Član 27. je u pitanju.

Nije namera da ovu diskusiju razvodnjavamo i da idemo iz teme, ali zaista moram da vam skrenem pažnju gospodine Marinkoviću, da kada čitate ko je podneo amandmane morate da pročitate ko je podneo amandmane. Kažete Aleksandar Martinović i poslanici SRS.

Mi nemamo ni jedan amandman kao poslanička grupa potpisan. To jesu sve amandmani SRS, to jesu sve amandmani naše poslaničke grupe, to jesu sve stavovi SRS, ali morate da odvojite vreme da pročitate pojedinačno. Niste rekli, mogli ste da kažete SNS i SRS, pa da se nagađa je li Martinović ili neko drugi.

Dakle, jednostavno vi znate da mi vodimo računa o tim formalnostima i da skrećemo pažnju uvek kada ima potrebe za tim, dakle bez namere da zakeramo, narodski rečeno, jednostavno vas samo molim da pročitate onako kako vam piše u sinopsisu. Hvala.

Član 107. Trebalo je da reagujete, ovo je bilo zaista vređanje dostojanstva Narodne skupštine.

Istina, možda kolega Arsić želi da vrati usluge mnogobrojnih besplatnih predavanja koje je dobijao kod nas i od nas, ali ovo zaista je ne primereno. On ne zna odgovor na pitanje i onda sada će on nekome da drži predavanje. Pa, ne treba da drži predavanje, samo neka odgovori na pitanja, kako se naplaćuje boravišna taksa? Ko to garantuje da se svaki gost, recimo u Vrnjačkoj banji da se prijavljuje? Evo, tvrdimo da nije tako.

Dakle, mi govorimo o onome što je zaista tema ovih zakona, a sad Arsiću koliko je ovo sati, taman lepo vreme, pola pet, da on sada priča, neke populističke priče i da kao pravi nekakve šale na nečemu što nije šala. Istina, mi smo njemu ovde dobacivali, ali ne dobacivali, nego postavljali pitanja jer on pokušava da nam objasni, da kaže nešto što apsolutno nije tačno. On se predstavlja kao neki finansijski stručnjak. Niste, Arsiću, znamo to, ali nemojte ulaziti u ono što ne znate, a pogotovo nemojte vi da dozvolite više da se narodni poslanici vređaju. Mi ovde radimo i lepo komuniciramo sa ministrom i nemamo ništa protiv da komuniciramo sa poslanicima vlasti, zahvaljujući vama koji dozvoljavate replike. Sve je to lepo i ne treba da budete sitničavi, treba da se dozvoljavaju replike, treba da se razmenjuju mišljenja i može malo i da se poslanik našali u toku svoje rasprave, ali zaista je ono bilo apsolutno ne primereno.

Znate, ne može niko meni koja sam završila redovno fakultet sa visokim prosekom, sa toliko godina radnog staža, ne može neko ko sve to nema da mi kaže i da mi drži nekakvo predavanje i to besplatno. Izvinite, to je uvreda. Hvala.

Ovo što je gospodin Arsić govorio je baš onako klasična zamena teza. Dakle, niko od nas ovde nije govorio o tome da se ako neko ima ugostiteljski objekat, turistički objekat, zgradu sa apartmanima, prijavljen u turističkoj organizaciji, zna se koliko ima soba, zna se koliko ima kreveta, normalno da taj neko svakog gosta upisuje da se plaća taksa, da se prijavljuju i niko nije o tome gotovio. Govorimo o nečem drugom, o činjenici da ni ovim zakonom niste našli modus da se naplati boravišna taksa za svakog gosta. To nije pet gostiju, to nije 100 gostiju. Maltene onoliko koliko ima onih koji su regularni za koje se plaća boravišna taksa, toliko ima onih za koje se ne plaća boravišna taksa.

Šta je jedan od osnovnih razloga? Ja sam malopre, pa se Arsić naljuti, kaže – dobacujemo, ne dobacujemo, nego prosto pokušavam da mu skrenem pažnju. Šta je jedan od osnovnih razloga? Puna Srbija, pun Zlatibor, puna Vrnjačka banja. Govorim o ta dva mesta koja su, eto, najatraktivnija turistički trenutno u Srbiji, najuređeniji itd.

I na Zlatiboru i u Vrnjačkoj banji vi imate nebrojeno objekata bez građevinske dozvole. Dakle, niko nema evidenciju. Svi znaju, mala su ta mesta. Svi znaju, ali nema evidencije.

Ja sam malopre, eto, kaže – dobacila, ne nego zaista javna je tajna, prošetajte Vrnjačkom banjom, svi će vam pokazati zgradu koja je vlasništvo predsednika opštine, koji nema građevinsku dozvolu, koji ima apartmane, a takvih ima. Nije samo predsednik opštine, ima ih koliko hoćete i ko će sada da kontroliše?

Znači, to je privatna zgrada, bez građevinske dozvole, nigde nije evidentirana, lepo apartmani sređeni, uređeni, namešteni i tamo ima neko ko dovodi te goste, da li po preporuci, da li po oglasima itd. i takvih gostiju imate u svakom turističkom mestu koliko god hoćete. Mi pričamo o tome. Dakle, sistemski niste rešili.

Ne mislimo mi sada treba da šeta inspekcija, odnosno da šeta policija po Zlatiboru i svakom koga sretne da kaže – daj ličnu kartu. Naravno, ne, ali mora poslati… Vi odokativno možete da vidite, pričate o digitalizaciji, vi u svakom momentu valjda na klik tamo se vidi koliko je prijavljenih gostiju u Vrnjačkoj banji na Zlatiboru, na Kopaoniku, Soko banji gde god. Vi odokativno vidite, ljudi, da je to duplo više ljudi i nemojte da zatvarate oči pred nečim što je činjenica.

