Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Arsiću, povredili ste član 107. Poslovnika Narodne skupštine, kada malo pre niste reagovali dok je govorila gospođa Brankica Janković, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, odgovarajući na pitanje koleginice narodnog poslanika, vezano za glasanje 6. oktobra na Kosovu i Metohiji.

Tim povodom, pet puta je pomenula južnu srpsku pokrajinu i svaki put suprotno Ustavu Republike Srbije je rekla „Kosovo“, „Kosovo“, „Kosovo“.

Gospođo Brankice Janković, izbori 6. oktobra se održavaju u AP Kosovo i Metohija. Za „Srpsku listu“ se glasa na Kosovu i Metohiji.

Dakle, ne možete, ne smete vi javno da govorite. Mi smo vas još danas kritikovali da ne reagujete kad neko drugi krši Ustav, a vi pet puta kao da se inatite Narodnoj skupštini, kao da se inatite narodnim poslanicima, ali dobro, to je vaš obraz i vaš odnos prema Narodnoj skupštini koliko god pokušavate da se tako fino predstavite, a pre svega prema Ustavu Republike Srbije.

Dakle, zapamtite da nikada ne zaboravite, Kosov i Metohija je AP i sastavni deo Republike Srbije. Hvala.

Vrlo kratko. Naravno, imamo svoj koncept obrazlaganja ovih amandmana, ali očekivala sam malo pre da ćete reagovati po Poslovniku kada je koleginica govorila, ali ne govorim sad po Poslovniku, neću da kvarim ovu raspravu.

Kako je moguće da neko tako politički nezrelo procenjuje da je neko neproduktivan sa 65 godina, radno neproduktivan sa 65 godina života? To je zaista uvreda za ljude koji se bave naukom, koji se bave ozbiljnim poslovima, lekare, profesore, sudije, sve one koji postižu čak najbolje rezultate u tim godinama i posle tih godina.

Ovo je zaista neodmereno, neprimereno i podseća me na izjavu iste koleginice kada je na jednom Odboru rekla da jedva čeka zakon o migrantima, kaže, da bi ih mi primili u naša prazna sela zbog pada nataliteta.

Razumemo mi da svako ima politički stav, razumemo da se iznose politički stavovi određenih stranaka, svako svoje stranke ovde, ali, ljudi, mora malo da se razmišlja o tome šta se kaže.

Ovo ne može biti argument i, ponavljam, velika uvreda za sve ljude koji sa 65 godina i više rade ozbiljne poslove, bave se ozbiljno naukom, svojom strukom i postižu izuzetne rezultate koje neki neće moći da zamisle u svom životu. Hvala.

Član 27. je u pitanju, gospodine Arsiću. Ovo što ste sada uradili je skandal. Zato što sam lično čula odavde da vas je Martinović pozvao i rekao – sad Atlagića, pa onda posle nju.

Dakle, to je neverovatno. Ovde dajete repliku ljudima koji su imenom i prezimenom pomenuti. Ja se ne bih javila zato što je kolega Martinović pomenuo moje ime i prezime, jer nije bilo nikakvog razloga, malopre kolega Neđo Jovanović nije govorio repliku, govorio je osam minuta o amandmanu. Ali nemojte da predstavljate javnosti onako kako nije.

Ovde je jedino poslanička grupa SRS pomenuta. To što je pomenuo kolega Martinović mene, ništa loše nije rekao. Da, ja sam završila Pravni fakultet, bez ikakve veze, bez bogatih roditelja, bez intervencija na fakultetu, završila sam ga za tri i po godine sa prosekom 8,7 i nemam razloga da se toga stidim, niti da repliciram na tu temu. Ali svašta je ovde rečeno, naravno, replika od dva minuta na nešto što je trajalo 30 minuta nije moguća, ali mi ćemo govoriti ono što su naši stavovi kroz naše amandmane. Mi ovde nastupamo principijelno. Mi se nikome ne udvaramo. Pa nismo mi ludi da ne razumemo. Onaj ko brani suprotan stav, udvara se desetinama hiljada studenata koji redovno završavaju i koji redovno studiraju, mi to znamo, ali mi se nikada nikome ne udvaramo, već iznosimo principijelne stavove SRS. Pa zar vam nisam citirala u načelnoj raspravi tačku 43. našeg programa?

Kaže kolega - šta će biti sa nekim ko završi fakultet od 60 i kusur godina? Pa pitajte ove vaše. Pitajte ovog vašeg iz Niša što ne zna kako mu se tačno fakultet zove, završio ga u 65. godini. Prođite sve lokalne samouprave, pa i ovu Skupštinu, gde god, sa srednjom školom neko radi, dođe sa fakultetom, ne zna se ni odakle mu je diploma, dobija redno mesto za koje se dobija plata sa fakultetom. Nemojte, molim vas, dajte da ozbiljno razgovaramo o ozbiljnoj temi. Hvala.

