Dame i gospodo narodni poslanici, nije sporno da parlamentarna većina izražava svoju želju, svoju volju za stvaranjem diskontinuiteta bez obzira da li je to politički ili pravni diskontinuitet, ali kada govorimo o pravnom diskontinuitetu, treba reći da je to veoma ozbiljna stvar, jer pravni poredak jedne zemlje, bez obzira o kom vremenu se radi, predstavlja jedno normativno bogatstvo, normativno blago, koje svaka civilizacija i svaka država i vlast treba da čuvaju.
Ovde je problematično to što je kršenjem Ustava SRJ došlo do, uslovno rečeno, usvajanja Ustavne povelje, i na osnovu te Ustavne povelje određena grupa ljudi, da li je to formalno izabrana grupa ljudi, meni lično nije poznato, ali zove se Komisija za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije - pretpostavljam da je ta komisija formirana od strane Narodne skupštine. Ako ima neku pravnu vezu i pravni osnov u članu 65. Ustavne povelje da podnosi Skupštini Srbije predlog za promenu Ustava Srbije, i ako se ta veza uspostavlja u jednom problematičnom, sumnjivom obliku, onda postavljam pitanje - odakle pravo toj komisiji da u svom predlogu Narodnoj skupštini podnosi tekst promene Ustava koji je u direktnoj suprotnosti i krši odredbe Ustava Republike Srbije.
Ako već menjamo jedan pravni akt, znači priznajemo i pokazujemo da on postoji, da je on pozitivan propis, da se on primenjuje, a ovim predlogom direktno Komisija, u tekstu koji je podnela, krši odredbe čl. 132. i 134. Ustava Republike Srbije. Po članu 132. Ustava Republike Srbije taksativno su navedena lica, odnosno organi koji mogu biti podnosioci predloga promene Ustava Srbije. Po ovome, dolazimo do zaključka da je Komisija za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Srbije neovlašćeni predlagač predloga za promenu Ustava Republike Srbije.
Dalje, u predlogu ovog zakona i tekst je u nekim delovima u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, gde se prelaže da se usvaja ustav, naravno posle određene procedure, većinom poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a u Ustavu Republike Srbije je predviđeno da to bude dvotrećinska većina.
U kom smislu je gospodin Stevan Lilić, koji je ovde izlagao u svojstvu podnosioca izveštaja Odbora, rekao da neki budući ustav može da sadrži predviđenu dvotrećinsku većinu za njegovu dalju promenu. Taj pravni diskontinuitet je veoma i u ovom smislu opasan. Šta ako neka buduća vlast, bez obzira koja ona bila, isto tako misli kao i gospodin Stevan Lilić, da i ona "prebacuje loptu" i svoju odgovornost na neku tamo treću, narednu vlast, koja može uvesti odredbu da tada važeći ustav menja u Skupštini Srbije dvotrećinskom većinom.
Time se i priznaje da sada postoji ozbiljna manjkavost i nedostatak, da se sve ove odredbe menjaju običnom, prostom većinom. U kom smislu zaključci Komisije i Odbora za ustavna pitanja prejudiciraju eventualno neučešće pojedinih poslaničkih grupa u predlaganju članova komisije; u kom smislu članovi buduće ustavne komisije treba da budu iz Skupštine AP Kosova i Metohije, pa i Vojvodine, kada imamo činjenicu da su 2001. i 2002. godine određene političke grupacije dale legitimitet Kosovu i Metohiji u njihovom nastojanju da se odvoje od Srbije, sada državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Po mom ličnom mišljenju, apsolutno je svejedno da li će Skupština Kosova da skupštinskom većinom odredi tri ili već koliko članova ustavne komisije, ili će poslanička grupa "Povratak", ili DOS-Reforme, ili DOS-DSS, apsolutno je svejedno, jer stoje na istim pozicijama ideologije političkog globalizma. U političkom smislu je apsolutno svejedno da li će biti jedni, drugi ili treći. Uskraćuje se pravo poslanicima da podnose amandmane. Time se uskraćuju slobode i prava koja su Ustavom zagarantovana, a to je i u ovom smislu ograničavanje prava poslanika na ustavni i pravni rad i aktivnosti.