Mi samo pokušavamo zajedno da dođemo da vam pomognemo zajedno da dođemo do rešenja, jer taj problem koji postoji nije to problem nas ovde koji sedimo u Narodnoj skupštini, nije to problem ni nas koji odemo 10 dana u neku banju, na neku planinu itd. u Srbiji, to je problem onih ljudi koji tamo žive, to je problem lokalnih samouprava. To je problem nedostajućih sredstava u lokalnim samoupravama koje ne mogu da se naplate, a realno postoje i vi onda nama umesto da kažete – da, to je tako, pa onda možete da kažete - kada se završi legalizacija svih objekata, pa ćemo onda malo da budemo rigorozniji i da kontrolišemo, ne, vi nećete da priznate da je to tako, nego nas pravite neznalicama i objašnjavate nam kako se svako mora kad dođe u hotel upisati, pa svako može, ne svako, nego inspekcija može da kontroliše svaku knjigu gostiju itd. Ko vam o tome govori? Govorimo o crnom tržištu u turizmu. O tome govorimo, a toga ima koliko god hoćete.

Vi crno tržište i sivu ekonomiju svodite na neke… Ne znam, trenirate strogoću na pijacima gde neko prodaje nešto, ko nema para dovoljno da plati tezgu itd. Pa, to ljudi rade da preživljavaju, a ovi što prave zgrade po Vrnjačkoj banji da bi imali goste, a naplaćuju isto kao i oni koji sve uredno plaćaju i boravišne takse i poreze itd, možda čak i više, jer su njihovi apartmani luksuzniji, više se uložilo, pa onda gostu se više i pruža.

Dakle, zašto nećete da priznate tu realnost i da bar obećate da ćete učiniti nešto vi kao Vlada ako se vrati Rasim iz egzila. Recite mu koji su problemi u ministarstvu na čijem je čelu. Zašto kažem da je u egzilu? Zato što mu izgleda ministarstvo u egzilu. Nije što njega nema danas ovde, nego nema ni državnog sekretara, ni pomoćnika. Da li to ministarstvo funkcioniše?

Prošli put ste nam objasnili gde je bio, pa nije bio ovde, možda ćete i sada, da vidimo da li je na Mehovom kršu ili prepakiva kamione ili je sa Suljom Ugljaninom i u razgovoru sa ovim Savezom za Srbiju. Znate, on je sa Suljom Ugljaninom…

Ja znam da vi znate, gospodine Nedimoviću, zato hoću da mi odgovorite da li znate da su Suljo i Rasim koalicioni partneri u Bošnjačkom nacionalnom veću? Znate. Znate li da Suljo kao deo tog te koalicije otvoreno se priklanja Savezu za Srbiju. Rasim očigledno ne još otvoreno, a možda, ako znate, podelite s nama, recite nam, ostaće među nama.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i ovo prolećno zasedanje počeli protiv poslovnički i radi javnosti da podsetim da mi danas u okviru jedne tačke raspravljamo o jedanaest tačaka dnevnog reda od Centralnog registra stanovništva, preko nekoliko zakona iz oblasti poljoprivrede, turizma, ugostiteljstva do izbora generalnog sekretara. Zaista ne poznajem pravnički um koji bi ovo mogao da uklopi u odredbe Poslovnika vezane za spajanje rasprave.

Što se tiče ovog Zakona o Centralnom registru stanovništva, odnosno Predloga zakona juče je ministar govorio sve najbolje o tom zakonu. Možda su ministrove namere zaista dobre, ali ovaj zakon ne daje rezultate koje nam je ovde ministar juče obećao, koji je tvrdio da će tako biti.

Imamo mi već u nekoliko slučajeva, ovo je mala digresija, zbog promena metodologije, zbog novih metodologija vrlo čudne podatke u Srbiji. Jedno se odnosi na broj stanovnika Srbije, o tome vam je juče Vojislav Šešelj govorio, ali zbog te nove metodologije imamo i, kako reče Ana Brnabić, neispravan, recimo, podatak o prosečnoj plati, kaže – nije to ono što je nova metodologija rekla, nego je to mnogo više. Ne znam po kojoj to metodologiji. Broj nezaposlenih takođe ne odgovara pravom stanju zbog te nove metodologije. Vi stalno nas negde popisujete, pravite neke spiskove. Imate ne znam koliko podataka na ne znam koliko mesta, a mi u stvari nemamo prave podatke o onome o čemu bi trebalo da ima ozbiljna država u svakom momentu.

Juče ste, ministre, rekli da nikada nije bio bolji Jedinstven birački spisak i to svakako ima veze sa ovim Predlogom zakona, zato što je nama neshvatljivo i neprihvatljivo da i podaci koji će biti uneti u ovaj zakon, odnosno ovaj registar ne budu direktno povezani i sa Jedinstvenim biračkim spiskom. Rekli ste da je birački spisak transparentan. Nijedno ni drugo nije tačno.

Ana Brnabić, čiji je ekspoze bio isključivo vezan za najavu digitalizacije Srbije i svako njeno pojavljivanje i svih vas ministara je digitalizacija, pa digitalizacija, pa mi naravno nemamo ništa protiv toga, ali kakva je to digitalizacija, kakav je to napredak i uspeh ako Ana Brnabić kaže da od momenta, recimo, kaže – postigli smo to, upisivanja činjenice smrti do momenta upisivanja tog podatka u Jedinstven birački spisak prođe 24 časa. Da li je moguće da ne postoji program koji može na jedan klik kada se upiše činjenica smrti da to automatski bude i u biračkom spisku? Da li vi znate, a znate sigurno, šta znači rok od 24 časa u izbornom procesu? Tamo se sve računa na časove.