Boga mi, gospodine Arsiću, ako Kalister bude gledao ovu sednicu, nećete se dobro provesti. Ne radite baš nešto kako Poslovnik kaže i ovako nakarada.

Ovde je rečeno da poslanici SRS izmišljaju 1.001 razlog zbog čega ne treba ograničavati vreme završetka studija. Naprotiv, mi ne pominjemo ni jedan razlog. Mi jesmo govorili o tome šta su ljudi, ti studenti, pisali poslanicima, svima, ne samo nama, jesmo to pominjali, ali smo mi tvrdili da razlog zbog čega neko studira, zbog čega studira 50 godina ili koliko god hoće je njegova lična stvar, može da studira iz hobija.

Dakle, mi govorimo da nemamo prava da se mešamo u razloge zbog čega neko nije završio fakultet na vreme. Ne možete nama onda reći da mi izmišljamo 1.001 razlog. Mi nikada nismo pitali, na primer, zašto je kolega, Marko Atlagić, koji su njegovi razlozi bili da je magistrirao u 32, a doktorirao u 47. godini. Imao je čovek razloge i tako je završio. Gospodin Martinović, je, na primer, magistrirao u 27. godini, završio je doktorske studije u 35. godini. Dakle, mi ne pitamo zašto je to Martinović uradio mnogo brže, čovek valjda nije imao nikakvih drugih razloga, okolnosti, kolega Atlagić je verovatno imao neke okolnosti koje mu nisu dozvolile da doktorira pre 47. godine. I, mi sad treba da to stavljamo na stub srama? Ne! Kad god ko odluči da završi studije, magistrira, doktorira, to treba i da uradi, a da mu se omogući od strane države.

Ne znam zaista što je koleginica Malušić ovako ljuta, ne znam zašto na taj način nastupa. Mi potpuno trezveno, normalno razgovaramo, iznosimo argumente. Hvala bogu, naši argumenti se razlikuju od vaših, to je valjda logično. Ali, sada pokušava ona da kaže da nije nešto rekla što jeste, rekla je. Ali, sada kada je htela da se odbrani od toga da je rekla da ne mogu biti, kako je rekla, produktivni ljudi koji završe fakultet sa 60 i 65 godina, rekla je to.

Kada joj je pomenut taj njen bivši predsednik stranke i njegovo studiranje, odnosno njegova diploma, koju ni do dan-danas niste ispitali, njegovo javno priznanje da ne zna kako mu se zove teza itd, sve je to nešto što je bilo deo ovog društva, deo ovog sistema. Ali morali ste, kolega Arsiću, vi to dobro znate i uvek ste reagovali, mi nismo radikalna stranka, ne znam da li postoji takva stranka upisana u registar stranaka. Mi smo Srpska radikalna stranka i insistiramo da nas u zvaničnom obraćanju narodni poslanici upravo tako oslovljavaju i to tražimo od predsedavajućih da svaki put reaguju kad se tako nešto kaže, kad se kaže drugačije od toga.

Još nešto, nije se SRS raspala, koleginice Malušić, vidite nas. Kako smo se raspali, evo sedimo ovde. Imamo poslaničku grupu, najveću opozicionu poslaničku grupu. Imamo program koji smo i sad citirali, koji je donet, samo naravno inoviran, vezano za neko vreme koje je prošlo, koji smo doneli kada je stranka formirana. Srpska radikalna stranka je možda bila nečija ideja da se raspadne i da nestane, ali žao mi je, taj koji je bio nosilac te ideje, nema ga nigde osim na Dedinju u vili za 5.000 evra mesečno, koliko košta građane Srbije.

Najpre, da raščistimo, Srpsku radikalnu stanku od osnivanja nije vodio niko osim prof. dr Vojislav Šešelj i stranački organi. Stranački organi su bili i zamenik predsednika i potpredsednici i predsednički kolegijum i Centralna otadžbinska uprava i izvršni organi i izvršni okružni, opštinski i mesni odbori. Dakle, nikada Tomislav Nikolić nije vodio SRS.

Još nešto, dogovorite se vi da li je bio, da li je imao ili nije imao završen taj svoj fakultet, zapravo da li je imao diplomu, fakultet završio nije nikada, to je jasno. Kada se poslednji put kandidovao kao član SRS 2008. godine tražio je od Nataše Jovanović da mu iz Kragujevca donese dokumentaciju, što je normalno, koja je potrebna za kandidovanje, ali joj je rekao da vidi tamo u opštini da mu upišu, da mu je zanimanje narodni poslanik. Pa, su onda ovi tamo ljudi rekli – kuku, kako narodni poslanik. To sada jedan vaš ima takođe upisano. Onda su mu napisali da je on tehničar, jer je to jedino što je pokazao u javnosti, što je pokazao u stranci, jedino zvanje za koje smo mi znali.

