Čudno obrazloženje zašto se amandman ne prihvata, a član 4. na koji smo intervenisali amandmanom, govori o tome koji su predmeti opšte upotrebe, odnosno grupe tih predmeta, između ostalog, to su i kozmetički proizvodi. Mi smo predložili da se kaže da je to i ambalaža za pakovanje ovih proizvoda, i sad Ministarstvo kaže da ne mogu to prihvatiti iz razloga što je naziv ove grupe predmeta opšte upotrebe usaglašen sa nekim relevantnim propisom EU, na šta se mi ježimo čim nam preporučuje EU, opasno je po život, verujte, ali dodajete dalje. Ambalaža za sve grupe predmeta opšte upotrebe je predmet uređenja podzakonskog akta, koji uređuje oblast materijala i predmeta u kontaktu sa hranom, uključujući i proizvode namenjene odojčadi i deci mlađoj od tri godine za olakšavanje hranjena i sisanja, umirivanja, spavanja i ambalaža.

Dakle, ovaj deo se odnosi na amandman kolege Srete Perića, o kojem je on malo pre govorio, ali dobro, može to da bude i tehnička greška ali dobro. Suština je da je trebalo prihvatiti ovaj amandman i da, svakako, ambalaža kozmetičkih proizvoda treba da bude u kategoriji predmeta opšte upotrebe i da to bude regulisano zakonom.

Podzakonski akti treba da postoje i to nije sporno, ali podzakonski akti nemaju širu upotrebu. Znate, podzakonski akt je konkretno za neku grupu ljudi koja radi na primeni ovog zakona, a zakon je nešto što je, da kažem, više dostupno svakom

zainteresovanom građaninu, lakše će doći do toga da vidi šta neki zakon propisuje, na koji način propisuje, dok za podzakonske akte to baš i nije tako.

Inače, mi mislimo da i ovom zakonu treba posvetiti, odnosnu materiji koju obuhvata ovaj zakon treba posvetiti dužnu pažnju, pogotovo kada su u pitanju kozmetički proizvodi i kada su u pitanju igračke, kada su u pitanju, dečija igrališta, kada su u pitanju dečije igraonice, znate da se tamo sve i svašta stavlja za igračke, onaj ko organizuje dečije rođendane u igračnicama ili onaj ko organizuje igranje dece na dečijim igralištima gleda samo da prođe što jeftinije, ne vodi računa o kvalitetu, ne vodu računa o zdravlju dece, što je najvažnije, mi malo, malo pročitamo u medijima da je neka od igračaka ili njena ambalaža da nisu baš zdravi, da su kancerogeni, ovakvi, onakvi, naravno, ne verujemo u sve ono što pročitamo u medijima, ali vama kao ljudima od struke i nadležnim za ovo, na kraju krajeva, preporučujemo samo više kontrole i više obazrivosti. Hvala.

Ovaj amandman je svakako trebalo prihvatiti zato što predstavlja više pravno-tehničku redakciju i malo daje šire objašnjenje od samog predloga, ali pošto su u pitanju izmene i dopune ovog zakona, izneću principijelan stav.

Ovo je veoma ozbiljan zakon i veoma ozbiljna tema. Stav SRS je da ovo treba da uredite kao jedan poseban predlog kao što smo imali ona dva prethodna zakona, da bude sveobuhvatan i da ozbiljno raspravljamo od člana do člana o tom vašem novom predlogu, jer menjanjem nekoliko članova neće se rešiti problemi koji postoje u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci. Taj problem je generalno prisutan u Srbiji. Mi smo govorili čak i o potpredsedniku Vlade Rasimu Ljajiću i njegovoj umešanosti u proizvodnju i distribuciju droge i ljudi koji su povezani s njim itd. Jednostavno, mislimo je ovo tema kojoj mora biti posvećena puna pažnja i ministarstva i Narodne skupštine.