Koliko ljudi, teoretski, može da umre od momenta konačnog zaključivanja biračkog spiska do održavanja izbora? Mi sada verujemo da to neće biti zloupotrebljeno. Hoće, zato ste i ostavili taj rok od 24 časa, a ne zato što to tehnički nije moguće da se izvede.

Kako vam je transparentan birački spisak, ministre? Nije transparentan. Tačno je da ja mogu proveriti u Jedinstvenom biračkom spisku na osnovu svog matičnog broja da li sam ja upisana, da li sam upisana na pravoj adresi, na pravom biračkom mestu itd. Ali, kako ja mogu proveriti da li ste vi upisani? Takva transparentnost mora da se postigne.

Kako ja mogu proveriti da li je komšija ili rođak za kojeg znam da je umro da je i dalje upisan ili da nije više upisan? Vi se krijete iza zaštite podataka o ličnosti. To je Rodoljub Šabić napravio neku famu od, Bože moj, ne sme se nigde pokazati jedinstveni matični broj, što naravno nije tačno.

Koju bih ja štetu pretrpela kada bih sada izdiktirala svoj matični broj da svi koji gledaju ovu Skupštinu čuju? Ne bih nikakvu. Šta može da se desi? Ništa.

Jedinstveni matični broj, ako stranke prikupljaju sigurne glasove uzimaju taj podatak javno na ulici. Ako se prikupljaju potpisi za neku peticiju, ljudi koji to organizuju uzimaju podatak jedinstveni matični broj bez ikakvih posledica.

Ako dođe predlog zakona, recimo, 15, 20 hiljada ljudi predloži neki zakon, neko organizuje prikupljanje tih potpisa, ja kao član odbora, svaki narodni poslanik ovde koji nije član odbora, lepo uzme taj predlog zakona, pa kaže baš me zanima ko je sve to potpisao i 30, 20 hiljada matičnih brojeva koji su tu upisani, a moraju biti upisani, drugačije ne može da se utvrdi da li su to relevantni potpisi. I šta se dešava? Ništa. Ima li neko posledice od toga što sam mu ja videla matični broj? Nema. Prikupljamo potpise podrške za neku izbornu listu. Mora da obezbedi svaka lista koja izlazi na izbore najmanje 10 hiljada potpisa i za svaki taj potpis moramo imati matični broj. Šta je tu sporno? Ništa.

S druge strane, vi ste uveli i uvodite i dalje da svaka šuša u državi Srbiji može državljanina Srbije da sretne i da ga legitimiše, svaka. Policija, u redu i nije sporno. U gradskom prevozu dolazi onaj kontrolor, neko nema kartu, postoji način da ga ubedi da treba da kupi kartu za prevoz, ali ne onako kako ste vi iz Vlade najavili da svaki poslodavac mora da kupuje markice GSP-a, ne mora, ovo je takođe digresija, ali, radi javnosti, poslodavac je po zakonu dužan da obezbedi troškove prevoza za svog zaposlenog, a zaposleni je dužan da dođe na posao. Ali, niko ne može da ga pita kako je te pare potrošio, jel došao biciklom ili je dojahao na konju ili je došao peške ili je došao u svom automobilu itd. Dakle, nemojte to više da radite. Dakle, taj kontrolor može da vam uzme ličnu kartu da vas legitimiše, komunalni policajac može da vas legitimiše, inspektor koji vrši bilo koju vrstu inspekcije može svakog državljanina Srbije da legitimiše, da traži. Dakle, nemojte da se krijete iza jedinstvenog matičnog broja.

Jedinstveni matični broj iskorišćen, opet ponavljam, napravite neke šifre, uradite nešto, suština je da jedini način da možete da kažete da je transparentan birački jedinstveni spisak i da zaista on odgovara realnom stanju jeste da svako ko je zainteresovan može… Znate kome je sada dostupan Jedinstveni birački spisak? Samo aktivistima iz vlasti. Znate, i sama sam videla, svi znate, ide aktivista, pod jedinstveni birački spisak, kopija, ide od vrata do vrata, a on zna ko je u roku od 24 sata, ona koja Ana kaže postigli ste da se upiše. Činjenica smrti, zna ko je umro, pa će umesto njega otići da glasa, a zna ko nije u Srbiji. Gospodine Nedimoviću, nemojte da klimate. Zna ko je otišao iz Srbije i ko nije na dan izbora tu, zato što vi u ovom zakonu niste predvideli da se to zna u svakom momentu i to je izvor velikih zloupotreba.

Vi, gospodine Nedimoviću, sami ste rekli, menjate ovde potpredsednika Vlade, što mi nije baš logično. Znate, potpredsednik Vlade bi mogao da menja vas, obrnuto nešto ne ide, ali sad kada Rasim pređe u ovaj savez, možda i vi budete, ko zna.

Da vas pitam, pošto vas je Rasim Ljajić ovlastio da možete da u njegovo ime govorite o predlozima zakona. Nemam ništa protiv, ovo je malopre bila mala šala, vi ste ministar, valjda iza ovog stoji Vlada, a ne Rasim Ljajić lično. Ali, moje pitanje je da li vam je rekao zašto on nije ovih dana u Skupštini. Da li je slučajno, pošto čuli smo da njegov koalicioni partner Sulejman Ugljanin razgovara o prelasku u ovaj Savez za Srbiju, da možda nije zauzet i on oko toga? Znate li da su oni koalicioni partneri u nacionalnom savetu bošnjačkom? Znate. Znate da ga je on tamo podržavao da su bili na zajedničkim tribinama. Znate. Ili vam je možda rekao da je zauzet zato što mora da kontroliše prepakivanje i prebacivanje robe na Mehovom kršu? Hvala.

