo da vam verujemo zato što nijednim potezom niste dokazali da zaslužujete da vam verujemo.
Podsetiću vas, gospodine Ristiću, u petak negde oko 14.00 časova telefonom smo obavešteni da će Odbor za pravosuđe i upravu, sa ovim dnevnim redom, biti održan u 19.30 časova u petak, a da ćemo u poslaničke kancelarije dobiti materijal. Čekali smo do 19.20 časova, nismo dobili materijal.
Vi sada kažete - trebalo je da dođemo i da stavimo određene primedbe, a da do 19.20 časova nismo imali papir na kojem pišu predlozi koji su dostavljeni Odboru. Onda smo poslali službenicu iz poslaničke grupe da nam donese konačno, jedva smo izmolili te predloge i naravno da nam nije palo na pamet, mi ne želimo da budemo vaša igračka, da za 10 minuta to pogledamo i da dođemo da raspravljamo o tome.
Vi onda, u vreme dok je bilo direktnog prenosa, kažete da je Odbor za pravosuđe i upravu jednoglasno prihvatio ove predloge. Nije "hvala bogu", kolega Ristiću, u Odboru su bili samo predstavnici vlasti, pod uslovom da ste imali kvorum, a to je posebna priča, s obzirom da niste imali nikoga ko je mogao to da prekontroliše.
Dakle, nema ministra da nam odgovori koji su kriterijumi, gospođa Bjelobaba treba da zna, na osnovu kojih će 2.500 ljudi u pravosuđu ostati bez posla, od toga negde oko 1.100 što tužilaca, što sudija? Uvažavam to što vi ovde sedite, to je vaša obaveza i malopre sam mislila da će da vam dodele orden zato što ste došli da sedite u parlament, zato što vas je Nata Mesarović poslala da je malo ishvalite.
Mi srpski radikali tražimo da se uključite u ovu raspravu i da nam kažete koje ste kriterijume koristili, jer već se zna, vi znate koji su ljudi, koje su sudije ostale bez posla i koji su tužioci ostali bez posla.
Osim toga što ćete da objavite ta imena, mi tražimo da nam kažete koji su kriterijumi bili u pitanju na osnovu kojih ste preko hiljadu ljudi ostavili bez posla, samo iz redova sudija i tužilaca, naravno, još oko hiljadu i po iz sudske uprave?
Vi ste i kod ovog izuzetno važnog državnog posla pokušali od parlamenta da napravite samo protočni bojler, da reda radi, kako reče Konstantinović, verujemo mi tamo nekom i da ne pogledamo otprilike ko nam je tu za šta predložen, da glasamo, a sasvim izvesno da je "Službeni glasnik" već odštampan i već je distribuiran, samo se čeka da se odavde javi - jeste, bilo je 126 za, puštajte to i pustite ove ljude na njihove nove funkcije. Opet ponavljam, imate nekoliko tužilaštava koja su ostala nepokrivena ovom vašom odlukom.
Posebna priča je da je i ovaj posao radilo i nepotpuno Državno veće tužilaca, i nepotpun Visoki savet sudstva, kao što nam je nepotpun Ustavni sud, i neverovatno je, ne znam neko od kolega iz vladajuće većine je komentarisao, da što mi tu pravimo pitanje, pa nigde ne piše da moraju svi da budu izabrani i u Visoki savet sudstva, i u Državno veće tužilaca, onda naravno, mislite i na Ustavni sud.
Mi mislimo da mora. Ako piše u zakonu, odnosno u Ustavu, pa u zakonu, ko sve čini ova dva tela, onda to mora tako da bude, jer možda vam se pojavio neko ko nije baš raspoložen da slepo sluša naloge centrale DS, pa vam zbog toga nije odgovarao i zbog toga ste radili sa ovim krnjim telima. To vam stavljamo zaista kao veliku primedbu.
Kada je reč o ovim kandidatima o kojima bi mi nešto trebalo da kažemo, postavljamo pitanje - šta mi zapravo o tim ljudima znamo? Nikada, nikada nismo, evo mislim da mi je ovo već četvrti put da sam član Odbora za pravosuđe i upravu, nikada se nije desilo da raspravljamo o nekim predlozima za sudije ili za tužioce, a da nemamo nekakvu dokumentaciju, nekakvu ličnu biografiju, nekakvu radnu biografiju, uspeh u poslu.