E, sada kaže koleginica, ili ko već reče, napravio je veliku stranku, nama naneo štetu. Istina je da je SRS 2008. godine napravljena šteta, velika šteta, da smo se prilično oporavili, oporavljamo se i dalje i uporni smo u provođenju našeg političkog programa, ali SNS nije napravio Tomislav Nikolić. Setite se poslaničke grupe Napred Srbijo, pokradeni mandati SRS, onda podrška Borisa Tadića, Ustavnog suda, Mikija Rakića, Američke ambasade i napraviše tu veliku stranku.

Najpre samo jedna rečenica vezano za ove događaje u Rektoratu.

Vi se nama ovde danima žalite da se tamo dešava nešto nezakonito, da tamo sede neki ljudi, da su zauzeli Rektorat, neki ljudi koji nisu studenti. Očigledno je i kad se vide oni snimci da to jeste tako, ali ne razumemo zašto vi o tome govorite ovde, zašto nadležni organi ne reše taj slučaj? Zašto nadležni organi ne odu i ne naprave trijažu - ko je student može da ostane, ko nije, molim lepo, neka izađe?

Vi onda nama pričate da mi nešto demagoški pričamo. Vi biste da se ne zamerate tom Savezu za Srbiju, kako se oni zovu, i dozvoljavate im da prave takve incidentne situacije i ne činite uslugu ni studentima, ni fakultetima, ni Univerzitetu, ni ministru na kraju krajeva, ali dobro, nadam se da ćete vi to da rešite, pametni ste vi.

Što se tiče ovog predloga zakona, ovog konkretno amandmana i svih amandmana, meni je obrazloženje Vlade zbog čega ne prihvata naše amandmane fascinantno. U jednoj rečenici kaže Vlada – amandman se odbija s obzirom na to da je rešenje u Predlogu zakona celishodnije.

Ja ću sad da vam objasnim da nije celishodnije. Znate li zbog čega? Pre svega zbog činjenice da ćemo istu ovakvu sednicu imati za dve godine i to budite sigurni da će biti tako zato što ovi studenti koje evo i mi smo ovde počeli da zovemo „starim studentima“, studenti koji studiraju duže iz ovih ili onih razloga, neće svi ni po ovom zakonu sada izmenjenom za dve godine ispuniti svoje obaveze i neće završiti fakultete. Sada se kalkuliše da li ih je tri, četiri ili 10 hiljada. Za dve godine će biti pitanje da li ih je hiljadu, dve ili pet hiljada.

Neko je ovde čak rekao, možda neko nikada neće završiti fakultet, ali kada bi ste prihvatili naše amandmane, ministre, ili vi skupštinska većino i kada ne bi bilo ovog krajnjeg roka koji nekoga obavezuje da to započeto završi ove ili one školske godine, onda taj problem više ne bi postojao u društvu ni u obrazovanju, u sistemu obrazovanja. Ne bi postojao. Ko se javi da polaže ispit, javi se, polaže, ko se ne javi nećemo nikoga vući za rukav da mora da završi to što je započeo, ali mi ovim ograničenjima zapravo ugrožavamo ljudska prava i to je ono o čemu bi ovde trebalo da se govori.

Rečeno je ovde i da košta to što će nekome da se omogući da duže studira, pa on plaća to duže studiranje. Ako mislite da je to malo, povećajte školarinu. Mi se zalažemo da redovni studenti studiraju o trošku države, a sada to nije slučaj, ministre. To se kod nas samo kaže „na budžetu je“ i šta? Da, na budžetu je, ne plaća školarinu, sve drugo plaća.

Dakle, to što košta zato što jedan profesor sada mora da se podseti na neki drugi program, ne znam zašto bi to koštalo? On radi za tu platu pa radi. Ovde je bilo govora i o nekim, ne znam, posebnim vežbama koje negde mogu da se pojave pa, ne znam ni ja, nije se valjda ništa rashodovalo po fakultetima. Nije se valjda u hemiji, ako smo mi preuzeli ovaj nikakav bolonjski sistem, nije se u hemiji kao nauci ništa promenilo, bar nismo obavešteni. Verovatno u tim kabinetima sve što je bilo tada, postoji i sada.

Ne znam da li vi uopšte primećujete kroz ovu raspravu, vi ste zapravo potvrdili ono što su neke kolege koji su sada u većinskoj poslaničkoj grupi, a bili su tada u poslaničkoj grupi SRS, zajedno smo se borili protiv uvođenja bolonjskog sistema, ne reda radi, već argumentima.

Mislim da kolega Martinović zna da je tadašnji poslanik DSS, koja je bila nosilac i ovde se i od naših poslanika i od vaših čulo daje DOS uveo bolonjski sistem. Jeste to deo DOS bio, ali to je uvela Vlada Vojislava Koštunice, fina Vlada, najbolja Vlada, tako i sad hoće da je predstave, Vlada Vojislava Koštunice…

(Aleksandar Martinović: Slobodan Vuksanović.)