Vi ste ovde pokušali ovim malim sitnim izmenama nešto kao to da dovedete u red, a pretpostavljam da je i vama jasno da ovim problem nije rešen. Očekujemo da će se vaši saradnici potruditi i da ćete nam predložiti jedan sveobuhvatan predlog ovog zakona i da ćemo onda detaljno i precizno govoriti o njemu. Hvala.

Amandmani SRS na Predlog ovog zakona su, zapravo, naš odnos prema neodgovornom odnosu vlasti prema građanima Srbije, u ovom slučaju prema poljoprivrednicima. Kada kažem neodgovoran odnos, onda mislim i na skupštinsku većinu i na Vladu Republike Srbije.

Nebojša Stefanović je pre dvadesetak dana rekao da će Vlada predložiti ovakve izmene zakona o kojima mi danas govorimo zato što su medijski bili mnogo napadani, jer su tražili da se traktori i traktorski priključci registruju svake godine i, zamislite, taj zakon je donet prošle godine i tada nisu znali u kakvom su stanju i naši seljaci i putevi kojima voze svoje mašine, što je osnovni razlog zbog čega su njihova vozila neispravna, onda Nebojša Stefanović zaboravi da to stavi na dnevni red i mi imamo onda neverovatnu stvar da narodni poslanik podnosi ovaj predlog.

Naravno, svaki poslanik ima pravo, ali mi smo u utorak ujutru dobili ovaj predlog zakona da bi se o njemu u sredu ujutru već raspravljalo i da bi mi sada izvlačili ovaj zakon i stavljali ove amandmane na sam početak sednice da bi se poštovao rok da zakon koji ste prošle godine doneli, odnosno taj deo zakona zapravo ne važi. Dakle, neodgovorno, neozbiljno, kao što smo i juče slušali ministra poljoprivrede, kada se ovde seirili sami sa sobom, kako čovek ispriča kako malinarima nema nameru da pomogne, jer država to ne može, kako će se doneti zakon, ali nema veze, to kada prođu maline i šljive, pa će onda da predloži neki zakon koji će im biti od pomoći, pa će onda, ali tek za dve godine, da reši problem protivgradni koji postoji u celoj Srbiji, pa onda otprilike – malinari su krivi zato što su im mali posedi zato što se duplirao broj onih koji se bave malinama itd.

Dakle, odnos vlasti prema seljaku je ispod svakog nivoa i mi upravo kroz izmene ovog zakona želimo da skrenemo pažnju na to. Hvala.

Izgleda da je Marija Obradović bila skoro na nekom terenu za golf, a na terenu sa seljacima sigurno nije.

Kaže - skromni su nam amandmani, skromna su nam obrazloženja. A ona neskromna ovde priča, ona, ja, njen zakon. Ovo je predlog Vlade Republike Srbije. Ona je samo, eto, kao predsednik Odbora izabrana, ali zamislite koliko je njeno znanje skromno. Šest članova zakona menja, jedan joj nije dobar pa je nagovorila koleginicu iz poslaničke grupe da podnese amandman da to menja. Toliko o njenom znanju, o njenoj širini.

Znate najlakše je, ovo što govori Marija Obradović nisu argumenti. Najlakše je reći - vi ste skromni, vi ste loši, vi ste majmuni itd, sve ono što je njen rečnik, a u suština ona pokazuje da niti zna šta je posao narodnog poslanika, niti zna šta je nadležnost Vlade.

Ona prati rokove? Pa ako prati rokove onda bi trebalo da zna da ovo nije jedini zakon koji smo mi menjali zbog rokova, nego vi ne znate, vaša Vlada ne zna da radi. Da su oni ozbiljni i da ste vi ozbiljni da možete da ih podučite, s obzirom da svaki treći mesec menjate zakone, onda bi rekli tamo vašim ministrima, u svakom ministarstvu zaposlite po jednog pravnika koji će samo pratiti rokove, jer toliko često menjate zakone da ne stižu oni u Vladi da ih isprate, i onda mi ovde zbog toga moramo da kršimo Poslovnik.