To ste ovako kaubojski radili 2000. godine i posle 2000. godine uspeli smo da se izborimo da imamo zaista nekakve osnovne parametre da bismo mogli i mi da kažemo, odlično, ovo vam je dobar izbor, ali mi nemamo takve parametre.
Kaže kolega Vlatko Ratković - iza ovih ljudi stoje biografije. Sada pitam - zašto mi nemamo te biografije? Zašto je kolega Vlatko Ratković ili sedam advokata iz DS, iz vaše poslaničke grupe, zašto ste vi privilegovani da vi imate biografije, a da ih mi nemamo? Šta vi to krijete od narodnih poslanika i šta vi to krijete od građana Srbije?
Ovo je suviše ozbiljno da biste ovako neozbiljno mogli da raspravljate, odnosno bolje reći da uopšte ne raspravljate, nego samo da pretrčite i da izglasate, da uhvatite vreme, da ne pređete u sutrašnji dan.
Mi ne znamo ovde koliko su ovi kandidati radili, kako su radili. Znamo šta su radili, piše sa kog mesta dolaze na koje, ali kako su taj svoj posao radili? Da li su među ovim kandidatima, ovim što ih je kolega Krasić pominjao, bivši sekretari zemljoradničkih zadruga?
Da li su u međuvremenu postali dovoljno stručni da mogu da obavljaju i ove izuzetno značajne državne funkcije? Nemamo ništa protiv ljudi koji su sekretari zemljoradničkih zadruga, ali sa tim iskustvom nisu mogli biti sudije na način kako ste ih vi postavljali 2001. godine.
Kaže ministar - Vlada se nije upuštala u ove predloge. Onda mi je bilo interesantno - kako to ministar, kada je odgovarao kolegi Srđanu Spasojeviću, zna mnogo detalja? Ako se Vlada nije upuštala, kako on kaže, da je samo Vlada bukvalno rekla - odlično, verujemo ovim ljudima, glasaćemo ovako u paketu za ove predloge, odakle onda ministru onoliko detalja koje je izneo ovde? Šta nije istina - ili da se Vlada nije upuštala, ili su se upuštali samo poneki ministri, možda samo ovi iz DS? Na to bi trebalo da dobijemo odgovor.
Ministar je na najgrublji način uvredio, a to vam je manir, to je radila i Snežana Malović, ljude koji žive u malim mestima. Kaže ministar da on ima iskustva i kao advokat, da su najgora suđenja u malom mestu. To je zaista veoma uvredljivo. To je bio argument i Snežani Malović kada je ovde obrazlagala zbog čega ukida sudove u nekim manjim mestima. Ne možete na taj način da vređate ljude, s jedne strane.
S druge strane, ako su ti ljudi bili loši i ako su bila najgora suđenja u tim malim mestima, kako to sad ti ljudi mogu iz malog mesta da dođu u veliko mesto? Šta je to garancija ako je bio loš, a vi ste rekli, ministar Milan Marković je rekao da su bili loši, ako su bili loši u tim svojim malim mestima, šta je garancija da će biti bolji kada dođu u veliko mesto?
Ako sledite tu logiku, ako mislite da nije dobro, vi vodite pogrešnu demografsku politiku. Vi se ponašate kao da ne razmišljate kada nešto kažete šta to u suštini znači. Vi umesto da na sve moguće načine podstičete da ljudi kada završe fakultete u nekom većem univerzitetskom centru, da im stvarate uslove da se vrate u svoja manja mesta, vi ih optužujete da tamo nisu u stanju da rade, da su tamo potkupljivi, korumpirani itd.