Slobodan Vuksanović, tako je. Neću da pominjem ime profesora, vašeg kolege, a znate o kome govorim, bio je poslanik, profesor je u Novom Sadu, koji je u našu poslaničku grupu dolazio da nam pomaže da zajedno pišemo amandmane i da nas nagovara da uradimo sve što je moguće da se ne prihvati taj bolonjski sistem.

Dakle, problem je u tome i problem je u tome što ste i vi ministre svesni koliko je to loš način studiranja, ali ne razumemo zašto ne presečete? Zašto ne kažete – nećemo više tako, vraćamo se na tradicionalni način studiranja, pa bi onda rešili ovaj problem o kome je gospodin Martinović govorio, o tri studentska roka itd.

Ovo što je sada, ova papazjanija, to je sve vezano za taj bolonjski način studiranja, koji je katastrofalan, kojeg su se odrekle mnoge zemlje na zapadu, koji ne postoji ni u Bolonji, ali znate, mi volimo sve što nam se ponudi, pa hajde daj, šta god ko kaže, mi ćemo da prihvatimo.

Verujte da bi rešenje mnogih problema bilo na vidiku i bilo moguće kada biste zasukali rukave vi u Ministarstvu i lepo, ne mislim da morate sto posto da prepišete ono što je bilo do "Bolonje", ali da se uredi jedan ozbiljan sistem, u kojem će se poštovati i akademske titule, u kojem će se poštovati i znanje i opšta kultura i nacionalni duh tog obrazovanja i naše pismo i naš jezik. Sve nam to fali.

Znate, to je dotle došlo da vi sada, ljudi sa završenim fakultetima, prosto ne znate šta sa njima da pričate. To su ljudi vrlo niskog nivoa znanja. Ja sad ne želim nikoga da uvredim, ali to je činjenica. Ne želim da uvredim nekoga ako je takav sistem, on ga upisao, studira, čak dobar student, završio u roku, visokim prosekom, ali on nema osnovno znanje stvarnog, pravog, realno akademskog građanina. I mislim da se morate složiti da jeste tako.

Mi to moramo rešavati. To je problem. Nije problem tri, četiri ili pet hiljada studenata o kojima mi raspravljamo dva dana. I nije problem što raspravljamo, ali, kažem vam, njihov problem bi se rešio, i generalno naš problem, na način da im ne dajemo nikakvo ograničenje, pa neka studiraju do mile volje.

Nismo mi ovde, kako nam je rečeno i prebačeno, da smo mi govorili i pronalazili hiljadu i jedan razlog zbog čega neko nije završio fakultet, niti smo rekli da imamo razumevanje za nekoga ako studira 15 ili 20 godina, niti smo rekli da je to dobro, niti smo iznosili koji razlog treba da bude relevantan da se nekome to uvaži, nekome ne uvaži. Ne. Rekli smo - osnovno ljudsko građansko pravo je Ustavom garantovano da svako mora pod istim uslovima da se školuje.

Ne možemo mi zato što je toj Vuksanovićevoj i toj Koštuničinoj vladi palo na pamet 2005. godine da tumbe okrene sve u našem obrazovnom sistemu, da sad neki ljudi koji, eto, hoće sad da završavaju fakultete, kad god su počeli, da mi kažemo - ne možete sad, morate na "Bolonju" ili ne znam na šta. To jednostavno ne može. To ne može pravno, to ne može ustavno. I ovo nije nikakvo obraćanje ni toj grupi studenata.

Rekla sam u nekoj raspravi danas - mi koji mislimo, zapravo i vi koji ćete glasati za ovo, na neki način podržavate, vi dajete mogućnost tim tzv. starim studentima da završe fakultete još za dve godine, a mi samo hoćemo da se i ta granica skine.

Studenti koji redovno studiraju, ako ovo gledaju, reći će - pa, čekaj, što ja redovno studiram kad ovi dozvoljavaju da neko završava fakultet i posle 20 godina? Ali, to nije stvar ni ličnog obraćanja i to nije stvar ni dodvoravanja ni nedodvoravanja. Jednostavno, država mora da vodi računa o ustavnom pravu svakog čoveka, svakog građanina Republike Srbije.

Zašto neko želi da studira? Mi nismo koristili nikakve patetične priče, a dobijali smo svi ta pisma. Javljali su se i slabovidi studenti, bolesni studenti, studenti kojima su umrli članovi porodice koji su ih izdržavali, i oni su sami formirali svoje porodice, pa su morali da se fokusiraju na drugačiji i drugi deo svog života. Mi ništa od toga nismo ovde forsirali i iznosili. Mi smo rekli, čak, da država mora da omogući svakome da završi fakultet, pa makar to radio iz hobija.