Gospodine Ružiću, evo, ja ću vama uzvratiti kompliment. I vi ste dobar pravnik. Sad to što ste pokušali da objasnite. Da, da, znam da niste pravnik, ali ste kao da ste dobar pravnik pokušali da to tako lepo upakujete da neko ko nije pravnik misli da ste rekli prave stvari, nije tačno.

Kažete 24 časa od upisa činjenice smrti je neophodno da onaj tamo službenik u nekoj opštini, zadužen za birački spisak, upiše taj podatak.

Pitam vas ministre u kojoj to opštini rade zaposleni na biračkom spisku, recimo, vikendom, i šta se dešava ako neko umre u petak.

On dolazi tek u ponedeljak na posao, pod uslovom da odmah ne pije kafu, da odmah kucka ko je umro, znači taj rok ne poštujete.

Nije ovo nikakva fama, mi samo govorimo činjenice, i vi znate da je tako, i vi znate da aktivisti vladajuće stranke nose pod miškom biračke spiskove, oni ih ne bi nosili da nemaju precizne podatke koga će da, ne da izvlače svoje birače, nemamo mi ništa protiv toga, to svi aktivisti treba da rade, nego će izvući da provere još jedanput da li se stvarno onaj nije vratio iz Beča, pa ide on da glasa umesto njega. Nemojte samo da me pitate odakle mu lična karta? Znate, koliko se glasa bez ličnih karata.

Gospodine Arsiću, ništa ne vrtite glavom, celu istinu govorim i vi to znate.

Što se tiče, nemojte se, molim vas, ovaj Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, pa vi kršite Ustav, mislila sam da nisam nikom lično rekla, ovaj zakon je valjda promenjiv uskladite ga da je moguće napraviti transparentan birački spisak, samo toliko, a vi gospodine Nedimoviću, šokirana sam. Vi kažete, nećete o tamo nekim krševima. Pa, ministre poljoprivrede, da li vi znate šta je Mehov krš? To je mesto kod Tutina na granici prema Crnoj Gori, gde Rasim redovno prepakiva robu.

U vreme kada je donošen ovaj zakon, SRS je insistirala na ovome što danas tražimo kroz ovaj predlog za dopunu, izmenu ovog zakona.

Naime, ono što smo mi tada pretpostavljali da će se desiti, dešava se i danas smo svedoci raznih zloupotreba sa usvajanjem dece u Srbiji, a pogotovo usvajanjem dece od strane lica koji nisu državljani Srbije, odnosno usvajanje dece i odvođenje dece u inostranstvo.

Vi vidite koliko su mediji prepuni već mesecima raznih primera koliko socijalne službe, ministarstvo, pojedini zaposleni itd. zloupotrebljavaju taj institut dozvoljavajući da se deca bukvalno prodaju. Deca iz Srbije se prodaju u inostranstvo, pod ovakvim ili onakvim izgovorom, a sve to pod formom usvajanja, u skladu sa ovim zakonom koji mi želimo da menjamo i onda kada to dete ode iz Srbije, ništa više od zakona ne može da se primenjuje na to dete zato što nema više nikakve kontrole šta se tamo dešava sa tim detetom, zbog čega je neko to dete bukvalno kupio ovde, da li ga pretvaraju u belo roblje, da li od takve dece prave buduće kriminalce, prostitutke itd.

Dakle, Ministarstvo mora ozbiljnije da razmotri ovaj predlog, i ne samo ovaj, ima još članova u ovom zakonu koje hitno treba menjati, ne samo kada se izađe u medije pa se onda hvali svaki ministar posebno, šta je on sve učinio i šta ministarstvo čini i za poboljšanje stope nataliteta. Evo, ovo je jedan od doprinosa da ta deca koju ostavljaju roditelji iz ovih ili onih razloga treba da ostanu u Srbiji. U Srbiji ima mnogo onih koji su spremni da usvajaju takvu decu, a bolje i da su u tim kolektivnim centrima u Srbiji nego da ih vode po belom svetu i niko više ne zna šta se dešava. Pitanje je koliko i neki neodgovorni roditelji učestvuju u tome i koliko državni funkcioneri učestvuju u tome i koliko zaposleni centra za socijalni rad učestvuju u tome.

Ako ste iskreni u toj vašoj primeni te vaše strategije, glasajte onda za ovaj zakon. Hvala.

Kada su pre 10-ak godina Miki Rakić i Boris Tadić dobili zadatak da po svaku cenu legalizuju i sačuvaju mandate koje su naprednjaci ukrali Srpskoj radikalnoj stranci, onda su uradili nešto što je apsolutno nedopustivo – angažovali su Ustavni sud i Ustavni sud je tada doneo neustavnu odluku da mandatima raspolažu poslanici.

Posledice toga trpimo i danas. Posledice toga imamo i danas u Narodnoj skupštini. Samo u ovom sazivu imamo narodne poslanike, zapravo teško ih je tako i nazvati, koji su svoj mandat prošetali kroz najmanje tri stranke. I ovo zaista mora da se zaustavi, ako se iskreno želi da se ta parlamentarna demokratija razvije i konačno počne da funkcioniše na nekom ozbiljnijem nivou.

Mi smo predložili da se doda tačka 9. u članu 88. i da bukvalno ono što piše u Ustavu Republike Srbije, da kažemo, ukoliko napusti, odnosno, poslaniku prestaje mandat, između ostalog, ukoliko napusti političku stranku na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika, ako je pre izbora neopozivo svoj mandat stavio na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.

Dakle, mora se poslaniku omogućiti ovo ustavno pravo da svoj mandat stavi na raspolaganje stranci sa čije liste je izabran, ako to poslanik želi.

Ako postoji neka nenormalna stranka koja bi stavila na listu nekoga ko neće da potpiše takvu izjavu, to je njegov problem, ali prosto je neverovatno da neko toliko nenormalan postoji, jer, ono što iz te nenormalnosti proističe jeste najstrašniji nemoral i korupcija. Nema nemoralnijeg u političkom životu, nema ničeg nemoralnijeg od krađe mandata.