Po toj logici trebalo bi da iz svih malih mesta napravite rokadu prosvetnih radnika, lekara, policajaca, zaposlenih u državnoj upravi, ako mislite da ljudi nisu dovoljno moralni da mogu da rade u mestu u kojem su rođeni. Mi mislimo naprotiv, ako se neko vrati u svoje malo mesto odakle je potekao, tek tu će da pokaže i koliko je moralan, i koliko nije potkupljiv, i koliko mu je stalo da ne okalja obraz i svoj i svoje porodice, jer tu mu žive i preci i potomci. Bojim se da vi o tome ne vodite računa.
Sada bih, u skladu sa članom 181. stav 3, govorila o nekim konkretnim predlozima. Najpre, nekoliko rečenica o gospođi Nati Mesarović. Gospođa Nata Mesarović je u javnosti postala poznata po onoj čuvenoj rečenici: "Dobili smo presudu".
Vi, koliko god se trudili, to ne možete da izbrišete iz sećanja javnosti, jer je ta presuda javno izricana, sećate li se.
Pošto nemamo, takođe, nešto o Nati Mesarević, da kažem neka biografija i ne postoji, jedino ovde ne vidim da li joj je sin još uvek sudija Četvrtog opštinskog suda?
Da li vi mislite, gospođo Bjelobaba i vi kolege koji ćete glasati za ovo, da je moralno, da nema sukoba interesa, da može sin predsednika Vrhovnog kasacionog suda biti sudija u bilo kojem sudu na teritoriji Republike Srbije?
Naravno, nikada se nismo zalagali, čak suprotno od toga, da ako neko ima na nekom položaju roditelje, da taj neko treba da svoju profesionalnu karijeru totalno zamrzne ili stavi po strani itd. Mora da je dokazuje na nekom drugom mestu.
Prosto pitanje, kako će reagovati, vi ste sudija Okružnog suda u Novom Sadu, vrlo verovatno, pošto lepo hvalite Natu Mesarović, da ćete biti u Vrhovnom sudu, nemam ništa protiv, ali vas pitam kako biste se vi ponašali da radite predmet po žalbi u kojem je sudio sin Nate Mesarović? Jednostavno nije ukusno.
To nam ne stoji ovde u biografiji Nate Mesarović. Stoji kada je izabrana za sudiju, kada za sudiju Okružnog suda, pa aprila 2003. godine za sudiju Vrhovnog suda.
Moram da vam kažem da ovde ima nas koji Natu Mesarović poznajemo 20-tak godina i, verujte, njene kolege iz Četvrtog opštinskog suda i kasnije iz Okružnog suda bile su poprilično šokirane kada je Nata Mesarović izabrana za sudiju Vrhovnog suda.
(Zoran Krasić, sa mesta: I ona se iznenadila.)
Da, kolega Krasiću, i ona se iznenadila. Baš tako je reagovala.

Zašto remeti atmosferu?

Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ovo se zove remećenje atmosfere i prekidanje toka rasprave i sada ne znam još koliko vremena imam. Molila bih vas da mi to kažete.

Hvala lepo. Dovoljno.
Zašto je Nata Mesarović upućena, kako ovde piše, u Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu za organizovani kriminal?
Da se razumemo, to je javna tajna u Beogradu, da nisu upućivane sudije. To su bili razgovori između sudija ko je spreman da prihvati taj posao za tada tri puta veću platu, kasnije je to smanjeno na dva puta veću platu.
Tu nije bilo nikakvih kriterijuma. Bukvalno su bili dogovori između nekih ljudi iz izvršne vlasti i sudija i na taj način su sudije, ovo se ne odnosi samo na Natu Mesarović nego na sve koji su otišli u ova specijalna odeljenja. Zato osporavamo ovaj predlog u skladu sa članom 181. našeg Poslovnika.
Kada je u pitanju Zagorka Dolovac, ishvališe ovde ženu za šta je sve ona zaslužna, ni kriva ni dužna. Međutim, ništa nema konkretno iz njene biografije u ovom predlogu.