Evo, pogledajte internet. Imate našeg čoveka koji je završio fakultet u 88. godini. Eto, htelo mu se, hoće da završi fakultet. Imate primer čoveka, Nemac je u pitanju, iz ultra bogate porodice, nije morao ništa u životu da radi, on je radio kao turistički vodič i još iz hobija završio tri fakulteta. Jel trebala država da mu kaže - šta će ti to? Kao što se ovde čulo - šta će nekom fakultet sa ovoliko ili onoliko godina. Hajde da se pitamo šta će lekarima fakultet sa 24 godine, kad su već dve-tri godine na zavodu za zapošljavanje? To je veći problem. Neko je govorio od poslanika vlasti da treba mi da se zabavimo i tim problemom. To svakako jeste problem.

Niko ne kaže da onaj ko je završio fakultet za 20 godina, da on treba da ima prioritet kod zapošljavanja. To je stvar poslodavca. Da li je neko već radio kod nekog poslodavca i posle 20 godina mu se pojavi sa diplomom, možda je on bio zadovoljan njegovim radnim angažovanjem pa će da kaže - sad ću te plaćati kao diplomiranog, zato što si završio fakultet. Drugi će da kaže, kad mu ovaj pokaže diplomu - šta me briga, tvoja diploma me ne interesuje, ako hoćeš radi ovo što si do sada radio, ako nećeš traži sa tom diplomom posao negde drugde.

Kada smo birali sudije u jednom sazivu, tada smo iznosili konkretne primere i imali ste kandidate za sudije koje je vladajuća većina glasala, koji su studirali devet, 10, 11 ili 12 godina. E, mi smo tada takođe reagovali i rekli da je to neprimereno, da ne može prosto neko ko studira 12 godina, kakve god da su okolnosti u pitanju, on ima dozu neodgovornosti u svom ponašanju. Ko god ima dozu neodgovornosti u svom ponašanju, ne može biti sudija. E, tada su nama poslanici vlasti govorili - kako vi možete tako, to je lična stvar svakoga, možda je duže studirao zato što je bio bolestan, možda zato što se oženio, udao, što su dobili decu, itd. Znači, kad vama trebaju ti argumenti da biste neke pojedinačne slučajeve rešili, onda izlazite s tim argumentima. A kada mi iznosimo te argumente da se reši generalno jedan problem i da nikada više o tome ne raspravljamo, vi onda kažete da smo mi populisti i ne znam šta.

Ja vas pitam, kad budemo za dve godine ovde raspravljali o tome i kada vam budemo citirali ono što ste danas govorili, koji budete ovde, da li će vam biti neprijatno? Nemojte, ljudi, i sada smo se prisetili, mi koji smo duže u Narodnoj skupštini, vidite kako se često prisetimo šta je neko nekada govorio. Možemo i sad, i bez gledanja, da citiramo mnoge kolege. To će se desiti i posle ovoga.

Zato nije dobro što niste prihvatili naše amandmane, jer nikome ništa, što je najgore, nikome ništa u državi Srbiji loše ne bi bilo da se ovi amandmani prihvate. Nikome apsolutno ništa loše niti lošije ne bi bilo od onoga što je sada.

Moram zaista da prokomentarišem nekoliko rasprava koje su bile u onom prethodnom delu, pre nego što je Arsić naglo prekinuo raspravu. Jedan kolega je rekao da ovo što neko studira tako dugo je između ostalog posledica činjenice da su Srbi aljkavi i nemarni. To je neprimereno. Moguće da među ovim studentima koji nisu završili fakultete ni za 10, 12, 15 godina ima i aljkavih i nemarnih, ali ne može se reći da smo mi kao narod takav, prosto ne ide da se to kaže.

Pre nego što zaokružim ovu priču vezano za ovo, ministre, za vas konkretno pitanje. Kada smo u načelnoj raspravi govorili, vi ste pomenuli nekako, ali nisam sigurna da sam vas dobro čula - da li ostaje stav da ćete vi, kao ministarstvo, dati preporuku fakultetima da i ovi "bolonjci" ne moraju da se reupisuju ili šta je već u pitanju? Dobro je da to potvrdite i ti ljudi da znaju da je to tako.

Ovde je danas rečeno da je vas neko napadao. Ne znam da li je to bilo po nekim medijima. Nešto nisam primetila zato što ste kao rekli da nećete, pa sad hoćete ovo da podržite. Mi iz SRS vas na tu temu nismo napadali. Mi smo samo izneli činjenicu da ste vi tog 12. avgusta rekli da ni slučajno ovo neće da se desi, a u međuvremenu se desilo.

E, pa, mi ćemo na isti način razgovarati i sa kolegama koji sada kažu da je dve godine kapa, kraj, nema dalje, kad budu za dve godine morali ponovo da raspravljaju o tome. Onda će opet neko da kaže – sad ćemo jednu godinu, dve, tri ili ne znam koliko.