Dokle god ne prihvatite ovaj predlog i dokle god je ovakav, nakaradan zakon koji je, ponavljam, posledica tadašnjeg političkog kompromisa, to će se dešavati.

Mi danas ne znamo ni koliko danas imamo, ne znam, 14 poslaničkih grupa, sutra imamo 12, prekosutra imamo 17, imamo poslanike stranaka koje nisu učestvovale na izborima, imamo poslanike stranaka koje nisu postojale kada su bili raspisani i održani ovi poslednji izbori i tome mora da se stane na kraj.

Morate da prihvatite i ove izmene da se poslanici ne određuju po unapred utvrđenom redosledu, jer to takođe dovodi do velikih problema.

Mi smo podneli amandman na ovaj predlog zakona, odnosno nekoliko amandmana sa namerom da malo ovaj zakonski tekst uredimo, ali je suština da ovim izmenama vi zapravo, ministre, ništa značajno ne menjate u ovoj oblasti, u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, a dobro znate i zna cela Srbija da ima mnogo problema i u ovoj oblasti i u oblasti vaspitanja i obrazovanja uopšte. I kroz naredne amandmane ćemo govoriti i o tome šta je zapravo trebalo da se menja, a vi to niste menjali. I upravo i ovaj amandman, odnosno vaše obrazloženje zbog čega ga niste prihvatili govori o tome da ste vi eto tako izabrali reda radi nekoliko članova da ih promenite, da biste se uklopili u digitalizaciju, protiv koje mi nemamo ništa, ali je zaista problem da vi sada menjate zakon iz 2017. godine. Svi znamo da je te iste godine Ana Brnabić u svom ekspozeu, kada je birana za predsednika Vlade, zapravo rekla da će suština njenog biti digitalizacija svih mogućih oblasti u Srbiji. Pre toga je to i njen prethodnih Aleksandar Vučić, možda u malo manjoj meri, u svom ekspozeu govorio.

Onda se sada pitamo – zašto vi donosite, odnosno predlažete zakone, a da pre toga ne pročitate bar ekspoze predsednika Vlade, odnosno tada kandidata? U to bar morate da se uklapate.

Sad kad mi vama amandmanom skrećemo pažnju da nije dobro formulisan ovaj stav 3. postojećeg člana 6, vi nam kažete da amandman ne prihvatate zato što je rešenje u Predlogu zakona usklađeno sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i koncepcijom Predloga zakona.

E, sad, ja vas pitam, kad ste dobili ovaj amandman, da li ste se slučajno malo zainteresovali, pa pogledali i taj Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja upravo u ovom smislu u kom smo mi podneli amandman? Znate, jedan zakon na koji se vi pozivate nije sveto pismo. Mi imamo pravo da ga menjamo, odnosno da ga predlažemo. Vi takođe imate mogućnost da ga promenite. Ali, vi ovo sve radite reda radi i to je loše. To je loše, pre svega, po Narodnu skupštinu. Vi dobro znate, kao i skupštinska većina, da se na Skupštinu diže drvlje i kamenje i vi umesto da zajedno sa skupštinskom većinom doprinesete tome da se vrati Narodna skupština u svoje demokratske okvire, da joj se vrati dignitet, mi ovde koji smo da to uradimo, vi sve to radite pogrešno.

Znate, sistem - može nam se, nije dobar. Može da traje, ali ne može da traje večno. Evo, da javnost zna šta smo mi zapravo hteli. Mi vam suštinski nismo menjali zakon, nego smo samo skrenuli pažnju na ono što mislimo da vam nije dobro.

Vi kažete – vrstu, naziv, sadržaj, izgled obrazaca, evidencija javnih isprava i način njihovog vođenja, popunjavanja i izdavanja propisuje ministar u skladu sa zakonom i ovim zakonom. Mi smo rekli da treba samo da se kaže – ustanova svaku od evidencija iz stava 1. i 2. ovog člana, jer ste ih već naveli, vodi elektronski. Znači, podrazumeva se da će se pročitati stav 1. i 2. u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete u skladu sa zakonom i ovim zakonom, s tim što ni ova formulacija nije dobra. Dovoljno je reći – u skladu sa zakonom, jer i ovaj zakon je zakon.

Mnogo je razloga da se ovaj amandman prihvati. Suštinski vam ništa ne menja, ali je zaista ovaj vaš predlog u odnosu na naš amandman nezgrapan i stvarno skrećemo pažnju da ministri malo obrate pažnju na naše amandmane. Hvala.

Niste baš u ovom odgovoru zadovoljili ono što je zapravo istina.

Vi kažete iz koga razloga niste, kada ste donosili, predlagali osnovni zakon, videli i ovaj elektronski sistem. Da, ali ste mogli da ga predvidite kao alternativu i da sada ne mora da se menja zakon, kao što ste, sećate se, kada sam vam govorila o elektronskim dnevnicima i tada sam vam rekla da ste ušli u taj posao, a da nije pripremljeno stanje na terenu, vi ste mi rekli da nisam u pravu, pa ste valjda posle saznali stanje na terenu, pa ste sami rekli da će u potpunosti da se uvedu elektronski dnevnici početkom 2020. godine.

Verujte nam kada mi govorimo. Mi jesmo političari, ali mi smo ljudi koji odlično znamo šta se dešava na teren. Verujte, ministre, često mnogo bolje od ministara. Vama možda malo u ružičastom svetlu pokažu stanje na terenu, a mi smo lično na terenu i odlično znamo u svakoj oblasti kakvo je stanje na terenu i uvek je dobro kada nas ministri poslušaju, kada nas Vlada posluša i kada se naši amandmani prihvate. Nikada nisu zlonamerni. Uvek smo dobronamerni, ne zato što štitimo ministra i Vladu, nego zato što želimo, ako se jedna oblast uređuje zakonski, da to bude što je moguće preciznije.