Kaže – utvrđivanje stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata iz reda zamenika javnih tužilaca koji su se javili na oglas za izbor javnog tužioca izvršeno je u skladu sa članom 26. Pravilnika o kriterijumima itd. A koji su to još ljudi koji su se javili? Da li ćemo nekada da saznamo iz kog miljea, iz kog kruga ljudi ste vi u Državnom veću tužilaca izabrali Zagorku Dolovac? Možda je ona dobra, ali možda nije najbolja. Zašto nemamo podatke o tome ko su bili konkurenti, ko je konkurencija gospođi Zagorki Dolovac, i da li joj je preporuka samo to što je ovde pohvaljena da je odlično uradila primenu ovog režimskog zakona o privremenom oduzimanju imovine?
Kažete ovde na osnovu člana 29. Pravilnika itd, o dostojnosti kandidata za nosioce javnotužilačkih funkcija, svaki kolegijum javnog tužilaštva, na osnovu rezultata, ankete sačinio je izveštaj i dostavio izveštaj Državnom veću tužilaca mišljenje, ocenu o stručnosti i osposobljenosti kandidata za obavljanje javnotužilačke funkcije. Zanima nas kakvu je ocenu dobila Zagorka Dolovac, a kakvu su ocenu dobili ostali kandidati, ako ih je bilo?
Dalje, polazeći od toga, Državno veće tužilaca utvrdilo je da Zagorka Dolovac, kandidat itd. poseduje visok nivo sposobnosti rukovođenja, čime se obezbeđuje pravilan, tačan, blagovremen, nepristrasan i zakonit rad javnih tužilaca i ustanovljeno je da poseduje naglašenu sposobnost nadzora zamenika javnih tužilaca.
Ovde ste samo prepisali iz tog pravilnika i iz zakona, ničeg konkretnog ovde nema.
Šta je sa Radovanovićem? Da li ćemo nekada saznati da li je konkurisao, šta stavljate njemu na dušu, da li ste saglasni sa nama kada su u pitanju njegovi promašaji i njegove malverzacije? Da li ćemo nekad o tome da raspravljamo ili će samo da ga zameni Zagorka Dolovac i da čekamo neku sledeću priliku i da opet na ovaj način zamenite i Zagorku Dolovac?
Miljko Radisavljević i Vladimir Vukčević. Zaista moramo da se osvrnemo na ova dva imena i osporavamo i jednog i drugog. To što je uradio Miljko Radisavljević kao specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala, mi srpski radikali smatramo da nije dovoljno. Uradilo se nešto istina, ali dokle god ribu ne počnete čistiti od glave ništa niste uradili.
Ovde smo čuli koliko je droge zaplenjeno zahvaljujući Miljku Radisavljeviću u Americi, pa koliko tona u Srbiji. Postavlja se jedno logično pitanje – otkud opet tolika droga na ulicama Srbije? Zašto taj posao nije urađen do kraja?
Mislimo da ovo radite samo marketinški i da u tu svrhu koristite gospodina Miljka Radisavljevića, i da u državi Srbiji, u režimu Borisa Tadića nema ozbiljne namere, ni ozbiljne volje da se stane na put organizovanom kriminalu i zato vam treba tužilac koji je spreman da radi po nalogu - sada uradi ovoliko, sada stani, sada uradi onoliko. Zato osporavamo njegov predlog.
Kada je u pitanju Vladimir Vukčević, naravno da ovaj predlog osporavamo. To koliko je on podigao optužnica u ovom svom specijalnom sudu je opštepoznato, ali nam kolege koje su ga hvalile ne rekoše šta je uradio na krivičnom gonjenju ratnih zločinaca ili osumnjičenih za ratne zločine protiv Srba, šta je uradio u komunikaciji sa kantonalnim tužilaštvima u BiH, sa državnim tužilaštvom u Hrvatskoj, gde su krivične prijave, gde su procesi za sva ona krivična dela, zlodela, ratne zločine nad desetinama hiljada Srba u Sarajevu, u Republici Srpskoj Krajini. Nema ni traga od toga. Zato se suprotstavljamo da ovaj Vukčević i dalje bude na ovom mestu.
Nismo dobili odgovor na pitanje zašto nemamo apelacionog javnog tužioca za Apelaciono tužilaštvo u Novom Sadu i nismo dobili odgovor na pitanje kako će da funkcionišu apelaciona tužilaštva ako od četiri jedno niste izabrali. U čemu je problem? Da li je to problem nekog vašeg sukoba, kao što su u pitanju Vranje i Loznica?