Mi vas, dakle, pozivamo, još nije kasno, prihvatite ovaj amandman Nataše Jovanović, jedinstven je, jer on obuhvata ceo član koji se zapravo menja i da rešimo problem tih studenata, što se tiče nas, Narodne skupštine, vas Ministarstva, države, univerziteta, a da li će oni i dokle će studirati, njihova volja.

Zaista se ovde čulo, pošto je povod bio amandman koji sam ja podnela i kolega je pomenuo to, ali ovde su se zaista čule neke, u najmanju ruku, čudne stvari.

Prvo, moguće je da nemamo prave podatke. Kaže kolega da su ovi ljudi koji nisu završili fakultet u roku ljudi bez prihoda. A kako mi to znamo? Kako mi znamo da su to ljudi bez prihoda. Možda imaju 20 godina radnog staža, možda rade, možda imaju privatne firme, možda se bave poljoprivredom na roditeljskom imanju. Kako mi znamo i mi ih osuđujemo zato što su oni ljudi bez prihoda? Pa nažalost mi imamo još uvek dosta nezaposlenih, visokoobrazovanih ljudi na tržištu rada koji su ne svojom voljom, ljudi bez prihoda, a završili fakultete i to na vreme i sa dobrim prosekom.

Kolega je takođe rekao da ti ljudi koji nisu još završili fakultete nisu korisni članovi društva. To je uvredljivo. Da li to znači da bilo ko, ko nije završio fakultet, nije koristan član društva? Jeste, na svoj način, na neki drugi način. Nije sama diploma dokaz da je neko koristan član društva. Ne znam odakle potreba da se ti za nas potpuno anonimni ljudi na tako neki uvredljiv način da im se ophodimo.

Kaže da su to izdržavana lica? Kako mi znamo da su oni izdržavana lica? Pa verovatno su dok su bili izdržavana lica, dok su mame i tate plaćanje, oni učili, pa onda odjednom mame i tate nisu mogli više da plaćaju i onda oni više nisu izdržavana lica već se sami izdržavaju, izdržavaju svoje porodice. Možda su neke totalne bitange koje sede tamo ispred onih prodavnica ili piju ili kockaju ili ne znam, ali nije to tema ni naše rasprave, niti ovog Predloga zakona.

Kaže da troše pare svojih roditelja, pa vo imja Oca, hoćemo mi odavde da upravljamo parama nečijih roditelja? Kakva je to primedba, troše pare svojih roditelja? Roditelji su možda neki koji hoće da budu žrtva svoje dece, slagali su pare ceo život i kaže evo ti sine, ćerko, studiraj dok ne završiš, makar to bilo 50 godina, ja ću sve da finansiram. I nama je to problem? Neverovatno.

Ovo je amandman na član 2, naravno razlikuje se od sledećeg amandmana, ali mi pokušavamo, još jedanput da skrenemo pažnju i javnosti i ministru i poslanicima, koji će vrlo brzo glasati, za ovaj predlog zakona, da se još jedanput sagledaju ovi naši amandmani, pogotovo, ponavljam, ovaj jedan dovoljno je da se usvoji ovaj jedan amandman koji je podnela Nataša Jovanović ili pojedinačno ovi ostali koji, u suštini su sadržani u ovom njenom amandmanu, zato što, niste nas ubedili da postoji razlog, zbog čega treba da se ovaj zakon oroči, odnosno ograniči studiranje još na dve godine.

Niste nam, niko nam od vas nije dao odgovor na pitanje, šta će se desiti, danas ne znamo koliko ima takvih studenata. Evo, neka je pet hiljada, niko nam nije dao odgovor na pitanje, šta će biti za dve godine, kada ih bude 500. Kako ćete tada, kako će tada neko objasniti, tim ljudima koji tada budu želeli da im se produži rok i da neko tada kaže, sada uzimamo makaze, sada sečemo, nema dalje? Šta će vam tada biti pravni osnov, šta će vam biti ljudski osnov, šta će biti motiv, šta će biti suvislo obrazloženje, da nekome kažete, pre dve godine su nam neka grupa ljudi bili simpatični, pa smo zbog njih doneli, produžili rok na dve godine, a vi sada što niste u tom roku razvršili, vi nam niste simpatični, pa vas ostavljamo sa ne završenim fakultetima, odnosno ne dajemo vam šansu da završite.

Ne može tako da se radi, mi zaista govorimo krajnje principijelno, niti ima razloga da navijamo za te studente, iz bilo kog razloga, niti imamo motiv bilo kakav, jednostavno principijelno nastupamo i principijelno kažemo da država i univerzitet mora svakom omogućiti da studira koliko god želi, po programu koji je važio u momentu kada je taj neko upisao fakultet. Tu nemate, niko od vas nama nije dao argument, odnosno protiv argument, na ovo što mi tvrdimo.