Naravno, šta Marija Obradović zna o Poslovniku, šta ona uopšte zna o radu Narodne skupštine? Žena se prošeta s vremena na vreme kroz ovu salu, ovo je valjda treći ili pet put da je uopšte nešto govorila i ona će da govori o amandmanima SRS.

(Aleksandar Marković: Alo!)

(Vladimir Orlić: Vlado, interveniši ili ćemo mi.)

Sa „alo“ se ne dobacuje, kolega. Možete da se javite po amandmanu, pa možda ćete vi da kažete neki argument za razliku od Marije Obradović, koja…

U naredna dva i po minuta u okviru replike reći ću sledeće. Ne znam tačno šta znači „sabotirati ideju“, verovatno ne zna ni kolega koji je to malo pre govorio i sada demagoški pokušavaju da stave nama, srpskim radikalima, da smo mi protiv seljaka. Ne, nismo. Vi ste protiv seljaka.

Vi ste pre samo godinu dana doneli zakon gde ste tražili da seljaci moraju svake godine da registruju traktore i priključne mašine. Vi ste to doneli, pre godinu dana i onda kažete – trebalo vam je godinu dana da shvatite da to nije u redu. Zašto? Zato što su mediji počeli da bruje o tome, zato što su ljudi počelu da vas prozivaju.

Kaže kolega Orlić – Marija Obradović se razume u to. Ne znam u šta? U traktor? Motokultivator? U šta se to ona razume? U ovaj zakon očigledno ne i nije ova nikakva uvreda, gospodine Marinkoviću, nego činjenica, kao što je za Mariju Obradović činjenica da su naši amandmani skromni i obrazloženje skromno. To ona misli i neka misli, nemamo mi ništa protiv. Mi samo tražimo argumente, između ostalog na ovo što je ona rekla u petak. Kaže – očigledno se pokazalo da ovih godinu dana nije bio dovoljan rok da se naše društvo prilagodi novim standardima na kojima insistiramo itd.

Ko da se prilagodi? Da li je ona svesna šta je rekla u ovoj rečenici? Da bi se društvo prilagodilo, da bi se traktori registrovali svake godine, onda Marija Obradović, koja se u to razume, i njena vlast, i vaša vlast, treba da obezbedi kolske puteve, treba da obezbedi normalnu komunikaciju seljacima, da ne voze preko džomba nego da normalno mogu da dođu do njive, da normalno mogu da dođu do imanja, da normalno mogu da obrađuju svoje površine, a ne da sve to nemaju i onda ćemo im samo uvesti evropski standard, a ne damo im povoljne kredite da mogu da kupe traktore.

Hajde da se dogovorimo, gospodine Marinkoviću, da od ovog momenta poštujete član 27.

Razumem ja da vi imate veliku potrebu da se dodvoravate naprednjacima, zato što vaša stranka neće biti na njihovoj listi za sledeće izbore, pa možda vi lično hoćete. Ali, pogrešnom ste se obratili. Nije Marija Obradović taj faktor. Ona ovako i skače, zato što joj je Vučić pre neki dan rekao da mu ona više neće biti potpredsednik, ono kad je pravio trijažu u stranci. Ali, to je, naravno, njihova stvar.

Kaže Marija Obradović da ona ovde govori ispred SNS. Ja ovde ne vidim SNS. Vidim poslanike ili valjda stranku u ime koje se govori. Ali, sad nemamo vremena još da je učimo i jezik, ona je bila samo spiker, čitala je što joj je već napisano, pa onda tu nije ni mogla da greši.

