Hvala.
Podsećanja radi i javnosti radi, pre svega, mi danas 33 tačke dnevnog reda razmatramo kao jednu tačku i to da bi građani znali šta znači, znači da su narodni poslanici uskraćeni, da im je 33 puta smanjena mogućnost da govore o određenim predlozima Vlade Republike Srbije.
Kada je u pitanju ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, tu ćemo još nešto moći da govorimo i po amandmanima, ali suštinski problem na koji želimo da skrenemo pažnju javnosti, penzionera pre svega, a bogami i budućih penzionera jeste da je ovim zakonom predviđeno da više nema uobičajenog redovnog i na određeni način utvrđenog usklađivanja penzije, što je, što se tiče nas iz SNS, nešto što je apsolutno nedopustivo.
Ne može se prepustiti bilo kome da na časnu reč obećava da će se penzije povećavati u skladu sa, kako ovde piše, propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem. Mi svi znamo da zapravo nemamo pojma kako se koristi i kako su se koristili svi budžeti u prethodnih 18 godina. Za 18 godina Narodna skupština je samo jedanput ovde imala raspravu o Zakonu o izvršenju budžeta i dokle god nemamo takav zakon, mi ne možemo da verujemo da je ono što nam se predstavi u javnosti zaista istina.
Statistički podaci, pokazalo se više puta takođe, nisu nešto čemu možemo baš da verujemo. Poznata je ona narodna – statistika, moja dika, što poželim, to naslika.
U petak je ministar, sada nisam sigurna beše li Đorđević ili Siniša Mali, rekao onako srceparajuću rečenicu – mi nikada nećemo zaboraviti svoje penzionere. Mi na „majke mi“ ne možemo da verujemo ni jednom ministru, ni jednoj Vladi. Neozbiljno je, na kraju krajeva, da ovako ozbiljan problem ne bude precizno i principijelno regulisan zakonom.
Ako vam se nije dopadao model, mogli ste da ga menjate, ali da ne ostavite u zakonu ovom mogućnost da se penzije nivelišu, to jednostavno nije dobro. Tačno je da je moguće, što rekoše ministri, da će se penzije povećavati ne znam 4%, 5%, 6% itd. To jeste mogućnost, ali je i mogućnost da posle ovoga nikada više ne bude povećanja penzija. Uvek mogu da kažu, nema mogućnosti u budžetu, čekajte neko bolje vreme.
Dakle, naše insistiranje je da se ovaj zakon, podneli smo i amandman, u tom smislu promeni.
Kada su u pitanju ova dva predloga zakona iz oblasti prosvete, tu već imamo više primedbi. Pre svega, kada je u pitanju ovaj Zakon o visokom obrazovanju, izmene i dopune, gde se produžava rok studentima, da do kraja školske godine završe svoje započete studije, mi u SRS mislimo da je besmisleno da se svake godine u septembru menja ovaj član 148. zakona i zato smo amandmanima predložili ovaj put da brišete sve članove, da ostane samo član 17, ali da bude izmenjen tako da se u tom članu 17. napiše da se studentima omogućava da studiraju do završetka studija. Koliko će to biti, to zavisi od njihove volje i od njihovih finansijskih sredstava.
Inače, prosvetne zakone treba sve ozbiljno promeniti i doneti nove. Ove izmene s vremena na vreme ne znače ništa samo stvaraju još veću konfuziju.
Ovaj drugi Zakon o profesijama od posebnog interesa u uslovima njihovog obavljanja itd, zaista kao pravnik kažem nema nikakvog zakonskog ni forme, niti išta, ali u obrazloženju je napisano da je u Nacionalnom planu za usvajanje pravnih tekovina EU predviđeno da do ulaska Srbije u EU mora da se usvoji ovaj zakon.
Pa, malo ste, ministre, poranili. Niti ćemo ući u EU, niti je moguće da se uđe tako skoro i koja vas muka sad tera da se sad bavimo ovim zakonom? Vama je izgleda preča EU, nego svi oni problemi koji potresaju zapravo obrazovanje u Srbiji. Afera za aferom se niže.