Mi, ponavljam, niti mi govorimo, ovaj nije završio fakultet iz ovog razloga, onaj iz onog, njegova stvar, mi nemamo pravo, niko nema pravo da se nekome meša u to zbog čega studira ovoliko ili onoliko. Ako neko studira neprimereno dug rok, studije plaća naravno, pa valjda će nekome biti kriterijum kada bude tamo zapošljavao, valjda će mu biti kriterijum i dužina studiranja. Možda hoće, možda neće.

Ponavljamo, može neko da studira iz hobija, svestan da nikada neće raditi u struci, radi posao koji nema veze sa fakultetom koji je u mladosti upisao, a želi u nekim poznim godinama da ga završi. Vi nama niste dali argument da kažete, da mi nismo u pravu i da naš amandman i naše amandmane ne treba prihvatiti. Argument nije da je Predlog zakona celishodniji. Znate šta znači celishodno ili ne celishodno. Suprotno, naš amandman je celishodniji ako ništa za svaki slučaj, za ne daj bože.

Dakle, ako svi ti ljudi završe započete fakultete za godinu dana, za pola godine, maksimalno za dve godine, onda to što mi nismo stavili ograničenje neće imati nikakvog, niti će živeti niti će imati ikakve pravne posledice. Ali, ako ne završe biće ozbiljnih pravnih posledica zato što ćete morati ili ponovo raditi ovo ili kršiti Ustav, pa će neko da se obrati Ustavnom sudu, pa će onaj koji bude tada odgovoran zato što nekome nije omogućio da završi fakultet, pa će onda Ustavni sud da reaguje, pa će onda biti cela igranka u državi oko nečega oko čega ne treba da bude. Imamo mnogo problema i u obrazovanju, i vi se ministre slažete sa tim, koje treba da rešavamo, vi da nam predlažete zakone, mi da sugerišemo rešavanje na ovaj ili onaj način, ali ono što ne treba da bude problem, vi pravite problem. Od nečega što je, da kažem, vi ste na korak, evo, hoćete produžavate to studiranje tim tzv. starim studentima za dve godine.

Znači, učinili ste taj korak, dajte samo još koraknite malo i kažite prihvatamo amandman SRS i taj rok od dve godine brišemo. Ponavljam, možda neće biti uopšte potrebe da se o ovome razmišlja za dve godine, ali će biti problem ako bude bilo potrebe, pa makar ostao i jedan jedini student koji je započeo, a nije završio fakultet.

To je to i to morate da rešite, bolje sada nego ponovo za dve godine. Hvala vam

Hvala.

Ovo što smo malo pre čuli od gospođe Tomić zaista je rasprava koja je u okviru onoga što su stavovi njene stranke i sa tim svakako ne treba polemisati. Svako ima pravo da po svakoj tački dnevnog reda, zapravo ima obavezu, da iznosi pre svega stavove svoje stranke, da se obraća javnosti i mi srpski radikali se uvek zalažemo za potpunu širinu u raspravi. Nikada nam ne smeta ako narodni poslanik izađe iz teme, kako neki vole da kažu. Ali, čini mi se da je gospođa Tomić, odnosno da ste vi prekršili član 106. tačka 1. stav 1, zato što niste gospođu Tomić opomenuli da je na dnevnom redu Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora broj taj i taj, itd, između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Dakle, deo njene rasprave nije imao veze sa ovim, jer ovo nema veze ni sa povećanjem plata, ni sa povećanjem penzija, a i te kako ima veze sa funkcionisanjem ministarstva na čijem čelu je Zorana Mihajlović, i te kako ima veze sa "Behtelom", sa tim ugovorom, sa tom velikom prevarom i pljačkom državnog budžeta i onda nekako nije logično da neko malo pre interveniše i skreće pažnju narodnom poslaniku koji govori o tome da je izašao iz teme, zato što nečije fine uši ne žele da čuju istinu, a onda, pet minuta posle toga, počinje da govori i izađe apsolutno iz teme već posle, pratila sam, sedme minute svog govora. Hvala.

Hvala na razumevanju, gospodine Marinkoviću, što dozvoljavate da se kroz povredu Poslovnika zapravo replicira drugom poslaniku i mi ćemo to naravno koristiti, vašu današnju dobru volju.

O članu 27. govorim. Zaista, da li da se čovek smeje ili kako da reaguje da neko ko priča o ovom autentičnom tumačenju, ni jednom rečju ne pomene ni naslov te tačke, nego priča o Đilasu, o Obradoviću, o Vuku Jeremiću, o upadu tamo – ovamo itd. I takav neko se javi posle i kaže da Zorana Mihajlović nije na dnevnom redu.

Sve što je vezano za to ministarstvo i za taj deo posla, jeste Zorana Mihajlović.

Jeste istina da kada smo mi od oktobra prošle godine upozoravali javnost, pre svega, i sve vas pa ste vi svi zajedno skakali da reagujete, da branite Zoranu Mihajlović, kada smo govorili da će uzeti 300 miliona evra zato što će posao dobiti „Behtel“, onda Zorana Mihajlović kaže – vi radikali, da nije mene ne bi imali o čemu da pričate, vi izmišljate, to nije tačno, to se neće desiti. Vređala nas na sve moguće načine, predsedavajući to s pažnjom slušali i verovatno delili njeno mišljenje.