Naravno, Nataša će verovatno u svojoj replici reći ovo na šta se odnosila njena rasprava. Postoji ogroman taj problem sa postojanjem predškolskih ustanova u seoskim sredinama. Nema razvoja sela, o čemu priča Vlada i predsednik države, ako ne krenemo od predškolskih ustanova. Dakle, svako selo, malo veće, mora imati predškolsku ustanovu, poštu, školu, crkvu, mesnu kancelariju, bez toga, samo na priči, ambulantu, veterinarsku stanicu…

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Završavam, gospodine Arsiću.

Sve to morate da završavate molbom ministru da na ovo obrati pažnju. Hvala.

Hvala.

Malopre kada smo slušali kolegu Marka Atlagića, do onog dela kada se u priči pojavio sadašnji predsednik države, imala sam utisak da Marko Atlagić priča iz vremena kada je bio član SRS. E, sad, za razliku od njega mi smo ostali dosledni u našem insistiranju da osnovno obrazovanje i vaspitanje mora zaista iz korena da se promeni, jer je to osnov razvoja svakog društva.

Znate, to što neko uništi fabriku, što neko uništi industriju, proizvodnju, itd, jeste za svaku osudu, ne samo političku, ali neka odgovorna vlast uvek tako nešto za manje ili više vremena može da nadoknadi. Ali, kada se izgube generacije koje prođu kroz loše obrazovanje i vaspitanje, e onda je to ozbiljan problem i od 2000. godine se na tome radi u Srbiji. Znate zbog čega? Zato što je onima koji su u nekom periodu manje ili više bili gazde Srbije u interesu da se u Srbiji školuju deca, ljudi, tako da formalno budu obrazovani, a u suštini da budu neobrazovani. I, onda je sa takvima najlakše manipulisati. Sada ja nisam izrekla nikakvu mudrost, nego to je nešto što je opšte poznato. Zato je problem što od tog Gaše Kneževića, pa dalje, ni jedan ministar, ni jedna Vlada na pravi način ne pristupa rešavanju ovog problema.

Tačno je podsetio kolega Atlagić, evo ja ću da podcrtam, što bi se reklo, to šta je radio Gašo Knežević, kao taj prvi, posle 2000. godine ministar, zaista je, ne samo što je predlagao i što su usvajani loši zakoni, nego je tu bilo mnogo skandaloznih stvari. Podsećam pre svega zbog javnosti da je on organizovao tada neke školice u prirodi sa decom iz osnovne škole, pa je onda bila jedna od igrica da devojčice bacaju grudnjake dečacima i tako neke skaradne stvari od kojih su se tada ozbiljni ljudi zgražavali.

Ono što se danas dešava, ministre Šarčeviću, je slično tome. Ovi nekakvi sadašnji seminari, ili ne znam kako ih sada zovete, koji su obavezni za sve nastavnike su uglavnom nešto što zgražava ozbiljne nastavnike.

Dolaze kojekakvi fićfirići, moram taj izraz da upotrebim, sa manje obrazovanja, sa mnogo manje godina od onih kojima drže predavanja, bez ijednog dana radnog iskustva u prosveti i oni organizuju nekakve radionice. Onda, govorila sam jedanput, ministre Šarčeviću, kad su na Novom Beogradu organizovani nastavnici srpskog jezika iz Beograda, pa kada je došla neka devojka, koja jedva da je možda i završila fakultet ili je na nekom kiosku pazarila diplomu, pa je sa belim rukavicama, tim ozbiljnim ljudima, koji su došli tu da možda nešto pametno čuju, rekla – ćao drugari, e ovako treba da se priča sa decom. Dakle, deca u školi treba da uče.

Vi ste ministre Šarčeviću završili visoke škole u nekom sistemu koji sada svi vi napadate. Da li vi imate primedbe na svoje obrazovanje? Ja na svoje nemam. Završila sam ga u periodu, to pod navodnicima, lošeg obrazovnog sistema, ali tvrdim da sam mnogo više naučila i da sam mnogo obrazovanija od onih koji sada završavaju neke instant fakultete i koji formalno imaju diplome. Naravno, da bi se došlo do fakulteta, mora da se prođe i osnovna škola.

E, sad šta je primedba koju smo kroz ovaj amandman izneli? Vi ste rekli da u prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja učenik se iz obaveznog predmeta izbornih programa i aktivnosti ocenjuje opisnom ocenom. Ja ne znam da li vi znate šta se dešava sa tim opisnim ocenama?

Vi ste učiteljima dozvolili da mogu da rade šta god hoće i onda se desi recimo, da dete ima neurednu svesku i onda neka pametna učiteljica, i to se dešava na Novom Beogradu u jednoj školi, pametna učiteljica nacrta svinju i kaže da je taj učenik valjda svinja, jer mu je neuredna sveska. Ne zna zbog čega mu je sveska neuredna, ne zna u kakvim uslovima to dete živi, ne zna da li su mu možda izvršitelji isključili struju, pa uči pod svećama, ne zna koliko je siromašan, iako kaže Ana Brnabić da su u Srbiji iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva, obilazi Srbiju, čudi me da je ovako nešto, dok je sedela u kabinetu, pa i da je tako nešto rekla, ali sada kad obilazi Srbiju ovako nešto ne bi smelo da joj se desi.