Vi dobro znate da stanje nije ni blizu onoga što vi ovde pokušavate da predstavite. Problemi u školama su veliki, učenici nasrću na nastavnike, učenici se međusobno tuku, droga u školama je prisutna, sumnjive ekskurzije se obavljaju, udžbenici nam se štampaju u Hrvatskoj, često i hrvatskim novogovorom. Dakle, mnogo toga o čemu treba voditi računa i sad dok su ovakvi propisi, a onda naravno požuriti pa i menjati propise kojim bi se ovo uredilo.
Vama je vidim iz medija ovih dana ta „Škola za 21. vek“ nešto što je prioritet pa ste se tim povodom sastajali sa britanskim ambasadorom Denisom Kifom, pa sa ovom nekom Kler Sirs iz Britanskog saveta za zapadni Balkan, itd. Sad oni pokušavaju nekim sredstvima koja su dali opet da nas dovode u situaciju, odnosno da vas dovode u situaciju da imate različit aršin prema deci.
Vi ste ovde predvideli da ćete koristeći sredstva za taj projekat „Škole za 21. vek“ da ćete zdravu hranu obezbediti za decu koja se u produženom boravku, a pitam vas šta je sa decom koja nisu u produženom boravku? Kaže ova Kler Sirs da treba deca kod kuće da uče kako da se zdravo hrane, a vi očigledno joj niste rekli da je u Srbiji skoro pola miliona ljudi zaposleno i radi za platu od čak 27 hiljada dinara, jer to je minimalac koji je sada aktuelan.
Uvođenje elektronskih dnevnika. Tu postoje dva problema. Jedan je, ministre, da je elektronski dnevnik apsolutno neprimenjiv u mnogim školama. Verovali ili ne, a trebalo bi da znate da imate na teritoriji Beograda škole koje nisu pokrivene internetom, tek roditelji koji ne umeju da koriste elektronske dnevnike i šta se dešava? Onda roditelji dolaze u školu da im se pročitaju podaci iz elektronskog dnevnika.
I ono što ste vi ovde pokušali da objasnite kada je u pitanju firma koja je obezbedila softver za ovaj elektronski dnevnik, to je hrvatska, opet hrvatska firma „Tesla“ koja se povezuje sa vama zato što je nekada radila nešto slično za vaše privatne škole. Nabavka tog softvera košta 1,6 miliona evra. Vi ste objašnjavali da to nema veze sa vama, ali vas mi pitamo, niste na to odgovorili, kako je tender bio takav da kako ljudi koji se u ovo dobro razumeju kažu – niko nije umeo ispuniti uslove tendera, nego upravo ta firma, hrvatska firma „Tesla“?
Kada su u pitanju ovi problemi koji se dešavaju sa ekskurzijama, vi inače ministre kada se nešto desi, vi reagujete kada vas javnost pritisne i onda priznate – da, desilo se; ali vi imate problem što ne delujete preventivno. Evo, sad znate šta se dešavalo sa ekskurzijama. Menjali ste neke direktore zato što su nastavnici vodili na svoju ruku u dogovoru sa roditeljima decu na ekskurzije, pa smo imali onu ekskurziju nastavnice koja je maloletnu decu iz osnovne škole vodila u Amsterdam, pa ih vodila u ulicu „Crvenih fenjera“. Dakle, to su veliki i ozbiljni skandali.
Da li vi znate da vam sada u školama dolaze ponude nastavnicima, razrednim starešinama da organizuju iste ili slične ekskurzije i da direktori peru ruke, jer direktorima je važno da se dopadnu vama i oni kažu nastavniku – radi kako hoćeš, ja ne stojim iza toga, ali ako insistiraju roditelji, ti to organizuj.