Sad zato samo što mi pitamo zašto, šta sad kažete na to da se pre 12 dana pojavila vest da je „Behtel“ zaista dobio taj posao, zaista po toj ceni koju smo mi obelodanili javnosti u oktobru prošle godine? Šta vas tu boli? Ili ćutite, kažite – ovi su u pravu; nećete to javno da priznate, ali bar ćutite, nemojte i dalje da branite neodbranjivo.

Nama ne smetaju vaše rasprave o čemu god hoćete da pričate, ali malo realnosti unesite u to. Hvala.

Član 32. Što reče koleginica, mogao bi i bilo koji drugi, ali hvali se koleginica da se grade auto-putevi. Naravno, nama ne smeta što se grade auto-putevi, ali nam smeta, recimo, što je u Grdelici posle drugog dana auto-put pukao.

Smeta nam što je ovaj auto-put, ova deonica poslednja koja je otvorena, zaista svi koji su prolazili kažu odličan auto-put, ali nama smeta zašto je garantni rok za auto-put samo dve godine, jer sad veš mašinu ako kupujete garancija je pet godina.

Smeta nam što deo Moravskog koridora od Preljine ka Požegi planira da se gradi bez građevinske dozvole, bez ekspropracije jednog jedinog metra kvadratnog zemljišta kuda taj auto-put prolazi. Nama smetaju te konkretne stvari. Zapravo, mi skrećemo pažnju na njih.

Koleginica se zove Ljiljana i ako neko podržava sve što ona kaže i tako dalje, normalno je da kažemo - oni Ljiljanini. Eto, tako u žargonu. Tako isto oni koji podržavaju Skota, normalno je da se kaže - oni Skotovi.

Ne razumem, nije to, zaista, ne morate me prekidati, zaista, nisam mislila ništa loše, nego samo ono što …

(Predsedavajući: Nisam ni mislio da vas prekinem. On nije Skot, on je Skat.)

Ne, ne, nije, nego Skot. Nije bitno.

Ali, nema razloga da se na taj način interveniše i onda kaže ta ista koleginica, koja brani ne znam ni ja koga i od koga, kaže, a misli na poslanike SRS, da je neko čitao, trebalo bi da nauči itd.

Pa, vi možete nama da kažete šta god hoćete, osim ne možete da nam kažete da smo Skotovi i ne možete da nam kažete da ne čitamo i ne možete da nam kažete da nešto ne znamo. Možete da se ne složite politički sa tim, ali ja evo sada čikam sve poslanike koji će glasati za ovo autentično tumačenje, evo, novinari kada izađu, neka ih pitaju na prepad, neka kažu naslov tačno tačke dnevnog reda o kojoj pričam. Hvala.

Navikli smo mi srpski radikali da nam politički neistomišljenici govore raznorazne stvari i da smo ovakvi, da smo onakvi, ali postoji nešto što je za nas velika uvreda i zato reklamiram član 107.

Nikada niko srpske radikale i nikoga od nas ne može povezivati sa nikakvim šatorima, sa nikakvim građanskim protestima, sa nikakvim nasilnim rušenjem vlasti. Među vama, gospodo, sede oni koji su rušili 5. oktobra. Nedopustivo je, dakle, možete da kažete da smo najgori, možete da kažete da smo ludi, glupi, šta god hoćete, ali ne možete da nam kažete da smo ikada bili za bilo kakav način, osim onoga što je demokratski, za borbu protiv bilo koje vlasti, bilo kojeg režima.

Mi kažemo da srpski radikali će se boriti na izborima i uvek to kažemo. Uvek priznajemo izborni rezultat, stavimo primedbe, ako imamo konkretne obratimo se Ustavnom sudu koji je uglavnom uvek u ulozi zaštitnika režima, ali kako god. Mi smo izrazito demokratska stranka i to ne može niko da negira, jer to jeste istina, a to ko je bio pod šatorima, ko je sedeo na stiroporu, ko je učestvovao, kažem, u paljenju Skupštine itd, pa je sada deo vladajuće većine, to vi vidite između vas. Nas u tako nešto ne mešajte.

Možemo mi vama pojedinačno da se ne dopadamo, možemo kao stranka da vam se ne dopadamo, možete da imate ovakve ili onakve primedbe na našu raspravu, kao i mi vama uostalom, i to jeste demokratski, i to jeste legitimno i takvu borbu uvek prihvatamo. Nemojte molim vas da nam pripisujete nešto što nikada nije moglo ići uz ime SRS.

Povreda člana 27. Naravno, koristiću je kao repliku, kao i kolega malopre. Vama hvala što to dozvoljavate, to je baš lepo.

Zato što sam htela sad. Ne znam u čemu je problem.