Za Nebojšu Budića, koga je pomenuo kolega Krasić, ali kažu nije dovoljno eksplicitno rekao da ga osporavam, evo sada ja to činim. Najbolje obrazloženje da treba da se ospori ovo ime dao je kolega Nenad Konstantinović, koji je rekao da je Nebojša Budić nezakonito smenjen, čini mi se, 2004. godine.
Zamislite onda se zaposlio u Narodnu kancelariju predsednika Opštine Prokuplje. Gde ćete veći dokaz da pravosuđe neće biti posle ovoga nezavisno od izvršne vlasti i naravno od DS?
Kada su u pitanju osnovna javna tužilaštva, nismo stigli da dođemo do dokumentacije i do podataka za sve ove predloge, zato ste nam to i dali u petak u 19.20 časova uveče, ali ovo što ste čuli za gospođu Jelenu Ćurčić od Mirka Munjića, mislim da je žena zaista zrela za Miljka Radisavljevića, jer ovo zaista ima obrise organizovanog kriminala, to što je ona tamo radila.
Kada su u pitanju osnovna tužilaštva, opet kažete - po pribavljenim mišljenjima Državno veće tužilaca je, razmatrajući svaku pojedinačnu prijavu i mišljenje, dalo konačnu ocenu stručnosti.
Pitanje, opet koje postavljamo – ko je sve konkurisao, zašto baš ovi, a zašto ne neki drugi, jer nam niste napisali da su ovi najbolji? Možda i jesu, ali samo želimo dokaz o tome da su najbolji. Šta ako još ima ovakvih kao što je Jelena Ćurčić? Hoćete li na ovaj način da sprovedete reformu pravosuđa?
Kažete da je ustanovljeno da svi poseduju naglašenu sposobnost nadzora zamenika javnog tužioca. Ovo je vrlo interesantno, jer ste to samo prepisali. Niste gledali šta pišete. Ovi predloženi kandidati, 90% njih su bili zamenici javnih tužilaca. Kako ste onda ustanovili da svi poseduju naglašenu sposobnost nadzora zamenika javnog tužioca? Da li su možda kontrolisali zamenike iz nekih drugih tužilaštava po nalogu DS?
Kada je u pitanju, ističe skoro vreme, dozvolićete još da osporimo neke predloge o izboru javnih tužilaca u viša javna tužilaštva, najpre predlog koji se odnosi na Milana Bigovića za više Javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici.
Ovo je takođe kadar DS. Dokaz o tome je da je u opštini u Kosovskoj Mitrovici, u vreme kada je DS tu bila, radio po ugovoru o delu. Aleksandar Petrović, koga predlažete za Više javno tužilaštvo u Kragujevcu, obaveštavam vas kolega Ristiću, možda i to niste znali, bio je suspendovan, imao je mnogo privatnih tužbi sa svojim kolegama, konfliktna je ličnost i s njim u Svilajncu, gde je radio, bilo je velikih problema. Dakle, i ovo ime osporavamo.
Osporavamo Stanislava Dukića za predlog za Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru i to iz jednog jedinog razloga, što je čovek advokat. Opet ne zbog njega, nego zato što je neverovatno da ćete 600 tužilaca i zamenika ostaviti bez posla, a među njih 600 niste našli još jednog koji bi bio dovoljno dobar, pa da bude javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru.
Gordanu Čolić osporavamo, zato što je ovo dokumentacija koja se odnosi na Gordanu Čolić i to upućena republičkom državnom sekretaru Slobodanu Homenu, Državnom veću tužilaca, Republičkom v.d. javnom tužiocu. Niko se nije obazirao na svu ovu dokumentaciju, ali zauzvrat gospođa iz Trećeg opštinskog tužilaštva, valjda da se skloni od očiju onih koji su sve ovo pisali, ide u Više javno tužilaštvo u Pančevu.
Imamo još jedan predlog za osporavanje…

Snežanu Stamenković takođe osporavamo.