Dakle, ako Marija Obradović, ako bilo koji narodni poslanik po nekom amandmanu govori dva i po minuta, onda to mora isto to vreme da se omogući i u replici, i u povredi Poslovnika. Mi se ne zalažemo za skraćivanje vremena. Naprotiv. Da se mi pitamo i da mi donosimo ovaj Poslovnik, ne bi bilo ograničenja uopšte u komunikaciji između narodnih poslanika ili narodnih poslanika i predstavnika Vlade. Mi mislimo da tu treba da bude potpuna demokratija, da tu bude zaista prava rasprava, ali vi to nećete. E, ako nećete, onda ne možete da vežbate na nama, srpskim radikalima.

Ništa protiv nemam, bilo kome od naprednjaka dajte sedam minuta po amandmanu, reč nećemo reći. Ali, u replici po tom istom amandmanu tražimo sedam minuta. Samo to od vas tražimo.

A kažem vam, vi vidite, nisam sigurna da uopšte u poslaničkoj grupi postoji neko preko koga možete to da završite. Izađite iz ove sale malo. Hvala.

Fascinirana sam ovim malopređašnjim komentarom i baš sam se i javila da ishvalim kolegu. Doduše, nisam sigurna da on tačno zna šta je govorio i koliko veze ima sa onim što je na dnevnom redu, ali dobro, oprašta mu se, mlad je, naučiće.

Skretati pažnju sa onoga o čemu mi srpski radikali govorimo, i to na ovako drzak i bezobrazan način, je neprimereno. Možda ste mogli da mu skrenete pažnju, jer je rekao bar sedam uvredljivih izraza u toku ova svoja dva minuta i 30 sekundi. Ali, dobro, svakome na čast ono što kaže.

Ali, ono što mi želimo da naglasimo, SNS, Vlada Republike Srbije, juče je ministar Nedimović sa ovog mesta, kada se obraćao delu glavnog odbora naprednjaka, ovde ste samo vi sedeli juče i ćaskali sa Vladom, jasno i precizno rekao, i još onako šeretski smejao se celo vreme, valjda misli što ste samo vi tu bili između sebe, da se to ne vidi u medijima, da on nema nameru da pomaže malinarima, da je njihova stvar i njihov problem što se bave malinama, da on jeste razmišljao i da će biti donet neki zakon, ali tamo negde u toku godine ili krajem godine, dok prođu i maline i višnje i šljive i sve, onda će on možda doneti neki zakon ako bude neka predizborna kampanja, pa će onda predložiti zakon.

On je precizno rekao da dve godine još neće država pomagati u protivgradnoj zaštiti, a jednog dana će to biti pa na dugme, pa na senzore, pa na sponzore, pa šta je sve tu ispričao, ali tek za dve godine. Šta će biti za dve godine, ko zna?

Dakle, SNS i Vlada SNS ne vodi računa o srpskom seljaku i srpski seljaci to znaju. Znam ja sad da će biti u replici – a za koga glasaju itd. Nema veze za koga glasaju, mi poštujemo svaki i svačiji glas, ali seljaci znaju po kakvim putevima voze traktore, znaju da nemaju kredite povoljne da kupe traktore, znaju da nemaju nikakvih uslova za prodaju svojih proizvoda, znaju da su prepušteni sami sebi.

Dakle, niko nije rekao, niko iz SRS nije rekao da nije važno ko za koga glasa, već smo rekli da poštujemo svaki glas. Naravno, jasno nam je da ljudi kad glasaju imaju pravo i da pogreše, pa onda i u okviru onih 25% što je glasalo, pa se onda to nekom matematikom pretvori u 50 i nešto %, imaju pravo da pogreše. Nije suština u tome. To smo hteli da kažemo. Mi ne pričamo samo radi glasova, mi pričamo zbog iskrene brige za svaki segment ovog društva, pa i za seljake. Mi o tome govorimo stalno i mi o tome istinski brinemo.