Dakle, ako ostajete pri ovim opisnim ocenama, vi ministre, Ministarstvo mora ili da odredi tamo neke cvetiće, ne znam, neke lepe stvari, a ne da dete dobija traumu zato što mu je neuredna sveska. Svakako treba učitelj da ga stimuliše da naredni zadatak bude na urednim listovima te sveske, da ne budu ne znam iscepani, da ne budu zavrnuti itd. Ne, nego on umesto da stimuliše dete da bude bolje, on dete ubija u pojam do te mere da će sutra pobeći sa nastave, jer gde da ide kod učitelja koji mu kaže da je svinja. Hvala.

Hvala.

Ovim amandmanom smo hteli da skrenemo pažnju upravo na ono o čemu smo pričali u nekih prethodnih sat vremena i u raspravi u kojoj ste, ministre, učestvovali sa narodnim poslanikom Miloradom Mirčićem o tim prestižnim školama, zapravo o tome hoćemo da govorimo, i o tome šta sputava ostale škole da to budu.

Dakle, ne moraju u jednoj školi, nemoguće je, sve biti baš mnogo talentovani učenici, svi da budu odlikaši, svi da budu spremni za neka takmičenja itd, ali problem je što u skoro svakoj školi, možda ne treba skoro, nego u svakoj školi ima upravo takvih učenika i takvi učenici i nastavnici koji se bave takvim učenicima, pripremaju ih za takmičenja, osvajaju odlične rezultate, oni nemaju nikakvu stimulaciju. Naprotiv, često su šikanirani. Ostali nastavnici su ljubomorni na nastavnika koji ima jednog ili dva učenika koji je odličan, koji je talentovan, koji postigne rezultat na takmičenjima, čak i na međunarodnom nivou ili na svim nivoima do republičkog, a učenici koji su takvi najčešće se gledaju ispod oka, ne samo od strane druge dece.

Kada budemo govorili o narednom zakonu, moramo i o tome, ili je to već u ovome, da vam skrenemo pažnju na ono što smo vam govorili kada smo govorili o ovom Predlogu zakona 2018. godine. Uvođenje roditelja, maltene, u upravu škola je jako loše zato što takvi roditelji ne mogu da podnesu da postoji u školi neko dete koje je odlično, koje postiže rezultatima na takmičenjima itd.

Takav roditelj, zato što, nekad ja to onako karikirala, ali u suštini je tako, koji ima para da kaže – ja ću okrečiti školu, se ponaša kao gazda škole, takav roditelj šikanira nastavnika, takav roditelj poziva i dobija na teren vaše inspektore, ministre, koji dolaze u inspekciju sa predubeđenjem o određenom nastavniku i o njegovom radu. Dakle, nema tu realnosti, verujte mi, trunke.

Pomenuli ste vi malopre da ste mogli smeniti sto direktora odjedanput. Ne morate vi njih smenjivati tako amblok i ne treba, ali direktori su stalno pod tenzijom, direktori ne žele da se zamere vama, ne žele da se zamere ministarstvu, upravo zbog onog što smo mi rekli da je loše u zakonu da vi birate direktora i kada smo rekli da je nemoguće da vi ne možete znati sve direktore u svim školama.

Vi ste nedavno napisali jedan raspis, odnosno iz ministarstva je otišao raspis u svim školama da mogu da biraju udžbenike od određenih izdavača, preporučen je, mislim, neki izdavač mislim, nego izdavač koji štampa knjige u Srbiji i dobro je to je posledica naše kritike da ste dozvolili da se naši udžbenici štampaju u Hrvatskoj, da ih tamo štampa neki koji je bio finansijer Franje Tuđmana i sada njegove stranke itd. Ali, šta ste vi u tome uradili? Vi ste rekli – možete vi da birate od kog izdavača ćete kupovati knjige, ali ako se roditelji budu bunili, onda je to vaša odgovornost i onda direktor da bi bio siguran da ga ministar Šarčević neće dirati, onda kaže nastavnicima – pa, znate ne možemo mi, da li vidite šta ovde piše - pa, piše da možemo da biramo - da, ali ako se pobune roditelji onda će to biti moja odgovornost, bolje da ostane ovako kako jeste, i verujte ovo nije priča - pričam ti priču, ovo je živa istina.

Morate nešto da uradite u tom smislu da direktori moraju biti malo opušteniji u odnosu na to da im preti eventualna smena od strane Ministarstva, a s druge strane, moraju biti mnogo odgovorniji. Znate, oni u tom grču i strahu, oni gledaju samo sebe. Ne zanimaju ih ni nastavnici, ne zanimaju ih ni učenici, ne zanimaju ih ni problemi, zato se svašta dešava u školama od droge, vršnjačkog nasilja i šta sve ne. Direktori zatvoreni u svoj kabinet i samo - nemoj mene molim te, ne znam ja, doći će inspekcija, pisaće nam iz ministarstva, ne može na taj način. Ovo nije sad primedba toliko direktno vama koliko tom nekom odnosu. Znate, najavi se inspektor da će doći tad i tad, a nastavnik kaže – molim vas, da li može neki drugi dan, taj dan mi je slava, a inspektor kaže - može kaže ja sam te planirala za tada i dođe i u odsustvu nastavnika snimi kako taj nastavnik drži čas. Da li je to moguće? Zapravo, to jeste moguće jer se to dešava, ali zašto je to moguće, to je pravo pitanje?

Puno toga vi morate da uradite. Bolje bi bilo da vi dođete da razgovarate sa nastavnicima nego što im šaljete one „ćao drugare“.