Ne može to tako, ministre. Morate da imate, da Ministarstvo ima stavi da u školama profesori i nastavnici znaju na koji način mogu i moraju da se ponašaju.
Takođe ste imali interesantne izjave kada su u pitanju, kada je u pitanju vršnjačko nasilje, problemi koji su mnogo više prisutni u školama nego što se to zna u javnosti.
Kada je otrovana ona jedna devojčica jer su joj njeni vršnjaci, kolege, stavili preparat za stoku, vi ste u jednoj emisiji rekli da je to u pitanju samo dečije glupiranje. To je nedopustivo, ministre. To nikako niste smeli da kažete.
Šta je još problem? Vi reagujete tek kada vas javnost upozori. Ja vas pitam, da nije dva dana na naslovnoj strani bila ova nesrećna žena čije je dete maltretirano poslednjih dana, škola beše „Rade Končar“, da li bi ste vi reagovali? Žena tvrdi da vas je upozoravala, da vam je pisala, ali niste reagovali. Tek kad se dva dana pojavila na naslovnoj strani nekih novina, onda ste to dete premestili u drugu školu.
Problemi, odnosno ono što je prisutno ovih dana, svojevremeno kada je Gašo Knežević kao ministar uveo denacifikaciju i kada je on pravio tamo neke svoje eksperimente pa se cela Srbija zgražavala kada je terao devojčice iz osnovne škole da grudnjake bacaju dečacima u nekim svojim igrama i mislili smo zaista da nema dalje, ali ima.
Ovo što se dešava u vreme vašeg ministrovanja sa ovim skaradnim slikovnicama, ovo je nešto nedopustivo, to prosto nije smelo da vam se desi. Vi kažete za ove slikovnice koje su pisane hrvatskim jezikom, koje opisuju deci oralni i analni seks i strašnim slikama i još strašnijim rečima nešto čega se ne bi postideo ni neki autor filmova za odrasle, vi kažete da nije u vašoj nadležnosti sadržina tih slikovnica. Ministar Rasim LJajić kaže da nije ni u nadležnosti njegovog ministarstva. Pa šta je onda u vašoj nadležnosti? Da li to znači da mogu da se pojave, ne znam, majice na kojima će biti slovo „U“ i „šahovnica“ i šta, Ministarstvo će proveriti samo kvalitet – jeste, tri posto elastina koliko piše, može u prodaju. To je vrlo neozbiljno i s tim problemom morate da se suočite i morate na kraju krajeva da ga rešite.
Slikovnice koje su takođe izazvale buru u javnosti, odnose se na slikovnice „Dugina obitelj“, nešto što je takođe pre svega suprotno našem Ustavu i što ste vi tako pustili, pisalo se o tome, ali koga je briga.
Nama je dalje, mi smo vas upozoravali pre letnjeg raspusta da morate rešiti pitanje izdavanja udžbenika. Nama i dalje udžbenike izdaju hrvatske izdavačke kuće, izvesni Ante Žužul, koji je bio blizak prijatelj Franje Tuđmana, jedan od prvih finansijera HDZ, pa Danijel Žderić, takođe. Oni zajedno, ministre, zarade preko 30 miliona evra godišnje zato što našoj deci prodaju udžbenike koji su puni štamparskih grešaka, puni hrvatskog novogovora, puni pogrešnih podataka iz istorije.
Dakle, to je nastavak denacifikacije i o tome morate da vodite računa i morate sa tim da se suočite i pred Narodnom skupštinom i pred javnošću Srbije.
Naravno, ova priča vezana za doktorate. Morate i tome ozbiljnije da pristupite, jer ovo što vi objašnjavate da utvrđivanje verodostojnosti diploma i doktorata stvara pravnu nesigurnost, nije tačno. Pravnu nesigurnost stvaraju lažne diplome. Između lažne diplome i diplome studenta koji studira deset ili petnaest godina, uvek bih se opredelila za ovog koji studira deset i petnaest godina i sa stručnog i sa moralnog aspekta. Hvala.