Mi imamo na dnevnom redu, ali nismo mi Marija Obradović, pa ne može još mimo Poslovnika da dođe na dnevni red naš predlog zakona. Mi imamo predlog dnevnog reda za podsticanje u poljoprivredi. Imamo na dnevnom redu taj Predlog zakona. Što ne glasate da se stavi na dnevni red da raspravljamo o njemu? Ne, vas to ne zanima. Vas ne zanima, da vas zanima onda prvo što biste uradili, onda biste, gospodo, tražili razrešenje ili smenu Nebojše Stefanovića. On je pre godinu dana rekao da seljaci moraju da traktore jedanput godišnje registruju. Vi ste glasali za to. Svi vi. I, posle godinu dana ustanovite da je to bila greška.

Šta ćete sa onima koji su u međuvremenu morali da registruju? Ne ističu sve registracije istog dana. Šta ćete sa tim ljudima? Hoćete li im vraćati pare? Dajte jednom recite konačno kad ćete po selima uraditi te pristupne puteve do atara, kad ćete stvarno da uredite da malinarima ne budu gazde hladnjačari koji su vaši ljudi. Hoćete li da vam nabrajam sada hladnjačare koji su vaši funkcioneri? Hoćete li to da nabrajamo?

Vi dobro znate da mi sve to znamo, a znaju i ljudi na terenu i znaju i svi seljaci koju muku muče i kakvu ste im vi muku natovarili.

Dobro Orlić kaže da mi ništa nismo razumeli, da mi ništa ne znamo, da ne znamo šta da predlažemo. Orlić kaže da smo mi glupi. Kada on to misli, onda to svakako ima ozbiljnog značaja, ali Orlić je bezobrazan, Orlić je drzak, vi dozvoljavate da krši Poslovnik i vređa narodne poslanike i neka on ne brine brigu o našem cenzusu. Mi se nikada politikom nismo bavili zbog cenzusa i samo zbog trenutnog političkog momenta. Mi srpski radikali znamo da se ideologija ne meri cenzusom. Orlić to ne zna. Mislio je da zna svega tri dana, pa se predomislio, ali sve to nema veze sa onim što je tema.

Tema je nebriga sadašnje vlasti o seljacima. Tema je korupcija u okviru hladnjačara koji počinju već da zadaju muku malinarima. Tema je što Vlada samo priča, a ništa ne radi u interesu srpskog seljaka. Tema je što srpski seljak ne može da kupuje traktore i priključne mašine uz određene subvencije. Tema je što vi nećete da stavite na dnevni red predlog SRS, Predlog zakona o subvencijama srpskom seljaku. Tema je što srpski seljak uništava svoj traktor tako što ga vozi džombavim putevima, jer vlast, i opštinska i republička, neće ništa da uradi po tom pitanju. Tema je što ministar poljoprivrede ovde juče priča da ga ne zanimaju problemi koji slede sada kada krene otkup malina. Tema je što je njegov problem što se mnogo ljudi bavi malinama, što je ove godine duplo povećana površina … (Isključen mikrofon.)

Član 106. dokle god hoću dokle god ima članova Poslovnika, dokle god kršite Poslovnik dotle ćemo se javljati.

Prosto je neverovatno da ja moram da intervenišem. Doduše, potpredsednik sam, mogla bih tu bolje od vas ovo da radim.
Dakle, umesto da vi intervenišete i da kažete da poslanik ima pravo po Poslovniku da interveniše kad god hoće, vi puštate da neko odande histeriše – dokle više.
Žena je danas slučajno svratila u Skupštinu i njoj se već ide negde, šeta joj se. Može slobodno, što se nas tiče. Čak nećemo praviti problem što nema predstavnika predlagača. Ona ionako to nije u pravom smislu.
Niste mi dali repliku kada sam molila samo za jednu rečenicu, da kolegi Orliću kažem kada je rekao u svom prvom obraćanju…

Moram.

Ukazujem da je trebalo da dobijem repliku po članu 106. zato što on …

Ma šta – hvala? Šta bre hvala? (Isključen mikrofon.)