Trebalo je da budete na ovom zimskom seminaru u Beogradu i kada su najavili da nećete doći nastavnici su aplaudirali, bilo im je drago što nećete doći, a to je mnogo loše da vas tako doživljavaju, i verujte ministre Šarčeviću, male plate jesu veliki problem prosvetnim radnicima, ali mnogo više ih bole, one ozbiljne prosvetne radnike, mnogo više boli, mnogo im smeta to što ne mogu da budu nastavnici, što ne mogu da budu prosvetni radnici onako kako su naučili, onako kako po njihovom mišljenju treba da budu, nego su stalno u nekim stegama, u nekom strahu od nekog inspektora, od nekog direktora, od nekog iz ministarstva. To jednostavno nije dobro i to se odražava, ono što je suština cele naše današnje rasprave, to se odražava na učenike, to se odražava na neke buduće studente, na neke buduće stručnjake, na neke buduće državnike, na neke buduće funkcionere, radnike, automehaničare, lekare, šta god. Ako im nije dobra osnova, ako je nemaju u osnovnoj školi teško da će je nadoknaditi, pričali smo i o Šuvaru, pričali smo i o ovome što vi pokušavate kroz dualno obrazovanje da nametnete itd. Sve će to dovesti do toga da ćemo svaki dan imati sve više onoga što imamo danas, a to su nefunkcionalno nepismeni i formalno obrazovani ljudi. Hvala.

Nikada mi srpski radikali nismo ospori da u Srbiji ima dobrih škola, dobrih fakulteta, kvalitetnih nastavnika, kvalitetnih profesora itd. Ali, upravo da bi toga bilo što više i da bi svi bili takvi, mi skrećemo pažnju na ono što nije tako.

Činjenica jeste da pored svega toga u Srbiji ima sve više diploma koje su sumnjive da li kupljene, da li dobijene na ovaj ili onaj način. Znate, to je javna tajna. To je nešto o čemu se potpuno otvoreno govori. Mi ne napadamo nikoga zato što nam politički ne odgovara. Da li smo nekada doveli u pitanje diplomu Maje Gojković, Aleksandra Vučića, vas gospodine Martinoviću? Nismo, zato što znamo da ste normalno završavali fakultete, završili, dobili diplome, kao što znamo da Toma Nikolić nije, a znate i vi.

(Aleksandar Martinović: Kada ste to saznali?)

Evo, reći ću vam kada smo saznali. Saznali smo, gospodine Martinoviću, kada on više nije bio u SRS. To što ste vi, samo vi vrtite glavom, evo ja ću da vam kažem, i vi ste bili u SRS u to vreme gospodine Martinoviću, jeste li vi znali tada da je Toma Nikolić diplomirano nešto? Niste. Kažete – zašto smo ga kandidovali za predsednika?

Kaže Martinović – što smo Tomu Nikolića kandidovali za predsednika? Pogledajte dokumentaciju. Kandidovan je kao građevinski tehničar. Tako se prijavio, tako se potpisao i za nas je i za sve građane bio građevinski tehničar.

Pitanje za njega je zašto je on tada od nas krio da ima diplomu. Pa, naravno, zato što bismo ga mi kao ozbiljni ljudi pitali – odakle ti to, crni Tomo? Pa bi videli kad je polagao, pa bismo onda dokazali ono što dokazujemo pred sudom. Vi znate da smo krivičnu prijavu podneli, da je dve ocene dobio istog dana kada je bio u Strazburu, Nataša i ja bile sa njim. Hvala.

Svakako, ovaj amandman treba da se prihvati.

U okviru ovog amandmana i rasprave o Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja moram da podsetim kolegu koji je malopre govorio da smo mi upravo i u skladu sa ovim zakonom pitali nekada Tomislava Nikolića što nije završio fakultet, a on je rekao da nije zato što je siromašan bio, pa smo ga onda posle pitali, kada je upisao Pravni fakultet vanredno, što ne završava, kaže – neću, ne valja sistem. Tek kada je otišao iz SRS, kada smo ga isterali, onda se pojavila njegova diploma, za koju on nije znao tačno koji je smer, kako se zove, direktno u jednoj televizijskoj emisiji.

Kaže gospodin Martinović da nismo smeli da pitamo Nikolića za diplomu i ništa nismo smeli da ga pitamo, a kaže – on je diplomu stekao dok je bio u radikalima. Ma, svašta je on stekao dok je bio u radikalima, ali mi nismo znali, tek kasnije smo saznali, ali nadamo se da će se o tome jednom raspravljati. Jedino mi nije jasno što je sad naprasno Martinoviću palo na pamet da brani Tominu diplomu, nikada do sad to nije radio. Vrlo indikativno, građani će razumeti. Hvala.

Mislim da nije problem ni da se priča o istoriji, ali je bitno da se govori ono što je istina.

Dakle, nikada mi SRS nismo nekoga napadali, niti nešto govorili o nekome kada više nije bio u SRS zato što nam je eto to palo napamet, nego zato što smo dolazili do određenih informacija koje je taj neko uspešno krio dok je bio u SRS.

Evo, gospođa Maja Gojković je bila u SRS, da li je nekad neko čuo da smo nešto loše za nju rekli? Naravno da ne. Nema razloga, a za onoga za koga ima razloga, znate vi nama niste odgovorili na pitanje da li ste vi znali, odnosno da li je gospodin Martinović znao da je Toma Nikolić imao diplomu kada je bio u radikalima. Pa nije

znao zato što nije znao niko. Zato što nije znao niko i on je čekao momenat da je pokaže kada dođu neka njegova vremena koja je jedva dočekao, sećate se kada je u pet sati proglašen za predsednika. Mnogo toga mi znamo, a znate i vi.

Jedino mi nije jasno što je sad naprasno u ovom periodu kada se mnogo šta dešava u ovoj državi, u ovom društvo, zašto je sad baš palo Martinoviću napamet da brani Tomislava Nikolića i njegovu diplomu, a često smo mi o tome govorili i govorićemo uvek. Ponavljam, ono što je sporno građani Srbije treba o tome da se informišu i šta vas briga ako Toma napravi tu novu stranku, bolje da znaju je falsifikovao diplomu a nećete ga kupiti time što ga na taj način branite. Hvala.